Subota, 14 Decembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Organska proizvodnja povrća (2)

Prof. dr emeritus Branka Lazić, Prof. dr Zoran S. Ilić, Prof. dr Mihal Đurovka

 

 

ORGANSKA PROIZVODNJA POVRĆA

 

Autori su svesrdno dozvolili da se tekst knjige objavljuje na sajtu www.agroplus.rs
kako bi se saznanja, veoma praktična, prenela na širi krug zainteresovanih za
organsku proizvodnju povrća.

 

 

SPECIJALNO ORGANSKO POVRTARSTVO

 

 

SPECIJALNI DEO

 

Uspešna organska proizvodnja moguća je povezivanjem bioloških osobina povrća i primenjenih organskih agrotehničkih mera u jedinstvenu celinu – tehnologije proizvodnje pojedinih vrsta. To znači da se celovitost organske proizvodnje ostvaruje povećanjem plodnosti zemljišta (plodored, obrada, organska, zelenišna i mikrobiološka đubriva kao i dozvoljena mineralna đubriva), odgovarajućom obraom, malčovanjem, združenim usevima, i merama koje doprinose uspešnom rastu i razvoju biljaka a u skladu sa morfobiološkim i biološkim osobinama vrste i sorte. To uključuje i sistem integralne zaštite i biološke kontrole bolesti, štetočina i korova, uz specifične agro i bioagrotehničke mere za vrstu i sortu, načine proizvodnje (bio-bašta, njiva, zaštićeni prostor) kao i za ekološke uslove. Organski principi berbe i čuvanja zaokružuju kontrolisanu i sertifikovanu organsku proizvodnju.

U narednom tekstu nisu detaljno prikazane organske agrotehničke mere, već su ugrađene u načine proizvodnje, a zbog lakšeg praćenja za pojedine agrotehničke mere zadržani su nazivi iz konvencionalne proizvodnje kao što je đubrenje, iako je to kompleks mera u opštem delu dat kao sistem upravljanja plodnošću zemljišta. Zato je neophodno poznavati opšte organsko povrtarstvo i uvek ga posmatrati kao celinu sa specijalnim povrtarstvom.

 

 

Podela povrtarskih kultura

 

Postoji veliki broj biljnih vrsta označenih kao povrće koje se gaji u svetu. Podela povrtarskih vrsta obavlja se različito u zavisnosti od toga koja se zajednička karakteristika uzima kao osnovno merilo. Najveći značaj pridaje se botaničkoj klasifikaciji, poznata je i podela na osnovu organa koji se koriste u ishrani, kao i podela prema dužini životnog ciklusa biljke.

 

Botanička klasifikacija

 

Na osnovu ove klasifikacije, sve povrtarske kulture svrstane su u rodove i familije. Povrtarske vrste spadaju u odeljak Spermatophyta (semenice, odnosno biljke sa semenom), koji se dele na dve klase:

 

  1. (Monocotyledoneae) – monokotile

porodica Alliaceae – lukovi (crni luk, beli luk, praziluk, vlasac…)

 

  1. Magnoliatae (dicotyledoneae) – dikotile koje obuhvataju sledeće porodice:

Apiaceae (Umbelliferae) – štitonoše (mrkva, peršun, paštrnak, celer, mirođija, komorač…)

Asteraceae (Compositae) – glavočike (salata, radič, endivija, cikorija, crni koren, beli koren, čičoka, karda…)

Brassicaceae  – kupusnjače (kupus, karfiol, brokola, keleraba, kelj, kelj pupčar, raštan…)

Chenopodiaceae – pepeljuge (spanać, cvekla, blitva, loboda)

Cucurbitaceae – tikve (krastavac, lubenica, dinja, tikva…)

Fabaceae (Leguminoseae) – leptirnjače (grašak, boranija, pasulj, bob…)

Poaceae – trave (kukuruz šećerac)

Solanaceae – pomoćnice (paradajz, paprika, plavi patlidžan, krompir, fizalis)

 

Različiti biljni delovi povrtarskih vrsta se koriste u ishrani (Kays S. J., 1991)

Različiti biljni delovi povrtarskih vrsta se koriste u ishrani (Kays S. J., 1991)

 

Malo rasprostranjeno povrće kod nas

s  Fam. Malvaceae – slezovi (bamija)

s  Fam. Convulvulaceae (slatki krompir)

s  Fam. Papaveraceae (mak)

s  Fam. Valerianaceae – motovilac

 

Višegodišnje povrće

s  Fam. Asparaginaceae – špargla

s  Fam. Asteraceae – artičoka

s  Fam. Brassicaceae – hren

s  Fam. Polygonaceae – rabarbara, zelje

 

Gljive