Petak, 20 Septembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lekovito bilje (188)

Gajenje, sakupljanje, upotreba

OSTALE BILJKE

 

FITONCIDI I BILJKE SA FITONCIDIMA

 

Čovek je od davnina verovao da mnoge aromatične biljke luče razne mirisne sastojke koji mogu manje ili više uspešno da odbiju razne insekte koji prenose zarazu. Kasnije mnogim ispitivanjima je dokazano da pojedine aromatične biljke, odnosno njihovi isparljivi sastojci imaju bakteriostatično (inhibiraju razmnožavanje mikroorganizama) ili baktericidno dejstvo tj. uništavaju prouzrokovače bo­lesti. U novije vreme je utvrđeno da više biljke i njihovi sastojci deluju i antimikrobno. Tako je B.P. Tokin 1928. godine antimikrobnim sa­stojcima dao naziv fitoncidi. Ovaj naziv se od­nosi na sva baktericidna i fungicidna jedinjenja koja se nalaze u višim biljkama.

Antimikrobni sastojci viših biljaka mogu se podeliti na:

  1. isparljive fitoncide
  2. neisparljive fitoncide

U biljke sa isparljivim fitoncidima spadaju crni, beli i druge vrste lukova, ren, crna i bela slačica i dr. biljke koje pri hidrolizi glikozida oslobađaju isparljiva sumporna jedinjenja; za­tim aromatični začini kao što su kim, morač, anis koji poboljšavaju ukus hrane i svojim fitoncidima omogućavaju duže čuvanje hrane; potom kamilica i žalfija koje se upotrebljavaju za dezinfekciju usta i grla.

Najviše proučavana fitoncidna biljka je beli luk (Allium sativum L., Liliaceaea). To je gajena začinska i lekovita biljka sa lukovicom, ko­ja se sastoji od 7 – 30 delova, tj. česana. Česna su obavijena ljuspastim listovima beličaste ili crvenkaste boje. Uspravnog je stabla, sa linear­nim listovima zašiljenog vrha. Cvetovi su aktinomorfni, sakupljeni u štitaste cvasti, crvenkastobele ili zelene boje. Plod je čaura.

Beli luk – Allium sativum L. – je gajena začinska i lekovita biljka sa lukovicom, ko¬ja se sastoji od 7 – 30 delova

 

Kao droga koristi se sveža lukovica (Alln sativi bulbus recens) koja sadrži oko 0,3% alina. To je kristalno jedinjenje bez mirisa. Prilikom mehaničke ozlede (gnječenjem, seckanjem ili žvakanjem) česna belog luka, i pod uticajem enzima amilaze, alin se razlaže na alicin, koji daje karakterističan mi­ris belom luku. Alicin je nestabilno jedinjenje koje se pod uticajem kiseonika iz vazduha razlaže dajući uljaste proizvode koji uslovljavaju jak i neprijatan miris belog luka. Pri upo­trebi belog luka nastali uljasti, sekundarni pro­izvodi izlučuju se preko organa za disanje i de­luju baktericidno. Njihova antibakterijska moć se javlja čak i ako se razblaži u odnosu 1 : 250.000, deluju na gram pozitivne i gram ne­gativne bakterije, a imaju i antimikotično dej­stvo. Na taj način se sprečava prehlada.

U narodu se beli luk koristi kao preventivna mera protiv gripa, smanjuje povećanu koncentraciju holesterola i triglicerida u krvi, povoljno utiče i na smanjenje povišenog krvnog priti­ska. U kombinaciji sa cvetom ili plodom gloga preporučuje se za poboljšanje loše cirkulacije i oslabljenog srca. Sirup od belog luka u kombi­naciji sa semenkama bundeve, koristi se kao blago sredstvo protiv pantljičare i drugih crevnih parazita. Spolja se koristi protiv peruti, opadanja kose kao i za jačanje korena kose. Farmaceutska industrija koristi beli luk za spravljanje gotovih lekova za internu upotrebu.

U grupu biljaka sa neisparljivim fitoncidima ubrajaju se adstrigenti tj. taninske droge čija polifenolna jedinjenja imaju antimikrobno dejstvo te se koriste za ispiranje sluznice usta i grla, lečenje gnojnih rana (Galla, Quercus cor­tex, Tormentillae rhizoma i dr.). Izvesne alkaloidne biljke tj. sastojci izolovani iz njih mogu se koristiti za lečenje nekih zaraznih bolesti, kao npr. kinin protiv malarije. Biljni katrani se uspešno upotrebljavaju za suzbijanje raznih parazitnih oboljenja na koži (šuga i razna glji­vična oboljenja).

 

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2002.