Petak, 20 Septembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lekovito bilje (204)

TONIZIRAJUĆE BILJKE

 

GINKO BILOBA

 

Ginkgo biloba L.

FAMILIJA: Ginkgoaceae

 

Narodna imena: gingo, ginko

 

 

Ovo je jedina vrsta razreda Ginkgoatae i reda Ginkgoales koja se do danas održala na svojim prirodnim staništima u istočnoj Kini, Južnoj Koreji i Japanu, tako da predstavlja „živi fosil“ nekada veoma bogatog roda Ginkgo. U Evropu je kao ukrasno drvo donet 1754. godine i danas predstavlja čestu parkovsku vrstu. Otporan je prema niskim temperaturama, a dobro podnosi i gradski vazduh, zagađen dimom i česticama prašine. Uspeva i kod nas.

 

Ginko biloba

Ginko biloba

 

Botaničke osobine

 

  • Ginkgo je listopadno drvo koje dostiže visinu od preko 30m, debljinu od preko 2m i starost preko 100 godina. Krošnja mladog stabla je piramidalnog oblika, a kasnije raširena.
  • Kora je svetlosiva, u starosti uzdužno ispuca.
  • Listovi ove biljne vrste su veoma dekorativni i karakteristični. Na dugim izbojcima rastu pojedinačno, u spiralnom rasporedu, a na kratkim izbojcima u pramenovima od 3 do 5. Oblikom podsećaju na otvorenu lepezu; lisna drška je duga oko 7 cm, liska je široka 5-8 cm, bez glavnog nerva, sa brojnim paralelnim, dihotomo deljenim nervima. Liska je nešto kožasta, sa dva režnja. U proleće svetlozelene, preko leta tamnije zelene, a u jesen, neposredno pred opadanje, otvoreno žute boje.
  • Biljka je dvodoma; odvojeno egzistiraju stabla sa muškim i ženskim cvetovima koji na zadebljaloj dršci nose dva semena zametka. Proces reprodukcije ove biljne vrste je jedinstven u biljnom carstvu i zahvaljujući njemu je izuzetno trajna i otporna. Oprašivanje je vetrom, a oplođenje, nekoliko meseci kasnije, pokretnim polenom u vidu spermatozoida.
  • Seme slično šljivi, jezgro jestivo.

 

List se koristi uglavnom kao industrijska sirovina za ekstrakciju lekovitih sastojaka

List se koristi uglavnom kao industrijska sirovina za ekstrakciju lekovitih sastojaka

 

Hemijski sastav i upotreba

 

Upotreba listova ginkgoa u medicinske svrhe datira još iz duboke istorije dalekoistočnih naroda. Tek u XX veku nalazi primenu i u savremenoj naučnoj medicini, tako da ginkgo prestavlja i značajnu biljnu sirovinu u farmaceutskoj industriji.

List se koristi uglavnom kao industrijska sirovina za ekstrakciju lekovitih sastojaka. Najvažnije supstance su diterpenski i seskviterpenski laktoni – ginkolidi i bilobalidi, flavonoidi, proantocijanidini. Sadržaj ovih jedinjenja raste starenjem listova

Seme sadrži alkaloide (ginkotoksin), fenole (bilobol, kardanol), amino kiseline, cijanogene glikozide.

Ove supstancije šire krvne sudove i povećavaju protok krvi u arterijama. Povećavaju brzinu proticanja u području kapilara i završnih delova arterija. Pomaže kod dijabetičnih oštećenja krvnih sudova sa opasnošću od gangrene, oštećenja krvnih sudova nastalim kao posledica pušenja, kod nekih hormonalno i nervno uslovljenih oboljenja krvnih sudova, kod perifernih arterijskih i venskih smetnji.

Ekstrakt lista ginka se koristi u terapiji cerebralne insuficijencije i za poboljšanje periferne cirkulacije krvi (Alchajmerova i vaskularna demencija, ateroskleroza, Parkinsonova bolest, demencija). Koriste se samo gotovi preparati, a ne čaj.

U izvesnim slučajevima korišćenje semena je imalo nepoželjne efekte.

 

 

Gajenje

 

U kulturi se biljka sadi u redovima i orezuje na malu visinu kako bi se stvorio veći broj izdanaka i da bi se omogućila mehanizovana berba. Berba se izvodi pomoću mašina koje vakuum-pumpama otkidaju lišće bez oštećenja izdanaka, posle čega biljka ponovo olista, te su moguće nove berbe

 

Preuzeto iz monografije LEKOVITE I AROMATIČNE BILJKE
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2008.