Petak, 20 Septembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lekovito bilje (197)

ULJANA TIKVA

 

Cucurbita pepo L.

FAMILIJA: Cucurbitaceae

 

Narodni naziv: tikva- golica

 

Golica potiče iz Centralne Amerike, Meksika, gde njeno uzgajanje datira još iz prvog milenijuma. U svojim osvajačkim pohodima Španci je prenose u Evropu odakle se proširila u Aziju. Uljana tikva je posebna forma obične tikve Cucurbite pepo koja je nastala spontanom mutacijom u prirodi. Ova mutacija prouzrokovala je da seme golice nije obloženo čvrstom ljuskom, otuda i naziv za ovu formu tikve. Poznata je i kao C. giromantiina var. oleifera Pietsch., a sinonim je C. citrullina (L.) Greb. var. styriaca Greb.

 

Tikva-golica

Uljana tikva

 

Botaničke osobine

 

  • Koren je dobro razvijen, sa jasno izraženim bočnim granama. Duboko prodire u zemlju, obično preko 1 m, pa biljka ima visoku otpornost prema suši.
  • Stablo je dužine 2-4 m sa izraženim grananjem. Stablo je izbrazdano, pokriveno oštrim bodljama i maljama, a na poprečnom preseku je prizmatično. Internodije su kratke pa se listovi gusto formiraju, što biljci daje žbunolik izgled.
  • Listovi su krupni, petodelni i na dugim drškama. Rub lista pri peteljci je slabo nazubljen, sa srednje velikim usecima prema glavnom nervu. List je glatke površine, oštro nazubljen i zelene boje.
  • Cvetovi su jednopolni, posebno ženski i posebno muški. Čašica cveta se sastoji od pet dugih i uskih listića, a krunica od 5 krupnih i sraslih pri osnovi jarko žutih latica koje su na vrhu zaoštrene. Muški cvet je na dugoj i tankoj cvetnoj dršci. Ima 5 prašnika konusno sraslih. Ženski cvet je krupniji i sa kratkom, debelom cvetnom drškom. Ima kratak, debeo i trodelan žig, cilindričan, obrastao plodnik.
  • Plod je bobica, okruglog oblika, tamno zelene boje. Kora na plodu u tehnološkoj zrelosti je nežna, a u fiziološkoj debela i tvrda. Plodna drška je prizmatična, oštra i duboko rebrasta.
  • Seme je bez čvrste ljuske.

 

 

Cvetovi tikve su

Cvetovi uljane tikve su jarko žuti

 

Hemijski sastav i upotreba

 

Seme uljane tikve sadrži oko 35% proteina, 16% zasićenih, 34% prostih nezasićenih i 48% složenih masnih kiselina. Od toga je 34% oleinske, 47% linoleinske, 1% linolne, 11% palmitinske, 6% stearinske masne kiseline. Sadrži visok procenat vitamina E, posebno γ-tokoferola 2,1%, fitosterola 0,1-0,5%. Izvor je Zn, Fe, P, vitamina A i nekih vitamina iz B grupe. Boja ulja je tamno zelena do mrka i potiče od karotenoida i porfirina.

Ulje golice je dobar izvor biljnih sterola, koji utiču na rad reproduktivnih organa. Povoljno deluju na rad prostate, održavaju hormonsku ravnotežu, potpomažu regulaciju krvi.

 

 

Gajenje

 

Golica je toploljubiva biljna vrsta pa se seje kao jara kultura kasnog roka setve. Setva se obavlja krajem aprila i početkom maja na međuredni razmak 140 cm i 70 cm u redu. Odgovaraju joj plodna zemljišta dobro obezbeđena hranivima pa se u ovim uslovima proizvodnje setva može izvoditi na međuredni razmak 70 cm i konačno rastojanje biljaka u redu 70 cm.

Nega useva sastoji se iz međuredne obrade, a ako postoji potreba i okopavanja, i to sve dok loze ne pokriju zemlju. Upotrebu pesticida treba izbegavati. U drugom delu vegetacije golica uspešno potiskuje većinu korova jer je do tada obrazovala veliku lisnu masu. U našim uslovima gajenja golica nema ekonomski značajnih bolesti i štetočina.

 

berba

Cucurbita pepo L.

Berba uljane tikve može da se obavi na dva načina. Prvi način je ručno vađenje semena, tokom cele zime iz uskladištenih plodova. Meso može da se iskoristi kao stočna hrana. Prednost ovog načina vađenja je izuzetno dobar kvalitet semena jer se odstrani sitno i loše seme. Drugi način je mašinsko vađenje. Kod ovog načina prvo se otkidaju plodovi i postavljaju u red gde se ostavljaju nekoliko dana da dozru. Tikve se zatim sakupljaju i ubacuju u specijalni kombajn koji drobi plod, a zatim odvaja seme na principu centrifugalne sile i okruglih bubnjastih sita. Sakupljeno seme se zatim pere i obavlja separacija čistog semena od primesa svake vrste. Oprani materijal se ostavi da odstoji kako bi se odvojio višak vode, a zatim se seme suši u sušari uz povremeno prevrtanje. Vađenje semena se najčešće obavlja na parceli, pri čemu se meso ploda rasipa po površini parcele i služi kao organsko đubrivo.

Od 2 kg vlažnog semena dobija se 1 kg suvog semena, osušenog do vazdušno suvog stanja, tj. na 7-8% vlažnosti. Od 100 kg zrna dobija se oko 37-45 litara ulja.

 

Preuzeto iz monografije LEKOVITE I AROMATIČNE BILJKE
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2008.