Seminar je održan na Tari u hotelu „Omorika“ od 23-29. januara 2011. Organizovao ga je Klub 100 P plus u saradnji sa asocijacijom „Vojvodina agrar“. Odaziv poljoprivrednika je bio iznad očekivanja – oko 250.

Sa VII zimskog seminara farmera; foto: V. Lazić

Predavači

U radu VII zimskog seminara farmera učestvovali su članovi Ministarstva poljoprivrede, profesori, stručnjaci savetodavnih službi, predstavnici semenskih kompanija, kao i kompanija za đubriva, preparate za zaštitu bilja, poljoprivrednu mehanizaciju i opremu. Ne uzimajući u obzir nastupe predstavnika 36 firmi, predavači su bili:

  1. Goran Živkov: Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Srbije
  2. Slobodan Teofanov, pomoćnik ministra poljoprivrede: Nacionalni program 2011-2013.
  3. Zoran Jeličić, direktor Uprave za zemljište u Ministarstvu poljoprivrede: Zakon o zakupu državnog zemljišta
  4. Dr Jan Boćanski: Američki farmer
  5. Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata i pomoćnik direktora Aleksandar Davidov: Kontrola kvaliteta poljoprivrednih proizvoda
  6. Žarko Galetin, direktor Produktne berze Novi Sad: Terminska prodaja
  7. Dr Borislav Kobiljski, direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu: planovi Instituta u narednom periodu
  8. Jozef Gašparovski: Centar za organsku proizvodnju voća i povrća
  9. Dr Anđelko Mišković: Hidroponska proizvodnja rasada i salate u Grow Rasad, Irig
  10. Igor Stojanovski, podpredsednik kompanije PINUS TKI Rače: Spalionica ambalaže i proizvodnja biodizela
  11. Dr Miroslav Malešević: Stanje i prihranjivanje pšenice
  12. Radivoj Nadlački – Ministarstvo poljoprivrede: Predpristupni fondovi za ruralni razvoj u RS
  13. Nikola Škrbić: Tehničko-tehnološke osnove za izbor tehnike za zaštitu bilja
  14. Dr Milan Petrović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede: Agrarna politika u stočarstvu u 2011.
  15. Dr Radivoje  Jevtić: Zaštita pšenice
  16. Tatijana Đukanović – Kompenzacioni fond: Sistem javnih skladišta
  17. Petar Nešković – Fond za razvoj Vojvodine: Kreditiranje poljoprivrede u 2011.
  18. Vasa Kobilarov – Garancijski fond Vojvodine: Preduzetništvo

Po prvi put, u okviru seminara, oformljena je sekcija

Žena – sleme kuće

Na predavanju, održanom 27. januara, prisustvovalo je 28 žena. Predavači su bili:

1.   Vasa Kobilarov – Garancijski fond Vojvodine: Preduzetništvo žena

2.   Radivoj Nadlački – Ministarastvo poljoprivrede: Ruralni turizam

3.   Dr Dobrila Šikoparija: Ocvetavanje seoskih kuća i salaša

Predavači na sekciji Žena – sleme kuće, s leva: Vasa Kobilarov, dr Dobrila Šikoparija i Radivoj Nadlački; foto: V. Lazić

Stavovi i zaključci

Na VII zimskom seminaru farmera usvojeni su stavovi i zaključci:

Podsticaji

  • Sve mere podsticaja predviđene Nacionalnim programom 2011-2013. sprovoditi u potpunosti i dosledno, jer od toga zavisi osavremenjavanje poljoprivredne proizvodnje, odnosno njena konkurentnost na svetskom tržištu.
  • Subvencionisati nabavku tifona direktnim davanjima – bez konkursa.
  • Sredstva (oko 1,5 milijarda dinara) koja su bila izdvajana za subvencionisanje nabavke azotnih đubriva preusmeriti na subvencije po hektaru u iznosu 18.000 dinara.
  • Refakciju za dizel gorivo povećati na 200 litara po hektaru za prijavljene površine pod povrćem u setvenoj strukturi, a za ratare 100 litara.

Državno zemljište

U sprovođenju Zakona o zemlijštu ne sme biti izuzetaka, kao što je slučaj sa PKB, PIK Bečej, Gakovo, Aleksa Šantić i Stanišić.

Svo državno zemljište mora ići na licitaciju!

Šećerna repa

 

Nije zadatak poljoprivrednih proizvođača da štite šećerane i njihove vlasnike – monopoliste!

Iz toga proizilaze stavovi:

  • Ne ugovarati proizvodnju šećerne repe ako njena cena nije u proporciji sa cenom šećera.
  • Potpuno otvoriti granice za uvoz i izvoz šećerne repe.

„Brisani prostor”

Od 2014. do trenutaka kad budemo ušli u EU proći će najmanje pet godina, gde poljoprivreda neće biti uopšte zaštićena carinama. To će biti „brisani prostor“ s kojim ćemo se teško suočiti ukoliko se odmah ne počne sa pripremom za taj period. Neophodno je uspostaviti mehanizme i mere vancarinske zaštite koje dozvoljava Svetska trgovinska organizacija.

Nephodno je promeniti budžetsku politiku, jer je budućnost države u proizvodnji, a samim tim mora se prvo investirati u modernizaciju poljoprivredne proizvodnje. To znači da novac iz agrarnog budžeta ne treba trošiti za očuvanje socijalnog mira, nego u tehnološki napredak.

Zakon o robnim berzama

 

Organizovanje terminske trgovine može se sprovesti samo preko robne berze i zbog toga je naophodno da se ove godine donese Zakon o robnim berzama.

Donošenjem ovog zakona stvaraju se preduslovi da berza u Novom Sadu postane referentna robna berza u Zapadnom delu Balkana.

Registracija traktora i kombajna

Za poljoprivredne traktore i kombajne vršiti trajnu registraciju uz redovne tehničke preglede i obavezno osiguranje.

Omogućiti registraciju stare mehanizacije putem dokazivanja vlasništva uz potpis dva svedoka.

Vodoleži

Krajnje je vreme da se utvrdi odgovornost za površine pod vodom – vodoleži i da se donesu mere za sistemsko rešavanje drenaže parcela.

Ukoliko je poljoprivredna inspekcija ustanovila štetu od vodoleži veću od 30 posto, osloboditi poljoprivrednike plaćanja zakupa državnog zemljišta i vodnog doprinosa i u opštinama koje nisu proglasile elementarnu štetu od vodoleži.

Ukoliko se ovaj problem ne reši po vertikali, biće podneta tužba protiv „Vode Vojvodine“ zbog odgovornosti za svo zemljište pod vodoleži – i državno i privatno.

Nomadsko ovčarenje

Nedopustivo je da u našu zemlju ilegalno ulaze nomadska stada ovaca na ispašu gazeći useve – pšenicu. Ne samo da ovaj vid ovčarenja pravi nenadoknadivu štetu poljoprivrednicima, nego su ta grla i potencijalni prenosioci zaraznih bolesti.

Da li smo mi zemlja bez granica?

Sekretar
Dr. Veselin Lazić

Pismo na pismo

Pošaljem napred navedene zaključke Sanji Bugarski, dip. ing. predstavnici centralne asocijacije proizvođača mleka, a ona žurno odgovori komentarom

 

Pismo Sanje Bugarski, dipl ing.

  • Hvala na obaveštenju koje ste mi prosledili i kroz koje sam mogla samo da shvatim da Vas stočarstvo odnosno, govedarstvo apsolutno ne interesuje.
  • Interesantno je da se Vaši članovi prozivaju za ljude koji štite i zastupaju interese stočara, a to je očigledno pojava samo za medije i javne nastupe na TV.
  • Žalosno je da neko u zemlji Srbiji misli da može i da treba da živi od ratarstva, posebno što rade godišnje sedam sati po hektaru.
  • Na moje veliko razočarenje potvrdjujete samo prisutnu površnost i nedovoljno znanje u poljoprivredi. Zemlja, a i njeni proizvodjači koji zasnivaju svoj posao u poljoprivredi, a da nisu i stočari samo dokazuje najgoru moguću politiku jedne zemlje, a to je izvoz kukuruza i ostalih zitarica, a ne kao sve normalne zemlje (sa elementarnim znanjem) da baziraju svoj izvoz na mleku, mlečnim proizvodima kao i mesu i preradjevinama.

 

Pismo odgovora V. Lazića

 

Poštovana Koleginice, red je da se odgovori na pismo, što i činim:

 

  • Dr Milan Petrović, državni sekratar u Ministarstvu poljoprivrede je saopštio na seminaru da će premija po litri mleka biti 5 dinara i 25.000 po umatičenom mlečnom grlu. Mislim da su sada proizvođači mleka, farmeri, ali i „Salford“, zadovoljni.
  • Kažete da nas, učesnike seminara, „stočarstvo odnosno govedarstvo apsolutno ne interesuje“. Stipan Šarčević iz Žednika, koji se bavi proizvodnjom svinja i jaja pitao je državnog sekretara: da li svinjarstvo i živinarstvo spada u stočarstvo? Naravno da spada, ali oni ništa nisu dobili kao podsticaj.
  • Po Vama ispada da su najkrivlji za mlečnu krizu ratari koji godišnje rade samo sedam sati po hektaru, a ne i „Salford“. Stočari imaju pravo prvenstva kod zakupa državnog zemljišta. Milosav Ostojić, ratar iz Sivca, kaže da su svi izgledi da će stočari postati više ratari nego stočari.
  • Veliki deo agrarnog budžeta pripao je proizvođačima mleka. Nasuprot tome, kod ratara je ostala subvencija po hektaru 14.000 dinara, a ukinuta su i bespovratna sredstva za nabavku traktora.
  • A kada kažete: „Na moje veliko razočarenje potvrđujete samo prisutnu površnost i nedovoljno znanje u poljoprivredi“, onda je to neistina i nebuloza. Na seminaru je rečeno da i od cene semena kukuruza i svega što sledi u ratarskoj proizvodnji, zavisi proizvodna cena mleka, mesa… Takođe je rečeno da poljoprivreda bez stočarstva nije ona prava poljoprivreda. Šta više od toga treba reći?

 

V. Lazić