Nedelja, 15 Decembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Serijal: Ruralni turizam Vojvodine (53)

Izvodi iz monografije „Ruralni turizam Vojvodine“, 2012.

dr Kristina Košić

Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu

 

MANIFESTACIJE U RURALNOM TURIZMU VOJVODINE

 

Manifestacije zabavnog karaktera

 

 

Gusanijada u Mokrinu

 

Zahvaljujući velikoj ljubavi doktora Seđaka prema guskama i gusanima, posmatranjem njihovih tuča kraj kakvog arteškog bunara, rodila se ideja o gusanijadi u Mokrinu. Imao je Dr. Seđak i svog gusana kojeg je posebno voleo i trenirao za meč sa gusanom vlasnika iz Padeja, ali do meča na žalost nije došlo – zaratilo se, pa su ljudi imali drugih briga. No, mokrinčani su tu priču zapamtili, prenosili… i tako jednog dana odlučili da ožive doktorovu neostvarenu želju i oprobaju snagu svojih gusana i zvanično održe prvu gusanijadu u Mokrinu, leta 1986.

 

prvu gusanijadu u Mokrinu, leta 1986.

Prva gusanijada u Mokrinu održana je leta 1986.

 

Od tada pa do danas, poslednje nedelje u februaru mesecu, održavale su se gusanijade u raznim delovima Mokrina: Mirkovači, Zlatnoj gredi, Jaukovu i na Bregu. Krenu tako vlasnici sa svojim jatima oko 10 časova, susretnu se na ćošku, naprave malu koridu a gusani štite jedan drugog, pa se i za krula hvataju dok guske navijaju – svaka za svog gusana. Kad jedan od njih izađe kao pobednik, raširi i maše krilima uz pobedonosno gaganje, a poraženi se pokunjeno povlači.

Godine 1991. osnovano je i udruženje „Belo Pero“ koje okuplja oko 250 stalnih članova, koji neguju ovu tradiciju po kojoj je Mokrin i na taj način obeležio svoj identitet.

 

Tucanijada u Mokrinu

 

Takmičenje u tucanju uskršnjih farbanih jaja je manifestacija koja se održava na sam dan pravoslavnog Uskrsa. Pošto je farbanje jaja običaj u svakoj kući, na sam dan Uskrsa deca i odrasli takmiče se među sobom ko će kome razbiti jaje. Pobedniku pripada razbijeno jaje jer ga je on istucao.

Rodila se ideja da se to postavi na opšti značaj za Mokrin. Pa sad Mokrinčani prvi i jedini u svetu imaju Svetsko prvenstvo u tucanju uskršnjim jajima. Manifestacijju posećuje vrlo veliki broj, kako učesnika, tako i posmatrača iz sela, okoline iz zemalja gde naši ljudi rade. Gastarbajteri obično sa sobom dovedu i goste iz zemalja gde rade, te ovaj događaj ima i veći značaj.

 

Crepajačka fijakerijada

 

Na drugi dan Uskrsa organizuje se međunarodna smotra konja pod nazivom Crepajačka fijakerijada. Prvi put je održana 1993. godine. Manifestaciju organizuje konjički klub “Lipicaner” iz Crepaje. Po statističkim podacima svake godine bude oko 150 do 200 učesnika iz Češke, Mađarske, Rumunije i cele Vojvodine od jednoprega do dvanaestoprega. Poseta ove manifestacije je između 5 000 do 6 000 ljudi. Ocenu konja i zaprege daje međunarodna komisija.

Skup počinje u 10 h, kada domaćini smeštaju učesnike po kućama, da se odmore. U 13 h kreće fijakerijada ispred crkve uvek praćena folklornim igrama. U 16 h je proglašenje pobednika i zajedničko druženje konjušara. Na manifestaciju dolaze i specijalni gosti po pozivu, iz krugova diplomatije, kulture, ministri za poljoprivredu.

Crepajci vole konje, koriste in na manifestacijama kao prestižne simbole i u marketinške svrhe, a za mnoge su i više od toga: tradicija, nežnost ili skoro iskonska ljubav.

 

Prva Crepajačka fijakerijada održana je 1993.

Prva Crepajačka fijakerijada održana je 1993.

Kulturni značaj manifestacionog turizma ogleda se u njegovom delovanju na „lokalni život domicilnog stanovništva (porodični život, navike i tradicije koje su podložne promenama, pre, tokom i posle održavanja manifestacije) i promene tradicije ili verskih načela“ (Čulić, 1987).

Prilikom održavanja manifestacija kao učesnici i gosti dolaze ljudi iz različitih sredina sa različitim shvatanjima i navikama. U tim prilikama dolazi do saznanja, mešanja a ponekad i usvajanja vrednosti drugih kultura.

Manje manifestacije (lokalnog ili regionalnog karaktera), a koje se pretežno organizuju u ruralnim sredinama mogu pomoći posetiocima iz urbanih sredina da više obrate pažnju seoskom načinu života. Takav aspekt mogu imati lokalne manifestacije bazirane na gastronomiji čime zajednica potvrđuje svoju tradiciju i predstavlja lokalne proizvode.

Pozitivna strana održavanja manifestacija ogleda se u edukovanju domicila o drugim narodima, običajima, ponašanjima kao i, razvijanje svesti o gostoljubivosti, samopoštovanju. Takođe, domicilno stanovništvo postepeno stiče navike o prijemu turista i obezbeđivanju smeštaja, a razvija se i želja da učestvuju u organizaciji manifestacija.

Negativna strana bila bi komercijalizacija kulture, religije i umetnosti, zatim promena prirodne okoline, što može uticati na narušavanje nivoa turističkog prometa. Takođe, promene tradicionalnog morala i promene sistema socijalnih vrednosti.

Što je atraktivnost neke turističke manifestacije veća, time su veći uticaji na razvoj turističke privrede. Znači, ukoliko je neka manifestacija već nadaleko poznata, broj učesnika i posetilaca će biti veći. Od njihovog broja će zavisiti turistički promet. Manifestacije služe i kao vrednost koja podstiče dolazak posetilaca specifičnih interesovanja (privreda, kultura, umetnost, sport, rekreacija, religija, narodni običaji i sl.)

Održavanjem seoskih svečanosti i festivala afirmišu se specifičnosti ruralne regije i seoskih naselja, koja po tome postaju prepoznatljiva u širem turističkom planu. One ne samo da doprinose stvaranju nove slike o ruralnoj oblasti, nego predstavljaju osnovu za ekonomski i socijalni prosperitet. Stanovnici dobijaju samopouzdanje i podstrek za dalji napredak i usavršavanje (Lazić, V, 2007).

Najveću turističku reputaciju ima Kobasicijada. Tome je doprinela dobro osmišljena promocija manifestacije u urbanim sredinama: Novom Sadu, Beogradu, Somboru… Za sada, agroturističke manifestacije imaju, manje ili više, vašarski karakter, najčešće lokalnog karaktera. U svemu tome nedostaje dobro osmišljeni turistički marketing i ozbiljnije shvatanje organizacije manifestacije, kako bi se znalo šta se nudi, kako se nudi, pošto se nudi, gde se odseda… Ponegde su agroturističke manifestacije propraćene folklorom, ali ne samo autohtonim, karakterističnim za regiju, nego i iz drugih krajeva. Tako, na primer, na Kobasicijadi izvode igre iz cele Srbije.

Analizom programa pojedinih seoskih manifestacija u Vojvodini, uočili smo postojanje sledećih faktora koji znatno utiču na podizanje kvaliteta turističkih manifestacija: stvaranje odgovarajuće (standardne) fizionomije manifestacija; posedovanje dinamične komponente (stalne promene u strukturi i kvalitetu ponude); primena odgovarajućih, prikladnih tehnoloških novina.

Uočeno je da od jedne do druge manifestacije, organizatori imaju različit profesionalni kadar, logističku podršku i finansijske mogućnosti. To utiče na sadržaj, obim i kvalitet manifestacija, bez obzira na njihov značaj. S druge strane, organizatori se u nedovoljnoj meri ili se nikako ne bave istraživanjem tržišta, odnosno ispitivanjem želja i očekivanja potencijalnih turista, već se više zanimaju rešavanjem problema pridobijanja donatora i sponzora manifestacija.