Četvrtak, 17 Oktobar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lekovito bilje (212)

TONIZIRAJUĆE BILJKE

 

RODIOLA

Rhodiola rosea L.

FAMILIJA : Crassulaceae

 

Narodna imena: zlatni koren, arktički koren

 

RODIOLA - Rhodiola rosea L.

RODIOLA – Rhodiola rosea L.

 

Antički grčki lekar Dioskorides prvi je opisao medicinska svojstva rodiole u De Materia Medica. Kroz vekove se koristila u tradicionalnoj medicini u Rusiji, Skandinaviji i drugim zemljama. Različiti načini upotrebe rodiole štampani su u naučnoj literaturi Švedske, Norveške, Francuske, Nemačke, Islanda.

Iako se može pretpostaviti da rodiola potiče iz regiona severozapadne Kine i Himalaja, botaničari su utemeljili mišljenje da su prirodna staništa rodiole suva i peskovita zemljišta na većim nadmorskim visinama arktičkih oblasti Evrope i Azije.

1961. godine G. V. Krilov, ruski botaničar i taksonomist pri Departmanu za botaniku Novosibirskog odeljenja Ruske Akademije Nauka, predvodio je ekspediciju u kedrovu tajgu na planinu Altaj u južnom delu Sibira gde su lokalizovali i indentifikovali ″zlatni koren″ kao Rhodiola rosea.

 

 

Botaničke osobine

 

  • Rodiola je višegodišnja biljka, koja raste do visine 25 – 30 cm. Iz zadebljalog vretenastog korena pokrivenog zlatnožutim ljuspama, izrastaju izdanci koji su obavijeni sedećim plavozelenim i sočnim listovima, ovalnog oblika i nazubljenog oboda.
  • Dvodoma biljka. Muški cvetovi su žuti, a ženski mrko zeleni do purpurni.
  • Plodovi su crvenkaste bobice sa brojnim sitnim semenkama. Cveta u maju i junu, a sazrevanje grozdastih plodova je u julu i avgustu. Ukus im je gorak.

 

 

Rodiola cveta u maju i junu

Rodiola cveta u maju i junu

 

Hemijski sastav i upotreba

 

Kao lekoviti deo biljke koristi se koren rodiole (Rhodiolae radix).

Istraživanjima je utvrđeno da koren sadrži šest grupa hemijskih jedinjenja:

–          fenilpropanoide: rosavin, rosin, rosarin (specifični za R. rosea);

–          derivate feniletanola: salidrozid (rodiolozid), tirozol;

–          flavonoide: rodiolin, rodionin, rodiosin, acetilrodalgin, tricin;

–          monoterpene: rosiridol, rosaridin;

–          triterpene: daukosterol, β-sitosterol;

–          fenolne kiseline: hlornu i hidroksicinaminsku, galičnu kiselinu.

Tradicionalna narodna medicina koristi rodiolu za pojačanje fizičke izdržljivosti, radne sposobnosti, dugovečnosti, otpornosti na bolesti, kao i kod depresije, anemije, impotencije, gastrointestinalnih bolesti, infekcija i oboljenja nervnog sistema.

U planinskim selima Sibira još uvek se mladencima poklanja buket rodiola za srećan brak i zdravo rođenje dece. U srednjoj Aziji čaj od R. rosea je bio najefektniji tretman kod prehlade i gripa tokom oštrih zima. Mongolski lekari su je prepisivali kod tuberkuloze i raka. Kroz vekove jedino su članovi porodice znali gde da pronađu divlju rodiolu, kao i metode za  ekstrakciju. Tajno su je prenosili drevnim stazama do Kavkaza i razmenjivali je za gruzijska vina, voće, luk i med.

 

Preuzeto iz monografije LEKOVITE I AROMATIČNE BILJKE
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2008.