Petak, 20 Septembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lekovito bilje (201)

TONIZIRAJUĆE BILJKE

 

ČIČAK

 

Arctium lappa L.

FAMILIJA: Asteraceae

 

Narodna imena: repušina, čičak, repuv, repuh

 

 

Čičak je veoma rasprostranjena biljna vrsta i može se naći u Evropi i Aziji gotovo svuda. Raste na zapuštenim mestima, pored puteva, na đubrištima, šumskim čistinama.

 

ČIČAK - Arctium lappa L.

ČIČAK – Arctium lappa L.

 

Botaničke osobine

 

  • Čičak je dvogodišnja zeljasta biljka, visine 1-2 m.
  • Koren je vretenast, snažan i mesnat, prodire u zemljište i preko 50 cm.
  • U prvoj godini razvija rozetu lišća, a u drugoj cvetonosno stablo. Stabljika je uspravna, rebrasta, crvenkaste boje, razgranata. Listovi su srcasto-jajastog oblika, po obodu celi, sa lica zeleni, a sa naličja sivkasti i dlakavi. U prizemnom delu listovi su vrlo veliki, do 50 cm, ka vrhu se smanjuju.
  • Na vrhovima grana nalaze se krupne, loptaste cvetne glavice, crvenoljubičaste boje. Cvetne glavice su sakupljene u gronjaste cvasti. Listići na cvetnoj loži su uski, a na vrhu kukasto savijeni, zelene boje, najčešće iste dužine kao i latice. Kukice omogućavaju lako kačenje što olakšava rasejavanje. Biljka cveta tokom jula i avgusta.
  • Seme je izduženo, dugačko 5-7 mm, crne boje i dozreva već od avgusta meseca. Masa 1000 semena je oko 10 gr.

 

Hemijski sastav i upotreba

 

Čičak se sakuplja i uzgaja zbog korena (Radix Arctii). Sadrži aldehide (acetaldehid, benzaldehid, izovaleral i valeralaldehid), poliacetilene od 0,001-0,002 %, inulin (do 50 %), etarsko ulje (0,05-0,2 %), pektin, polisaharide, seskviterpenske laktone (arktiopikrin), gorke materije (lapatin), fitosterole.

Koren čička se u narodnoj medicini koristi za izbacivanje vode (diuretik), za snižavanje nivoa šećera u krvi, za izradu čajeva protiv kamena u žuči i bešici. Spolja se upotrebljava kod nekih kožnih oboljenja, za uklanjanje akni, ekcema, reumatskog cistitisa, psorijaze i smanjenje lučenja lojnih žlezdi. Zapaženo je da efikasan protiv nekih gljivica na koži, kod gihta, anoreksije. Ekstrakt korena u masnom ulju deluje na jačanje korena kose i protiv peruti. Za zdravstvene, kao i za kozmetičke namene, treba koristiti koren od jednogodišnjih biljaka.

Usled nedostatka podataka o toksičnim efektima korena čička, prekomernu upotrebu treba izbegavati, a naročito za vreme trudnoće i laktacije.

 

 

Raste na zapuštenim mestima, pored puteva, na đubrištima, šumskim čistinama

Čičak raste na zapuštenim mestima, pored puteva, na šumskim čistinama

 

Gajenje

 

Nadzemni delovi biljke se krajem vegetacije suše. U našim klimatskim uslovima glava korena, kao i čitav koren, prezimljavaju bez oštećenja. Zahvaljujući snažnom korenovom sistemu, čičak dobro podnosi letnje suše. Za uspešno gajenje najpogodnija su ilovasto-peskovita, duboka, kao i zemljišta bogata hranljivim materijama. Suviše teška i glinovita treba izbegavati, jer se iz njih koren teško vadi i pere. Takođe, ne treba ga gajiti na plitkim i skeletnim zemljištima.

Predusev za gajenje čička nije od posebnog značaja, ali se preporučuje gajenje na obrađivanim parcelama, naročito posle okopavina ili strnina. Obrada zemljišta se vrši kao i za druge useve, ali na što je moguće veću dubinu, kako bi se stvorili dobri uslovi za razvoj korena. Pošto ova biljna vrsta zahteva nešto veću plodnost zuemljišta, preporučuje se korišćenje svih vrsta đubriva. Razmnožava se deljenjem korena i semenom. Razmnožavanje semenom je bolji i u praksi prihvaćeniji način. Setva može da se obavi direktno na parcelu, tokom marta ili početkom aprila. Sema se seje plitko, na rastojanju između redova 60 – 70 cm. Dubina setve ne bi trebala biti veća od 1 – 2 cm. Razmnožavanje je moguće i preko rasada, koji se proizvodi u zaštićenom prostoru. U tom slučaju setva se obavlja tokom februara, a sadnice za rasađivanje dospevaju za pet do šest nedelja. Rasađuju se u redove na rastojanju 60 – 70 cm, a između biljaka na 25 – 30 cm. Za direktnu setvu jednog hektara potrebno je 3 – 4 kg semena, a za proizvodnju preko rasada 1 – 1,5 kg.

Nega useva se sastoji iz međurednog kultiviranja, prihranjivanja i eventualno odstranjivanja cvetonosnih stabljika. Kultiviranjem se zemljište održava u rastresitom stanju, što je za ovu vrstu veoma značajno, jer doprinosi boljem razvoju korena. Obavlja se u više navrata, naročito u prvoj polovini vegetacije, što zavisi od stepena zakorovljenosti i kvaliteta zemljišta. Prihrana se primenjuje, naročito na siromašnijim zemljištima. Usev se prihranjuje azotnim đubrivom u količini 100- 150 kg/ha pri prvom kultiviranju.

Odstranjivanje cvetonosnih stabljika obavlja se u slučajevima kada se usev podiže sadnicana dobijenim deljenjem korenova ili se za jesenju sadnju koriste prerasle sadnice.cvetonosne stabljike se odstranjuju odmah po njihovom pojavljivanju i to što je moguće niže. Pojava stabljika smanjuje prinos i kvalitet korena.

Koren se vadi krajem oktobra i tokom novembra, a izuzetno, ako se ne stigne u jesen, u rano proleće pre kretanja vegetacije. Najbolji kvalitet korena dobija se pri ubiranju u jesen. Koren se vadi podrivanjem. Izdignuto korenje se skuplja sa zemljom, čisti od nadzemnih delova i zemlje, a potom pere u hladnoj vodi. Oprano korenje se raseca po dužini na više delova, čime se ubrzava proces sušenja.

Prirodno sušenje je veoma otežano i sporo, s obzirom na vreme vađenja korena, pa se sušenje obavlja u termičkim sušarama. Koren se u početku suši na nešto višoj temperaturi, prvih 15 minuta na 70°C, a potom se spušta na 50°C. Za 1 kg suvog potrebno je oko 5 kg svežeg korena. S jednog ha može da se dobije 1500 – 3000 kg suvog korena čička.

 

 

Preuzeto iz monografije LEKOVITE I AROMATIČNE BILJKE
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2008.