Petak, 20 Septembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lekovito bilje (205)

TONIZIRAJUĆE BILJKE

 

INULA

 

Inula helenium L.

FAMILIJA: Asteraceae

 

Narodna imena: oman, beli oman, pitomi oman

 

 

Inula je biljka istočne i jugoistočne Evrope, Kavkaza, odakle se spontano raširila po čitavoj Evropi. Preferira mezofilna staništa, ali se može naći i u kserofitnim fitocenozama. Naseljava zemljišta srednje bogata hranljivim materijama i neutralne reakcije. Javlja se na krečnjaku. Za razvoj zahteva nešto toplija staništa, ali dobro podnosi uslove polu senke. Raste kao korov na vlažnim livadama, kraj potoka i reka, pored puteva, železničkih pruga i kanala, u živim ogradama, po obodima šuma i vinograda. Mestimično se može javiti u velikom broju i zakoroviti livadu.

 

INULA Inula helenium L.

INULA
Inula helenium L.

 

Botaničke osobine

 

  • Inula je višegodišnja zeljasta biljka. Rizom granat, krtolast.
  • Stabljika je uspravna, u gornjem delu dlakava, može da naraste od 0,6 – 2,2 m.
  • Listovi naizmenični, jajasti, sa naličja dlakavi, nazubljenog oboda, stabljiku obuhvataju srcastom osnovom.
  • Cvetovi su u obliku glavice, koje su krupne, pojedinačne ili u razređenim gronjama. Osovina cvasti je ravna i gola. U cvastima središnji cvetovi su cevasti i žuti, dok su po obodu jezičasti, žuti, uski i nalaze se u jednom redu. Biljka cveta tokom leta, od juna do septembra.

 

 

•Cvetovi su u obliku glavice, koje su krupne, pojedinačne ili u razređenim gronjama

Cvetovi su u obliku glavice, koje su krupne, pojedinačne ili u razređenim gronjama

 

Hemijski sastav i upotreba

 

U lekovite svrhe koristi se koren i rizom belog omana (Inulae radix et rhizoma). Droga je bogata za medicinu interesantnim sastojcima. Glavne komponente prisutnog etarskog ulja, kojeg ima od 1 – 3%, su seskviterpenski laktoni alantolakton, izoalantolakton i dihidroalantolakton. Oni obrazuju kristalnu smesu, nazvanu helenin, zbog koje je ovo ulje na običnoj temperaturi konzistencije slične vosku. U ovom ulju su prisutne i azulenske materije, koje svojim osobinama obogaćuju spektar farmakološkog delovanja ove droge. Drugi sastojci korena omana su polisaharid inulin (do 45 %), pseudoinulin, inulenin, triterpeni (fridelin, damaradienol), fitosteroli, pektini, smole, organske kiseline. Ispoljava ekspektorantno, antitusično, baktericidno, holagogno, holeretičko, anthelmintično i diuretičko dejstvo. Koristi se i kao dobar stomahik i prijatan antiseptik organa za disanje.

U čajnim mešavinama se preporučuje za regulisanje poremećene menstruacije i protiv menstrualnih bolova. Spolja se koristi protiv suvog lišaja, svraba i protiv reumatizma. Inulin služi u dijetama dijabetičara, a koren ulazi u sastav antidijabetičnih čajeva.

Koristi se u lečenju bronhijalnog katara, nadražajnog suvog kašlja, bronhitisa. Novija istraživanja pokazuju da seskviterpenski laktoni inule imaju antifungalno i antitumorsko delovanje.

Zbog prijatne arome, ponekad se oman stavlja u duvan. Koristi se i kao insektifug, a etarsko ulje ulazi u sastav raznih repelenata. Dimom se rasteruju komarci.

Iritira mukoznu membranu pa može prouzrokovati kontaktni dermatitis i povraćanje. Takođe, može da utiče na postojeću terapiju hipoglikemicima i antihipertenzivima. Ne koristiti u toku trudnoće i laktacije.

 

Preuzeto iz monografije LEKOVITE I AROMATIČNE BILJKE
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2008.