Subota, 16 Februar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

VINA POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA SA OGLEDNOG DOBRA U SREMSKIM KARLOVCIMA (I)

(Objavljeno u naučno-stručnom časopisu Voćarstvo i vinogradarstvo; godina X, mart 2012, broj 17. Radovi iz časopisa saopšteni su na savetovanju „O savremenoj proizvodnji voća i grožđa“ na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, 24.03.2012.)

Uvod

Od 1947. godine kada je osnovan Pokrajinski zavod za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima timovi stručnjaka vinogradara i oplemenjivača su intenzivno radili na unapređenju tehnologije proizvodnje grožđa i vina, na stvaranju novih sorti vinove loze i klonskoj selekciji gajenih sorti. Pokrajinski zavod je kasnije preimenovan u Institut za voćarstvo i vinogradarstvo a danas se nalazi u sastavu Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada kao deo Oglednog dobra.

Rezultati šezdesetpetogodišnjeg naučno-istraživačkog rada se najbolje mogu vrednovati brojem priznatih novih sorti vinove loze, unapređenjem vinogradarstva i vinarstva u regionu i ugledom cele ustanove. Do sada je priznata 21 sorta vinove loze (19 vinskih i dve stone), pred priznavanjem se nalaze još 4 sorte, priznata su 3 klona Rizlinga italijanskog, pred priznavanjem su 3 klona sorte župljanka i 3 klona autohtone sorte seduša. Oplemenjivački rad je u svim fazama bio u skladu sa potrebama i zahtevima domaćeg vinogradarstva ali i na nivou svetskih rezultata u oplemenjivanju vinove loze. Stvorene su sorte boljih proizvodnih karakteristika od starih, u prošlosti gajenih sorti, zatim sorte otpornije na mraz, otpornije na gljivične bolesti i ostale faktore stresa.

Neke od novih sorti su našle svoje mesto ne samo u domaćem sortimentu već i u inostranstvu, naročito u Rusiji, Moldaviji i Ukrajini. Interesovanje za proizvodnju sadnog materijala od naših novih sorti postoji i u Italiji.

Na fakultetskom Oglednom dobru aktivnosti su između ostalog usmerene i na uvođenje savremenih tehnologija u proizvodnju vina, podizanje nivoa vinske kulture potrošača, propagiranje novih sorti kroz sopstvenu proizvodnju i plasman vina, a takođe i kroz proizvodnju sertifikovanog sadnog materija.

Vina novih sorti i klonova su prepoznatljiva po svom kvalitetu, jedinstvena i već dobro poznata širokom krugu ljubitelja vina.

Sila

Ukrštanjem sorti kevidinka i šardone dr SIma LAzić sa saradnicima, stvorio je sortu sila koja predstavlja izuzetno uspešnu kombinaciju najboljih osobina roditeljskih partnera. Od kevidinke je sila nasledila visoku rodnost i otpornost na botritis, a od šardonea kvalitet. Sila je vrlo pouzdana sorta jer svake godine redovno i obilno rađa, a od zdravog, kvalitetnog grožđa dobija se vino koje osvaja lepršavošću, svežinom, finom, blagom ali prepoznatljivom voćnom aromom šardonea. Vino je do sada osvojilo veliki broj potrošača jer je vrlo prikladno ne samo u svečanim prilikama već predstavlja užitak u svakodnevnom životu i dobro se slaže uz različite vrste hrane. Odlično se uklapa sa velikim brojem laganih jela, poput blagih sireva, predjela, finih salata sa piletinom, testa sa povrćem, kuvanom ili pečenom ribom, specijalitetima od morskih plodova. Zanimljiv izbor je na primer proja sa mladim sirom, pite sa sirom, mesom, spanaćem, gibanice i slično. Svežinu i pitkost Sila ispoljava i onda kada se pije sama, ali u dobrom društvu.

Služi se rashlađeno na temperaturi 10–12˚C.

 

Ukrštanjem sorti kevidinka i šardone dr SIma LAzić sa saradnicima, stvorio je sortu sila koja predstavlja izuzetno uspešnu kombinaciju najboljih osobina roditeljskih partnera

Rizling italijanski klon SK 54

Stara, po nekim autorima autohtona sorta, rizling italijanski se od davnina gaji u Vojvodini i još uvek je na prvom mestu po površinama. Vino ove sorte je formiralo ukus domaćih potrošača belih vina. Klonskom selekcijom je prevaziđen problem poznog sazrevanja i sporog nakupljanja šećera. Od tri prva domaća priznata klona koji su selekcionisani na Oglednom polju u Sremskim Karlovcima, pozitivnim proizvodnim karakteristikama ubedljivo  se izdvaja klon SK 54. Pored redovne i visoke rodnosti, nakuplja preko 20% šećera u širi. Vino je kristalnio bistro, zelenožute boje, sa prepoznatljivom notom gorčine, sa izraženim kiselinama i naglašenim sortnim ukusom i mirisom. U boljim godinama se može dobiti vino vrhunskog kvaliteta, finog i specifičnog ukusa na med. Vino se može piti u svečanim prilikama ali i u svakodnevnim okupljanjima uz obrok. Odlično se slaže uz mnoga predjela, domaće specijalitete, pihtije, riblju paštetu, paštete od džigerice. Neprevaziđen je izbor, uz glavno jelo, kao što su svinjsko, jagnjeće i druge vrste pečenja. Uz mešano meso, škembiće, gulaš, prebranac, kobasice, vino ove sorte, osvežava nepca i smanjuje osećaj „težine“ hrane.

Služi se rashlađeno na temperaturi od 10–12˚C.

Prof. dr Nada Korać

Poljoprivredni fakultet Novi Sad

korac@polj.uns.ac.rs