Urbane livade su samoodržive biljne zajednice koje obezbeđuju brojne ekološke povoljnosti. U pitanju je pametan, razuman način očuvanja ili obnavljanja prirodnih područja. Njihova prednost u odnosu na tradicionalne pejzaže koje vidimo u urbanim sredinama je funkcionalnog, estetskog i ekološkog tipa. Naime, one ne zahtevaju održavanje optimalne veličine biljaka, brigu o opstanku sadnica, niti sprečavanje bujanja korova. Pored toga, ne postoje potreba za velikom količinom energije niti značajna prisutnost korišćenja hemijskih sredstava, zahtevno navodnjavanje ili potreba za radnom snagom, koje su primetne kod „konvencionalnih“ pejzaža. Način planiranja i uređenja pejzaža, posebno u urbanim sredinama, poslednjih godina intenzivno se menja. Od uredno pokošene trave i ošišanog žbunja, te smenjivanja sezonskog cveća, što čini vrlo jednostavno estetsko rešenje s obzirom na male varijacije u boji, teksturi, obliku i sezonskoj raznolikosti, polako dolazimo do „prirodnijeg“ oblika pejzaža, sličnog onom u divljini. Tako i estetika postaje složenija, potrebe za održavanjem opadaju, a ekološka vrednost raste. Urbane livade stvaraju prirodne ekosisteme u gradovima – predstavljaju stanište većem broju vrsta, obezbeđuju bolju regulaciju atmosferske vode, povoljnije hlađenje, itd.

 

Zašto su urbane livade baš danas važne?

Sa razvijanjem gradova čovek je sve skloniji zloupotrebi životne sredine – posekli smo šume, od oranica napravili građevinsko zemljište za skladišta i hale, isušili smo močvare, uništili prirodna staništa, ubijamo pčele, zagadili smo vodene tokove – i svime time opasno narušavamo klimu. Ništa od ovoga nije floskula; mi zavisimo od životne sredine, klime pogodne za stanovanje i prirodnih resursa za hranu, vodu, svež vazduh, građevinski materijal, energiju, rekreaciju, lepotu, bezbednost i još mnogo toga. Zbog toga je i neophodno da život u gradovima vratimo u harmoničan odnos, a urbane livade su, iako mala, veoma izvodljiva stavka na listi potreba. One mogu da rastu na površini bilo koje veličine i njihova najvažnija karakteristika je samoodrživost. Samoodrživa biljna zajednica je grupa biljaka – obično više vrsta – koja opstaje uz malu pomoć ljudi. Sledeći primer bliže ilustruje ideju iza ovog koncepta: travnjaci se za svoj opstanak oslanjaju na ljude, pošto bi bez stalnog košenja druge biljke zamenile travu. Bez hemikalija, njeno mesto često zauzimaju vrste koje nisu za klasične travnjake, kao što su maslačak, bele rade, rusomača, divlja salata ili zelje. S druge strane, često, nažalost, viđamo zapuštene njive ili prazne placeve, gde je priroda ostavljena da „radi svoje“ – odnosno, te biljke se uopšte ne oslanjaju na čoveka. Urbana livada se nalazi između konvencionalnih pejzaža i „divlje“ prirode: u pitanju je biljna zajednica koja napreduje uz našu malu pomoć, ali je samoodrživa i nije toliko zapuštena da bi bila neposlušna. Važna karakteristika je da većinu ili sve potrebe ovih pejzaža zadovoljavaju sunce, kiša, vazduh i zemljište. Tradicionalno uređenje i baštovanstvo mogu imati umeren do visok ugljenični otisak, kao i potrebu za vodom, a mogu stvoriti i zagađenje hranljivim materijama. Samoodržive zajednice, s druge strane, su te koje rešavaju i problem ugljeničnog otiska.

Urbana livada u Pragu

Prethodno pomenuti ekološki značaj urbanih livada ogleda se i u povećanju biodiverziteta. Ono ne znači samo sadnju novih vrsta na nekim zelenim površinama, nego je akcenat na pravoj kombinaciji tih vrsta i njihovom efektu u datim uslovima. Raznolikost biljnih vrsta je posebno važna za podršku raznolikosti života mikroorganizama, insekata i ptica, ali i druge flore – ona je osnova uspešnog, otpornog ekosistema. Neki razgovori koje sam nedavno vodila u Pragu, gde žele da ozelene što više krovova, objašnjavaju bliže važnost biodiverziteta. Na primer, sedum i slične sukulente su najčešća vrsta zelenih krovnih biljaka, a sedumi obično čine veoma mali procenat bilo koje biljne zajednice izvan zelenih krovova i nekih alpskih ili polusušnih lokacija. Iz tog razloga, zeleni krovovi samo sa sedumom su često kritikovani jer „ne obezbeđuju biodiverzitet“. Međutim, pošto uglavnom ne postoji veliki broj prostora gde raste ova vrsta, njihovom sadnjom, a zatim i mešanjem sa drugim sadnicama, dodatno bi se mogla unaprediti prisutnost raznih biljaka ili insekata.

Veoma važan problem koji se može prevazići urbanim livadama su obilne količine atmosferskih padavina i hlađenje prostora. Zadržavanjem atmosferskih voda u biljci ili zemljištu i njihovom evaporacijom, umesto oticanjem u kanalizaciju, istovremeno utičemo i na hlađenje. Mnoge livadske biljke su pogodne za obezbeđivanje visoke retencije i evapotranspiracije, zbog strukture svojih listova ili korena. Drugi aspekt atmosferske vode je njen kvalitet, odnosno čistoća. Pošto samoodržive biljne zajednice zahtevaju malo ili nimalo đubriva i drugih hemikalija, atmosferske vode se automatski poboljšavaju u odnosu na efekte koji se postižu posredstvom tradicionalnih travnjaka. Pored toga, biljke unutar urbanih livada obično mogu da čiste vodu i iz drugih područja pre nego što oteče u odvod ili potok – na primer, to može biti voda sa susednog travnjaka, prilaza, trga, slivnika i sl. Još jedan značajan faktor tiče se usporavanja oticanja. Naime, kada su prisutne velike količine vode, stabljike i grančice unutar urbane livade mogu da uspore oticanje viška vode. Pomenuta prednost pomaže u sprečavanju preopterećenja atmosferskog odvoda. Postoji mnogo načina za zadržavanje atmosferskih voda, a urbane livade mogu, ali ne moraju pomoći, u zavisnosti od uslova specifičnih za lokaciju.

Dakle, na osnovu svega prethodno opisanog jasno je da je veliki deo važnosti urbanih livada vidljiv: više zelenila, biomase, staništa oprašivača, itd. Ostale prednosti su uglavnom nevidljive: minimalno korišćenje pesticida, herbicida, đubriva ili navodnjavanja, ili čak njihov potpuni izostanak. Pored toga, urbane livade mogu biti odličan edukativni poligon. Bolje ekološko obrazovanje je ključno za opstanak ljudi, a ekologija je oblast koju mnoge škole tradicionalno ne ističu. Obrazovne institucije imaju brojne mogućnosti da dizajniraju, sade, održavaju, nadgledaju ili samo cene urbane livade kao deo mikrokosmosa energije. Čak je i podizanje školskih povrtnjaka deo procesa formiranja urbanih livada sa velikim obrazovnim uticajem.

Urbane livade povećavaju biodiverzitet

Urbane livade ne samo da pružaju opipljive povoljnosti, već su i dovoljno male da ih možemo posmatrati kao sredstvo za bolje razumevanje ekoloških problema i rešenja na krupnijem planu. Od ključne je važnosti da većina stanovništva razume i brine o globalnim pretnjama po životnu sredinu pre nego što se uspostavi podrška za ublažavanje tih pretnji. Ne samo da su urbane livade funkcionalne, one su i sjajni vizuelni podsetnici, a za ljubitelje prirode i velik izvor radosti. Boje i teksture podsećaju na polja daleko od grada. Izvijanje grana prema gore, nepravilne konture i kontrast svetlosti i senke i svetlozelene i tamnoljubičaste boje podsećaju me na ivice šume. Pčele, ptice i leptiri koji posećuju ove prostore stvaraju stalan izvor aktivnosti.

Neko će reći da je sve ovo zanemarljivo u odnosu na promene koje stvaramo ako na kuću postavimo solarne panele, smanjimo potrošnju mesa ili vozimo bicikl umesto automobila. Istina je, ali radost koju može pričiniti urbana livada korisna je kako za prirodu, tako i za pojedinca i njegovo blagostanje, posebno u velikim gradovima.

 

tekst&foto: Majda Adlešić, dipl. ing. hortikulture

Ekokoncept Pogon Novi Sad