Subota, 14 Decembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Organska proizvodnja povrća (8)

Prof. dr emeritus Branka Lazić, Prof. dr Zoran S. Ilić, Prof. dr Mihal Đurovka

ORGANSKA PROIZVODNJA POVRĆA

 

Autori su svesrdno dozvolili da se tekst knjige objavljuje na sajtu www.agroplus.rs
kako bi se saznanja, veoma praktična, prenela na širi krug zainteresovanih za
organsku proizvodnju povrća.

 

 

SPECIJALNO ORGANSKO POVRTARSTVO

 

Porodica Alliaceae (lukovi)

 

Ređe gajeni lukovi

 

Porodica lukova bogata je vrstama koje se gaje u baštenskim uslovima, ali i na njivi, u zavisnosti od tradicije.

Veliki broj gajenih i samoniklih lukova koriste se kao salate i dodaci jelima. Svi sadrže vitamin C i beta karoten, posebno u zelenim listovima, bogati su mineralnim materijama, a sadrže sumporna eterična ulja koja im daju lekovita i fitoncidna svojstva.

 

VLASAC  – rezanac, šnit luk – Allium schoenoprasum L.  – je dvogodišnji luk, a gaji se kao višegodišnji. Gaji se na njivi kao rana kultura uz prekrivanje agrotekstilom, zatim kao redovna jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja kultura i u zaštićenom prostoru. Najkvalitetnije listove daju sitnolisne sorte, a najveći prinos krupnolisne. Na njivi vlasac se gaji direktnom setvom u leto (jun-jul) ili u proleće (mart). Za setvu je potrebno oko 5 kg/ha.

 

VLASAC - Allium schoenoprasum L.

VLASAC – Allium schoenoprasum L.

 

Setva kao i sadnja rasada obavlja se na rastojanju redova, kod jednogodišnjeg useva od 15-20 cm, a kod dvogodišnjeg i višegodišnjeg od 25 cm. Rastojanje u redu, kod direktne setve je 2-3 cm, a kod višegodišnjeg useva razmak od 3-15 cm. Ostvaruje se proređivanjem, posle prvog sečenja listova (prva berba). Rasad se sadi na rastojanju u redu od 10-15 cm.

 

Za ranu njivsku (baštensku) proizvodnju vlasac (posejan u leto) se u novembru ili u proleće prekriva agrotekstilom. Listovi vlasca se seku već u martu i aprilu. Posle prvog ubiranja listova skida se agrotekstil. Za ranu njivsku proizvodnju bolja je proizvodnja iz rasada jer vlasac ranije dospeva (za 15 do 30 dana) u odnosu na direktnu setvu.

U zavisnosti od vremena sadnje (jesen ili proleće) rasad se proizvodi na otvorenoj leji ili u toplom plasteniku. Za sadnju krajem septembra i početkom oktobra gusta setva je u avgustu na otvorenoj leji (600-1000 semenki na m2).

 

Za prolećnu sadnju gusta setva je krajem januara i početkom februara u toplom stakleniku ili plasteniku. Seje se 200-3000 semenki na m2 i potrebno je oko 3-4 kg/ha proizvodnje vlasca. Za ranu prolećnu proizvodnju kao i za proizvodnju u plasteniku najbolji je kontejnerski tip rasada, koji se posle sadnje ubrzano ukorenjava.

U proizvodnji rasada primenjuju se sve redovne mere nege. U proizvodnji na otvorenoj leji neophodno je održavati stalnu vlažnost zemljišta (70-80% PVK) i po potrebi za vreme letnje žege biljke senčiti (mreže i sl). U zimkoj proizvodnji rasada treba održavati temperaturu do nicanja 18 0C danju i 14 0C noću, a u fazi rasta danju oko 15 0C i noću 10 0C. Vlasac najbolje uspeva pri relativnoj vlažnosti vazduha od 60-70%. U fazi pojave drugog lista usev se prihranjuje tečnim fito eko preparatima. Rasad vlasca se u fazi 2-3 lista sadi na njivi ili u zaštićenom prostoru.

 

 

Gajenje vlasca na otvorenoj leji zahteva stalno održavanje vlažnosti zemljišta

Gajenje vlasca na otvorenoj leji zahteva stalno održavanje vlažnosti zemljišta

 

U plastenicima sa ili bez grejanja vlasac može da se proizvede direktnom setvom, zatim iz rasada, najbolje kontejnerskog tipa (prečnik saća 5-7 cm), ili podsticanjem jedno ili dvogodišnjeg bokora. Vlasac može biti pretkultura za paradajz, papriku, krastavac ili se on gaji kontinuirano u toku cele godine i bez zagrevanja.

Pri proizvodnji direktno iz semena setva u plasteniku je krajem jula i početkom avgusta na rastojanju između redova od 10 do 15 cm i gusto (3-5 cm) u redu.

Primenjuju se sve mere nege kao i kod crnog luka. U letnjem i jesenjem periodu u plasteniku treba senčiti biljke i dobro provetravati objekte, što se čini i u toku cele proizvodnje. Vlasac može da se gaji u plasteniku bez grejanja, ali je rast usporen, jer je optimalna temperatura za rast oko 15, a noću 10 0C. Međutim, ako vlasac u plasteniku pre izrazito niskih temperatura razvije tri prva lista onda može dobro da podnese i temperaturu oko 0 0C. Prvo ubiranje listova moguće je u decembru-januaru.

U zaštićenom prostoru, pri proizvodnji vlasca iz rasada, setva je u toku septembra u otvorenoj leji, ili u januaru i februaru, najbolje u kontejnerima sa prečnikom saća od 5-7 cm, uz sve redovne mere nege. U fazi drugog-trećeg pravog lista (za 30-45 dana) obavlja se rasađivanje uz temperaturu od 10-15 0C i uz redovno provetravanje, prihranjivanje tečnim đubrivima i zalivanje (10-20 mm). Vlasac se može seći već od kraja novembra do januara, odnosno u martu i aprilu. Kad listovi dostignu dužinu oko 10-20 cm seku se iznad zemlje 8minimum 5 cm) bez ozlede pravog stabla, odnosno busena. Po 10-12 biljaka (biljka je sa 2-3 lista) vezuju se u vezice i tako iznose na tržište. Prinos zavisi od vremena ubiranja i može u prvoj berbi da iznosi 15-20 kg/m2.

Najčešći način proizvodnje vlasca u zaštićenom prostoru jeste podsticanje u gajbama ili saksijama prečnika do 15 cm. za to se koriste jednogodišnji ili dvogodišnji buseni vlasca koji su rasli na njivi. Za podsticanje vlasac (busen) se vadi do polovine oktobra (pre jakih mrazeva), kada su listovi suvi a biljka se nalazi u fazi mirovanja (koje je duboko) i stave u gajbe ili saksije. Listovi se odstrane, a gajbe i saksije čuvaju u hladnjači na oko 0 do -4 0C do početka podsticanja. Za to je u plasteniku neophodna temperatura od 20 0C u toku prvih 14 dana, a zatim 15-18 0C. Vlasac čuvan u hladnjači se pri podsticanju u oktobru i novembru, pre unošenja u plastenik, tretira toplom vodom (38-40 0C), a u decembru temperatura vode je oko 20 0C. Za kasnije podsticanje voda se ne koristi jer biljka sama izlazi iz perioda mirovanja. Toplom vodom biljke se zalivaju 3-4 dana posle sadnje (dok ne započne prorastanje).

Gajbe i saksije sa vlascem postavljaju se na stolove ili na zemlju plastenika i prekrivaju folijom. Pri podsticanju u gajbama najčešće se stavlja 80-100 busena na m2. Vlasac se redovno zaliva, prvo sa 20 mm, a zatim sa 10 mm vode na m2 (jednom nedeljno) i održava  relativna vlažnost vazduha na oko 80%. U tom vremenu neophodno je redovno provetravanje.

 

Listovi vlasca u vezicama brzo gube vodu, ali je brzo i nadoknađuju

Listovi vlasca u vezicama brzo gube vodu, ali je brzo i nadoknađuju

 

Vlasac se pri gajenju u gajbi seče, a vlasac podstican u saksiji prodaje se kao saksijsko povrće. Masa vezice vlasca zimi je manja (10 g), a u proleće oko 20 g. Listovi vlasca u vezici brzo gube vodu, smežuravaju se. Međutim, već posle jednog sata držanja u svežoj vodi (2-3 cm duboko) vlasac usvaja vodu i vraća se svežina listova. Pri temperaturi 0-1 0C i relativnoj vlažnsoti vazduha 95%, listovi vlašca (vezica) se čuvaju oko dva dana.