Četvrtak, 21 Novembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina (130)

INTEGRALNA ZAŠTITA RATARSKIH KULTURA OD VAŽNIJIH ŠTETOČINA

 

LUCERKA

Ova biljna vrsta u nas je uneta pre blizu 150 godina. Krajem prošlog veka lucerka je u Vojvodini uglavnom gajena na veleposedima, a tek početkom 20. veka otpočinje proizvodnja na seljačkim gazdinstvima. S obzirom na navedeno, pogotovo što se ova gaji nekoliko godina na istom polju, uglavnom je obrazovana štetna fauna lucerke koju pretežno čine specifične štetočine trofički tesno povezane za ovu biljnu vrstu. U periodu 1951-1995. godina lucerka je u Srbiji gajena na prosečnoj površini od preko 190.000 hektara ili na 5,2% oraničnih površina. Navedeni podaci za Vojvodinu čine 72.000 hektara (4,7%), gde je ostvaren srednji prinos od 6,2 t/ha.

Lucerka

Lucerka

 

Biološke mere

Na lucerištima se često obrazuju visoke populacije fitofage, čije mnoštvo omogućava naseljavanje i namnožavanje njihovih prirodnih neprijatelja. U Bu­garskoj je, na primer, na lucerki ustanovljeno oko 530 vrsta insekata, među kojima se nalaze štetne, korisne i indiferentne vrste. Na poljima pod ovim usevom u Rumuniji, od ukupne faune, na štetočine otpada oko 50% vrsta.

Pored specifičnih štetočina lucerku napadaju i razne polifagne vrste (kod strnih žita dato je više primera o delovanju raznih predatora na snižavanju brojnosti polifaga). Prili­kom suzbijanja štetočina, s obzirom da se lucerka koristi za proizvodnju stočne hrane, treba što manje koristiti zoocide i više se orijentisati na druge metode suzbijanja. Na taj se način bolje čuvaju prirodni neprijatelji štetočina i uvećava njihovo delovanje na redukciji brojnosti štetočina lucerke.

Na oranicama naročiti značaj predstavlja prisustvo prirodnih neprijatelja štetočina na višegodišnjim ratarskim kulturama (lucerki i crvenoj detelini). Pri odsustvu stalnih hemijskih tretiranja, na takvim usevima, moguće je očuvati stabilni odnos između kori­snih i štetnih vrsta, uz efikasno delovanje prirodnog mehanizma regulisanja brojnosti populacija štetočina. Ograničenom primenom zoocida, na velikoj površini pod višego­dišnjim leguminozama (oko 290.000 hektara u Srbiji), u najvećem stepenu čuvaju se vr­ste iz kompleksa prirodnih neprijatelja štetočina koje, sa lucerke i deteline prelaze i na­seljavaju susedne useve.

U nekim zemljama biološki preparati, na bazi entomofagne nematode, dali su dobre rezultate u suzbijanju larvi lucerkine pipe. Mikrobiološki preparati, na bazi bakterije Bacillus thuringiensis koriste se u Rusiji za suzbijanje štetočine lucerke (metlice, lucerki­ne stenice, lucerkine sovice i zemljomerki), te baktorodencid, na bazi Salmonella enteritidis, za suzbijanje poljske voluharice i drugih glodara.

Mehaničko-fizičke mere

U godinama gradacije proletnje sovice i metlice, dve važne polifagne štetočine, njihovi leptiri masovno polažu jaja uglavnom na lucerišta. Ra­di sprečavanja migracije gusenica, na okolne susedne kulture, korisnu meru predstavlja izvlačenje rovokopačem kanala oko lucerkinog polja i njihovo tretiranje insekticidom.

Nakon razoravanja ove višegodišnje kulture, na kojoj se postepeno iz godine u godinu uvećavala brojnost većeg broja štetočina, treba rovokopačem izvući kanale okolo polja i tretirati ih odgovarajućim insekticidom. Na taj se način sprečava razilaženje velikog broja štetnih jedinki na nova polja pod lucerkom ili na razne druge ratarske kulture, s obzirom da se na lucerištu pored specifičnih razmnožavaju i brojne polifagne vrste, dakle šte­točine raznih kultura.

U Mađarskoj je Manninger G. A. uveo mašinu za mehaničko skupljanje štetnih insekata. na lucerki i crvenoj detelini za proizvodnju stočne hrane, koja se koristi do momen­ta obrazovanja zelenih pupoljaka. Njenom primenom u tolikoj su se meri očistili usevi od štetočina zelenih delova, da nije dolazilo do većih šteta. Kvalitetnim čišćenjem semenskog materijala, nakon žetve lucerke za seme, u otpad odlazi seme zaraženo osicom lu­cerkinog semena (zaraženo seme treba uništiti).

Lucerište – odlična ispaša

Lucerište – odlična ispaša

 

Hemijske mere

Radi suzbijanja štetočina lucerke u našoj zemlji koriste se sledeći zoocidi (Mitić, 1998): mušica lucerkinog cvetnog pupoljka (fosfamidon), lucerkina bu­ba (bensultap, fenitrotion, fosalon, nvalation), lucerkina lisna pipa i sitone (fenitrotion), te veliki broj raznih insekticida za borbu protiv lisnih vašiju. U nas je registrovan mali broj zoocida, za suzbijanje štetočina lu­cerke, pa je korisno dati širi spisak aktivnih materija koje se koriste za zaštitu ovog useva u nekim drugim zemljama.

 

Prognoziranje pojave štetočina

Metode za praćenje rasprostranjenosti i brojnos­ti, više vrsta važnijih štetočina na lucerki, prikazane su u publikaciji „Priručnik izveštajne i prognozne službe zaštite poljoprivrednih kultura“ (Beograd, 1983).

 

 

Preuzeto iz knjige „Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina“
Autor: dr Dušan Čamprag, Novi Sad, 2000.

Priredio: V. Lazić