Četvrtak, 17 Oktobar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Tržišni status pšenice

Dvodnevni seminar P.L.O.D. – „Perspektive, licenciranje, obrazovanje, dobit“. održan je 6. i 7. oktobra 2010, na Andrevlju Fruške gore, a organizovali su ga Kompenzacioni fond, Ministarstvo poljoprivrede, FAO i EBRD. Seminar je otvorila Tatijana Đukanović, zamenik direktora Kompenzacionog fonda Republike Srbije i pri tome posebno istakla:

– Naš cilj je da u svakoj Opštini omogućimo poljoprivrednim proizvođačima sigurno skladištenje, izdavanje robnih zapisa i dobijanje povoljnih kredita. Jedini i pravi način da to postignemo je saradnja i koordinacija svih institucija sistema: republičkih, pokrajinskih i lokalnih samouprava. Samo sinergijom znanja i sredstava kako su to učinili Ministarstvo poljoprivrede i Fond za razvoj APV, možemo obezbediti dovoljno sredstava za povećanje ili poboljšanje skladišnih kapaciteta. Ove godine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iz svog budžeta izdvojilo je značajna sredstva za subvencije i nabavku opreme.

– 2011. godine nastavljamo sa subvencijama za troškove skladištenja, kamatne stope i nabavku opreme, ali ne samo aparate za brzo merenje proteina i silo termometre, nego i opremu za koju treba obezbediti više sredstava, kao što su usipni koševi ili aspirateri.

Strateško povezivanje

Po otvaranju seminara – Kompenzacioni fond republike Srbije i Direkcija za robne rezerve APV potpisisale su protokol o zajedničkoj saradnji i tako postali strateški partneri.

Suština protokola između Kompenzacionog fonda i Pokrajinske direkcije za robne rezerve je da omogući brži razvoj Sistema javnih skladišta koji funkcioniše od lane, a omogućuje poljoprivrednicima da uskladištenjem svog proizvoda dobiju hartiju od vrednosti. Protokol o saradnji su potpisalii direktor Direkcije za robne rezerve Vojvodine Toma Jošanov i direktor Kompenzacionog fonda Republike Srbije Milan Đakov.

Sa konferencije za novinare – Toma Jošanov, direktor Direkcije za robne rezerve AP Vojvodine i Milan Đakov, direktor Kompenzacionog fonda Republike Srbije; foto: V. Lazić

Sa konferencije za novinare

Pitanja Tomi Jošanovu, direktoru Direkcije za robne rezerve AP Vojvodine:

Koji je značaj potpisivanja protokola?
Njime su obuhvaćeni ne samo skladištari, nego i robne rezerve, poljoprivredni proizvođači i zadruge.

Šta je konkretno uloga Direkcije za robne rezerve AP Vojvodine?
Direkcija raspolaže sa značajnim potencijalima u pšenici, kukuruzu i ostalim ratarskim kulturama koje će skladištiti u javnim skladištima koje je odredio Kompenzacioni Fond Republike Srbije. Potencijali su između 10 i 100 hiljada tona.

Da li to znači da ćete koristiti skladišne potencijale onih skladišta koji su u sistemu javnih skladišta, ali i ona skladišta koja ste do sada koristili, pod uslovom da uđu u sistem?
Verujem da ćemo u sistem uvesti i ona skladišta koja do sada nisu bila u njemu.

Koliko će vaša priča uticati na to da i republičke robne rezerve pođu vašim primerom?
Poći će sigurno, ako ne ove, onda sledeće godine.

Da li Direkcija za robne rezerve omogućava fleksibilno ponašanje na tržištu – mogućnost da brže reagujete?
Svakako. Mi smo (pokrajinska direkcija za robne rezerve) i sada brzo reagovali, samo što nismo raspolagali sa velikim skladišnim kapacitetom da bi mogli uticati na celu teritoriju Srbije, nego samo na teritoriju Vojvodine. U narednim godinama će naš potencijal biti sve veći i veći.

Direktor Kompenzacionog fonda Republike Srbije Milan Đakov: “Trenutno je za sada tri skladišta u sistemu. U ovoj godini očekujemo da bi mogli da dođemo do deset skladišta, ali 7-8 je sasvim realno”; foto. V. Lazić, silos u Budisavi, 2007.

Pitanja Milanu Đakovu, direktoru Kompenzacionog fonda Republike Srbije

Na reči Tome Jošanova, direktora Direkcije za robne rezerve AP Vojvodine nadovezao se Milan Đakov:
Intervencije Direkcije za robne rezerve, koja bi se vodila putem robnih zapisa, bile bi mnogo efikasnije. Ovo bi proširilo tržište, jer bi omogućilo direktno otkupljivanje od individualnih poljoprivrednih proizvođača koji su spremni da u tom momentu prodaju pšenicu ili neku drugu kulturu po toj i toj ceni. Znači, direktno preko robne berze. U ovom momentu je to produktna berza.
Trenutno je za sada samo tri skladišta u sistemu. U ovoj godini očekujemo da bi mogli da dođemo do deset skladišta, ali 7-8 je sasvim realno. Ali, očekujemo da će u sledećoj godini, sa novim programom mera, više skladišta biti zainteresovano da se licenciraju i tako uđu u sistem javnih skladišta.

Šta će biti glavni naglasak u tim programima mera za narednu godinu?
Izdvojio bih investicije u građevinske radove koji se odnose na usipne koševe, aspiratere i proširenje skladišnog kapaciteteta. U svemu tome, kamatna stopa od 3% je veoma primamljiva.

Terminska prodaja

Po vašem mišljenju, kada će Srbija konačno imati terminsku prodaju poljoprivrednih proizvoda?
U velikom delu to zavisi od zakona o robnim berzama, koji će vrlo brzo ući u skupštinsku proceduru.

Pretpostavljamo da ste do sada razgovarali sa bankama. Koliko su one spremne da robne zapise koriste kao pokriće za kratkoročne, ali i dugoročne kredite?
Komercijalne banke su zainteresovane za robne zapise. Neće više biti problema kao što su hipoteke na zemlju, kuću… Robni zapis će imati tri kruga zaštite.
a. samo zdrava skladištarska preduzeća mogu ući u sistem;
b. poljoprivredna inspekcija će redovno obilazi skladišta i kontrolisati ih;
c. Kompenzacioni fond Republike Srbije će, ukoliko šteta i nastane, nadoknaditi oštećenu stranu.

O robnoj berzi

Da li u svemu tome ima mesta za Produktnu berzu?
Produktna berza ili robna berza i sistem javnih skladišta su uslovno povezani. Što se tiče berze, nadam da će to biti Produktna berza u Novom Sadu.

Prema nekim šuškanjima postoje tendencije da se robna berza iz Novog Sada, ako ne preseli, onda ugasi. Da li ima neke osnove ova priča, da to bude u Beogradu?
Prvi put tako nešto čujem i pomalo sam iznenađen. Mislim da je Produktna berza institucija koju je prektično nemoguće ugasiti. I mislim da je Novi Sad jedno logično mesto za robnu berzu u Srbiji, kao centar agropreduzetništva i ne očekujem da tako nešto može da se desi.

Kakav odnos treba da bude između poljoprivrednika i skladištara?
Pimamljiviji su skladištari koji se bave trgovinom, a ne preradom, iako su i jedni i drugi dobrodošli u sistem javnih skladišta. Posebno je bitno da skladištar učestvuje na tržištu u korist poljoprivrednika. Znači, poljoprivrednik je i dalje vlasnik robe, ali kada je cena pogodna na berzi, onda dobar skladištar treba da na to poljoprivredniku skrene pažnju. Tako funkcioniše već sto godina sistem u SAD, a on predstavlja najefikasniji sistem javnih skladišta na svetu.

Pšenicu razvrstavati po kvalitetu; foto: V. Lazić

Razvrstavanje pšenice po kvalitetu

Da li će se primati pšenica po klasama kvaliteta?
Jedan od glavnih razloga što to nismo radili ove godine je nedostatak odgovarajućih mernih aparata i zato insistiramo da ih skladištari kupe kroz subvencije koje daje Ministarstvo poljoprivrede. Međutim, postoji i druga mogućnost, da to uslužno rade kontrolne kuće za javna skladišta. Mi ostavljamo dve mogućnosti: da skladištar ima sve te merne aparate ili da to radi kontrolna kuća.
Mi nastojimo da se pšenica u skladištima, gde mogućnost postoji, razvrstava po kvalitetu.

Podna skladišta i silosi

Da li podna skladišta, kao i silosi mogu ući u sistem javnih skladišta?
Bili smo u dilemi da li i podna skladišta da uključimo u sistem. U prvom momentu smo ih isključili, ali kasnije smo shvatili da nema razloga da ona skladišta koja ispunjavaju sve uslove propisane tehničkim pravilnikom, ne uđu u sistem javnih skladišta. Često je pšenica koja je uskladištena u podnim skladištima kvalitetnija od one u silosima, jer ima manje loma zrna.

Ako vlasnik skladišta ima i svoju proizvodnju; a hoće da jedan deo skladišta ponudi za javno skladište – da li je to ostvarljivo?
Ostvarljivo je. Svaki skladištar je u mogućnosti da licencira onoliki kapacitet koliko želi. Ali se mora znati u koje su ćelije u sistemu javnih skladišta, kako bi se mogla obavljati kontrola.

Sistem javnih skladišta u povoju

Seminar je radio i po grupama, gde je došlo do izražaja sučeljavanja stavova, ali i do novih saznanja o sistemu javnih skladišta:

– Klasiranjem kvaliteta zrna poljoprivrednici će imati računicu da primene punu agrotehniku jer će dobiti bolju cenu i jaču tržišnu poziciju kod korišćenja hartije od vrednosti, odnosno robnog zapisa koji će dobiti po uskladištenju pšenice. Tada će poljoprivrednik moći da trguje, da proda svoju robu kada mu cena bude odgovarala. Neće više moći otkupljivač da ga uceni, kao što je bio slučaj ove godine.
Ilustrativan je primer ovogodišnjeg hlebnog žita – mlinari su krenuli u otkup nudeći sramnih osam i po dinara za kilogram, potom 12, da bi se stiglo do 21 dinar. Ratari su bili prinuđeni na to da prodaju žito po ceni nižoj od sadašnje jer im je trebao novac za jesenju setvu, a da su ga predali javnom skladištu, uz robni zapis dobili bi povoljan kratkoročni kredit s kamatom od tri posto.

– Još uvek je, međutim, sistem javnih skladišta kod nas u povoju. Po podacima Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji od 312 skladišta osamnaest se prijavilo za ulazak u sistem, od čega su do sada licencirana tri. Tri imaju negativna rešenja, dva su odustala, a trinaest ispunjava sve uslove za dobijanje licence. U svakom slučaju, za sada je malo onih koji imaju dva usipna koša, kvalitetnu mernu opremu…

– Neki veliki skladištari sada ne mogu da vide svoj interes u priči o javnim skladištima. Robni zapis je, naime, otvoren, svima dostupan, a skladišatri ne žele da proizvođač stavi kod njega robu, dobije robni zapis i ode s njim na berzu da trguje, pa u banku po povoljan kredit.

– Država bi trebalo da nagradi one koji proizvode kvalitetniju pšenicu jer i ulažu više. Za A-1 klase trebalo bi obezbediti premiju od dinar po kilogramu, a alternativna mera bili bi podsticaji po hektaru od, recimo, 5.000 dinara za ratare koji predaju pšenicu javnim skladištima, što bi bila poruka ostalima da krenu u kvalitetniju proizvodnju.

V. Lazić