Petak, 20 Septembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lekovito bilje (202)

TONIZIRAJUĆE BILJKE

 

 

EHINACEA

 

Echinacea angustifolia DC.

FAMILIJA: Asreraceae

 

Narodna imena: kurvino oko

 

Echinacea angustifolia DC.

Echinacea angustifolia DC.

 

Ehinacea potiče iz Severne Amerike, gde su je kao lekovitu biljku gajili Indijanci i odakle je i dospela u Evropu. Koristi se u fitoterapiji i homeopatiji jer se smatra da njeni organi imaju imunostimulativno delovanje. Do sada se kod nas gajila samo kao ukrasna biljka.

 

Botaničke osobine

 

  • Ehinacea je višegodišnja zeljasta biljka.
  • Koren joj je razgranat sa vekikim brojem žila i žilica. Svake godine iz glave korena razvija veći broj nadzemnih izdanaka, koji se granaju pri vrhu.
  • Stabljike dostižu visinu 50-80cm, a svaka grana se završava krupnom cvetnom glavicom.
  • Listovi su ovalno-lancetastog oblika, naizmenično raspoređeni. Cela biljka je obrasla gustim i oštrim dlakama.
  • Cvetne glavice sadrže tubuliflorne cvetove, tamnoljubičaste boje, sakupljene u loptu i liguliflorne cvetove,  svetloljubičaste boje, koji se sa starošću obaraju pa biljke poprimaju izgled kišobrana.
  • Plod je ahenija, četvorougaonog oblika. Masa 1000 zrna je 3-5 grama.

 

Hemijski sastav i upotreba

 

Ehinacea se gaji radi nadzemnog dela bijlke (Echinacea herba) i korena (Echinacea radix) iz kojeg je izolovan veoma veliki broj jedinjenja. Posebno je bogat alkaloidima pirolizidinskog tipa, tusilaginom, izotusilaginom, polisaharidima (najznačajniji echinacin), kao i etarskim uljem (manje od 0,1%). Biljka deluje antiseptički i antivirusno, pa se koristi kod lečenja lakših i srednje teških prehlada i gripoznih infekcija. Lokalno se koristi za lečenje kod teško zarastajućih rana i zapaljenskih procesa na koži. Delovanje u terapiji i profilaksi infekcija gornjih disajnih puteva zasniva se na povećanju odbrambene mogućnosti organizma nespecifičnom stimulacijom imunog sistema.

Sveža biljka se upotrebljava tako što se iz nje cedi sok, dok se osušena koristi za spravljanje čaja i ekstrakta.

 

Gajenje

 

Raste u različitim ekološkim uslovima, od ravničarskih do brdskih oblasti. Može se uspešno gajiti na skoro svim tipovima zemljišta, ali najbolje prinose ostvaruje na plodnim, humusom bogatim zemljištima sa dobrim vodnim i vazdušnim osobinama. Traži dosta svetlosti i toplote, kao i sve biljke iz roda Asteraceae. U našim uslovima gajenja dobro podnosi niske temperature i jače mrazeve.

Za gajenje su pogodni černozemi, razvijeni aluvijumi, smeđa zemljišta i peskovita zemlišta bogata hranivima. Ima povećane zahteve za vodom pa se uspešno gaji uz navodnjavanje u letnjim mesecima ili u suvom ratarenju u regionima sa 600-800mm padavina godišnje.

Ehinacea se gaji u plodoredu, a najbolji predusevi su joj strnine, okopavine, grahorice i druge leguminoze jer ostavljaju zemljište čisto od korova i bogato hranivima. Proizvodni ciklus traje 1-3 godine.

Posle preduseva ore se plitko, a zatim sledi duboko oranje u jesen na 30-40cm. Kod kasnih preduseva odmah se ore na punu dubinu. Kod jesenje sadnje predsetvena priprema se izvodi odmah posle oranja dok se za prolećnu zemljište ostavlja da prezimi u otvorenim brazdama.

Za đubrenje se koristi dobro pregoreo stajnjak u količini 30-40t/ha, koji se unosi pri osnovnoj obradi i mineralna đubriva. 120-150 kg N/ha se daje u dva puta, startno i posle prvog otkosa kao i 80-100 kg P/ha i oko 120 kg K/ha.

Razmnožavanje se izvodi semenom i to direktnom setvom, proizvodnjom rasada ili deljenjem bokora. Za proizvodnju rasada koriste se staklenici, tople i hladne leje. Kod proizvodnje u hladnim lejama setva se obavlja tokom maja i juna, u redove na rastojanje  20-25cm, dubinu 1-2cm i utrošak 2-2,5 kg/ha semena. Kod direktne setve utrošak semena je 2-3 puta veći.

Sadnja na otvorenom polju se izvodi na međuredni razmak 60-70cm i 25-30cm između biljaka, tako da je potrebno obezbediti 47000-66000 biljaka/ha.

Od mera nege u procesu gajenja ehinacee primenjuje se kultiviranje, okopavanje, prihranjivanje i navodnjavanje. Međuredno kultiviranje i okopavanje je obavezna mera nege i primenjuje se više puta u toku vegetacije, a naročito u prvoj godini gajenja ima veliki značaj.

 

liguliflorne cvetove,  svetloljubičaste boje, koji se sa starošću obaraju pa biljke poprimaju izgled kišobrana.

Ehineja ima i liguliflorne cvetove  koji se sa starošću obaraju pa biljke poprimaju izgled kišobrana

 

Kod proizvodnje nadzemnog dela žetva se obavlja u fazi punog razvoja biljaka, kada su biljke u cvetu. U prvoj godini gajenja žetva se može obaviti u avgustu mesecu, međutim, ako biljke nisu dovoljno razvijene žetvu ne treba izvoditi.U drugoj godini gajenja žetva se obavlja u julu mesecu. U trećoj godini gajenja, takođe, se obavlja jedna žetva u toku leta. Pokošena masa se odmah prerađuje, tj. iz nje se cedi sok, a ukoliko se proizvodi suvi nadzemni deo masa se ostavi da provene na njivi, a zatim suši prirodnim putem ili u sušarama na 40-50ºC.

Vađenje korena se izvodi u jesen i to druge ili treće godine gajenja. Izvađeni koren se očisti i opere od ostataka i suši prirodnim putem ili u sušarama na temperaturi do 50ºC.

Najveći prinos se ostvaruje u drugoj godini gajenja i to 2000-3000 kg/ha herbe i isto toliko i korena.

 

Preuzeto iz monografije LEKOVITE I AROMATIČNE BILJKE
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2008.