Svetski priznat stručnjak održao predavanja u Novom Sadu

Od 26. do 28. septembra 2022. godine u Novom Sadu je gostovao prof. emeritus dr inž. Peter Šulce Lamers (Peter Schulze Lammers), Rheinische Friedrich-Wilhelms Universität Bonn, Institut für Landtechnik. Dve glavne aktivnosti koje su profesora dovele u Novi Sad jesu:

• predavanje na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i
• dodela priznanja prof. dr Milanu Martinovu sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu, Katedra za inženjerstvo biosistema.

Ko je prof. emeritus dr inž. Peter Šulce Lamers?

Prof. dr Peter Šulce Lamers je 1974. godine završio Mašinski fakultet na TU Minhen, na kojem je i doktorirao 1984. Tema rada bila je gasifikacija žetvenih ostataka, pre svega pšenične slame i primena gasa za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Nakon završetka studija, radio je u razvojnom sektoru firme Deutz u Kelnu, a nakon toga je bio rukovodilac Odeljenja za projektovanje i razvoj u firmi Iveco u Ulmu. Godine 1992. vraća se na Univerzitet Bon, gde radi u oblasti inženjerstva biosistema. Na Univerzitetu Ahen takođe predaje poljoprivredne mašine.

 

 

Aktivan je u međunarodnim institucijama za inženjerstvo biosistema. Sedam godina bio je generalni sekretar globalne svetske organizacije CIGR, a nakon toga potpredsednik, a zatim i predsednik evropskog udruženje EurAgEng. U okviru dva projekta Jugoistočne Evrope, kao rukovodilac, pomogao je osnivanje regionalnog udruženja za ovu oblast, te razvoj edukativnog materijala za inženjerstvo biosistema. Tokom karijere bio je, a i danas je član uređivačkih odbora i urednik nekih od vodećih časopisa iz oblasti poljoprivredne tehnike i inženjeringa biosistema. Član je vodećih udruženja iz oblasti poljoprivredne tehnike i nosilac brojnih priznanja od strane istih.

Na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu bio je gostujući profesor na doktorskim studijama od 2013. do 2020. godine. Bio je mentor dvojici naših studenata za izradu doktorskih disertacija. Pomagao je u nabavci opreme i literature i učestvovao na brojnim međunarodnim skupovima.

 

Predavanje na Poljoprivrednom fakultetu UNS

Predavanje na temu Trendovi i izazovi u poljoprivrednoj tehnici i tehnologiji za poljoprivredu održano je 27. septembra 2022. godine u svečanoj sali dekanata Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Pred profesorima i asistentima Poljoprivrednog i Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada i stručnjacima iz domaćih kompanija profesor Peter Šulce Lamers govorio je o izazovima i dostignutim pravcima razvoja. Posebno interesantno poglavlje bilo je ono o hronološkom razvoju poljoprivredne mehanizacije.

Osnovne izazove pred kojima se tehnika nalazi profesor je definisao kroz obezbeđivanje dovoljnih zaliha hrane za rastuće potrebe čovečanstva. Analiza je podrazumevala promene u načinu ishrane i nedostatku resursa (voda, zemljište, energija). Za efikasno korišćenje resursa neophodno je koristiti tehnologije koje povećavaju efikasnost u proizvodnji. Posebno zanimljiv deo predavanja odnosi se na deo naslovljen “od mehanizacije do digitalizacije”. Za osnovni pravac delovanja na dostizanju ciljeva preuzeti su ciljevi FAO i strategije Evropske unije From farm to fork (Od njive do trpeze – viljuške), F2F strategy until 2030 – Green Deal.

Strategija predviđa sledeće ciljeve:

• smanjenje primene i rizika od sintetičkih pesticida za 50%,
• smanjenje gubitaka hranljivih materija za minimalno 50% u pogledu održavanja plodnosti zemljišta,
• smanjenje primenjenih đubriva u poljoprivredi za 20% do 2030. godine,
• 10% obradivog zemljišta manje, jer predstavlja elemente biodiverziteta,
• minimalni porast udela EKO-poljoprivredne proizvodnje do 2030. godine.

Centralni cilj jeste nastojanje da se smanje emisije gasova staklene bašte, posebno u sledeće četiri oblasti:

• povećanje efikasnosti mašina,
• unapređenje tehničkog procesa,
• sistemi upravljanja za optimizaciju interakcije čoveka i mašine,
• korišćenje izvora obnovljive energije.

 

Centralno pitanje za stručnjake u digitalnoj poljoprivredi i za same farmere jeste upravljanje podacima i novi digatalni servisi u poljoprivredi, odnosno pitanje gde smo i kuda želimo da idemo. Po istraživanju sprovedenom u Nemačkoj 2022. godine, koje je uradio Bitkom Research – portal iz Berlina, stanje u pogledu tehnologija koje farmeri upotrebljavaju ili nameravaju da upotrebe, prikazano je na slajdu 2. Podaci pokazuju da farmeri u Nemačkoj najviše koriste mogućnosti koje im pružaju GPS navođene mašine (58%), poljoprivredne alate dostupne putem mobilnih (pametnih) telefona (39%), mogućnosti menadžmenta – upravljanja farmom (32%), automatsko hranjenje (24%), aplikaciju senzora (22%), primenu dronova i helikoptera (19%) i robota za mužu (19%). Daleko manji procenat – svega 14% koristi mogućnosti skladištenja i čuvanja podataka u Klaud (Cloud) ili Big data tehnologiji. Razlog je verovatno u nepoverenju farmera i nepodudarnosti korišćenja sistema za prikupljanje podataka. Najmanje je onih – svega 3% koji koriste poljske robote. Razlozi za to su njihova nesavršenost, visoka cena i to što su najviše zastupljeni u setvi i kontroli zakorovljenosti parcela.

 

Zajedničke karakteristike poljskih robota su:

• pogonjeni elektromotorom koji se puni solarnim panelima i baterijama,
• mala težina, uglavnom do 700 kg,
• brzina kretanja oko 0,7 km/h,
• 3m radni zahvat i
• GPS vođeni.

Predviđanje razvoja i primene robota u budućnosti prikazano je na slajdu 3. Po predviđanju jedne od svetskih kompanija koja se bavi korišćenjem rezultata dobijenih putem primene svemirske opreme i na taj način prikupljenih podataka, budućnost primene robota u poljoprivrednoj proizvodnji je izvesna. Kao krajnji rezultat primene predviđa se primena nano robota.

Ako bismo na osnovu podataka dobijenih anketom među nemačkim farmerima i predviđanja o primeni robotskih aplikacija pokušali da opišemo stanje u ovim oblastima kod nas videli bismo da naši farmeri daleko zaostaju za evropskim. Osim nekoliko robota za mužu na farmama mlečnih krava ne postoji nijedan koji je primenjen u ratarstvu. Naši farmeri su na nivou korišćenja GNNS – GPS uređaja za navođenje i korišćenje apps gadžeta (mobilni telefoni i računari).

Kroz izlaganje o razvoju mehanizacije od 1950-tih profesor je – objašnjavajući modele razvoja i analizu uspešnosti korišćenja – stigao i do područja korišćenja energije iz obnovljivih izvora u poljoprivredi. Završni slajd prezentacije, na kojem je prikazan razvoj traktora, posvećen je razvoju traktora na električni pogon i njegovom prisustvu, što je prikazano na slajdu 4.

 

Prolazeći kroz faze elektrifikacije prof. dr Peter Šulce Lamers detaljno je opisao kako će se od klasičnog traktora sa izmenama (električnim pokretanjem nekih delova pogona) doći do traktora sa potpuno električnim pogonom.

Na kraju prezentacije profesor se zahvalio svom domaćinu prof. dr Lazaru Savinu, prodekanu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Učesnici diskusije dotakli su se raznih pitanja iz oblasti zaštite bilja, genetike i akvizicije podataka, koja su inkorporirana u razvoj savremene poljoprivredne tehnike. Mišljenje većine prisutnih na predavanju bilo je da nam manjka ovakvih susreta sa renomiranim stručnjacima.

Dodela priznanja – pohvale Carl-Heinrich-Dencker Ehrennadel (Denkerova počasna igla) prof. dr Milanu Martinovu za unapređenje oblasti poljoprivredne tehnike i saradnju sa univerzitetom Bon obavljena je na sednici Nastavno-naučnog veća Fakulteta tehničkih nauka. Priznanje prof. dr M. Martinovu dodeljeno je pre dve godine, ali je zbog epidemije virusa Covid-19 uručeno tek ove godine. Koliko je priznanje značajno govori podatak da je ovo tek drugo ovakvo priznanje dodeljeno van Nemačke za zasluge u razvoju poljoprivredne tehnike.

Branislav Ogrizović