Sreda, 21 Oktobar 2020.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Tehnike čuvanja vlažnog kukuruza (Prvi deo)

Jean-Georges Cazaux, Rukovodilac projekta Maiz’Europ/AGPM-FNPSMS

Kukuruz vlažnog zrna, koje je izdrobljeno i silirano ili celoga zrna, podvrgnut inertiranju (čuvanje uz pomoć dejstva mikroorganizama koje uključuje fermentaciju), omogućava valorizaciju kukuruza na njivi, omogućava takođe veću autonomiju u ishrani životinja, kao i bolje planiranje očekivanog profita od namirnica. To je zaista značajan adut, ako se uzme u obzir povećanje cena sirovina u toku 2008. godine, odnosno u toku ovog leta.

Uštede na troškovima sušenja, visoka hranljiva vrednost, jednostavno korišćenje, sve su to elementi koji doprinose tome da se kukuruz u zrnu koji se čuva u vlažnom stanju, može smatrati namirnicom prvog izbora za ishranu većine životinja.

Kukuruz u zrnu, koji se čuva u vlažnom stanju,  koristi se kao dopuna kukuruznog krmiva ili travne silaže za ishranu mlečnih krava  ili goveda za tov. On može takođe predstavljati osnovnu  sirovinu (sa proporcijom od 50 do 70% ) za svinje, živinu i ptice plivačice.

Kada se čuva u vlažnom stanju, kukuruz zadržava sva svoja hranljiva svojstva (energetska svojstva, proteine, minerale, vitamine, pigmente…). Acidifikacija (povećanje kiselosti) koje se podstiče čuvanjem kukuruza u ovom stanju, povoljno utiče na varenje kod životinja.

DVE TEHNIKE ČUVANJA VLAŽNOG ZRNA KUKURUZA

Usitnjeni vlažan kukuruz u silosu

Posle gubitka kiseonika iz mase (sleganje), razvoj anaerobnih materija dovodi, zahvaljujući šećeru (glukoza), do acidifikacije silaže koju prati proizvodnja mlečne kiseline. Mlečne bakterije koje su aktivne u kiseloj sredini i koje su na početku malobrojne, brzo se razmnožavaju, kolonizuju silos i predstavljaju prepreku za klostridije iz butirične i sirćetne kiseline koje su osetljive na acidifikaciju sredine.

Berba se obavlja kada je vlažnost zrna 34 do 38%. Na tom nivou vlažnosti, zrno je potpuno ispunjeno. Međutim, treba ga pratiti još od stadijuma kada mu je struktura meka i pastozna, jer berba koja bi se obavila u trenutku kada je vlažnost vrlo mala (manja od 30%) dovodi u pitanje kasnije dobro čuvanje kukuruza; sleganje kukuruza će biti manje efikasno, a u kukuruznoj masi ostaće prostora za vazduh koji će učiniti mogućim razvoj štetne mikroflore.

Usitnjavanje

Obavlja se pomoću namenske drobilice u toku berbe, u blizini silosa. Zdrobljeni kukuruz imaće finiju i sitniju strukturu što je zrno manje vlažno. U te svrhe, neophodno je imati na raspolaganju komplet rešetki ili pločica koje se mogu menjati: 80% čestica mora da ima prečnik manji od 2 mm kako bi se postiglo lakše sleganje odnosno sabijanje. Korišćenje ciklonskog /cilindričnog / dodatka na kraju cevi za izbacivanje sadržaja u toku punjenja silosa, omogućava dobijanje homogene strukture mešavine.

Skladištenje

Kada govorimo o skladištenju, izbor tipa silosa (u obliku rova – silo-trenč, u obliku krtičnjaka – silo-kamara, platforme ili kule) zavisi od veličine stočnog fonda i potreba poljoprivrednika, od njegovih finansijskih mogućnosti i raspoložive radne snage.

Skladištenje u silos u obliku rova ili cilindra je nova tehnika koja je danas razvijena za goveda. Jedan kubni metar siliranog kukuruza odgovara jednoj toni kukuruza u silosu u obliku platforme. Konfiguracija mora da omogući  dnevno čeono pražnjenje sadržaja sa debljinom sloja od  5 do 10 cm. Stoga je neophodno postići dobro sleganje i obezbediti savršenu nepropustljivost slojeva. Silos –platforma koji se postavlja ispod zaklona (dakle, pokriva se), i još više od njega, silos-kula u kome je u potpunosti moguće primeniti mehanizaciju, nude veći konfor i veću sigurnost u radu.