Nedelja, 18 April 2021.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina (88)

VAŽNIJE ŠTETOČINE RATARSKIH KULTURA I NJIHOVO SUZBIJANJE PRIMENOM INTEGRALNIH MERA

AVES – ptice

Columba livia Gm. – divlji golub

Izgled

  • Ima zbijeno sivo telo, sa tamnijim krilima. Ova vrsta rasprostranjena je u svim našim krajevima, kao divlja ili polupitoma ptica.
  • Gnezdi se u prirodi i u naseljima, pri tome gradi gnezda u rupi ili udubljenjima na zgradama.
  • Ženka 3-4 puta godišnje snese po dva jajeta.
  • Ovaj golub je stanarica, ponajčešće se sreće u jatima, a najveću brojnost dostiže krajem leta i tokom jeseni.

Divlji golub – Columba livia Gm.

Štete

  • Hrani se semenom strnih žita, kukuruza, suncokreta, uljane repice, grahorice, graška… (u vreme setve i sazrevanja useva) i raznih korova. Nakon setve iščeprka semenke iz zemlje, sledi red i vadi zrno po zrno, pri tome ne štedi ni ono koje je proklijalo.
  • Glavne štete čini od marta do maja.
  • Štetnost ove ptice uvećala se na okopavinama, tokom poslednjih decenija, kao posledica proširivanja primene precizne setve na konačno mesto (bez kasnije korekcije biljnog sklopa).

Glavne štete divlji golub čini od marta do maja

  • Divlji golub se ubraja među najopasnije štetočine suncokreta, nakon setve i u fazi klijanja i nicanja useva. Redovno nanosi značajne ili veće štete proređujući useve, a može biti i uzrok presejavanja suncokreta.
  • Jato od oko hiljadu jedinki divljeg goluba može, u periodu setve kukuruza, za jedan dan da uništi odnosno pojede 18 kg zrna.
  • Povećanju šteta na jednom gazdinstvu doprinosi razvučena setva suncokreta, kukuruza i drugih ugroženih kultura, plića i ređa setva od preporučivane dubine i gustine itd.

Jato od oko hiljadu jedinki divljeg goluba može za jedan dan da uništi odnosno pojede 18 kg zrna

 

Suzbijanje

Radi otklanjanja ili smanjivanja šteta preporučuju se mehaničko-fizičke, agrotehničke, hemijske i druge mere. Setvu treba obaviti u optimalno vreme i u kratkom roku, na odgovarajuću dubinu, primenom kvalitetnog semena. Važne su sve agrotehničke mere koje doprinose brzom klijanju i nicanju najugroženijih kultura, dakle bržem prolaženju kritičnog perioda kada divlji golub predstavlja najveću opasnost. Od kolikog je značaja na velikim gazdinstvima setva suncokreta u kratkom roku, ukazuju i zapažanja iz prakse. Ustanovljeno je da najviše bivaju ugroženi usevi na poljima iz poslednjih rokova setve, jer tada golubovi postaju agresivniji, već naviknuti na razna plašenja.

Za vreme kritičnog razdoblja po useve koriste se razni vizuelni i zvučni efekti u cilju zastrašivanja i rasterivanja divljeg goluba i drugih ptica, koje ugrožavaju ratarske kulture. Koriste se, na primer, strašila u obliku ptica grabljivica i čoveka, plastične žute trake, zatim pucanje iz pušaka ili malih poljskih topova, ispuštanje signala iz akustičnih aparata i dr. Najbolju zaštitu suncokreta i kukuruza obezbeđuje tretiranje semena metiokarbom, koji deluje odbijajuće na razne ptice.

 
Preuzeto iz knjige „Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina“
Autor: dr Dušan Čamprag, Novi Sad, 2000.

Priredio: V. Lazić