Četvrtak, 22 Avgust 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina (129)

INTEGRALNA ZAŠTITA RATARSKIH KULTURA OD VAŽNIJIH ŠTETOČINA

 

LUCERKA

Ova biljna vrsta u nas je uneta pre blizu 150 godina. Krajem prošlog veka lucerka je u Vojvodini uglavnom gajena na veleposedima, a tek početkom 20. veka otpočinje proizvodnja na seljačkim gazdinstvima. S obzirom na navedeno, pogotovo što se ova gaji nekoliko godina na istom polju, uglavnom je obrazovana štetna fauna lucerke koju pretežno čine specifične štetočine trofički tesno povezane za ovu biljnu vrstu. U periodu 1951-1995. godina lucerka je u Srbiji gajena na prosečnoj površini od preko 190.000 hektara ili na 5,2% oraničnih površina. Navedeni podaci za Vojvodinu čine 72.000 hektara (4,7%), gde je ostvaren srednji prinos od 6,2 t/ha.

Cvet lucerke

Cvet lucerke

 

Đubrenje lucerke

Prilikom proizvodnje lucerke za krmu, pri zasnivanju lucerišta, koristi se stajnjak. Đubrenje stajnjakom privlači običnog gundelja radi polaganja jaja, a njegova larva predstavlja važnu štetočinu korena lucerke. Lucerka ima velike zahteve za PK hranivima. Veća primena PK đubriva, uz dodatak mikroelemenata, doprinosi suzbi­janju nekih štetočina lucerke, dok azot pogoduje razmnožavanju brojnih štetočina (na­ročito veće količine i jednostrana upotreba).

Suzbijanje korova

Uništavanje korova na lucerištu i okolo njega koristi suzbijanju lucerkine strižibube, lucerkine stenice, osice lucerkinog semena, mušice lucerkinog cvetnog pupoljka, metlice, sovice gama i dr. Za vreme poslednje gradacije metlice u Voj­vodini (1975) leptiri su preko 90% jaja položili na lucerišta, od toga 55% na lucerku, odnosno 35% na korove u ovom usevu.

Navodnjavanje lucerke

Prilikom proizvodnje lucerke za krmu broj zalivanja useva u Vojvodini kreće se od 2 do 4. Primenom ove mere biljna masa se uvećava za 75-110% u odnosu na suvo ratarenje (Vučić N.). Navodnjavanje lucerke pogoduje razmnožavanju skočibuba, sitona, lucerkine pipe, lucerkine lisne pipe, lucerkine bubamare, mušice lu­cerkinog cvetnog pupoljka, raznih vrsta higrofilnih sovica, lisnih vaši i dr. Nanavodnjavanoj lucerki u Ukrajini je zabeleženo 16 puta više jedinki crne lucerkine vaši, zatim žarišta larvi sitona sa oko 100/m2, dok je njihova brojnost bila mala u uslovima suvog ratarenja (Podkopaj I.E.).

Primenom intenzivnog navodnjavanja smanjuju se štete na korenu lucerke koji je oštećen od lucerkine pipe, lucerkine strižibube, sitona, skočibuba, gundelja, raznih glodara, s obzirom da nastaje regeneracija napadnutog korenovog sistema. Ova mera nepovoljno deluje na pipu lucerkinog semena, lucerkinu sovicu i dr.

Košenje i žetva lucerke

Ranije košenje prvog otkosa i brzo odnošenje koševine na sušenje, doprinosi suzbijanju i smanjivanju šteta od više vrsta štetočina lucerke (lucerki­ne bube, lucerkine lisne pipe, lucerkine bubamare, raznih apiona, zelene lucerkine vaši, kokotčeve sovice i dr.). Lucerku treba pokositi u početku jakog napada lucerkine bube čime se, prema domaćim ispitivanjima, skoro sasvim spašava prvi otkos (Obradović M.). Radi sprečavanja štete od metlice, u godinama kada ona masovno položi jaja, lucerku za krmu treba pokositi u vreme intenzivne ovipozicije i početka piljenja gusenica.

Sva košenja potrebno je što niže izvoditi, naročito poslednje. Nisko poslednje košenje u jesen doprinosi suzbijanju apiona, lucerkine lisne pipe, zelene lucerkine vaši i naročito lucerkine stenice. Pri niskom košenju lucerke za proizvodnju krme i useva za dobijanje semena, ne više od 5-8 cm, sa lisnom masom udaljava se i zatim uginjava oko 90% jaja lucerkine stenice (Pavlov I.F.). Ukoliko se u Mađarskoj na jednom polju u toku jedne godine obavljaju rana košenja (u fazi plavih pupoljaka), a sledeće godine drugi otkos ostavi za seme, tada mušica lucerkinog cvetnog pupoljka neće pričiniti vidnije štete (Manninger G.A.). Nakon svih košenja lucerke, nezavisno od namene proizvodnje, posle odnoše­nja koševine sa njive potrebno je brižljivo sakupiti, te odneti sa polja sve žetvene ostatke. I ova mera doprinosi suzbijanju raznih štetočina ove višegodišnje biljke.

Balirana lucerka

Balirana lucerka

 

Osnovna obrada zemljišta, u zavisnosti od planiranog roka setve, obavlja se na dubinu od 20 do 45 cm. Za proletnju setvu ona se izvodi što ranije u jesen, a za letnju setvu, ukoliko lucerka sledi posle strnih žita, krajem avgusta – početkom septembra (uz prethodno ljuštenje strnjike na 10-12 cm).

Osnovna obrada zemljišta, kao i predsetvena priprema tla za setvu lucerke, doprinose suzbijanju široko rasprostranjenih važnih polifagnih štetočina koje napadaju i lucerku (skočibube, gundelji i dr). Neki stručnjaci za ratarstvo preporučuju drljanje lucerke rano u proleće i posle svakog otkosa. Navedena mera utiče na smanjivanje brojnosti jaja, larvi i utaka raznih vrsta štetočina, kada se nalaze u površinskom sloju zemljišta. Sa dva drljanja, izvedena rano s proleća, snižava se na primer brojsnot jaja lucerkine stenice za 62% (Gerasimova A. I.).

Kada se na širokorednoj semenskoj lucerki rano s proleća obavi međuredna kultivacija zemljišta, brojnost osice lucerkinog semena snižava se za 52-63%, mušice lucerkinog lisnog pupoljka za 48-65%, lucerkine lisne pipe i pipe lucerkinog semena između 32 i 42% (Šurovenkov J. B.).

U suzbijanju raznih glodara značajan je rok i način razoravanja starog lucerišta. Nakon tanjiranja i plitkog oranja njihova brojnost biva kao i pre obrade, jer jazbine ostaju nedohvaćene, u kojima se nalaze mlade jedinke. Kada se staro lucerište, u Bugarskoj na primer, preore tokom jula i avgusta na dubinu od 25-30 cm, postiže se najveći efekat u borbi protiv poljske voluharice, miša humkaša i dr. Slabije rezultate daje oranje u septembru i oktobru. (Zlatanov S.).

 

Preuzeto iz knjige „Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina“
Autor: dr Dušan Čamprag, Novi Sad, 2000.