Stručna ekskurzija i poseta sajmu EIMA 2018.

Turističko poljoprivredno gazdinstvo „Hudičevec”

Ekskurzija je realizovana zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, koje je sufinansiralo projekat „Edukacija, informisanje i stručno usavršavanje poljoprivrednika” u 2018. godini. U okviru projekta planirana je i realizovana poseta Međunarodnom poljoprivrednom sajmu EIMA u Bolonji, kao i poljoprivrednom gazdinstvu i fabrici INO Brežice u Sloveniji.

Klub 100P plus je u novembru mesecu za svoje članove organizovao stručno-turističku ekskurziju u Italiju i posetu Međunarodnom poljoprivrednom sajmu EIMA. Na putu ka Bolonji zaustavili smo se u Sloveniji gde smo posetili poljoprivredno gazdinstvo „Hudičevec” koje se bavi ruralnim turizmom.

 

Od letnjikovca do poljoprivrednog gazdinstva ‒ istorijat

 Nekad

Porodica Rossetti je u 16. veku posedovala velika imanja u Notranjskoj regiji.

Baron Rossetti je na području današnje farme „Hudičevec” izgradio letnjikovac sa banjom, a kasnije je dogradio mlin i pilanu. Mlin je bio operativan do 1947. godine i snabdevao je brašnom devet okolnih sela.

Prema pisanim izvorima, imanje je kasnije donirano crkvi Razdrto, koja ga je u vlasništvu zadržala sve do 1720. godine. Tada ga je kupio Anton Bole. Njegova ćerka Ivana udala se 1910. godine za Jerneja Simčiča koji je preuzeo vođenje farme (imali su osmoro dece). Sledeći upravnik imanja bio je Janko Simčič, rođen 1925. godine, koji je nastavio tradiciju i sa suprugom Pavlom imao je petoro dece. Njihov najmlađi sin Emilijan Simčič je sa suprugom Katjom i njihovo desetoro dece nastavio da se bavi seoskim turizmom na farmi, koji je 1980. godine pokrenula njegova majka Pavla.

Sad

Naš domaćin Matija Simčič, najstariji sin Emilijana i Katje, ugostio nas je i proveo kroz farmu. Farma predstavlja porodično gazdinstvo u pravom smislu te reči, jer sva deca, njih desetoro, imaju svoja zaduženja. Pored toga, imaju šest zaposlenih i deset sezonskih radnika. Počeli su davne 1971. godine kada se gradio auto-put. Tada se pojavila potreba za smeštajem i ishranom radnika. Smeštajni kapaciteti na farmi dograđivani su fazno. Danas su gostima na raspolaganju dva apartmana površine oko 80 m², sa potpuno opremljenom kuhinjom, koji mogu da ugoste do 9 osoba i sedam soba sa različitim brojem kreveta.

Restoran, koji se nalazi u okviru ovog domaćinstva, odlično je mesto za različite vrste proslava – od svadbenih svečanosti, rođendana do poslovnih sastanaka i kulturnih događaja. Manja trpezarija je idealna za manje grupe do 40 osoba. Sala je opremljena projektorom i platnom.

U restoranu se služe razna jela, ali je poseban akcenat stavljen na jela koja se spravljaju od mesa životinja gajenih organskim metodama na farmi.

Pored finske saune i mini fitnes centra, gostima su na raspolaganju: fudbalsko igralište, teren za odbojku na travi, mali teren za košarku, teren za boćanje, dve tranpoline, ljuljaške, klackalice i tobogan. U bližoj okolini farme nalazi se veliki broj šumskih staza za lagane šetnje.

Stara kuhinja pretvorena je u muzej. Baka Pavla vredno je skupljala eksponate dugi niz godina. Danas ima 92 godine, ali je i dalje veoma aktivna. Radi po ceo dan u bio-bašti ili oko pčela.

Farma

Na farmi se trenutno uzgaja 50 goveda simentalske i hereford rase. Pored krava, imaju i 20 konja, 20 magaraca, 160 jaganjaca. Stado koza je desetkovano jer je potok koji protiče imanjem nabujao prošlog leta preko 2 m i odneo 6 koza. Nedelju dana pre naše posete imali su problem sa vukom koji je pojeo 15 koza. Posle svih nedaća, na farmi je ostalo samo 7 koza na farmi.

Matija nam je predočio da su oni bili jedni od prvih koji su držali krave na otvorenom preko zime. Tada su nastupili problemi koji su trajali 2‒3 godine, jer su ljudi zvali inspekciju i prijavljivali slučaj zlostavljanja životinja. Međutim, inspekcija je utvrdila da su životinje pravilno zbrinute, da imaju nadstrešnicu, vodu i hranu. Sada 80% gazdinstava drži stoku na otvorenom.

Za ovo gazdinstvo držanje stoke na otvorenom je jedino rešenje jer nemaju dovoljno prostora da grade štalu za smeštaj krava. Samo za ovce i koze je izgrađena štala u okviru gazdinstva.

Farma ima 85 ha pašnjaka i 15 ha šume. Trećina je u vlasništvu a ostalo je najam od države. Ugovor o zakupu se sklapa na pet godina. Investicije u farmu realizuju se delom putem konkursa. Za objekte su dobili 200.000 evra, a cela investicija je iznosila oko 800.000 evra.

Zahvaljujući velikim površinama pod šumom, prešli su na grejanje sečkom, umesto na naftu. Investicija u novi sistem grejanja isplatila se za 4‒5 godina.

Sezona traje od marta do kraja septembra. Oktobar 2018. godine je bio lep i topao, pa su produžili sezonu. U sezoni je kapacitet popunjenosti 100%. Imaju goste iz celog sveta. Letos su imali i goste iz Šri Lanke. Najviše posetilaca dolazi iz Izraela, mada su česti gosti i iz Italije, Nemačke i drugih evropskih zemalja.

S obzirom da su prerasli kapacitete koje država propisuje za turističke kmetije (do 60 stolica u restoranu i do 20 kreveta za smeštaj gostiju), morali su da registruju firmu.

Legenda

Kako je nastalo ime „Hudičevec” (preruršen u đavola)

Domaćica barona Rosetija na ovom imanju bila je žena za koju se govorilo da se ne boji ni Boga ni đavola. Uvek je nosila oružje i svi su bili zastrašeni njenom pojavom. Jednog dana domaćica se teško razbolela. Meštani su doveli sveštenika, ali ona nije htela da ga primi. Sveštenik se prerušio u đavola (hudič na slovenačkom) misleći da će ga tako ipak primiti. Nažalost, žena je pomislila da je on zaista đavo koji je došao po njenu dušu, pa se uplašila i pucala u njega. Od tada je mesto poznato kao Hudičevec.