Nedelja, 21 Oktobar 2018.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lovstvo u Vojvodini (162)

Knjiga „Lovstvo u Vojvodini“ je XXII knjiga u ediciji „Kulturno-istorijska baština Vojvodine“. Izdavač: KID PČESA, Novi Sad, Narodnog fronta 10/III

 

Lovačka udruženja (11)

 

Iz istorije lovstva Subotice (2)

 

 

Lov sa hrtovima

 

Hrtovi su u XIX veku u Bačkoj bili veoma popularni, a početkom XX veka se i zvanično vodilo da je pored županije Solnok i Sabolč, Bačka najjača u sportu trka sa njima. Kao što smo već naveli, u Subotici su početkom XIX veka, radi zabave, na trgu ispred Gradske kuće puštali hrta na zeca, a Jovan Hristoforović 1857. godine piše da u gradu postoji oko 300 hrtova kod onih koji na to pravo nemaju i isti broj kod zakupaca prava na lov. Sa hrtovima se najviše love zečevi, a nešto manje lisice. Ovaj čuveni lovac je takođe rado lovio sa njima, a učestvovao je i na trkama – na primer, 1865. u Ostojićevu, kada je pored hrtova Šimona Vojnića od Bajše pobedio sa svojim hrtom i po rečima grofa Ištvana Saparija, načinio najbolji utisak. Kako je izgledao ovakav lov, može nam dočarati crtež grofa Manoa Andrašija iz tih vremena.

Ova disciplina je kod nas uzimala sve većeg maha, naročito među onim bogatim zemljoposednicima koji su od ranije bili uključeni u uzgoj i trke konja, kao i u konjička udruženja. Zanimanje za konje je s jedne strane bilo opravdano njihovom ulogom u vreme kada je uzgoj životinja bila jedna od dominantnih odrednica ekonomije, kao i sredstvo kretanja u eri pre primene voza i automobila, a s druge strane to je bio sport aristokratije, podstican različitim naredbama.

O školi jahanja u Subotici postoje podaci još iz 1841, ali i iz kasnijeg perioda, koji svedoče o učešću ovdašnje vojske i predstavnika bogatog sloja, među kojima su Ištvan Sarić, Šimon Mukić, Jožef Mačković, Mikloš Đelimiš, Ištvan Kulunčić, Franjo Zomborčević, Karolj Pilasanović i Krištof Stipić. Izdanje “Subotičkog udruženja konjičkih trka” (Szabadkai Lóverseny Társaság) iz 1846. godine govori o tome da se ovaj sport u Subotici već tada odvijao organizovano. Po dosadašnjim istraživanjima Subotica je najveći uspon konjarstva doživela tokom 60-ih godina XIX veka, ali kako vidimo, tome se priključuje i lov kao sport, odnosno trke sa hrtovima.

Andrásy Manó: Lov sa hrtovima, 1857.

Andrásy Manó: Lov sa hrtovima, 1857.

 

Juna 1862. godine subotičkom Gradskom senatu je podneta molba za dozvolu osnivanja Konjičkog udruženja i udruženja vlasnika hrtova Bačke (Bácskai lovar és agarász egylet). Kao razlog ovakvog udruživanja navodi se “muška zabava i uzgoj životinja”, a potpisnici su: Šandor Vojnić od Bajše, Karolj Sarić, Mate Antunović i Imre Mađar mlađi. Dozvola je od strane gradske uprave data krajam jula, ali realizacija je kasnila šest godina, što ne znači da se trke u međuvremenu nisu održavale. Da je inicijativa odmah uspela, bilo bi to pre osnivanja Udruženja vlasnika hrtova Pešte, koje je osnovano 1864. a čiji pravilnik je objavljen u lovačkom listu iste godine.

Prvo Udruženje vlasnika hrtova na nivou Mađarske osnovano je 1835. godine. Udruženje vlasnika hrtova na nivou Bač-bodroške županije, zvanično je osnovano 15. novembra 1868. na određeni period obeležen do 15. novembra 1871. Godinu dana kasnije je publikovan i njihov pravilnik pod nazivom “Bács-Bodrogh megyei agarászterglyet alapszabályai”, u kome se navode pravila takmičenja puštanja hrtova na zeca. U njemu se između ostalog određuju tri takmičenja nagradnog karaktera. Paragraf I/12: u zadnjoj nedelji oktobra, za mladunčad hrtova; u drugoj polovini novembra, odvojeno takmičenje za ženke i mužjake; u nedelji posle Nove godine, takmičenje za sve hrtove bez razlike na starost i pol. Paragraf II/1. kaže da u trci može učestvovati svaki hrt bez obzira na vlasnika – što, ako uporedimo sa tekstom Jovana Hristoforovića iz 1857, znači da su se mogli takmičiti hrtovi vlasnika različitih socijalnih slojeva. Paragraf I/4: dan održavanja prvog takmičenja za glavnu nagradu se ozvaničava svake godine u “Vadász és Versenylap”, “Hon”, “Pesti Napló” – što možemo potrvriditi čitajući tadašnje brojeve ovih listova.

Od ukupno 43 člana Udruženja vlasnika hrtova Bač-bodroške županije, polovina njih su bili Subotičani: Janoš Farkaš, Karolj i Laslo Gabri, Henrik Horovic, Jovan Hristoforović, Jožef Lang, Imre Mađar mlađi, Aurel Mukić, Karolj Sarić, Balint Terleji, Franjo Zomborčević, Šimon Vuković i članovi velike familije Vojnić – Gabor, Đeze, Marko, Mate, Eden, Pal, Šandor, Šimon, Tivadar, koja je imala ovde i dva člana iz Roglatice – Jakaba i Lukača mlađeg. Jedan od njih, Jakab Vojnić mlađi, je bio neko vreme čak predsednik udruženja i zagovornik pokretanja kongresa sličnih udruženja – u čemu ga je članstvo podržalo obećavši i materijalnu pomoć. Kakva je poznanstva i ugled imao, svedoči tekst barona Geze Podmanickog, koji je objavljen na naslovnoj strani peštanskog lovačkog lista početkom 1875. godine, kao i Vojnićev odgovor na taj tekst. Podmanicki odmah na početku obaveštava čitaoce da je ideja o pokretanju kongresa potekla u razgovoru sa prijateljem Jakabom Vojnićem, koji se međutim “malko” udaljio od teme zbog svog venčanja (na čemu mu srdačno čestita). Ostavši tako sam, dao je predlog svom udruženju Galga-mente, te moli čitaoce za saradnju, obrazlažući koristi od ovakvog projekta koji bi unapredio “ovaj konjički sport”. Jakab Vojnić mu odgovara na istom mestu, istim srdačnim tonom, dodajući svoje predloge. Fotografija Jakaba Vojnića iz zbirke Gradskog muzeja, nastala u to vreme, prikazuje zaljubljenika u lov i trke sa hrtovima upravo sa jednim od svojih miljenika i štapom u karakterističnom položaju između dve noge. Njegova supruga Marija rođ. Pilasanović fotografisana je u ambijenu koji aludira na prirodu, obučena u kostim za jahanje. Za tu priliku nosila se uzana duga suknja, jer se u krinolini nije moglo jahati.

 

Jakab Vojnić mlađi sa hrtom Čilom (sedamdesetih godina XIX veka). Zbirka fotografija odeljenja za istoriju Gradskog muzeja Subotica, inv. br. I-1050.

Jakab Vojnić mlađi sa hrtom Čilom (sedamdesetih godina XIX veka). Zbirka fotografija odeljenja za istoriju Gradskog muzeja Subotica, inv. br. I-1050.

 

U gradu je tokom druge polovine XIX veka postojala godišnja manifestacija – lov sa hrtovima na Čantavirskoj plagi. U novembru, kada više nije bilo posla na zemlji, tu su se okupljali čuveni lovci sa hrtovima iz cele Bačke. Smešteni su bili na obližnjim zdanjima bogataša, jer je takmičenje moglo potrajati i tri do četiri dana, ako je konkurencija bila velika ili ako su zečevi bili u formi.

Među navijačima je bilo mnogo uglednih građana i njihovih gospođa, a posle takmičenja bi svi na konjima i u karucama pošli u grad, da tamo u restoranu hotela “Jagnje” proslave vlasnike pobednika. Od 70-ih godina XIX veka slavlja su praćena muzikom slavnog orkestra Piroš Jožija, čiji je “Hrtski čardaš” uživao veliku popularnost. Svetski čuveni ciganski primaš je naime od sredine tih godina preuzeo vođenje najboljeg lokalnog orkestra i osvojio publiku na prečac. Godine 1879, povodom takmičenja hrtova u Almašu, koje je organizovalo Udruženje vlasnika hrtova Bač-bodroške županije, Piroš Joži je objavio niz svojih pesama pod naslovom “Agárverseny-csárdás” (Čardaš takmičenja hrtova) i posvetio ih predsedniku udruženja Jakabu Vojniću od Bajše.

Naslovna strana "Čardaš takmičenja hrtova" Jožefa Piroša (1879)- Istorijski Arhiv Subotice, F:001 VI/3. 2. fol 1.

Naslovna strana „Čardaš takmičenja hrtova“ Jožefa Piroša (1879)- Istorijski Arhiv Subotice, F:001 VI/3. 2. fol 1.

 

Jožef Vojnić, sin Jakaba Vojnića mlađeg, učestvovao je na svim važnijim takmičenjima trka hrtova, kao, na primer, na godišnjem derbiju – pokrenutom 1901. godine od strane Državnog udruženja vlasnika hrtova (Országos Agarász Szövetség, koje je osnovano 1897. godine). Mesto održavanja ovih susreta nije bilo stalno, pa su se takmičari prvi put okupili na pustarama oko Debrecena, drugi put u okolini Kikinde, treći put pored Mezeheđeša, itd, međutim stalan učesnik derbija i drugih takmičenja širom zemlje bio je Jožef Vojnić. U prvo vreme su se takmičili njegovi hrtovi: Szellő, Veuve Cliquot, Vucibatina, Vasgyúró, a kasnije Viola, Gyöngyös, Vadgalamb, Vetula, Vészmadár, Vásárfia, Vőlegény, Vicomtesse, Verőfény, Várúr, Vučidol, Víg özvegy, Vila. Ova lepa i višejezična imena su ostala zabeležena u obaveznim novinskim izveštajima, iz kojih vidimo da je Jožef Vojnić bio od onih malobrojnih, koji su na takmičenjima svaki put učestvovali sa većim brojem hrtova.

Važno je napomenuti da je ovaj zanesenjak imao još jednu opsesiju, kojom je učinio veliku uslugu budućim Subotičanima. Naime, Jožef Vojnić je tvorac arhiva porodice Vojnić od Bajše, čiji delovi se danas čuvaju u subotičkom arhivu i muzeju.

Supruga Jožefa Vojnića, Adrijana Vojnić rođena Krojcer, je 1913. naslikana u jesenjem ambijentu pustare, na konju i sa hrtom, što ukazuje na aktivno učešće žena i značaj ove vrste zabave i sporta u porodici Vojnić. Zanimljivo je zapaziti nošnju i način sedenja portretisane. Obučena je u kostim za jahanje, koji je od sredine XIX veka sačinjen od muškog fraka, žaketa, bele košulje, i cilindra – obično ukrašenog dugačkim velom.

F. Graybl: Portret supruge Jožefa Vojnića Creuzer Adrijane na konju sa hrtom, 1913. Ulje na platnu, 79 x 64 cm sign. dole levo F. Graybl 1913. Zbirka likovnih dela odeljenja za istoriju umetnosti Gradskog muzeja Subotica inv. br. Y-1058.

F. Graybl: Portret supruge Jožefa Vojnića Creuzer Adrijane na konju sa hrtom, 1913. Ulje na platnu, 79 x 64 cm sign. dole levo F. Graybl 1913. Zbirka likovnih dela odeljenja za istoriju umetnosti Gradskog muzeja Subotica inv. br. Y-1058.

 

Uljani portret Adrijane Vojnić na konju, svedoči i o ulozi koje je slikarstvo dobijalo od svojih novih naručilaca. Subotički Gradski muzej čuva još nekoliko slika vezanih za lov, odnosno njihove vlasnike lovce, koji su preferirali teme iz lova – pa makar bile one i mitološkog karaktera i pejzaže koji podsećaju na lovačke terene. Slika nepoznatog autora “Afrodita i Adonis” predstavlja boginju lepote i ljubavi koja vara svog muža Hefesta sa Adonisom. Njegovo telo leži ranjeno od ljubomornog Areja, koji ga je napao u liku divlje svinje, a deo prizora ispod Afroditinog lika su i tobolac, te lovački pas. Slika Lasla Neogradija (1896-1962) “Lov na veprove” prikazuje karakterističan zimski lov. Naime, divlje svinje su se lovile – već tamo gde ih je bilo – uglavnom zimi. Tada su se među ogolelim granjem i na belome snegu bolje videle.

Olga Kovačev Ninkov

viši kustos
Gradski muzej Subotica