Subota, 14 Decembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Sistem u kojem poljoprivrednici mogu da žive od svog rada

Havijer Alvares (Javier Álvarez), šef Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije bio je naš sagovronik na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Istakao je da je u Španiji stvoren sistem u kojem poljoprivrednici mogu da žive od svog rada.

Ovo je četvrto učešće Španije na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu tokom kojeg će se posetiocima predstaviti sedam kompanija iz različitih sektora: sistemi za navodnjavanje, plastenici, zaštita useva i semenski materijal.

Havijer Alvares (Javier Álvarez), šef Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Kraljevine Španije

 

Reč je o sektorima poljoprivredne tehnologije u kojima je Španija razvila napredna rešenja, i koja se po potrebi mogu prilagoditi različitim uslovima. U Španiji postoji širok spektar klimatskih pojaseva i ta raznolikost je podstakla španske kompanije da ponude fleksibilne i kvalitetne proizvode.

  • Ekonomska saradnja Srbije i Španije nalazi se na uzlaznoj putanji. U prilog tome svedoče i podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni koja je u prethodnoj deceniji udvostručena, a u 2018. dostigla je iznos od oko pola milijarde evra. Šta od poljoprivrednih proizvoda Srbija najviše uvozi iz Španije i kako ta razmena izgleda u obrnutom smeru?

Španija najviše izvozi meso, ribu, voće i povrće. Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi zauzimaju značajno mesto, od gotovo 300 miliona evra španskog izvoza u Srbiju u 2018, vrednost poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosila je 67 miliona, odnosno 23 odsto. Sličan je slučaj i sa srpskim izvozom u Španiju, a posebno se ističu žitarice.

 

“More od plastike” – Najveća koncentracija plastenika u svetu – provincija Almeria, Španija

 

  • Uprkos klimatskim ograničenjima naročito na jugu zemlje, Španija je uspela da zauzme lidersku poziciju na listi najvećih proizvođača svežeg voća i povrća u Evropskoj uniji. Šta bi od pozitivnih iskustava u toj oblasti mogli da primene srpski poljoprivrednici?

Mislim da postoje različiti faktori koji su pomogli španskoj poljoprivredi da stigne tamo gde je danas. Najvažnija je svakako bila podsticajna i dugoročna agrarna politika kojom je poljoprivrednicima pružena adekvatna podrška, i kroz koju je stvoren sistem u kojem poljoprivrednici mogu da žive od svog posla. Naravno, poljoprivrednici su uvideli značaj zadrugarstva i umeli da ujedine svoje snage, kako bi poboljšali prinos i efikasnost, dok su evropski fondovi u mnogome potpomogli razvoj agrara u Španiji. Uz sve to treba pomenuti istraživanja i ulaganja u poljoprivrednu tehnologiju, uz pomoć koje smo razvili uspešnu proizvodnju u regijama čije prirodne odlike nisu naročito pogodne za useve.

  • Kojim podsticajnim merama država stimuliše razvoj agrara?

Postoje različite mere podrške, kao što su direktna plaćanja, mere za podsticaj proizvodnje, pomoć za područja pogođena vremenskim nepogodama kao što su suše ili poplave, veoma su značajne i brojne fiskalne olakšice… Ali, ono što je možda najzanimljivije jeste Državni plan partnerstva i udruživanja (2015-2020) kojim je Vlada Španije izdvojila 257 miliona evra za razvoj zadružnog sektora. U međuvremenu je u Španiji (do septembra prošle godine) oformljeno 214 novih poljoprivrednih zadruga.

Kako je zaustavljen „prosvetiteljski beg“

  • Španija se može pohvaliti i zanimljivim iskustvom kad je reč o unapređenju položaja žena poljoprivrednica. Kako je španska vlada uspela da zaustavi odliv ženske populacije, naročito one sa visokom stručnom spremom, iz sela u gradove?

Krajem prošlog veka, značajan broj ženske populacije sa visokom stručnom spremom migrirao je iz sela u gradove, pojava koja je u Španiji poznata kao „prosvetiteljski beg“. Imajući u vidu značaj žena-poljoprivrednica u ovom sektoru, španske vlasti usvojile su niz planova koji su za cilj imali da osnaže žene u ruralnim sredinama i stvore bolje uslove za njihov ostanak na selu. Pomenuću Strateški plan o jednakosti prilika i Plan podrške ženama u ruralnim sredinama, ali i Zakon o zajedničkom vlasništvu nad poljoprivrednim gazdinstvima, kojim je precizirano da se delatnosti koje obavljaju žene na poljoprivrednim gazdinstvima ne mogu tretirati samo kao održavanje domaćinstva. Od usvajanja tog zakona, 2012. godine, broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za zajedničkim vlasništvom se učetvorostručio, odnosno povećao se za 522. Osim toga pokrenuta je i inicijativa Žene iz ruralnih oblasti, koja okuplja nevladin sektor i zajedno sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede radi na strateškom planu podrške ženama u poljoprivredi.

Ukrupnjavanje zadruga globalni trend

  • Iako se Srbija može pohvaliti tradicijom negovanja zadrugarstva dugom više od 150 godina, aktuelna situacija u toj oblasti ne ohrabruje, naročito imajući u vidu činjenicu da je od oko 5.000 zadruga, koliko ih je bilo sredinom prošlog veka, njihov broj pao na oko 1.000. Kakva je situacija u oblasti zadrugarstva u Španiji i koji su benefiti takvog načina udruživanja?

Mislim da je smanjenje broja zadruga globalna tendencija, ali verovatno su razlozi različiti. U Španiji, na primer, ovo je slučaj zbog ukrupnjavanja zadruga, manje zadruge se pripajaju većim. Tako je, na primer, u Španiji 2006. godine bilo registrovano 4.022 zadruge, a danas ih je 3.750, ali je u ovom periodu njihov prihod porastao za čak 44 odsto. U 2016. zadruge su generisale profit od 29 milijardi evra, i danas obezbeđuju više od 100.000 radnih mesta. Takođe, primetan je i rast zadruga koje su okrenute izvozu, koje danas čine 32 odsto od ukupnog broja. Prošle godine, imali smo priliku da u Beogradu predstavimo španski model zadrugarstva, a na pomenutom panelu bio je i predstavnik španske složene zadruge Anekop, koji je predstavio svoja iskustva u oblasti zadrugarstva. S tim u vezi, kako je nedavno naveo akademik i profesor Keserović, u okviru inicijative „500 zadruga za 500 sela“ u Srbiji su oformljene, između ostalog, i dve složene zadruge po uzoru na špansku zadrugu Anekop, koja ima 70 članica. Ako govorimo o benefitima rekao bih da je glavna prednost optimalna upotreba resursa i veća efikasnost, što omogućava poljoprivrednicima da budu konkurentni, pogotovo na međunarodnom tržištu. U Španiji, ali i u ostatku Evropske unije, mnoge zadruge funkcionišu slično kao multinacionalne kompanije: uz profesionalno rukovođenje, odeljenja za međunarodnu trgovinu, marketing… Neke od većih zadruga ostvaruju godišnji profit od milijardu evra, dok izvoz predstavlja više od 40 odsto prihoda.

Mirjana Stevanović