Četvrtak, 17 Oktobar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lekovito bilje (216)

TONIZIRAJUĆE BILJKE

 

ŽEN ŠEN

Panax ginseng C.A. May

FAMILIJA: Araliaceae

 

Narodna imena: čovekoliki koren

 

 

Žen-šen u Kini spada među najstarije poznate droge. Njegova lekovita svojstva poznata su 3000-5000 godina. Rasprostranjena je na severoistoku Kine, u Severnoj Koreji i Rusiji. Raste u kedrovim i mešanim listopadnim i crnogoričnim šumama na zemljištu bogatom humusom i doseže do 700 m nadmorske visine.

 

ŽEN ŠEN Panax ginseng C.A. May

ŽEN ŠEN
Panax ginseng C.A. May

 

Botaničke osobine

 

  • Žen-šen je višegodišnja zeljasta biljka čiji je životni vek preko 50 godina.
  • Glavni koren je razgranat i sočan. Vrat korena je gusto prekriven ožiljcima od opalih listova, pri vrhu je proširen i obrazuje glavu koja nosi jedan, ređe 2-3 pupoljka koji prezimljuju. Od vrata naniže se pruža glavni vretenast koren dužine do 25 cm. Telom nazivamo deo korena do razdvajanja izdanaka. Koren se obično grana na dva krupna osnovna izdanka koji se nazivaju nogama. Od vrata po pravilu polaze 2-3 dopunska ili vršna izdanka – ruke korena. Svi izdanci su gusto pokriveni dugačkim vrpčastim korenčićima. Na jednom staništu raste i više desetina godina.
  • Kod gajenih biljaka izgled korenovog sistema je vretenast. Koristi se posle pete pa sve do osme godine.
  • Stablo dostiže visinu 30-80 cm i na vrhu nosi 4-5 listova. Dva donja lista su manja od gornjih.
  • Listovi su prstasto-petolisni na dugačkim drškama, eliptičnog oblika i zašiljeni na vrhu. Obod im je sitno, dvostruko testerast. Listovi su glatki i sa lica i sa naličja.
  • Biljka cveta u prirodi oko 10. i 11. godine života, dok u kulturi do cvetanja dolazi u 3. godini. U doba cvetanja iz vršnog, centralnog dela izrasta cvetna drška dužine oko 10 cm, koja nosi štit od 5 zeleno-belih cvetova.
  • Plod je svetlocrvena koštunica sa dva pljosnata semena. Biljka cveta u julu, a plodovi sazrevaju u avgustu i septembru.

 

 

Hemijski sastav i upotreba

 

Žen-šen se gaji zbog lekovitih svojstava korenovog sistema (Ginseng radix), od kojeg se izrađuje infuz i žitki ekstrakt.

Koren žen-šena sadrži 2-3% saponina, 0,5% etarskog ulja, polisaharide, acetilenska jedinjenja, glikozide. Od ostalih sastojaka sadži male količine vitamina C, B1, B2, pektinske materije (16-23%), skrob (do 20%) i oko 4% saharoze. U korenu su prisutne i male količine masnih kiselina- palmitinska, stearinska i linolna.

Veliki broj poliacetilenskih alkohola je izolovan iz korena, poslednjih godina, tipa panaksinola  i panaksidola.

Preparati korena koriste se kao stimulansi i tonična sredstva kod psihičkog i fizičkog zamora, opadanja radne sposobnosti, posle preležanih bolesti, kod smanjenog imuniteta organizma, poremećaja kardio-vaskularnog sistema. Povoljno utiče na hormonsku aktivnost polnih žlezda.

 

 

Raste u kedrovim i mešanim listopadnim i crnogoričnim šumama na zemljištu bogatom humusom

ŽEN-ŠEN raste u kedrovim i mešanim listopadnim i crnogoričnim šumama na zemljištu bogatom humusom

 

Gajenje

 

Žen – šen se gaji u Kini, Severnoj Koreji i Rusiji. Ima pokušaja amaterskog gajenja iz hobija u Kanadi, SAD, Slovačkoj, mada ekonomska opravdanost se teško može postići pored relativno jeftinih kineskih preparata na bazi žen – šena.

Princip gajenja je zasnovan na stvaranju takvih uslova kakvih ova biljna vrsta ima u šumskim staništima. To znači da se može gajiti samo u uslovima difuznog svetla odnosno u lejama prekrivenim sa asurama napravljenim od trske. Ove asure su podignute od zemljišta na oko 1 – 1,5 m visine, pri čemu regulišu ne samo svetlost već i vodni režim biljaka, koje najbolje uspevaju u uslovima umerene vlažnosti zemljišta.

Obrada zemljišta i nega zasada se obavlja isključivo ručno, na osnovu čega se određuje i sklop biljaka u lejama. Ova biljna vrsta ima i umerene zahteve prema hranivima. S obzirom da je krajnji proizvod relativno skup postoji opravdanje da se koriste specijalna organska đubriva koja se koriste u intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji u staklenicima.

 

Preuzeto iz monografije LEKOVITE I AROMATIČNE BILJKE
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2008.