Četvrtak, 17 Oktobar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina (131)

INTEGRALNA ZAŠTITA RATARSKIH KULTURA OD VAŽNIJIH ŠTETOČINA

 

CRVENA DETELINA

Trifolium pratense

Cvet crvene deteline

Cvet crvene deteline

 

Ova višegodišnja leguminoza uvedena je u naše krajeve verovatno kada i lucerka. Crvena detelina se u Srbiji tokom perioda 1951-1995. godina, gajila na prosečnoj površini od oko 95.000 hektara ili na 2,6% od ukupnih oraničnih površina, uz ostvarivanje prosečnog prinosa od 3,5 t/ha. U Vojvodini se gajila na samo 3.800 ha (0,2%), s obzirom da se u ovom području od višegodišnjih leguminoza uglavnom uzgajala lucerka.

Štetočine crvene deteline

 

Useve crvene deteline, s obzirom da se nekoliko godina gaje na istom polju, napadaju brojne štetočine od kojih dominiraju insekti. U našoj zemlji malo je proučena štetna fauna na ovoj leguminozi, pa je neophodno prikazati neke podatke iz drugih zemalja. Useve deteline u Ukrajini napada preko 100 vrsta štetnih insekata (naročito iz reda tvrdokrilaca i leptira), među kojima se nalazi oko desetak specijalizovanih štetočina. U najvažnije štetočine crvene deteline u Rumuniji se ubrajaju detelinski cvetožder, sitone, trips, sovice gama i osica detelinske mahune. U Mađarskoj razne štetočine smanjuju prinose zelene mase za oko 20%, odnosno semena za oko 50%.
 

Integralna zaštita crvene deteline od štetočina

 

Radi smanjivanja primene zoocida na ovoj višegodišnjoj leguminozi, u okviru raznih mera suzbijanja štetočina crvene deteline, važno mesto pripada agrotehničkim i biološkim merama.

 

Gajenje otpornih sorti

 

Postoji više sorti crvene deteline otpornih na napad detelinskih cvetoždera (Šapiro I. D). Navedene pipe ubrajaju se u najvažnije štetočine ovog višegodišnjeg useva.

 

Agrotehničke mere

 

Crvena detelina gaji se u plodoredu gde ostaje 2-3 godine, odnosno 4-5 godina ako se uzgaja u smeši sa višegodišnjim travama. Najpovoljniji predusevi za ovu leguminozu su kukuruz, šećerna repa i suncokret. Osnovna i predsetvena obrada zemljišta uglavnom je ista kao i za lucerku. Setva se izvodi u dva roka, sredinom marta ili, što je bolje, u periodu od sredine avgusta do polovine septembra (Mišković B).

Važnu meru rpedstavlja prostorna izolacija od 1-1,5 km između nove i stare deteline, koja doprinosi suzbijanju raznih apiona, sitona, lucerkine pipe, raznih vrsta stenica, glodara i dr. U značajnu meru ubraja se i nisko košenje svih otkosa.

Primena fosfora i kalijuma doprinosi oštećivanju stabljike deteline od apiona. Navodnjavanje deteline pogoduje razmnožavanju sitona, lucerkine pipe, skočibuba, metlice, higrofilnih vrsta sovica, poljske voluharice i dr. Ranim i niskim košenjem deteline, te brzim sušenjem koševine, uništava se veliki broj jaja i larvi detelinskih cvetoždera. U detelini pokošenoj do početka cvetanja uginjava prilikom sušenja otkosa do 78% larvi cvetoždera ili samo 11% kada je košenje obavljeno u periodu cvetanja (Gerasimova A. I).

Ukoliko se planira proizvodnja semena tada na odabranom polju, na ivičnom delu, prvi otkos treba obaviti dve nedelje ranije nego što je to uobičajeno. Na taj će način, na lovnom pojasu, detelina cvetati dve nedelje ranije i privući ženke detelinskih cvetoždera radi polaganja jaja (one se unište primenom insekticida).

 

Crvena detelina

Crvena detelina gaji se u plodoredu gde ostaje 2-3 godine

 

Mehaničko-fizičke mere

 

Posle razoravanja crvene deteline okolo polja rovokopačem treba izvući kanale i obaviti tretiranje odgovarajućim insekticidom. Na taj se način sprečava razilaženje mnoštva štetnih jedinki na nova polja pod detelinom, lucerkom i jednogodišnjim leguminozama.

 

Prognoziranje pojave štetočina

 

Metode za praćenje rasprostranjenosti, brojnosti i razvića štetočina crvene deteline date su u “Priručniku izveštajne i prognozne službe zaštite poljoprivrednih kultura” (Beograd, 1983). Ima više štetnih vrsta koje napadaju i lucerku i detelinu, pa se za takve štetočine mogu koristiti podaci dati u tekstu o lucerki.

 

Preuzeto iz knjige „Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina“
Autor: dr Dušan Čamprag, Novi Sad, 2000.

Priredio: V. Lazić