Nedelja, 18 Avgust 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lovstvo u Vojvodini (157)

Knjiga „Lovstvo u Vojvodini“ je XXII knjiga u ediciji „Kulturno-istorijska baština Vojvodine“. Izdavač: KID PČESA, Novi Sad, Narodnog fronta 10/III

 

Lovačka udruženja (6)

 

Regulativi za lovce

 

U arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Sremskim Karlovcima, čuvaju se (istina još nesistematizovani) dokumenti (pozivi i uputstva za lov) koje je Uprava (Direkcija) kraljevog lovišta u Belju uputila baronu Rajačiću iz Sremskih Karlovaca, koji je očigledno bio čest gost tog lovišta. Prenosimo sadržaj tog dokumenta.

 

Regulativ za lovce na jelene u vreme rike 1929. godine

Lovni reon: Karapanđža – gornji reon

Lov na jelene traje (maksimalno) tri dana, dan prispeća i dan odlaska ne računa se u ta tri lovna dana.

Svaki lovac je u određenom reonu vlastan jednog jelena oboriti, čim jelena obori lov na jelena u tora reonu je završen. Lovcu pripada glava i rogovi jelena, ostali deo jelena ima lugar odmah očistiti i postarati se za preko u klanicu.

Ako je lovac jelena ranio smatra se da ga je oborio i ima pravo na rogove od istog kada se pronađe. Do isteka kraja lova dozvoljeno je lovcu, a lugaru je dužnost da traga za njim i duže.

Lovac opskrbu na terenu dobija kod lugara a plaća za opskrbu 40.- din. dnevno lugaru kod koga je u stanu i dobija uredovnu priznanicu od njega; doručak 4.-din, ručak 18.- din, večera 18.- din. Za stan i poslugu ništa. Vrednost obskrbe ima svojim cenama odgovarati, u protivnom umoljava se lovac da slučaj Direkciji, činovniku ili upravniku, prijavi.

Lovca kalauzuje po šumi lugar, on ga upoznaje sa mestima gde se jeleni nalaze.

Određeni činovnik imanja posetiće lovca bar jedanput za vreme trajanja lova.

Lovac koji se pri odlasku lično kod Direkcije prijavi dobija od Direkcije podvoz do terena, koji se pak prijavi pri polasku dobija podvoz do želj. stanice Beli Manastir.

Pozvani lovci i prevozna sredstva slobodni su plaćanja prevozne takse za skelu na Batini i ovamo i natrag. Za slučaj da se prevozna taksa od njih traži, iskazuju se pozivom koji im služi kao legitimacija.

Za vreme trajanja dvorskog lova, svi gornji lovovi se, i ako su započeti – obustavljaju, i nastaviće se odnosno obaviti posle svršenog dvorskog lova.

Zbog pucanja oštrim patronama – kuglarom – u svakom lovu može učestvovati samo po jedan lovac. Eventualna njegova pratnja ni u kom slučaju ne može učestvovati u lovu niti za vreme lova zalaziti u šumu niti uopšte loviti.

Drugi lov u Karapandži u gornjem reonu počeće tek nakon tri dana po završetku prvog lova.

 

Uputstvo za lugare

Lugari, čim primete da jeleni i prekodan (obdan) riču, imaju to odmah neodložno javiti svome šumskom upravniku sa oznakom koliko jelena otprilike riče u njegovom reonu.

Lugar će biti obavešten koji gost mu dolazi u lov i kad. Gostu ima dati obskrbu – kao što je propisana obrskrba za činovnike, po istoj ceni. Osim toga prenoćište: pre lova će objasniti gostu gde se jeleni nalaze i pri lovu će kalauzovati po šumi. Cenu za obrskrbu platiće mu gost-lovac; na zahtev ima mu izdati priznanicu.

Za lovce izdati regulativ ovde se prilaže.

Za vreme lova ima se svaka prodaja drva, čuvanje svinja itd. obustaviti, uopšte svaki ljudski promet obustaviti, da bi se izbegla svaka nesreća usled pucanja iz kuglara; prema gostima lugari imaju biti učtivi i predusretljivi.

Regulativ za veliki lov
na močvarice u julu 1930.

U materijalu je i Skica lovišta na močvarice za veliki lov 27.VII.1930. g. na području šumske uprave Belje i uputstvo o ponašanju lovaca u tom lovu.

 

Napomena:

G.G. lovci za vreme lova dužni su se pridržavati uputstava rukovaoca lova.

U poljskom lovu, lovac može pušku napuniti tek kada se razvije krug, a u šumskom lovu tek kada ga rukovalac lova postavi na određeno mesto. Odmah po završetku kruga odnosno svršetku hajke u šumi puške se imaju isprazniti.

U kružnom lovu kad rukovalac lova da znak trubom niko više ne sme pucati u krug nego samo izvan kruga.

U šumskim hajkama u šumu se sme pucati samo dok su hajkači još dosta daleko, a kad se hajkači približe onda samo na divljač koja pretrčava preko linija, i to nikako u pravcu susednog lovca.

Klečeći ili sedeći ne sme se pucati, nego samo stojeći. Izbegavati pucati na daleko, kako bi se izbeglo štetno ranjavanje.

Najkrupnija sačma koja se u lovu sme upotrebiti jeste br. 6.

 

 

Izvor

Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti u Sremskim Karlovcima

 

Radenko Gajić
Novi Sad