Proizvodnja uljane repice u sezoni 2021/22. se zahvaljujući ostvarenim prinosima i tržišnim cenama pokazala kao jedna od najprofitabilnijih u ratarskoj proizvodnji. Dobar deo proizvođača je prepoznao prednosti njenog gajenja i zbog toga je došlo do značajnog povećanja površina pod ovom kulturom u setvi za proizvodnu sezonu 2022/22. Povećanju zasejanih površina su takođe doprineli i povoljni uslovi vlažnosti zemljišta krajem leta i početkom jeseni. Kao ilustracija napred iznetog se može navesti podatak, da je na teritoriji četiri južnobanatske opštine 2020/21. bilo 800 ha pod uljanom repicom, 2021/22. 4000 ha,  a ove jeseni je zasejano oko 8000 ha.

U drugoj polovini augusta 2022. je počeo vlažniji period, koji je trajao skoro do kraja septembra, pa su zbog toga uslovi vlažnosti u zemljištu bili povoljni za obradu, pripremu zemljišta i setvu, a u toku septembra je bilo dana kada su česte padavine čak i ometale izvođenje ovih operacija u optimalnom roku.

Uljana repica u zrenju

Uslovi za nicanje u periodu posle setve su bili uglavnom povoljni, osim manjeg dela površina, na kojima je došlo do formiranja tanje pokorice, zbog koje je nicanje bilo malo sporije i produženo, tako da su na tim površinama usevi malo ređi, ali sa još uvek dovoljnim brojem biljaka po kvadratnom metru. Kada se govori o gustini useva, treba istaći da još uvek dobar deo proizvođača ne vodi dovoljno računa o broju biljaka po jedinici površine i da preteruju sa setvenom normom, tako da nisu retki slučajevi, da je repica pregusta sa preko 50 biljaka po metru kvadratnom, što povlači za sobom rizike od preterane bujnosti useva, opasnosti od poleganja i jače pojave bolesti i smanjenja otpornosti na niske temperature.

Zbog povoljnih temperaturnih uslova i dovoljne vlažnosti zemljišta u toku oktobra, na usevima koji su sejani u ranijim rokovima setve biljke uljane repice su počele da bujno rastu i razvijaju se, tako da je bila potrebna upotreba regulatora rasta, što je većina proizvođača i uradila i takvi usevi ulaze u zimu veoma dobro pripremljeni za prezimljavanje i ako ne bude nekih ekstremnih uslova u toku zime, trebali bi uspešno i bez većih problema da prezime.

Veće pojave štetočina u toku jeseni nije bilo i zbog toga je repica mogla nesmetano da se razvija. Takođe, osim pojave suve truleži (Phoma lingam) u slabijem intenzitetu, ni biljne bolesti nisu predstavljale veliki problem u jesenjem delu proizvodnje.

Na osnovu svega napred iznetog, može se reći, da velika većina useva uljane repice ima dobar potencijal za prolećni deo sezone i kasnije za formiranje dobrog prinosa, naravno u velikoj zavisnosti od vremenskih uslova u toku proleća, ali i od agrotehničkih mera, koje proizvođači uljane repice treba blagovremeno i kvalitetno da primene.

 

Prihranjivanje uljane repice

Za formiranje 1 tone prinosa semena sa pripadajućom biljnom masom, uljana repica treba da usvoji iz zemljišta 50-60 kg/ha azota i 17 kg/ha sumpora. Pošto je verovatno da će usevi uljane repice na izlasku iz zime biti u dosta dobrom stanju, treba računati da će potencijal prinosa biti 3,5-4,0 t/ha, i na osnovu toga računati količine azotnih hraniva, koja će trebati da se upotrebe u prihranjivanju useva.

Preporuka za početak prihranjivanja je period početka kretanja vegetacije. Kalendarski je to najčešće od druge do treće dekade februara. Za prvo prihranjivanje najbolje je koristiti đubriva sa aktivnom materijom amonijum sulfat, ili kombinacije azotnih hraniva sa sumporom i na taj način uneti u zemljište 40-50 kg/ha azota i 50-60 kg/ha sumpora.

Drugo prihranjivanje je najbolje uraditi pred sam početak ili na početku porasta u cvetno stablo. Kalendarski je to najčešće u trećoj dekadi marta. Količinu azotnog hraniva za unošenje je najbolje i najpreciznije odrediti na osnovu analize sadržaja mineralnog azota u zemljištu (N-min), ili na osnovu izmerene NDVI vrednosti na usevu, a sve zavisno od potencijala prinosa useva. Za drugo prihranjivanje najbolje je koristiti azotna đubriva sa aktivnom materijom amonijum nitrat.

Ako u osnovnom ili startnom đubrenju nisu korišćena đubriva koja sadrže bor, korisno je dodati prilikom zaštite uljane repice u toku proleća neki od preparata za folijarno prihranjivanje na bazi bora. Za poboljšanje oplodnje cvetova uljane repice dovoljno je dodati 40-50 g/ha bora na zemljištima sa normalnim sadržajem bora.

 

Zaštita uljane repice

Zbog izuzetno brzog porasta uljane repice u toku prolećnog dela vegetacije, korovi najčešće ne predstavljaju veliki problem u proizvodnji, jer ih sama uljana repica svojom kompetitivnom sposobnošću sprečava u razvoju. Ipak, ima ponekad slučajeva da neki korovi mogu predstavljati problem u proizvodnji i da “probiju” usev uljane repice u toku nalivanja i zrenja uljane repice, kada njena kompetitivna snaga počne da opada. U ove korove spadaju gorušica (Sinapis arvensis) iz prolećnog ponika, broćika (Galium aparine), bulka (Papaver rhoeas) i oranj (Sisymbrium spp). Ako procena brojnosti korova govori, da će oni predstavljati problem u žetvi u smislu povećanja vlažnosti zrna, povećanja sadržaja vlažnih primesa i povećanja gubitaka semena u toku žetve, postoji mogućnost suzbijanja nekim od registrovanih herbicida.

Gorušicu je moguće suzbijati samo u usevima uljane repice, gde su sejani tzv IMI hibridi uljane repice, preparatima na bazi imazamoksa. Palamida može da se suzbija herbicidima na bazi klopiralida, bez obzira na tip hibrida. Bulku, oranj i broćiku je moguće suzbijati herbicidima na bazi kombinacije klopiralida, piklorama i aminopyralida, takođe bez obzira na tip hibrida.

Veoma veliki problem u proizvodnji uljane repice predstavljaju repičine pipe. Dosta često se dešava, da proizvođači ne obrate dovoljno pažnje na ove štetočine i da usevi budu u manjoj ili većoj meri oštećeni, a dešavalo se i da zbog izostanka formiranja prinosa usevi moraju da budu presejani.

Mala i velika repičina pipa počinju da budu aktivne veoma rano, u godinama sa blagim zimama čak se pojavljuju i krajem zime. Minimalna temperatura za početak njihove aktivnosti je 90C. Zato je od izuzetne važnosti praćenje brojnosti ovih štetočina i blagovremeni tretman. Jako je važno, da proizvođači znaju, da nakon polaganja jaja bilo kakav tretman insekticidima nema apsolutno nikakvog efekta i da se visina štete sa produžetkom perioda zakašnjenja drastično povećava. Kao kritična granica brojnosti repičinih pipa uzima se brojnost od jedne jedinke na pet pregledanih biljaka. Zbog toga treba useve redovno pregledati u najtoplijem delu dana i pratiti izveštaje prognozno izveštajne službe o pojavi, brojnosti i početku polaganja jaja ovih štetočina. Poseban problem u praksi predstavlja činjenica da period polaganja jaja traje duže vremena, a sistemični insekticidi sa produženim delovanjem su povučeni iz upotrebe i u slučaju promenljivog vremena i kolebanja temperatura tretman možda mora i da se ponovi. Na tržištu postoji veći broj kontaktnih insekticida registrovanih za suzbijanje repičinih pipa i treba ih blagovremeno obezbediti, da bi i tretman mogao blagovremeno da bude obavljen.

Pred cvetanje i na početku cvetanja dolazi do pojave repičinog sjajnika, koji može takođe dovesti do delimičnog smanjenja prinosa. Tretmane protiv repičinog sjajnika treba obavljati na početku cvetanja preparatima sa što kraćim periodom delovanja i tretmane je najbolje izvoditi pred kraj dana, kako bi trovanje korisnih insekata oprašivača bilo što je moguće manje. Takođe, obaveštavanje pčelara direktno i putem sredstava informisanja je, zbog mogućnosti trovanja i zaštite pčela, prema zakonskoj regulativi obavezno.

U periodu cvetanja ponekad dolazi do jačeg napada rutave bube. Ona napada najčešće rubne delove parcele i uvratine nekoliko metara u dubinu gde izgrizanjem cvetova može napraviti štete. Ova štetočina se javlja u cvetanju, kada tretmani protiv insekata nisu dozvoljeni a ni izvodljivi i veoma dobro rešenje je postavljanje lovnih klopki na napadnutim delovima parcele, kao i setva uljane repice na većim parcelama.

U godinama sa dovoljno padavina i povoljnim uslovima dolazi do veće ili manje pojave biljnih bolesti na uljanoj repici. To se naročito dešava na pregustim i veoma bujnim usevima, na parcelama, na kojima se ne poštuje plodored u dovoljnoj meri, ili kod osetljivijih sorata i hibrida. Ova pojava je zadnjih nekoliko godina ređa, zbog sušnih proleća, ali zbog nepoštovanja plodoreda i setve uljane repice posle suncokreta ili soje preti opasnost da u prvoj godini sa povoljnim uslovima za pojavu i razvoj gljivičnih bolesti dođe do pojave epifitocije i ozbiljnog smanjenja prinosa. Pojava setve uljane repice posle suncokreta je naročito izražena u Južnom Banatu i to na značajnim površinama, uprkos upozorenjima stručnih službi.

Bolesti, koje napadaju uljanu repicu su najčešće prouzrokovane patogenim gljivicama a javljaju se u najvećoj meri u periodu cvetanja i naročito nalivanja zrna, kada je teško ili nemoguće ulaziti u useve sa mehanizacijom za zaštitu bilja. Zbog toga se zaštita od bolesti najčešće obavlja sa zaštitom od repičinog sjajnika, preventivno. Pri tome treba naglasiti, da treba po mogućnosti birati preparate sa što dužim periodom delovanja, da bi uljana repica što duže bila zaštićena u toku najkritičnije faze razvoja. Izbor hibrida ili sorata sa što većom tolerantnošću ili otpornošću na biljne bolesti takođe može značajno smanjiti opasnost od nastanka šteta i što je najvažnije, setva sa manjim količinama semena, širokoredna setva i poštovanje plodoreda.

Gljivične bolesti, koje se javljaju na uljanoj repici, veoma je važno znati, su skoro iste kao i na suncokretu: najčešće crna pegavost (Alternaria), bela trulež (Sclerotinia), suva trulež (Phoma), a ređe se mogu javiti  pepelnica, rak (crna noga) ili ugljenasta trulež.

Žetva uljane repice, Padina 2022.

Žetva uljane repice

Priprema kombajna za žetvu uljane repice je od izuzetnog značaja. Postoje uređaji specijalizovani za žetvu uljane repice, sa produženim radnim stolom i bočnim kosama, koji omogućavaju žetvu uljane repice sa što manjim gubicima u toku žetve. Takođe, podešavanje jačine vetra i izbor radne brzine kombajna mogu bitno uticati na kvalitet žetve, ali od možda najveće važnosti je određivanje pravog momenta žetve. Uljana repica se najkvalitetnije i sa najmanje gubitaka žanje kada vlažnost zrna iznosi oko 10% i u praksi se najčešće žetva počinje sa vlažnošću zrna između 10 i 11%, da bi se završila sa sadržajem vlage 7 do 8%. Uljana repica na samom kraju zrenja dosta brzo sazreva, i na to treba obratiti pažnju, jer vlažnost zrna veoma brzo može pasti ispod 7%, i ako se žetva počinje sa takvom vlagom, gubici u žetvi i osipanje se značajno povećavaju. Važno je naglasiti, da prilikom izbora hibrida uljane repice pre setve, treba birati hibride koji imaju izraženu otpornost na osipanje.

Osiguranje useva od elementarnih nepogoda i požara je ustaljena i skoro obavezna mera zaštite od rizika gubitka roda i od toga nikako ne treba odustajati.

Prinosi 2022. godine su bili veoma dobri sa prosekom između 3,5 i 4,0 t/ha, a nisu bili retki primeri prinosa između 4,0 i 5,0 t/ha. Ostaje nam samo da radimo na tome, da uz povoljne vremenske uslove u 2023. godini ponovimo takve rezultate.

Tekst i foto: Dipl ing. Jan Babka

Istraživačko-razvojni Institut Tamiš Pančevo