Petak, 20 Septembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lekovito bilje (206)

TONIZIRAJUĆE BILJKE

 

JAREBIKA

 

Sorbus aucuparia L.

FAMILIJA: Malaceae

 

Narodna imena: jarebina, smrdljika

 

Jarebika je evrosibirska vrsta, a sreće se i u planinskom pojasu južne Evrope. Raste u bukovim i jelovim šumama, sve do pojasa bora krivulja. Dobro podnosi niske temperature.

 

Botaničke osobine

 

  • Višegodišnja drvenasta vrsta, može da naraste do 20 m.
  • Krošnja je razgranata i dosta svetla.
  • Listovi su neparno perasto složeni, listići pri osnovi dosta asimetrični.
  • Cvetovi beli, u terminalnim gronjama. Biljka cveta od maja do avgusta.
  • Plod je bobica, okruglasto-jajastog oblika, crvene boje, sa 2-6 semena i sazreva tokom septembra i oktobra.

 

Od maja do avgusta jarebika cveta belim cvetovima

Od maja do avgusta jarebika cveta belim cvetovima

 

Hemijski sastav i upotreba

 

Od jarebike se iskorišćava plod (Fructus Sorbi aucupariae). U plodu su zastupljene parasorbinska, sorbinska, jabučna i vinska kiselina, vitamin C, šećeri, pektini, karotenoidi, antocijani, tanini, glikozid amigdalozid, flavonoidi.

Ova biljka se uglavnom upotrebljava u narodnoj medicini za različite želudačne tegobe i regulisanje probave. Izrađuju se i marmelade za slične namene. Sok iz svežeg ploda upotrebljava se protiv kamena u bubregu, kao i kod nedostatka vitamina C.

Parasorbinska kiselina (lakton, u plodovima se verovatno nalazi u obliku glikozida – parasorbozida) u manjim količinama deluje laksativno, dok u većim količinama deluje nadražajno na gastrointestinalni trakt izazivajući mučninu i povraćanje. Kuvanjem, a verovatno i sušenjem ova kiselina se razgrađuje. Sirov plod se ne preporučuje za jelo.

 

Crveni plodovi jarebike se koriste za spravljanje marmelada i sokova

Crveni plodovi jarebike se koriste za spravljanje marmelada i sokova

 

Gajenje

 

Gaji se kao ukrasna biljka u drvoredima, parkovima, vetrozaštitnim pojasevima, a ujedno se koristi i kao biljka za ishranu i lečenje. Za ovu namenu mogu se koristiti samo one biljke koje nisu u velikim gradovima ili pored autoputeva, gde može doći do zagađivanja izduvnim gasovima motornih vozila.

 

Preuzeto iz monografije LEKOVITE I AROMATIČNE BILJKE
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2008.