Subota, 14 Decembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Organska proizvodnja povrća (5)

Prof. dr emeritus Branka Lazić, Prof. dr Zoran S. Ilić, Prof. dr Mihal Đurovka

ORGANSKA PROIZVODNJA POVRĆA

 

Autori su svesrdno dozvolili da se tekst knjige objavljuje na sajtu www.agroplus.rs
kako bi se saznanja, veoma praktična, prenela na širi krug zainteresovanih za
organsku proizvodnju povrća.

 

 

SPECIJALNO ORGANSKO POVRTARSTVO


Porodica Alliaceae (lukovi)

 

Proizvodnja mladog luka u zaštićenom prostoru

 

 Kratka vegetacija, skromni zahtevi za toplotom i svetlošću crni luk čine pogodnom vrstom za jesenje-zimsku i rano-prolećnu proizvodnju. U zaštićenom prostoru mladi luk je najčešće pretkultura ili naknadna kultura, a može da se gaji i kao međukultura u paradajzu, krastavcima ili paprici. Ekonomski, ova sadnja je najinteresantnija u periodu oktobar-februar.

U objektima sa grejanjem sadnja je postepena svakih 10 do 15 dana od oktobra meseca, što obezbeđuje prispeće mladog luka u toku jeseni, zime i proleća. Za brže nicanje, lukovice se pre sadnje drže u toku 10 do 15 dana na temperaturi od 18 do 200 C i vlažnosti vazduha od 85 do 90%. Ove lukovice brzo prorastaju i zatim se sade gusto jedna do druge. Za brže nicanje može da se odseče vrat lukovice, a lukovica pri sadnji samo blago utisne u zemlju, bez prekrivanja. Mladi luk najbolje raste pri temperaturi od 16 do 180 C i relativnoj vlažnosti vazduha od 75 do 85%. Luk se dva do tri puta zaliva i jednom prihrani 0,2% rastvorom azotnog đubriva. Mladi luk dospeva za 20 do 40 dana i prinos se kreće od 5-20 kg/m2.

 

Proizvodnja mladog luka u zaštićenom prostoru

Proizvodnja mladog luka u zaštićenom prostoru

 

Nega crnog luka je bez obzira na različitosti u vezi sa načinom, vremenom i mestom proizvodnje praktično ista, a svodi se na navodnjavanje, međurednu obradu i kontrolu korova, bolesti i štetočina.

 

Navodnjavanje je u organskoj proizvodnji luka neophodno, čak i pri gajenju iz arpadžika gde je ulaganje u arpadžik preveliko, a prinos bez navodnjavanja najčešće nizak. Korenov sistem luka je plitko rasprostranjen, a korenske dlačice su slabe usisne moći, što pri nedostatku vode dovodi do formiranja sitnih lukovica. Prirodne padavine u našim proizvodnim područjima ne obezbeđuju dovoljnu vlažnost zemljišta za normalan rast crnog luka. Za ostvarivanje visokog prinosa od 40 t/ha javlja se nedostatak od 170-200 mm vode, što treba obezbediti sa 5-6 zalivanja. Bitno je da ne bude velikih oscilacija vlažnosti zemljišta (optimum je 80% PVK). Norme zalivanja su, do nicanja i obrazovanja prvog pravog lista, male (5-10 mm), a zatim 20-30 mm. Na oko 20 dana pred zrenje navodnjavanje se prekida.

 

Međuredna obrada (2-3 puta) veoma povoljno deluje na rast biljaka, jer zemljište postaje rastresitije, što pogoduje aktivnosti korenovog sistema i formiranju lukovica. Ova obrada može da se primenjuje samo pri većem međurednom razmaku, odnosno dok biljke ne zatvore redove, ali je zato neophodno jedno do dva ručna okopavanja, radi uništavanja pojedinačnih korova, koji mogu da predstavljaju ozbiljnu smetnju prilikom vađenja, sušenja i skupljanja lukovica.

U toku vegetacije se prihranjuje i redovno međuredno kultivira (2-3 puta) sve dok viljke ne zatvore redove. Crni luk dobro reaguje na malčovanje (umanjen je razvoj lukove muve) zemljišta.

 

Biološka kontrola bolesti, štetočina i korova započinje pravilnim izborom mesta proizvodnje uz korišćenje zdravog sadnog materijala.

 

Bolesti

Od bolesti luka najčešće se javlja plamenjača. Prepoznaje se po bledožutim pegama i sivoj prevlaci na listovima i po sušenju biljke. Plamenjača (Peranospora destructor) može da se suzbije sredstvima na bazi Bacillus pumilus, Bacillus subtilis, ulje karanfilića, ruzmarina, majčine dušice, sredstvima na bazi bakra (bakar-hidroksid, bakar-oksid), ekstrakt Reynoutria sachalinensis, ulje nima, sredstva na bazi Streptomyces lydicus i dr.

Česta je pojava sive truleži pri kraju vegetacije i u toku čuvanja. Lukovice omekšaju u predelu vrata, počinju da trule, a nekada se pojavljuje i na kraju crne boje. Veoma su značajne sve preventivne mere i zaštita biopesticidima i fito eko preparatima (bakarna sredstva i druga dozvoljena). Trulež glavica (Botrytis Allii. B. cinerea) i lisna pegavost (Botritys squamosa) luka suzbija se sredstvima na bazi Bacillus subtilis, zatim uljem karanfilića, ruzmarina, majčine dušice, ekstraktom Reynoutria sachalinensis, vodonik peroksidom i sl. Koriste se i bakarni prerapati uz dodatak kalijumovog sapuna ili sandovita kao sredstva za lepljenje.

 

Štetočine

Radi suzbijanja štetočina, luk se gaji u plodoredu a između polja ili luka gredica, treba gajiti mrkvu. Najčešće štetočine crnog luka su lukov surlaš (na listu se javljaju svetla polja slična prozorčićima, a unutra su žuto-bele larve sa tamnom glavom) i lukova muva koja se javlja od marta do avgusta kada se larve ubušuju u stablo, a listovi venu. U zaštiti se koriste oparak od rabarbare ili buvača, a pri jakom napadu azadiraktin i piretrin, zatim repičino ulje, ulje nim biljke.

Ozime sovice se suzbijaju azadiraktinom i sredstvima na bazi Bacillus thuringiensisa. Od tripsa se biljke štite prskanjem azadiraktinom, kaolinom, uljem nima, uljem mente i ruzmarina, spinosadom i sl. Nematode se, takoše, suzbijju azadiraktinom.

Borba protiv korova je preventivna, ali je uspešno i korišćenje češalj-kultivatora pogodnog i za uskoredne useve, kao što je proizvodnja arpadžika ili gusta setva pri proizvodnji iz semena. Takođe, može da se koristi i plameni kultivator.

Manje količine azota, racionalno obezbeđenje biljaka vodom i pravovremena berba, obezbeđuju bolju otpornost na proklijavanje tokom čuvanja lukovica. Primenom ovih metoda moguće je izostaviti upotrebnu retardanata rasta koji nisu dozvoljeni u organskoj proizvodnji crnog luka.

 

Vreme berbe kod crnog luka se određuje na osnovu procenta poleglih stabala. Za preporuku je nešto ranija berba kada 20-50% biljaka polegne. Berbom u ovo vreme lukovice sadrže veći procenat suve materije, što pozitivno utiče na odlaganje proklijavanja tokom čuvanja. Berbom crnog luka pri poleglosti stabala između 20-50% dolazi do manjeg i sporijeg proklijavanja lukovice tokom čuvanja (ali i redukcije prinosa od 15%) u poređenju sa berbom kada polegne 80% viljaka.

Crni luk se vadi ručno – čupanjem, potkopavanjem ili mehanizovano s utovaranjem u transportno sredstvo ili najčešće dvofazno kombajnom za luk, kada se prvo lukovice vade ostavljajući ih u trakama na njivi da se prosuše (5-10) dana, a zatim prebacuju u spremište. Luk se čisti tako što se odsecaju suvi listovi (ručno ili mašinski), uz obavezno ostavljanje vrata lukovice dužine oko 2 cm. Visoke temperature u vreme berbe i adekvatni nadzor utiču da “vrat” lukovice bude “zatvoren” i sužen, a ostali ovojni ljuspasti listovi lukovice suvi i čitavi. To je od presudnog uticaja za dugo i uspešno čuvanje. Proces čuvanja započinje još na polju dosušivanjem. Dosušivanje se ponekad nastavlja u sušarama (usled visokih temperatura koje stvaraju ožegotine na lukovicama ili ako dođe do obilnijih padavina nakon berbe).

 

Čuvanje

Optimalna temperatura za čuvanje lukovica za konzum je 00 C. Slatki lukovi se čuvaju na 00 C tokom 15-30 dana, aljuti na istoj temperaturi mogu da se čuvaju 6-9 meseci. Temperatura za čuvanje lukovica izvodnica namenjenih semenskoj proizvodnji se kreće od 2-100 C (što je pogodno za jarovizaciju). Arpadžik (sadni materijal) se čuva ispod 20 C, odnosno od 0 do -10 C ili pred samu sadnju iznad 180 C, hladno-topli režim, uz relativnu vlažnost od 75%.

Ozlede izmrzavanjem na lukovicama su primetne na temperaturi od -80 C. Smrzavanje se dešava bez povreda po lukovice (od -20 C tokom pet nedelja). Crni luk za duže čuvanje zahteva nižu relativnu vlažnost vazduha, između 65-70%. Optimalna relativna vlažnost vazduha za dosušivanje lukovica se kreće od 76-80%, uz dobru mogućnost očuvanja boje ovojnih listova. S obzirom na uslove čuvanja crni luk je kompatibilan sa belim lukom i krompirom. Miris luka često poprimaju ostali produkti u njegovom okruženju, tako da ga je bolje čuvati odvojeno.

Lukovice mogu biti oštećene ako je u atmosferi čuvanja sadržaj O2 ispod 1%, a sadržaj CO2 iznad 10%. Komercijalna upotreba kontrolisane atmosfere – CA od 3% O2 i 5-7% CO2 je za preporuku tokom čuvanja slatkih lukova sa niskim potencijalom čuvanja.