Gajenje, sakupljanje, upotreba
NEKE TROPSKE BILJKE I NJIHOVE DROGE
KAFA
Coffea sp.
Familija: Rubiaceae
KAFA – Coffea sp.
Kafa potiče iz južne Etiopije, gde raste divlje. Smatra se da je oko XIV veka preneta u Arabiju. Danas se gaji u svim tropskim zemljama, a najveći proizvođač je Brazil (2/3 svetske proizvodnje).
- Za razvoj su pogodna duboka, laka i dovoljno vlažna zemljišta.
- Bere se zreo ali neosušen plod koji se potom suši na suncu ili zagrejanim sušionicama, ljušti i seme odvaja prema krupnoći.
Drvo kafe u punom cvetu
Seme (Coffeae semen) kafe sadrži 0,7 – 1,8% kofeina, 10 – 11% masti, 8 – 12% vlage, 5 – 7% šećera, do 40% celuloze i dr. Ovaj sastav se odnosi na neprženu kafu, dok se prženjem menja sastav: proizvodi se mrko, teško, vrlo isparljivo ulje – kofeon, gubi se nešto slobodnog kofeina, ispari voda, karamelizuju se šećeri. Količina i kvalitet kofeina utiču na vrednost, finoću i aromu pržene kafe. Dobra kafa treba da ima zrna podjednake veličine, oblika i boje, da su teška, suva i tvrda u toj meri da se zubima teško lome, po površini da su glatka, gola, sjajna i da u brazdi imaju ostatak „srebrnog semenog omotača”. Stara kafa je više cenjena od nove.
• Bere se zreo ali neosušen plod koji se potom suši na suncu ili zagrejanim sušionicama
Kao tipična kofeinska droga, kafa nadražuje centralni nervni sistem, koristi se protiv dijareje i raznih trovanja, a najviše kao osvežavajući napitak.
Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2002.