Petak, 20 Septembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lekovito bilje (196)

Gajenje, sakupljanje, upotreba

NEKE TROPSKE BILJKE I NJIHOVE DROGE

 

 

ĐUMBIR

Zingiber officinale Roscoe

FAMILIJA: Zingiberaceae

 

Narodna imena: đumber, isot, ingver

 

Đumbir je omiljeni egzotični začin. Potiče iz jugoistočne Azije gde se koristi preko tri hiljade godina. U Evropu je stigao u 9. veku, a doneli su ga arapski trgovci. Koristio se kao kulinarski začin, da bi se u 19. veku počeo koristiti kao dodatak pivu. Ovo pivo se i danas spravlja u severnim delovima Evrope.

Danas se đumbir može naći kao sveži beli i crni đumbir u obliku praha i kaše. Najcenjeniji je đumbir sa Jamajke.

 

ĐUMBIR -

ĐUMBIR –
Zingiber officinale Roscoe

 

Botaničke osobine

 

  • Višegodišnja zeljasta biljka, rastom slična trstici, dostiže visinu do 120 cm.
  • Ima izdužene listove i sitne žute cvetove.
  • U zemljištu obrazuje rizom koji je simpodijalne građe i u jednoj ravni prstasto razgranat, u celini dug 3-12 cm, spljošten, uzduž izbrazdan, tvrd i težak, kvrgav. Ogranci su dugi 2-6 cm, široki do 1,5 cm, zaobljeni. Tkivo rizoma je žuto, blago žilavo i pretežno se sastoji od ćelija sa tankim opnama, parenhimskog sastava.
  • Neoguljen rizom ima smeđesivu, grubo nabranu površinu, a oguljen je svetlije boje i glatke površine. Mirisa je aromatičnog, a ukusa ljutog.

 

 

Hemijski sastav i upotreba

 

Đumbir se upotrebljava kao ljuto aromatično sredstvo (Acria aromatica), služi i za izradu oficinalne aromatične tinkture (Tinctura aromatica).

Svež rizom đumbira sadrži 2,5-3 % etarskog ulja, čiji je sastav veoma varijabilan i zavisi od porekla i od njega potiče aroma. Uglavnom dominiraju seskviterpeni (zingiberin, β-bisabolen, α-farnezen). Sadrži i fenole – fenilalkanone i fenilalkanonole (gingeroli i šagoli) i oni su odgovorni za antiemetično delovanje, 5-8 % smole, skrob, sluzi.

Saskviterpenski ugljovodonik zingiberin je zastupljen u etarskom ulju u količini od preko 70 %, ali karakterističnu aromu đumbiru daje seskviterpenski alkohol zingiberol, a ljut ukus đumbira potiče od neisparljivih fenolskih sastojaka – gingerola (oko 1 %).

Droga dolazi u promet kao crni đumbir (neoguljen rizom) i kao beli đumbir (oguljen rizom). Guljenje se obavlja pre sušenja i pri tom se pazi da se odstrani samo kožno tkivo.

Đumbir potpomaže varenje pa se koristi protiv mučnine i stomačnih tegoba, a naročito je efikasan kod otklanjanja mučnine kod trudnica u prva tri meseca trudnoće, takođe otklanja bolove regulišući menstrualni ciklus. Smanjuje nivo holesterola i triglicerida u krvi i efikasno čisti krvne sudove. Ublažava tegobe izazvane prehladom i tada se preporučuje uzimanje praha đumbira sa medom. Ako se blagovremeno uzme sprečava gađenje i mučninu pri putovanjima i to bez nuspojava. U poslednje vreme kliničko ispitivanje đumbira je pokazalo da značajno smanjuje tegobe obolelih od artritisa.

Osim u lekovite svrhe đumbir se koristi i kao začin pri spravljanju jela jer je prijatnog ukusa, umereno ljut i kiselkast, jakog mirisa pa jelima daje specifičan i pikantan ukus.

 

Osim u lekovite svrhe đumbir se koristi i kao začin pri spravljanju jela jer je prijatnog ukusa, umereno ljut i kiselkast

Osim u lekovite svrhe đumbir se koristi i kao začin pri spravljanju jela jer je prijatnog ukusa, umereno ljut i kiselkast

 

Gajenje

 

Đumbir je toploljubiva biljna vrsta, sa specifičnim zahtevima prema uslovima uspevanja. Ne odgovara mu direktno osunčavanje, pa najbolje uspeva u senci drveća. Ako je temperatura niža od 4°C  koren se ne formira, dok pri povoljnim temperaturama veoma brzo raste i masovno cveta. Pogoduju mu rastresita i plodna zemljišta, sa puno organske materije. Zahteva i dosta vode, čemu se mora posvetiti posebna pažnja.

Na našem području nije moguća komercijalna proizvodnja, ali ako se gaji iz hobija potrebno je koren – rizom pred pojavu niskih temperatura izvaditi iz zemlje, čuvati tokom zimskog perioda i nakon prestanka opasnosti od mrazeva posaditi. Ako se đumbir gaji kao višegodišnja biljka pre pojave mrazeva mora se obaviti utopljavanje kompostom i slamom.

Sadnjom u trećoj dekadi aprila, u našim krajevima se postiže da đumbir cveta krajem jula i da pre pojave jesenjih mrazeva formira rizome.

Najbolje je koristiti svež koren, jer se na sobnoj temperaturi veoma brzo suši  i time gubi kvalitet, ali se pravilnim čuvanjem može očuvati svežina. Može da se čuva u frižideru nekoliko nedelja, ako se umota u papirnu salvetu i stavi u plastičnu posudu. Takođe, može da se čuva i u podrumu ili špajzu, ako se stavi u umereno vlažan pesak.

 

Preuzeto iz monografije LEKOVITE I AROMATIČNE BILJKE
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2008.