Utorak, 21 Maj 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

ULAŽEMO MILIONE, A SUŠA I DALJE JEDE NAŠU HRANU

Hrvatska – ima i jeftinije rešenje

Hrvatska 09.08.2012.

U Hrvatskoj se aktivno navodnjava cca 18.000 ha poljoprivrednog zemljišta

Hrvatska je u zadnjih sedam godina realizirala tek 28 posto projekta za navodnjavanje iako je ono od presudne važnosti za čitavu zemlju. Projekt nam je do sada izbio iz džepova 587 miliona kuna (78.266.667 € ili 9,313 milijardi dinara, a rezultat je nikakav. Član stručnog tima Danas.hr-a tvrdi da postoji i jeftinije rješenje.

Višemesečno sušno razdoblje, Slavoniju će i ove godine baciti na kolena. Posledice još jedne dugotrajne suše kojoj se još uvek ne nazire kraj, neće samo trpeti plodna regija, već i čitava Hrvatska. Zbog suše će, naime, poskupeti hrana, a zbog nedostatka vode u akumulacijama i jezerima, uvode se redukcije u obezbeđenju vodom.

Vlada već godinama govori o realizaciji projekata vezanih za navodnjavanje s ciljem dugoročnog rešavanja negativnog uticaja suše na poljoprivrednu proizvodnju na području Slavonije. Sistem navodnjavanja pomogao bi i oko problema s poplavama. No, iz Ministarstva poljoprivrede priznaju nam da realizacija projekata do sada nije zadovoljavajuća, odnosno da je u sedam godina realizirano tek 28 posto od plana.

Naime, 2004. godine usvojena je strategija pod nazivom Nacionalni projekt navodnjavanja i gospodarenja poljoprivrednim zemljištem i vodama u RH (NAPNAV). Spomenutom strategijom do 2020. godine na području Republike Hrvatske planirana je izgradnja sistema navodnjavanja na ukupno 65.000 ha poljoprivrednih površina. Iz Državnog proračuna planirano je sufinansiranje izgradnje vodozahvata i distribucijske mreže za potrebe navodnjavanja do parcele, dok bi troškove uspostave sistema navodnjavanja na parceli snosili sami korisnici.

Zaključno s krajem 2011. godine ukupno je uloženo 587 miliona kuna (78.266.667 €) u projekat te se procjenjuje da se aktivno navodnjava cca 18.000 ha poljoprivrednog zemljišta (2003. se navodnjavalo 9.000 ha).

Tražimo novac od EU

Prva od četiri faza projekta je završena i odnosi se na izradu planova navodnjavanja županija. Druga faza koja je vezana uz sprovođenja nacionalnih pilot projekata navodnjavanja u ukupnoj površini od 10.500 ha poljoprivrednog zemljišta na području Brodsko-posavske i Vukovarsko-sremske županije je u toku. U toku je i treća faza koja se sastoji od izrade projektne dokumentacije za sistem navodnjavanja kojima je obuhvaćen 71 projekt na 83.000 ha poljoprivrednog zemljišta, a isto je i s realizacijom četvrte faze koja se odnosi na sanaciju postojećih i izgradnju novih sistema za navodnjavanje.

Iz Ministarstva poljoprivrede nam kažu kako je, osim navedenog, u pripremi i sprovođenje projekta Višenamenskog kanala Dunav-Sava (VKDS) koji je, kažu, od velikog značaja za razvoj istočnih krajeva Republike Hrvatske i to pre svega zbog navodnjavanja, odvodnjavanja, oplemenjivanja malih voda te plovidbe. „Prva faza izgradnje VKDS u prirodi se preklapa s dovodnim melioracijskim kanalom za navodnjavanje Biđ-bosutsko polje, čija izgradnja je u toku. Osnovna funkcija dovodnog melioracijskog kanala je osiguranje uslova za navodnjavanje oko 4.000 ha poljoprivrednih površina na području Brodsko-posavske i Vukovarsko-sremske županije“, objasnila je za Danas.hr zamenica ministra poljoprivrede Snježana Španjolć, dodavši kako će se plan projekta navodnjavanja pokušati finansirati, osim sredstvima iz proračuna, i korišćenjem evropskih strukturnih i kohezijskih fondova, te evropskog fonda za ruralni razvoj.

Može li jeftinije – može

No, ne misle svi da je sistem navodnjavanja najidealnije rešenje za problem letnjim sušama pogođene Slavonije. Član našeg Stručnog tima, nezavisni konsultant i stručnjak za održivu i ekološku poljoprivredu Darko Znaor, ponudio je jedno drugačije viđenje na istu problematiku.

On s jedne strane upozorava na činjenicu da Hrvatska, kao i svet, plaća danak klimatskim promenama na koje se uopšte nije pripremila.

Prema njegovoj računici, u poslednjih desetak godina klimatske promene su napravile više štete hrvatskoj poljoprivredi nego je isplaćeno za kompletnu subvenciju za biljnu proizvodnju. „Govorimo, znači, o vrlo ozbiljnim štetama. Po mom je mišljenju osnovni problem taj što hrvatska poljoprivredna tla ostaju bez humusa, jednostavno su izraubovana na način da je sagoren humus u njima i ona više nemaju sposobnost zadržavanja vode. To je taj efekt sunđera koji ima humus, a koje je tlo izgubilo“, objašnjava nam Znaor koji smatra kako bi Hrvatsku povećavanje sadržaja humusa u tlu došlo deset posto od troška za navodnjavanje.

Darko Znaor: Navodnjavati samo one kulture koje to finansijski mogu podneti, a to su voće, povrće i vinogradi: foto: V. Lazić, navodnjavanje šargarepe/mrkve, Begeč, gazdinstvo Janka Medveđa, 2010.

Stvaranje humusa je jeftinije i dugotrajnija mera

„Humus se može stvoriti pre svega smanjenjem upotrebe mineralnih đubriva, naglaskom na ekološku poljoprivredu, gajenjem raznovrsnijih kultura i s više stočnog fonda jer mi sada nemamo stoke pa koristimo jako puno mineralno đubrivo. Uz to bismo mogli navodnjavati samo one kulture koje to finansijski mogu podneti, a to su voće, povrće i vinogradi“, kaže nam Znaor.

Ovaj stručnjak za ekološku poljoprivredu priznaje da je navodnjavanje efikasnija mera, ali upozorava da je stvaranje humusa jeftinija i dugotrajnija mera. „Mi ne možemo instalisati tehnologiju kao što je navodnjavanje, ako ona nije ekonomski isplativa. Da bismo navodnjavali Slavoniju, trebale bi nam milijarde eura. Radi se o investiciji daleko većoj nego što su autoceste“, ističe Znaor koji upozorava da su pozitivni efekti humusa ne samo zadržavanje vode, već da humus daje biljkama hranu i štiti ih od određenih bolesti. „Osim što je ekonomski isplativ, humus je i ekološki isplativ, odnosno smanjuje potrebu za korišćenjem mineralnih đubriva i pesticida. Smatram zato da bi valjalo uvesti subvencije za mere koje stvaraju humus u tlu. Uostalom, nova evropska poljoprivredna politika imaće upravo tu komponentu do 2014. To je i poseban element, mera za borbu protiv klimatskih promena“, zaključuje Znaor.

Izvor: www.danas.hr, Jelena Šimac