Petak, 20 Septembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lekovito bilje (207)

TONIZIRAJUĆE BILJKE

 

KOPRIVA

 

Urtica dioica L.

FAMILIJA: Urticaceae

 

Narodna imena: velika kopriva, obična kopriva, žara

 

 

Kopriva je izuzetno rasprostranjena vrsta. Sreće se u velikom broju biljnih zajednica, pogotovo je rasprostranjena kao ruderalna vrsta, kosmopolit. Raste skoro svuda, oko kuća, uz puteve, po njivama, livadama, pašnjacima, duž rečnih dolina, u napuštenim dvorištima. Sreće se i u šumama i to uglavnom na šumskim sečinama, na vlažnim staništima.

Kao hrana i lek kopriva je korišćena hiljadama godina. Poznato je da su je upotrebljavali i Stari Egipćani, Grci i Rimljani. Takođe se koristi se u ishrani, medicini, farmaciji, tekstilnoj industriji, u proizvodnji kartona, papira, boja, lakova…

 

 

KOPRIVA - Urtica dioica L.

KOPRIVA – Urtica dioica L.

 

Botaničke osobine

 

  • Kopriva je višegodišnja zeljasta biljka, visine od 30 do 150 cm.
  • Odlikuje se snažnim i razgranatim korenovim sistemom sa mnoštvom dugačkih rizoma.
  • Stabljika je prosta, četvorougaona, uspravna sa čekinjama ili dugačkim žarnim dlakama.
  • Listovi uglavnom naspramno raspoređeni. Po obliku su lancetasti ili jajasti, po obodu testerasto nazubljeni, prekriveni kratkim dlakama, izmešani sa žarnim trihomama.
  • Cvetovi su sitni, zelenkastobele boje, grupisani u cvasti resastog izgleda. Cvetno stablo nosi samo muške ili samo ženske cvetove. Muške cvasti su uspravne, a ženske oborene. Cveta tokom proleća, do juna meseca.
  • Seme je vrlo sitno, smeđe do mrke boje. Masa 1000 semena je 0,14-0,15 g, tj. 7000-7500 semenki/g. Seme daje od avgusta do septembra. Seme koprive u odgovarajućim uslovima čuvanja zadržava klijavost i do osam godina.

 

Cvetovi koprive su sitni

Listovi koprive su uglavnom naspramno raspoređeni

 

Hemijski sastav i upotreba

 

Kopriva se u narodnoj medicini višestruko koristi, dok školska medicina nedovoljno koristi njena blagotvorna svojstva. U lekovite svrhe najčešće se upotrebljava list (Urticae folium), koren (Urticae radix), povremeno ceo nadzemni deo (Urticae herba), a poslednjih godina i seme (Urticae semen).

U listovima koprive ima mnogo hlorofila a i b, kao i proizvoda njihovog raspadanja, mnogih vitamina (K, C, B grupa, PP, E), karotenoida (β-karoten i ksantofil), mineralnih materija (gvožđe, mangan, bakar), flavonoida (proizvodi kvercetina), zatim triterpena, sterola (β-sitosterol), eteričnog ulja koje sadrži metilheptenon i acetofenon. Konstatovani su i neki alkaloidi i druge materije sa azotom, kao što je acetilholin i histamin. U korenu su prisutni steroli, sterilglikozidi, fenilpropani i lignani. Seme je bogato masnim uljem (do 30 %) s visokim sadržajem linolne kiseline (preko 80 %), ima i proteine, karotenoide, oko 0,2 % vitamina E i druge korisne materije.

Zbog vrlo složenog hemijskog sastava, kopriva je još uvek predmet mnogih istraživanja. Brojne su indikacije u kojima se kopriva koristi kao lek ili lekovito sredstvo. Novija istraživanja ukazuju da je ona jedna od biljaka sa najizraženijim antioksidativnim aktivnostima, što ukazuje i na nove mogućnosti primene koprive u savremenoj terapiji. Narodna medicina koristi koprivu zbog njenih antianemičnih, hemostatičnih i antidijabetičnih svojstava.

List se koristi kod problema sa hemoroidima, ženskim krvarenjima, kao diuretik, blagi depresiv, za čišćenje krvi. Koren se koristi u terapiji benignog adenoma prostate (I i II stadijum), za izazivanje nespecifične aglutinacije eritrocita, stimuliše proliferaciju limfosita. Seme se koristi kao roborans, tonik i kao tzv.“biostimulans“. Seno od koprive koristi se u ishrani stoke jer je utvrđeno da povećava mlečnost i zdravstveno stanje krava i konja. Takođe, podstiče aktivnost korisnih insekata.

Kopriva izaziva burne reakcije na koži, može iritirati želudac, povećati i sniziti pritisak. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama.

 

 

Gajenje

 

Seme koprive ima dosta tvrdu semenjaču što otežava klijanje. Zato se preporučuje ozima setva semena. Stoloni u našim klimatskim uslovima prezimljavaju bez oštećenja, jer dobro podnose niske temperature.

Kopriva je biljka kojoj odgovaraju plodna, humusom bogata zemljišta s većim procentom fosfora. Prema ostalim uslovima staništa ima umerene potrebe, ali najveće prinose daje pri 600-800 mm padavina i prosečnom godišnjom temperaturom većom od 6,5ºC. Gaji se kao višegodišnji usev pa ne ulazi u klasičan plodored. Dobar predusev su joj jednogodišnje mahunjače. Na parcelama treba paziti da nema mnogo korova, a naročito višegodišnjih, jer mogu predstavljati ozbiljan problem pri negovanju zasada i kosidbi.

Obrada zemljišta se obavlja kao i za druge useve. Zahteva rastresito zemljište, jer stoloni – podzemna stabla ne mogu da se razvijaju u sabijenoj i tvrdoj zemlji. Pri osnovnoj obradi treba da se unese što više stajnjaka.

Kao veliki potrošač hraniva iz zemljišta, kopriva traži da se đubrenju posveti posebna pažnja. Kao nitrofilna biljka đubri se sa 150 kg N/ha pri zasnivanju zasada uz dodatak po 30 kg N/ha u vidu prihrane posle svakog otkosa. Velike zahteve ima i za kalijumom i to u količini 200 kg/ha. Fosfor se daje u količini 60-80 kg/ha.

Razmnožava se direktnom setvom semena ili sadnjom stolona. S obzirom da je seme dosta sitno preporučuje se proizvodnja rasada. Rasad se može proizvoditi u toplim i hladnim lejama s tim što je proizvodnja u hladnim lejama ekonomski isplativiji tip proizvodnje. U ovom slučaju seme se seje tokom maja, a rasad neguje preko leta. Rasađuje se u toku jeseni. Seme pre setve treba hladiti u frižideru 10-15 dana. Setva se može obaviti i u poznu jesen, ali pre početka mrazeva. Ovako posađeno seme će nići u toku narednog proleća. Za direktnu setvu potrebno je 3-4 kg semena.

Za proizvodnju sadnica za jedan hektar potrebno je 0,3-0,5 kg semena, tj. treba obezbediti 45000-65000 sadnica. Sadnice dobijene iz semena mogu da se sade mašinama za sadnju povrća. Ovako dobijen zasad u prvoj godini daje mali prinos jer se biljke sporo razvijaju, pun rod se može očekivati u drugoj i narednim godinama.

Zasnivanje zasada putem stolona obavlja se slično kao kod pitome nane. Od postojećeg zasada se uzimaju žile, koje se vade mašinama ili se samo podoru plugom bez daske, a zatim ručno sakupe. Sa stolona se odstranjuju nadzemni, truli i oboleli delovi. Pri tome se oni razdvajaju i seku na dužinu od 25-30 cm. Vađenje stolona treba uskladiti sa sadnjom kako bi bili što manje izvan zemljišta. Sadnja se obavlja na stalno mesto u toku jeseni ili rano s proleća. Sadi se u redove na rastojanje 50-70 cm i oko 30 cm u redu. Kod sadnje stolonima otvaraju se brazde dubine oko 10 cm i isto tolike širine po dnu. Stoloni se polažu uzduž i pokrivaju zemljom.

Mere nege obuhvataju međuredno kultiviranje, okopavanje, prihranjivanje i po potrebi navodnjavanje. Kultiviranje i okopavanje se izvode više puta i treba da održe zemljište u rastresitom stanju, jer kopriva ne podnosi sabijeno zemljište, ali i da unište korovske biljke. Ako nije moguće korov odstraniti okopavanjem preporučljivo je obaviti plevljenje.

Prihranjivanje se obavlja u toku vegetacije i to u početnoj fazi razvoja biljaka kao i posle svakog košenja. Prva prihrana se izvodi rano s proleća, pre početka vegetacije, sa 150-200 kg/ha azotnog đubriva, a posle svakog ili svakog drugog otkosa sa oko 100 kg/ha KAN-a.

 

Kopriva je biljka kojoj odgovaraju plodna, humusom bogata zemljišta s većim procentom fosfora

Kopriva je biljka kojoj odgovaraju plodna, humusom bogata zemljišta s većim procentom fosfora

 

Kosidba ili berba koprive se obavlja kada biljke dostignu visinu oko 30 cm, tj. dok su još mlade što u našim uslovima bude već polovinom aprila. Svako naredno košenje se obavlja kada biljke odrastu da se mogu kositi, ali ne dozvoliti da biljke razviju stabljiku. U slučaju da kosidba kasni i da se razviju stabljike kose se cele biljke, suše i zatim lišće odvaja od stabljika. U toku vegetacione sezone može biti šest do osam otkosa, a u povoljnim uslovima i do deset.

Sušenje se može obaviti prirodnim putem ili u sušarama. Kod prirodnog sušenja pokošena masa se ostavlja na suncu da dobro provene, a zatim prenosi u zaštićeni prostor na promaju, gde se dosušuje uz često prevrtanje. Kod sušenja u sušarama temperatura je 60 stepeni u prvih sat, dva, a zatim se spušta na 50 stepeni.

Za dobijanje jednog kilograma suve mase potrebno je pet do šest kilograma sirove. Sa hektara zasada u punom rodu može da se dobije 10-15 t sirove mase tj. dve do tri tone suve.

Kod eksploatacije korena koprive zasad treba obnavljati. Sa jednog hektara može se dobiti 8-10 t sirovog ili 2,5-3,5 t suvog korena. Ako se na tržištu javi veća potražnja korena onda se on može vaditi već krajem druge godine starosti zasada. Vađenje korena se izvodi plitkim podoravanjem korena, a sakuplja se ručno i istovremeno čisti od nadzemnih i oštećenih delova. Tako pripremljen koren se pere, a zatim suši. Kako se vađenje korena obavlja u toku jeseni, po prestanku vegetacije, sušenje se obavlja isključivo u sušarama na temperaturi do 50ºC.

Osušeno lišće treba da je mlado, zelene boje, odgovarajućeg mirisa, nagorkog i slankastog ukusa. Koren nepravilan, savijen, oko pet mm debljine, jasno uzdužno brazdast, u sredini šupalj. Površina preseka mora biti beličasta i preloma vlaknastog. Internodije ne smeju imati sporednog korenja, dok su čvorovi samo blago zadebljali. Boja mora biti mrka do siva, bez mirisa i bez ukusa.

 

 

Preuzeto iz monografije LEKOVITE I AROMATIČNE BILJKE
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2008.