Petak, 20 Septembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lekovito bilje (200)

TONIZIRAJUĆE BILJKE

 

ARTIČOKA

 

Cynara scolymus L.

FAMILIJA: Asteraceae

 

Narodna imena: pitoma boca

 

Artičoku, kao lekovitu biljku, ljudi poznaju još od davnina. Bila je poznata i starim Grcima i Rimljanima, ali njeno organizovano gajenje počinje u 15. veku. Kod nas se danas najviše gaji u primorju, gde se može naći i samonikla.

 

ARTIČOKA - Cynara scolymus L.

ARTIČOKA – Cynara scolymus L.

 

Botaničke osobine

 

  • Artičoka je višegodišnja zeljasta biljka.
  • Ima vretenast, izuzetno razvijen koren, koji prodire duboko u zemljište. Zahvaljujući korenu, koji ima dobru moć usvajanja vode i hranljivih materija, artičoka može da uspeva na siromašnim zemljištima i da lako podnosi sušu. U kontinentalnim krajevima koren bez oštećenja podnosi oštre zime.
  • Prve godine biljka obrazuje samo lisnu rozetu, dok u narednim obrazuje cvetonosno stablo.
  • Listovi su vrlo krupni, sočni u osnovi. Liske su peraste, jako usečene i sa naličja gusto obrasle dlakama. Sa lica su zelene boje, a sa naličja srebrnastobele i nežne. Listovi u prizemnom delu stabla mogu dostići dužinu i preko 1m.
  • Stablo je uspravno, u vršnom delu se razgranava, dok je u osnovi šuplje i debelo.
  • Cvast je krupna, lože pokrivene čvrstim, debelim i sočnim ljuspama koje su složene kao crepovi. Ljuspe se pri vrhu sužavaju i završavaju sa bodljom dužine 1-3cm. Iz lože izbijaju uske latice, plave ili plavoljubičaste boje.
  • Seme se formira u cvetnoj loži, a jedna glavica sadrži od 300-500 semenki. Masa 1000 zrna je 30-45 grama.

 

Cvet artičoke

Cvet artičoke

 

Hemijski sastav i upotreba

 

Od artičoke se koriste listovi (Cynara folium) koji služe za spravljanje čajeva, ekstrakta, tableta, kapsula… Za spravljanje čajeva koristi se mlado lišće sa peteljkama koje u osušenom stanju mora imati zelenu boju s lica, a sa naličja srebrnastobelu.

Lišće artičoke sadrži 0,1-1% flavonoida, kiseline (kafena, cinarin, hlorogenska, folna), etarsko ulje (dominantni seskviterpeni selinen i kariofilen), fitosterole, tanine, inulin, gorki seskviterpenski lakton cinaropikrin (najveći sadržaj u mladim listovima). Takođe, sadrži gorke materije i bogato je mineralnim materijama, posebno kalijumom i magnezijumom, kao i vitaminima iz B grupe (B1, B2 i niacin) i vitaminom C.

Najčešće se upotrebljava za lečenje različitih oboljenja jetre, kao i protiv hipertenzije. U pojedinim zemljama se upotrebljava za lečenje dijabetesa, sniženje nivoa holesterola i triglicerida u krvi, anemije, dijareje, groznice…

Sadrži cinaropikrin, potencijalno alergeni seskviterpenski lakton. Kod osoba alergičnih na neku od vrsta familije Asteraceae može da izazove unakrsnu alergiju. Zbog nedostatka podataka o toksičnosti treba izbegavati konzumiranje većih količina u toku trudnoće i laktacije.

Artičoka se koristi i u ishrani kao povrtarska vrsta, a upotrebljavaju se samo zadebljali čašični listići cvasti.

 

 

Gajenje

 

Artičoka ima povećane zahteve prema toploti jer je biljka pretežno toplog podneblja, a samim tim i velike zahteve za svetlošću i vodom. U kontinentalnim krajevima pri oštrim zimama bez snega mora se zagrtati da ne dođe do izmrzavanja. Najbolje uspeva na dubokim plodnim zemljištima, jer ima razvijen koren i veliku količinu nadzemne mase. Slabije rezultate daje na plitkim i siromašnim zemljištima, dok hladna i zabarena zemljišta ne podnosi. Ne gaji se u plodoredu, jer je višegodišnja kultura. Đubrene okopavine joj najviše odgovaraju kao predusev, a na isto zemljište se može vratiti tek posle 2-4 godine. Duboko oranje obavlja se u jesen i ovo je obavezna mera za artičoku; predsetvena priprema se obavlja na proleće.

Đubrenje se izvodi mineralnim đubrivima tako što se tokom predsetvene pripreme unosi u zemljište 500-800 kg/ha NPK:15-15-15. Ovo komleksno NPK đubrivo se unosi i u narednim godinama pri obavljanju međurednog kultiviranja na početku ili na kraju vegetacije.

Artičoka se može razmnožavati mladim izdancima i semenom. Kod vegetativnog razmnožavanja mlade biljke se sade na rastojanju 70×30 cm. Direktna setva se obavlja u drugoj polovini aprila na dubini 3-5 cm i za 1 ha potrebno je 4-6 kg semena.

Od mera nege izvodi se okopavanje, međuredno kultiviranje, prihranjivanje i po potrebi zagrtanje. U prvoj godini okopavanje se izvodi 2-3 puta, u drugoj 1-2 puta.  Prihrana se izvodi zajedno sa kultiviranjem. Koristi se, najčešće, KAN u količini 200 kg/ha i to u dva navrata prve godine i jedanput druge godine.

Biljke se zagrću u reonima sa oštrim zimama, pri čemu vršni delovi listova moraju ostati izvan zemlje.

 

Artičoka se koristi i u ishrani kao povrtarska vrsta, a upotrebljavaju se samo zadebljali čašični listići cvasti.

Artičoka se koristi i u ishrani kao povrtarska vrsta, a upotrebljavaju se samo zadebljali čašični listići cvasti

 

Žetva lišća artičoke se obavlja u dva navrata, u julu i septembru mesecu. Lišće se kosi na visini 5-10 cm iznad zemlje. Pokošena masa se odmah nosi na sušenje na temperaturu do 50ºC. Pre sušenja potrebno je izgnječiti ili iseckati masu da bi se razbio centralni nerv, koji je kod lišća artičoke izrazito jak i sočan, a samim tim i obezbedilo brže sušenje.

Pri proizvodnji artičoke ostvaruje se prinos od 3000-5000 kg/ha suvog lista. za proizvodnju 1 kg suvog lista potrebno je 7-8 kg svežeg.

 

 

Preuzeto iz monografije LEKOVITE I AROMATIČNE BILJKE
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2008.