Četvrtak, 22 Avgust 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Lovstvo u Vojvodini (165)

Knjiga „Lovstvo u Vojvodini“ je XXII knjiga u ediciji „Kulturno-istorijska baština Vojvodine“. Izdavač: KID PČESA, Novi Sad, Narodnog fronta 10/III

 

Lovačka udruženja (14)

 

Iz istorije lovstva Subotice (5)

 

 

Lovačko društvo “Diana” (1897)

 

Dok je Lovačko društvo “Nimrod” prilikom svog osnivanja za naziv izabralo staro mađarsko ime iz vremena seobe naroda, novo lovačko društvo Subotice se odlučilo za Dianu, rimsku boginju – gospodaricu prirode i divljih zveri. Pravilnik novog društva je štampan 1897. godine i potpisan od strane beležnika dr Đule Vojnića i predsednika dr Lajoša Baloga. Zainteresovani čitalac će ga u originalu naći jedino u biblioteci subotičkog Gradskog muzeja.

Jedan od razloga osnivanja novog lovačkog društva u Subotici je – kako navodi Mihajlo Prokeš – slabljenje rada Lovačkog društva “Nimrod”. Međutim, pre svega je to bila borba za zakup lovačkog područja. Naime, “Diana” je osnovana tačno u godini kada je isticao period starog zakupa lovačkih terena! Iz njihovog pravilnika saznajemo da je cilj društva unapređenje odgoja divljači i da je članom društva mogao postati svako ko se lovom ne bavi iz profita – pa čak i maloletna osoba uz tutora. Učlanjenje je koštalo 25 forinti. Broj članova je bio neograničen, a vreme članstva je najmanje šest godina, pošto tada ističe rok zakupa poseda. Prava i obaveze članstva se odnose na pridržavanje lovačkog zakona, pojedinačni i grupni lov, kao i ostale priređene zajedničke događaje. Takve su, po svemu sudeći, bile i zabave, kao što je bilo prolećno veselje Lovačkog društva „Diana“. Gradski muzej poseduje jednu pozivnicu na zabavu u šumu Deskaš, ispunjenu na ime Dušana Stojkovića i njegove porodice.

 

Naslovna strana pravilnika Lovačkog društva "Diana", Subotica, 1897. Gradski muzej Subotica

Naslovna strana pravilnika Lovačkog društva „Diana“, Subotica, 1897. Gradski muzej Subotica

 

Pečat Lovačkog društva "Diana". Istorijski arhiv Subotica

Pečat Lovačkog društva „Diana“. Istorijski arhiv Subotica

 

Pozivnica na prolećnu zabavu Lovačkog društva "Diana" namenjena Dušanu Stojkoviću i njegovoj porodici. Istorijsko odeljenje Gradskog muzeja Subotica

Pozivnica na prolećnu zabavu Lovačkog društva „Diana“ namenjena Dušanu Stojkoviću i njegovoj porodici. Istorijsko odeljenje Gradskog muzeja Subotica

 

“Diana” je u svom pravilniku predvidela i zaštitu divljači, koja se odnosila na određenu zabranu lova i veštačko prihranjivanje – postavljanje slanika – u zimskom periodu. Iz ovog i drugih razloga se predviđa zapošljavanje lovočuvara, koji se biraju na osnovu predloga majstora lova. Lovočuvarima je predviđena novčana nadoknada za svaku ubijenu štetnu divljač. O zabrani lova odlučuje upravni odbor Društva, koje takođe određuje i vrstu lova (hajke, kružni lov, itd. ). Osim lova koji oni odrede, grupno se može u društvu loviti, ako za to potpišu molbu barem šestorica lovaca, članova Društva. Na lov je slobodno pozvati i goste (svaki član po dvojicu), ali samo na grupni lov. Članovi mogu samostalno loviti u za to propisano vreme i mesto kada god oni to žele – ali samo iz zasede. U tom slučaju je slobodno povesti nosača ili lovočuvara, kao i vižle, ali ne i terijera i hrta. Po pitanju plena, za vreme grupnog lova, jelen, divlja svinja i zečevi se prodaju i njihova cena ulazi u zajedničku blagajnu, s tim da svaki član može dobiti besplatno po jednog zeca, a takođe se uvodi pravo na otkup. Otkupnu cenu određuje upravni odbor. Ostala ubijena divljač pripada onom ko je ulovio. Evidenciju ulova dužan je voditi majstor lova.

 

Ujedinjenje “Nimroda” i “Diane” (1903/04)

 

Nakon ponovnog isteka predviđenih šest godina zakupa lovnih područja, 1903. godine se dva subotička lovačka društva “Nimrod” i “Diana” udružuju u jedno društvo. To se dešava već u periodu novog gradonačelnika Karolja Biroa, koji je izabran 1902. godine. Prvi zajednički sastanak dva lovačka društva je održan 2. septembra 1903. godine. Tom prilikom su predstavnici “Nimroda” Karolj Varga i dr Vladislav Manojlović, sa predstavnicima “Diane”, Maćašem Salajiem, Kalmanom Čajkašem i Kalmanom Ohrmanom, usvojili sledeće predloge: ujedinjeno lovačko društvo će nositi naziv “Nimrod”, svaki član treba da priloži u rezervnu osnovu 60 kruna, članarina iznosi 50 kruna, a učlanjenje 100 kruna, predsednik se bira iz “Nimroda”, a potpredsednik iz “Diane”, dok se ostali odbornici biraju po slobodnom izboru, novo članstvo započinje od 20. septembra 1903, a datum pravog združivanja je 1. januar 1904.

U smislu ovog dogovora, 26. septembra je održana nova sedica na kome je izabrano predsedništvo – za predsednika Karolj Varga, za potpredsednika Maćaš Salaji, za majstore lova Mano Nabodski i Andor Kalivoda, za beležnika Peter Švarc, za blagajnika Kalman Čajkaš i za pravnog zastupnika dr Vladislav Manojlović.

 

Lovna karta dr Vladislava Manojlovića za period od 15. septembra 1903. do 31. jula 1904. godine. Arhiv Vojvodine, Novi Sad

Lovna karta dr Vladislava Manojlovića za period od 15. septembra 1903. do 31. jula 1904. godine. Arhiv Vojvodine, Novi Sad

 

Kod novog ciklusa zakupa su, neočekivano, “neugodni kapaciteti novca” doveli u opasnost stare površine “Nimroda”. Odžane su bile odborske sednice, na kojima su ponuđene površine na Šebešiću i Kelebiji starim zakupcima, da ne bi na dražbu pristupali neprijatno spram društva. Ujedno su se odredile teritorije koje bi se imale uzeti pod zakup. Dražba teritorija za lov je održana 13. decembra. Stanje u sali je bilo vatreno, ogorčeni aspiranti su stajali jedni spram drugih. Mada su nabavili određene teritorije, morali su za njih platiti velike svote. Tako za teritoriju Ždralo 510 kruna, za Telđeš 510, Kiriš 910, Ludaško jezero 410, Radanovac 1.210 kruna. Jedanaest teritorija je stajalo 5.185 kruna. Tada se pomislilo na povišenje članarine. Nezadovoljstvo članstva se pokazalo i na vanrednoj sednici sazvanoj 26. decembra (u vreme božićnih praznika!). Na toj sednici je prijavljeno da su od Lovačkog društva “Diana” oduzeta zemljišta Šebešić i Radanovac – od 1. januara 1904. godine Šebešić je uzeo pod zakup Grgo Dulić za godišnje 280 kruna, a Radanovac Mihalj Balaž Piri za 250 kruna. Milan Milosavljević je izneo prigovor na nezakonitost elemenata dražbe i njene uslove, a to je prosleđeno pred Kraljevski upravni sud. Sud je poništio rezultate dražbe od 13. decembra, te se morala raspisati nova dražba. Ona je održana 8. septembra 1904. godine, sa umerenijim cenama.

Sa svim ovim događajima, 1904. godina beše dosta promenljiva po život “Nimroda”. U januaru održavahu i 3 kružna lova, nije pomanjkalo ni večeri poznavanja, sem toga prirediše nekoliko prolećnih izleta povezanih sa lovom na svrake i vrane. Za veću zaštitu divljači kreirali su mesta za čuvanje divljači i pokazaše delotvornost u obliku nekoliko uhvaćenih zverokradica. Čuvari šuma i divljači uvek pokazaše savestam rad, mada njihova nadležnost nije stajala u srazmeri sa nivoom društva. Bodi Sabo Hanđa, na primer, koji je u interesu stvari držao sivog konja, primio je godišnje 60 kruna. Isto tako dobili su čuvari šuma godišnje 20 kruna u ime honorara i smatrali su ih kao čuvare divljači “ex offo”.

 

Preporođeni “Nimrod” u godinama 1905-1909.

 

Mihajlo Prokeš u istoriji društva dalje beleži podatke za naredne godine, pre svega zahvaljujući pedantnom radu beležnika društva Petera Švarca. Iz beležaka proizlazi da 1905. godina nije bila bogata događajima. Vandredna sednica od 27. marta sadržala je lovački poslovnik i osiguravanje čuvara divljači u slučaju invalidstva, smrti ili prolazne nesposobnosti za rad, te ustanovljuje opšte i delimične zabrane lova. Na jednoj od odborskih sednica od 12. avgusta, pokrenulo se pitanje o nastanjivanju srna, ali se predlog realizovao samo nakon dve godine (iz Pastoa je naručeno 4 komada, po ceni od 300 kruna po komadu). Iz redova članstva, te godine, istupili su Salocki Šandor i Šandor Vojnić mlađi, a pristupili su društvu Koloman Tot i Bela Vermeš.

Najznamenitiji događaj 1906. godine beše dopis Kraljevskog poljoprivrednog ministarstva br. 86969/VII. 03-4. u kojem se izveštava o pripomoći za nabavku materijala za rasplođivanje, tj. u slučaju zainteresovanosti društva i njene molbe spremnost za izlazak u susret takvoj nameri. Tako je odbor zamolio 100 komada fazanskih koka, 20 komada fazanskih petlova, 15 srna i 3 srndaća. Delimično udovoljenje molbi usledilo je sledeće godine. Takođe se odnosila na sledeću godinu naredba doneta na sednici 7. decembra, po kojoj se u interesu zaštite divljači u sledećoj lovačkoj godini ograničavaju članovi na lov samo nedeljom, utorkom i četvrtkom!

Kako smo već naznačili, 1907. godine, 16. januara, Ministarstvo poljoprivrede je predsedniku Društva Matiji Salajiu uputilo pismo o odobrenju svote – u ovom slučaju 360 kruna – za nabavku, pakovanje i transport 30 komada kokoši fazana i 6 komada petlova fazana, uz oznaku mesta nabavljanja: Hőnig Lajos, Ivan (županija Šopron) zec, fazan, jarebica; Hám Ferenc (ž. Šomođ) fazan; grof Széchényi Domonkos (Nagydorog) fazan, jarebica; Főnagy József (Bogyiszló) zec, fazan, jarebica; fazanerija grofova Sečenji (Lábod); Strasser Sándor (Budimpešta, Vurm dvorište) zec, Harnich Ernő (Csurgó, ž. Feher) jarebica; šumarstvo grofa Zichy (Veprőd) fazan, jarebica.

Najtužniji događaj za lovačko društvo 1908. godine je bila iznenadna smrt jednog od osnivača i predsednika društva Karolja Varge – advokata, direktora dve subotičke banke i četiri puta mandatnog poslanika u Parlamentu. Skupština koja je bila održana 2. aprila, sa prijatnim rečima je ispratila preminulog starog gospodina – kaže Mihajlo Prokeš i, iako ga sam nije poznavao, dodaje u svojoj knjizi nekoliko srdačnih reči i opis anegdota. Prokeš smatra da nije bio lak ni prijatan zadatak u početku postojanja društva držati red među članovima slobodnih i gospodskih načela, fanatista. Lepo držanje, rutina i snažan moralni ugled Karolja Varge su bili potrebni za tako vodeće mesto. Prokeš piše o njemu na sledeći način: “Stari bać Karolj uvek je našao onaj put, da pojedine ambicije utupi bez lične uvrede. Nekad je bio grub, nekad strog, ali nikad nepravedan. Dva života je živeo. Jedan je bio gradskog činovnika a drugi ugledan lovački život. Koji su ga poznavali iz biroa gradskog, ne bi ga poznavali na polju. Puška ne samo što je drugo odelo zahtevala nego i drugu dušu, beše dosetljiv, upadljiv i šaljivdžija”.

Lovačko društvo je nastavilo život bez Karolja Varge sa novim predsednikom Žigmondom Farkašem i beležnikom Antalom Korekom, kao i sa iskrslim problemima zbog približavnja kraja zakupnog ciklusa. Odluke 1909. godine ni najmanje nisu bile u duhu lovačkom. Vođeno prostim interesima, članstvo je stavilo na kocku dugotrajnim radom negovanu remizu fazana, koja je te godine i inače pretrpela zbog suše. Doduše, 6. maja je odbor stavio srne i fazane pod zabranu, a ograničio je i lov na vodi i zečeve. Međutim, ubrzo, članstvo je te odluke 26. jula opovrglo. U ime Janoša Kovača i njegovih drugova je Kalman Čajkaš pročitao deklaraciju sa sledećom sadržinom: “…Zahtevamo, da se odluka donesena 5. juna, koja je fazana kvalifikovala za zabranjene, izmeni, pošto ovaj zakup silazi iduće godine i predviđeno je da ćedu ga drugi uzeti. Zato molimo, da u ovoj godini nadalje zabrane divljači i fazana oproste od zabrane.”

 

Olga Kovačev Ninkov

viši kustos,
Gradski muzej Subotica