Subota, 14 Decembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Organska proizvodnja povrća (4)

Prof. dr emeritus Branka Lazić
Prof. dr Zoran S. Ilić
Prof. dr Mihal Đurovka

 

ORGANSKA PROIZVODNJA POVRĆA

 

Autori su svesrdno dozvolili da se tekst knjige objavljuje na sajtu www.agroplus.rs
kako bi se saznanja, veoma praktična, prenela na širi krug zainteresovanih za
organsku proizvodnju povrća.

 

 

SPECIJALNO ORGANSKO POVRTARSTVO

 

Porodica Alliaceae (lukovi)

 

Proizvodnja crnog luka

 

Način proizvodnje crnog luka vezan je za biološka svojstva sorte, ekološke uslove i tradiciju u proizvodnji. Kod crnog luka se razlikuje: proizvodnja mladog luka, proizvodnja arpadžika, proizvodnja lukovice, i proizvodnja semena. Proizvodnja lukovica može biti direkto iz semena, iz rasada i arpadžika. Bez obzira na cilj i način proizvodnje zahtvi prema uslovima uspevanja su gotovo isti.

 

Plodored

 

Luk ne podnosi uzgoj u monokulturi, zbog mogućnosti širenja oboljenja i štetočina. Zato ne treba da se uzgaja na istom mestu 3-4 godine, što je preventiva protiv širenja plamenjače, nematoda i lukove muve. U plodoredu dolazi na drugo mesto posle kultura obilno đubrenih stajnjakom, kao što su paradajz, paprika, kupus, krastavac. Dobra je pretkultura za drugo povrće. Mladi luk se može proizvesti kao naknadna, prethodna ili međukultura u intenzivnom povrtarskom plodoredu.

 

Obrada zemljišta

 

Obrada zemljišta zavisi od prethodnog useva i cilja proizvodnje, uz poštovanje principa organske proizvodnje. Krajnji cilj svih mera obrade jeste stvaranje rastresitog sloja rizosfere (do 40 cm), radi akumulacije zimskih padavina, odnosno čuvanja vlage tokom vegetacije. Stoga je poželjno jesenje podrivanje na 34-40 cm i grubo formiranje leja (ako je setva na gredice) odnosno za setvu na ravnim površinama tanjiranje na 12-15 cm. Fina predsetvena priprema obavlja se veoma rano u proleće. Važno je da se stvori mrvičasta struktura u setvenom sloju što je bitno za ujednačenost i brzinu nicanja. Za setvu zimskih lukova obrada se obavlja odmah nakon skidanja prethodnog useva, a ukoliko je zemljište suvo poželjno je obaviti prethodno navodnjavanje.

Đubrenje crnog luka u organskoj proizvodnji uslovljeno je planiranim prinososm, ciljem i plodnošću zemljišta. Sa 10 t prinosa crni luk iznosi oko 25 kg azota, 9 kg fosfora i 35 kg kalijuma i 1,5 kg magnezijuma, i na bazi toga po principima organske proizvodnje (datim u opštem delu) izračunava se količina i vrsta organskog đubriva i prirodnog mineralnog. Putem organskih đubriva treba uneti 120 kg N, oko 90 kg P2O5 i do 140 kg/ha K2O. Osim toga u organskom proizvodnji crnog luka moguća je pojava fizioloških poremećaja, pri čemu jedan od uzoraka može biti nedostatak nekog mikroelementa, što se rešava primenom sertifikovanih đubriva sa datim mikroelementom.

Proizvodnja crnog luka direktnom setvom je najekonomičnija samo u uslovima navodnjavanja.

Pri ovom načinu proizvodnje ostvaruju se veći prinosi u zavisnosti od sorte, skraćuje se vreme proizvodnje što ovu proizvodnju čini ekonomičnijom. Tržišni kvalitet lukovice iz direktne setve je bolji, lukovice su uniformnije, a sorte/hibridi se bolje čuvaju, manje su podložni kvarenju i prorastanju. U jednogodišnjoj proizvodnji crnog luka prinos i kvalitet lukovice uslovljen je pravovremenom setvom (što ranijom setvom), kako bi biljke u fazi formiranja lukovice ušle sa što većim brojem i većom masom listova. Optimalni agrotehnički rok je 1-15. mart. Neodgovarajuće vreme setve i velika gustina sklopa dovode do obrazovanja sitnih lukovica, manje tržišne vrednosti, a i prinos je mali. Potrebna količina semena je 3,4-5,0 kg/ha. Kvalitetna setva podrazumeva stvaranje optimalnog vegetacionog prostora, odnosno, sklop od 80-100 biljaka/m2, bez pregusto raspoređenih biljaka i ujednačenu dubinu setve od 1,5-3,0 cm.

Osim redovne prolećne setve u organskoj proizvodnji moguća je i setva tzv. zimskih lukova u periodu 25. avgust – 5. septembar. Pri tome se primenjuju isti biotehnološki postupci, kao i kod prolećne setve. Značaj ove proizvodnje ogleda se u mnogo ranijem prisprevanju (maj-jun), upravo u vreme kada više nema luka iz prošlogodišnje prolećne setve.

Proizvodnja crnog luka iz arpadžika kod nas, ali i u jugositočnoj Evropi, je još uvek prisutna. Osnovu ove proizvodnje čini sadni materijal – arpadžik.

Arpadžik se proizvodi iz kvalitetnog semena setvom u rano proleće, do kraja marta. Kasna aprilska setva smanjuje prinos i povećava udeo sitnog arpadžika (ispod prve klase).

U baštenskoj proizvodnji setva se obavlja omaške u leje, širine 1 m, pri čemu se nakon setve seme prekrije slojem zemlje od oko 1-1,5 cm, ili se motikom otvaraju plitke brazdice u koje se seje, s tim da se otvaranjem svake naredne brazdice pokriva seme u prethodnoj.

U njivskoj proizvodnji setva se obavlja mašinski u trake ili na gredice, uz što ravnomerniji raspored semena. Koriste se različite sejalice, i žitne, ali se najbolji rezultati postižu preciznim sejalicama sa kojima je moguća setva i različiti broj traka na samoj gredici. Setva može biti na 4-10 redne trake sa razmakom traka do 70 cm, a redova 10-15 cm ili setva u široke redove sa gustim sklopom. Najčešće se ostvaruje sklop od 1.100-1.500 biljaka/m2. Pri mašinskoj setvi potrebno je 80-100 kg/ha, a pri ručnoj 10-12 g/ m2 semena, odnosno treba obezbediti sklop od prosečno 2.500 biljaka/ m2. Kod suviše guste setve formira se veliki broj sitnog arpadžika, a pri ređoj setvi veliko je učešće krupnog arpadžika prečnika iznad 2 cm.

Nega useva sastoji se u uništavanju korova, zaštiti od bolesti i štetočina, i navodnjavanja, što je identično sa proizvodnjoj luka iz direktne setve. Navodnjavanje je poželjno jer predstavlja sigurnost u ostvarivanju visokih prinosa i posebno je značajno kod kasnijih rokova setve, kada suša nepovoljno utiče na ujednačenost nicanja i intenzitet rasta. Navodnjavati (20-30 mm) treba samo do faze početka formiranja lukovice, jer kasnije negativno utiče na biološku vrednost arpadžika. U našim proizvodnim područjima navodnjavanje se prekida krajem juna ili početkom jula, u zavisnosti od vremena setve.

Ubiranje arpadžika treba obaviti na početku tehnološke zrelosti, kada nadzemna masa počne masovno da poleže. Najčešće je to polovinom jula. Ne trea vaditi arpadžik posle potpunog sušenja nadzemnog dela, jer to stvara mogućnost za retrovegetaciju što znači slabiji kvalitet arpadžika, lošije čuvanje, brže prorastanje i kvarenje tokom perioda skladištenja. Vađenje arpadžika može da se obavi ručno i mašinski. Pri ručnom vađenju, izvađene biljke se slažu u jedan sloj, s tim da u svakom sledećem redu listovi pokriju lukovice iz prethodnog reda. Time se sprečava nepovoljan uticaj direktnog sunčevog zračenja koje doprinosi pojavi zelene boje (hlorofila) na sočnim listovima lukovice.  Kod mašinskog vađenja biljke se ostavljaju u trakama do potpunog sušenja zelenih delova (isto kao i kod ručnog), za šta je potrebno oko 8-10 dana. Prinosi se kreću u širokim granicama od 8-18, a najčešće od 11-13 t/ha.

 

Proizvodnja iz arpadžika

 

Proizvodnja iz arpadžika zavisi od njegovog kvaliteta. Kada arpadžik nije klasiran pre čuvanja, potrebno je to učiniti pred sadnju. Klasiranje omogućuje bržu i ujednačeniju sadnju i daje mogućnost da se podešava vegetacioni prostor prema krupnoći arpadžika. To je posebno značajno jer se arpadžik najčešće nalazi u prodaji u širokim granicama veličine (prečnika9. Najbolje je klasirati arpadžik u tri grupe: prečnik od 0,6-1,0; od 1-1,5 i 1,5-2,2 cm.  Najsitniji arpadžik treba saditi na rastojanje u redu od 3-5 cm, a najkrupniji od 8-10 cm. Pre sadnje obavlja se dezinfekcija sadnog materijala i to suvim ili vlažnim postupkom. Najčešća sredstva za ovu namenu su na bazi bakra. Suvi postupak podrazumeva zaprašivanje bakarnim preparatima. Vlažni postupak se sastoji u potapanju 0,2% rastvora bakarhlorida u trjanju 15-20 minuta. Nakon ovog tretmana ako je reč o mašinskoj sadnji potrebno je arpadžik prosušiti, pa tek onda saditi.

 

Proizvodnja crnog luka iz arpadžika kod nas, ali i u jugositočnoj Evropi, je još uvek prisutna

Proizvodnja crnog luka iz arpadžika kod nas, ali i u jugositočnoj Evropi, je još uvek prisutna

 

Dobre rezlutate daje i podgrevanje arpadžika 24 časa pre sadnje na 25 0C (tako se smanjuje i neželjeno cvetanje), zatim potapanje u fermentisani ekstrakt koprive ili oparak kamilice ili dezinfekcija kalijum-hipermanganom. Radi sprečavanja razvoja nematode luka uz leju luka treba posejati neven ili kadificu. Obavezno koristiti zelenišno đubrivo (jesenja setva) bele slačice, kao biofumiganta.

Uobičajeno vreme, u kontinentalnim delovima zemlje, je prolećna sadnja u martu, aprilu, izuzetno u maju, ali se tada obrazuju sitne lukovice, a prinos je mali. Optimalni agrotehnički rok je prva polovina marta (1-10), a tolerantni rok do kraja marta. Aprilska sadnja u našim uslovima, pre svega, zbog eventualnog nedostatka vlage u tom periodu, je uvek rizična, ali uz navodnjavanje i do 15. aprila daje zadovoljavajući prinos.

U proizvodnji lukovica moguća je jesenja sadnja. Ako se koristi sitniji arpadžik, sadnja daje veoma dobar prinos i krupne lukovice, ali se javlja određen procenat biljaka sa cvetnim stablom (zavisi od sorte). Cvetanje je intenzivno ako se sadi krupniji arpadžik (oko 2 cm). Proizvedene lukovice iz jesenje sadnje imaju veoma kratak period mirovanja, pa relativno brzo posle vađenja dolazi do prorastanja zelenih listova. Ovakve lukovice nisu podesne za duže čuvanje. Zbog toga jesenju sadnju treba koristiti za proizvodnju mladog luka i konzumnih lukovica za brzu potrošnju (1-3 meseca).

 

Sadnja se obavlja ručno ili mašinski

Sadnja se obavlja ručno ili mašinski

 

Sadnja arpadžika se obavlja ručno ili mašinski. Ručna sadnja je u redove na razmak 30-40 x 8-10 cm ili u dvo, tro ili četvororedne  pantljike sa razmakom od 50 cm, između redova 20 cm i u redu oko 10 cm. Tako se ostvaruje 236.000-330.000 biljaka/ha. Mašinska sadnja se obavlja specijalnim sadilicama u petoredne trake među kojima je razmak 50-70 cm, a redova od 20-30 cm. Ustaljena je sadnja sa vegetacionim prostorom 200-320 cm2, pri čemu se posadi 312.000-500.000 biljaka. Prinos zavisi od pravilnog položaja arpadžika pri sadnji. Pri ručnoj sadnji taj položaj je pravilniji, a može uz to da se koristi i prorasli arpadžik. Ako je arpadžik prorastao, bez obzira na to da li je list vidljiv ili ne, težište se pomera od “danca” ka vratu arpadžika, pa dolazi do obrtanja arpadžika i sadnje u ležećem ili obrnutom položaju, što utiče na dužinu prorastanja (nicanja) i oblik lukovice i na prinos.

Potrebna količina arpadžika zavisi od njegove krupnoće i ujednačenosti. U prodaji prva klasa arpadžika obuhvata frakciju od 8-22 mm, što je sa biološkog (različit rast lukovice), agrotehničkog (isti razmak, a arpadžik različit) i ekonomskog stanovišta (mnogo otpada) nepovoljno, za kvalitetnu sadnju i ostvarenje ujednačenog prinosa. Biološki i ekonomski, najbolje je koristiti arpadžik prečnika 10-15 mm. Potrebna količina arpadžika kreće se od 350-1.375 kg/ha, a najčešće je to oko 500-700 kg arpadžika po hektaru.

 

Proizvodnja lukovica iz rasada

 

Iz rasada se najčešće proizvodi luk srebrnjak i lukovi iz grupe tzv. slatkih, aršlama ili kaba lukova. Za ove lukove setva se obavlja u zaštićenom prostoru u martu, a sadnja je pri starosti rasada od 50 do 60 dana. Setva sa 6 do 10 g/m2 semena je u redove, a tokom proizvodnje obezbeđuje se temperatura od 15 do 180 C i vlažnost zemljišta od 75 do 80% PVK.

Uz redovno provetravanje i jedno folijarno prihranjivanje u fazi tri lista rasad se sadi na dubinu u kojoj je rastao u leji i to u redove na rastojanje 20 do 40 x 10 do 15 cm. Sadnja može biti i u trake sa rastojanjem traka od 60 do 70 cm, između redova 20 cm i u redu 10 cm. Kod izrazito izduženog rasada skraćuju se pred sadnju listovi za jednu trećinu. Nega useva je ista kod svih načina proizvodnje. Pri tome je navodnjavanje obavezna mera nege. Lukovice sazrevaju krajem avgusta i prvih dana septembra, a ostvaruje se prinos od 40 do 50 t/ha.

Iz rasada se proizvodi i luk srebrenjak (ređe iz arpadžika). Setva se obavlja na otvorenoj leji tokom avgusta sa prekrivanjem semena kvalitetnim kompostom u sloju od 1-2 cm. Do nicanja se održava umerena vlažnost, a posle nicanja toplih sunčanih dana biljke moraju da se senče. Uz redovne mere nege rasad se sadi u fazi tri do četiri lista u toku oktobra meseca. To je i vreme sadnje arpadžika luka srebrnjaka. Sadnja se obavlja u redove ili četvororedne trake. Razmak redova je od 20 do 25 cm i u redu od 5 do 10 cm. Biljke se do zime dobro ukorene i razviju, tako da uspešno izdrže niske temperature. U proleće, čim se može ući u polje, obavlja se prihranjivanje tečnim organskim đubrivom bogatim azotom, uz jedno do dva kultiviranja. Mladi luk se veoma dobro razvija uz zalivanje, a ubire se već u fazi četiri do pet listova kao mladi luk ili u fazi obrazovane srebrnaste bele lukovice. Prinos zavisi od vremena ubiranja i kreće se od 10 do 25 t/ha.

 

Proizvodnja mladog luka

 

Proizvodnja mladog luka obavlja se iz sitnih lukovica ili krupnog arpadžika (2-3 cm) svih sorti sa intenzivnim porastom na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru. U njivskoj proizvodnji sadnja se obavlja od septembra (za jesenju potrošnju) do polovine novembra (za prolećno korišćenje) i to u redove a najčešće u četvororedne pantljike, leje, sa razmakom redova oko 20 cm, u redu 10-15 cm (zavisno od krupnoće arpadžika) i razmakom pantljika od 50 cm. Što je arpadžik krupniji mlada biljka se brže razvija i može da se koristi i u jesen ali će veliki procenat biljaka u proleće cvetati (pojava bikova), što smanjuje prinos. Mladi luk se vadi, čupa u različitom porastu, ali u proleće pre nego što formira cvetno stablo. Mladi luk se prodaje u vezicama. Prinos se kreće od 10 do 15 t/ha.