Četvrtak, 22 Avgust 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Organska proizvodnja povrća (7)

Prof. dr emeritus Branka Lazić, Prof. dr Zoran S. Ilić, Prof. dr Mihal Đurovka

ORGANSKA PROIZVODNJA POVRĆA

 

Autori su svesrdno dozvolili da se tekst knjige objavljuje na sajtu www.agroplus.rs
kako bi se saznanja, veoma praktična, prenela na širi krug zainteresovanih za
organsku proizvodnju povrća.

 

 

SPECIJALNO ORGANSKO POVRTARSTVO

 

Porodica Alliaceae (lukovi)

 

PRAZILUK

(Allium ampeloprasum ssp. porrum L.)

 

 

Praziluk je dvogodišnja, monokotiledona biljka kod koje se za ishranu koriste listovi koji su u gornjem delu zeleni i linearni, u središnjem delu čine tzv. lažno stablo, a u zemlji formiraju manje ili više izduženu lažnu lukovicu. Vodi poreklo iz Sredozemlja gde se i danas nalazi divlja vrsta. Na području severoistočnih obala Sredozemnog mora gaje se populacije i sorte sa krupnim širokim listovima i kratkim, debelim lažnim stablom, a na severozapadnim obalama Evrope su populacije sa dugim lažnim stablom i uspravnim listovima. U kontinentalnim delovima srednje Azije populacije su uskih listova i nežnijeg kraćeg stabla. Veoma je stara kultura, koristi se kao hrana, začin i lek (na primer za lečenje glasnih žica). U ishrani ima značaj zbog specifičnog, nežnog ukusa, visokog sadržaja beta karotena i vitamina C, što ga čini veoma značajnim povrćem i u toku zime.

 

Na području severoistočnih obala Sredozemnog mora gaje se sorte praziluka sa krupnim širokim listovima i kratkim, debelim lažnim stablom

Na području severoistočnih obala Sredozemnog mora gaje se sorte praziluka sa krupnim širokim listovima i kratkim, debelim lažnim stablom

 

Proizvodnja praziluka

 

Plodored

Dolazi na prvo mesto i veoma dobro reaguje na đubrenje stajnjakom. Praziluk ne treba gajiti pored i iza biljaka iz iste familije. Najbolji predusev su pšenica, leguminoze. Pri proizvodnji, kao jesenji usev, gaji se posle skidanja ranog povrća ili ječma.

 

Obrada

Za prolećnu proizvodnju u jesen se primenjuje redovna osnovna obrada na dubinu do 30 cm. U proleće, pored prolećne pripreme, obavlja se predsetvena priprema u rano ili kasno proleće zavisno od vremena setve i sadnje. Za gajenje u jesenje-zimskom periodu plitka obrada i predsetvena priprema obavljaju se odmah po skidanju prethodnog useva.

 

Đubrenje

Pri gajenju praziluka osnovni je cilj sačuvati sočno lažno stablo i listove do zimskog perioda. Zato se uz osnovnu obradu u jesen đubri oko 40-50 t/ha stajnjaka, a pri letnjoj sadnji 20-30 t/ha zgorelog stajnjaka. Praziluk prinosom od 10 t iznosi 25 kg N, 8.5 kg P2O5, 30 kg K2O i 2 kg MgO i na bazi toga se opredeljuje količina i vrsta organskih i prirodnih mineralnih đubriva.

 

Setva i sadnja

Praziluk može da se proizvede direktnom setvom i iz rasada. Češće se gaji iz rasada jer to omogućava sadnju nakon skidanja ranih useva. Za 1 ha rasada potrebno je 1-3 kg semena, odnosno oko 3 kg pri direktnoj setvi. Rasad se proizvodi u lejama u toku 50-60 dana (setva 8-10 g/m2) i sadi u fazi 3-4 prva lista kada je visine 15-20 cm i debljine lažnog stabla 0.6-0.8 cm, odnosno mase oko 3 g. Vreme setve se podešava prema vremenu proizvodnje. U proleće, setva je od početka februara i u martu, sadnja krajem marta i u aprilu, a praziluk dospeva u junu, julu i avgustu. Za jesenju potrošnju setva je početkom aprila do polovine maja, a sadnja je krajem maja i u junu. Praziluk dospeva od septembra do novembra. Za zimsku potrošnju setva je u maju i junu, sadnja u julu, avgustu i septembru, a dospeva u toku zime i rano proleće.

Česta je praksa da se kod rasađivanja biljci odsecaju listovi na ¼ visine i koren na dužinu 2-2.5 cm, a sadnja je kvalitetna kada se koren potapa u žitko blato (zemlja + stajnjak), što ima za cilj brže ukorenjavanje, uz smanjenje asimilacione površine lista. Danas se izbegava odsecanje listova i korena zbog šoka biljke i lakše infekcije. Inače, koren praziluka se brzo regeneriše, a kvalitetan rasad dosta dugo može da vegetira nakon sadnje u relativno suvim uslovima.

Razmak sadnje zavisi od toga da li je ona ručna ili mašinska i od sorte. Sadnja u redove je na rastojanje 50 cm i u redu na 10-15 cm, pri sadnji u trake razmak između redova 20-25 cm, između traka 50-60 cm, u redu 10-15 cm. Sadnja je najbolja u brazde dubine 10-15 cm kako bi se dobilo što belje lažno stablo. Pri sadnji na ravnoj površini sadnja je dublja do 10 cm.

Proizvodnja praziluka direktnom setvom se ređe primenjuje, pri čemu je ista, po vremenu i načinu izvođenja kao kod crnog luka. Pri tome se biraju zemljišta čista od korova, a setva se obavlja polovinom marta u dvo ili četvororedne trake (50-60 x 30 x 15 cm), uz potrošnju oko 2.5-5 kg semena po hektaru. Neophodno je proređivanje koje se obavlja na razmak 10-15 cm u fazi kada biljke imaju 2-3 lista. Gušća setva je potrebna, a samim tim i proređivanje, zbog toga što je u proizvodnji semena praziluka veoma teško obezbediti biološku vrednost (posebno energiju klijanja), koja će garantovati željeni sklop pri preciznoj setvi na konačan razmak.

 

Praziluk je veoma stara kultura koja se koristi kao hrana, začin i lek

Praziluk je veoma stara kultura koja se koristi kao hrana, začin i lek

 

Nega

Pored redovnog prihranjivanja, jedno i do dva kultiviranja i redovnog zalivanja (3-5 puta sa oko 35 mm vode), praziluk se jednom do dva puta ogrće (ručno ili mašinski) radi dobijanja belog lažnog stabla. Mere zaštite su iste kao kod crnog luka.

 

Berba

Vađenje praziluka se obavlja ručno ili mehanizovano od juna do proleća i to do faze 4-5 pravih listova. Prinosi iznose od 30 do 50 t/ha. U proizvodnji praziluka može da se primeni i specifična mera, tzv. dorastanje. U tu svrhu koriste se nedovoljno razvijene biljke iz kasne proizvodnje ili se namerno zasniva kasnija proizvodnja, da se uz dorastanje obezbedi plasman u zimskom periodu. Na bazi hraniva iz listova praziluk dorasta (u trapu, podrumu) kada se biljke ređaju jedna do druge (120-400 biljaka/m2) u pesak ili zemlju. Dorastanje traje 30-60 dana, a prinos se povećava za 1-1.3 puta.

 

Čuvanje

Praziluk se relativno dugo i dobro čuva. Ako se obezbede temperature od 0-1 0C praziluk može da se čuva 3-4 nedelje, a na temperaturama od 2-5 0C čuva se 2-3 nedelje.

Visoka relativna vlažnost 95-100% je neophodna da bi sprečila venjenje. Žutilo listova i razvoj bolesti se naglo razvija pri toplim uslovima čuvanja. Umereno uvenuće se može smatrati onim kada biljke nakon berbe izgube do 15% mase. Radi smanjenja gubitka vode tokom transporta i čuvanja upotrebljava se polietilenska folija.