Nedelja, 18 Avgust 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lekovito bilje (209)

TONIZIRAJUĆE BILJKE

 

PETROVAC

 

Agrimonia eupatoria L.

FAMILIJA: Rosaceae

 

Narodna imena: ranjenik, sitni čičak, šiljer trava, kostolom

 

 

PETROVAC Agrimonia eupatoria L.

PETROVAC
Agrimonia eupatoria L.

 

Petrovac je rasprostanjen u srednjoj i južnoj Evropi, Mediteranu, Maloj Aziji i Kavkazu. Sreće se kako u ekstremno sušnim tako i u mezofilnim biljnim zajednicama. Za razvoj joj pogoduju neutralna do slabo bazna, kao i zemljišta srednje bogata hranljivim materijama. Razvija se na umereno toplim i sunčanim staništima. Raste svuda po obroncima, pored puteva, po kamenitim mestima, sušnim livadama, kserofitnim šumama.

 

 

Botaničke osobine

 

  • Višegodišnja zeljasta biljka, visine od 60-100 cm, sa najčešće kratkim rizomom. Biljka je uspravne, nerazgranate i mestimično dlakave stabljike.
  • Prizemni listovi u rozeti, a ostali naizmenični, perasti, sa 2-6 pari elipsastih ili rombičnih grubo nazubljenih listića, dugih 2-5 cm. Između je postavljeno 2-3 para sitnijih nazubljenih listića.
  • Cvetovi u gustim klasastim cvastima sa pet kruničnih listića žute boje. Cveta od juna do avgusta.

 

 

Petrovac cveta

Petrovac cveta od juna do avgusta

 

Hemijski sastav i upotreba

 

Prema našim farmakopejama, petrovac nije oficinalna biljka, a prema stranim u lekovite svrhe koristi se Agrimoniae herba. Svrstava se u grupu taninskih i flavonoidnih droga. Droga sadrži polisaharide, triterpene, flavonoide (apigenin, luteolin, luteolin glikozid, kvercetin), tanine, vitamine C, K, nikotin amid, tiamin. Koristi se kao holagog, diuretik i blag adstringens. Najčešće je u obliku čajnih smeša i upotrebljava se za lečenje dečjih proliva i kolitisa, u urološkim čajevima, preparatima za pojačano lučenje žuči, protiv kamena u žuči, kod infekcija creva, kao tonik i za vaginalno ispiranje. Spolja se koristi u oblogama za brže zarašćivanje rana. Prekomerna upotreba se ne preporučuje, posebno deci, trudnicama i dojiljama.

 

Gajenje

 

Tehnološki postupak proizvodnje petrovca je rešen u u Slovačkoj gde gajenje ove biljne vrste ima već dugu tradiciju. Najbolje uspeva na lakšim tipovima zemljišta, odnosno na peskušama, mada su zabeleženi dobri rezultati i na drugim zemljištima, sa povećanim odnosom gline. Kao višegodišnja kultura zahteva da se pre zasnivanja zasada zemljište bogato obezbedi organskim i minerelnim djubrivima.

Zasnivanje proizvodnje se obavlja direktnom setvom preciznom sejalicom u toku pozne jeseni. Najbolje je koristiti brušeno seme u količini 8-10 kg po hektaru. Bolji rezultati se postižu ako se zasnivanje zasada obavlja preko rasada, koji se iz staklenika iznosi u proleće i rasadjuje u sklopu 50 x 50 cm. Razmak izmedju redova može biti i 70 cm, a razmak biljaka u redu 35 do 40 cm. Posle sadnje neophodno je obezbediti povoljan vodni režim kako biljaka, tako i zemljišta, što se postiže navodnjavanjem.

 

Raste svuda po obroncima, pored puteva, po kamenitim mestima, sušnim livadama, kserofitnim šumama.

Petrovac raste svuda po obroncima, pored puteva, po kamenitim mestima, sušnim livadama, kserofitnim šumama

 

U prvoj godini biljke formiraju prizemnu rozetu od lišća na kratkom stablu koja se ne koristi već se ostavlja da prezimi. U drugoj godini biljke izrastu na svoju normalnu visinu nekad i do jednog metra, kada se, na početku cvetanja – juna meseca, žanju. Ova kosidba se obavlja na oko 10 cm iznad zemljišta. Požnjeveni deo biljke se suši u sušari i kasnije doradjuje na opremi za doradu lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Druga žetva se obavlja krajem septembra pre nego što stabljika dostigne u prečniku 0,5 cm. Prinos po jednom otkosu iznosi 3 do 6 tona suve herbe po hektaru.

U vlažnim godinama petrovac je podložan napadu biljnih bolesti i štetočina od kojih najveće štete može da izazove rđa Pucciniastrum agrimoniae-eupatoriae DC.

 

 

Preuzeto iz monografije LEKOVITE I AROMATIČNE BILJKE
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2008.