Subota, 14 Decembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lekovito bilje (192)

Gajenje, sakupljanje, upotreba

NEKE TROPSKE BILJKE I NJIHOVE DROGE

 

KAFA

Coffea sp.

 

Familija: Rubiaceae

 

KAFA – Coffea sp.

KAFA – Coffea sp.

 

Kafa potiče iz južne Etiopije, gde raste di­vlje. Smatra se da je oko XIV veka preneta u Arabiju. Danas se gaji u svim tropskim zemlja­ma, a najveći proizvođač je Brazil (2/3 svetske proizvodnje).

  • Za razvoj su pogodna duboka, laka i dovoljno vlažna zemljišta.
  • Bere se zreo ali neosušen plod koji se potom suši na suncu ili zagrejanim sušionicama, ljušti i seme odva­ja prema krupnoći.

Drvo kafe u punom cvetu

Drvo kafe u punom cvetu

 

Seme (Coffeae semen) kafe sadrži 0,7 – 1,8% kofeina, 10 – 11% masti, 8 – 12% vlage, 5 – 7% šećera, do 40% celuloze i dr. Ovaj sa­stav se odnosi na neprženu kafu, dok se prženjem menja sastav: proizvodi se mrko, te­ško, vrlo isparljivo ulje – kofeon, gubi se nešto slobodnog kofeina, ispari voda, karamelizuju se šećeri. Količina i kvalitet kofeina utiču na vrednost, finoću i aromu pržene kafe. Dobra kafa treba da ima zrna podjednake veličine, oblika i boje, da su teška, suva i tvrda u toj meri da se zubima teško lome, po površini da su glatka, gola, sjajna i da u brazdi imaju osta­tak „srebrnog semenog omotača”. Stara kafa je više cenjena od nove.

•Bere se zreo ali neosušen plod koji se potom suši na suncu ili zagrejanim sušionicama

• Bere se zreo ali neosušen plod koji se potom suši na suncu ili zagrejanim sušionicama

Kao tipična kofeinska droga, kafa nadražuje centralni nervni sistem, koristi se protiv dijare­je i raznih trovanja, a najviše kao osvežavajući napitak.

 

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2002.