Četvrtak, 17 Oktobar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Vino – Potrošnja manja, a kvalitet veći

Kulturno-istorijsko društvo PČESA organizuje ravničarenja po Vojvodini. Ono je i šetnja i edukacija o prirodnom bogatstvu, kulturno-istorijskom nasleđu i drugim karaktreristikama nekog predela.

Poslednje ravničarenje, dvadeset i šesto po redu, održano je 23. oktobra 2010. godine u Sremskim Karlovcima. Pored posete Karlovačkoj gimnaziji i Kapeli mira, posećeno je Ogledno polje za vinogradarstva koje se nalazi u sklopu Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Mr Dragoslav Ivanišević, asistent na predmetu vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novo Sadu; foto: L. Lazić

Dvadeset i jedna sorta grožđa

Po dogovoru sa profesoricom Nadom Korać, na oglednom polju za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima nas je dočekao mr Dragoslav Ivanišević, asistent na predmetu vinogradarstvo. Asistent nas je upoznao sa oglednim poljem i šire:

– Ogledno polje za vinogradarstvo ima 15 ha. Ovom oglednom polju je prethodio Pokrajinski zavod za vinogradarstvo i vinarstvo koji je osnovan 1947. godine. Posle je postao institut, da bi od 1972. bio deo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

– Na Oglednom polju za vinogradarstvo stvoreno je: 21 sorta i tri klona italijanskog rizlinga. U okviru oglednog polja nalazi se kolekcija od preko 500 sorti iz celog sveta. Ovde se prati 18 uzgojnih oblika vinove loze.

– Potom, na Oglednom polju se nalazi sertifikovana parcela za organsku proizvodnju. Gaje se sorte bez ikakve hemijske zaštite od 97. godine, znači više od 10 godina na toj parceli uopšte se ne primenjuje hemijska zaštita. Sertifikat je dobijen pre dve godine. I to je, koliko je meni poznato, jedini vinograd koji je dobio takvu vrstu sertifikata.

Vinova loza je biljka koja zahteva dosta hemijske zaštite, godišnje 10-12 tretmana i stoga je jedan od ciljeva pri stvaranju novih sorti bio da se stvore i sorte koje su otpornije na gljivična oboljenja, a to znači gajiti ih uz smanjenu primenu hemijskih sredstava.

Sa oglednog polja; foto: V. Lazić

Stvorene vinske sorte

Asistent Dragoslav Ivanišević:
– Sa oplemenjivačkim radom na Oglednom polju za vinogradarstvo, započeto je odmah po osnivanju Zavoda odnosno Instituta za vinogradarstvo i vinarstvo. Ali, proces stvaranja jedne sorte vinove loze je veoma dug – 15-20 godina je potrebno da bi se jedna sorta stvorila, to jest priznala kao sorta.

– U početku je cilj bio da se sorte koje su do tada gajene u ovom području, na Fruškoj gori, oplemene. Te stare sorte su se odlikovale rodnošću, ali im je kvalitet vina bio nešto slabiji. Cilj je bio da se ukrštaju sa zapadno-evropskim sortama kao što su rajnski rizling, sovinjon, pinot noir i cabernet sovignom, kako bi se popravio kvalitet, ali i povećao prinos. Iz tog perioda je stvoreno nekoliko sorti kao što su Neoplanta, Sirmium, župljanka, Sila, Probus.

– Kasnije je cilj bio da se stvaraju sorte koje su otporne na niske zimske temperature, jer je Vojvodina područje gde se često javljaju ekstremno niske zimske temperature: -25º C. U zavisnosti od sorte, vinova loza podnosi izmrzavanja na -18do -22º C. Da bi se povećala sigurnost gajenja vinove loze u Vojvodini, vršena su ukrštanja sa nekim sortama koje u sebi poseduju genetsku otpornost na niske zimske temperature. Te sorte vode poreklo od jedne vrste V. amurensis koja izdržava temperature čak i do -40º C. U tom periodu su stvorene neke sorte kao što su: liza, petra, mila, lela.

– Posle toga je cilj selekcije bio da se pored kvaliteta, prinosa, otpornosti na niske zimske temperature, stvore i sorte koje su otporne na gljivične bolesti, a to znači da se mogu gajiti uz manju primenu hemijskih sredstava ili bez njih. Kao izvor otpornosti su korišćene neke severno-američke vrste koje imaju gen otpornosti na ove bolesti, ali nemaju kvalitet. Zato je vršeno više povratnih ukrštanja. U zadnjih petnaestak godina je priznato 7 sorti: petka, rubinka, Bačka, kosmopolita, Panonija, Morava, koje se koriste za porizvodnju kvalitetnih i vrhunskih vina. Neke od njih se mogu gajiti bez primene hemijskih sredstava, a neke uz redukovanu hemijsku zaštitu, a istovremeno daju zadovoljavajući visok kvalitet vina i solidne prinose, a takođe su otporne na niske temperature.

Stvorene stone sorte

Asistent Dragoslav Ivanišević:
– Stvorene su i dve stone sorte:
a. Lasta – bela stona sorta, izuzetno kvalitetna, visoko tolerantna na gljivične bolesti, može se vrlo dugo brati, od početka pa do kraja septembra, u više navrata. Vrlo je interesantna i za okućnice ali i za veće površine. Nakuplja dosta šećera, vrlo ukusna, fina muskatna aroma, tako da se može koristiti i za proizvodnju rakije i za stonu upotrebu.
b. Karmen – crna stona sorta. Vrlo rano sazreva, već početkom avgusta. Lepo izgleda, ima ujednačene bobice, vrlo interesantna za prodaju.

Stona sorta grožđa “lasta”; foto: Nada Korać

Oplemenjivački rad se nastavlja

Asistent Dragoslav Ivanišević:
– Rad na stvranju novih sorti se nastavlja. Radimo na stvaranju otpornih i besemenih sorti. Takvu sortu imamo u fazi priznavanja. Nastavljen je rad na klonskoj selekciji.

– Što se tiče rada na stvaranju vinskih sorti, i dalje se radi na tome da se stvore još bolje, kvalitetnije sorte.

Pitanja i odgovori

Šta su to klonovi?
Vinova loza se razmnožava vegetativnim putem, umnožavanjem reznica. Karakteristike jedne biljke se prenose na potomstvo. Vremenom se i pored vegetativnog razmnožavanja pojavljuju neke razlike između pojedinih biljaka, čokota u okviru jedne sorte. Te promene su vrlo česte, ali se vrlo retko odražavaju na fenotip. I te promene ako se odraze na proizvodne karakteristike, one su obično negativne. Mada se može desiti da se pojave neke pozitivne karakteristike.

Da bi se iz sorte izdvojile biljke koje su doživele pozitivne mutacije, vrši se klonska selekcija, odnosno odabir pojedinih čokota. Kod klonske selekcije postoji nekoliko vidova klonske selekcije, ali najbolje rezutate daje individualna klonska selekcija, gde se odabira pojedinačni najbolji čokot i on se umnožava. Ovo je dug proces koji traje minimum petnaestak godina pri korišćenju standardnih metoda

Sada ću vam objasniti kako se to radi. Izabere se jedan vinograd, koji izgleda dobar, sa oko 10-12 hiljada biljaka. Ovo se radi u toku vegetacije. Odabere se par stotinak biljaka koje najbolje izgledaju, označe se i prate se naredne dve-tri godine. Nakon toga se one biljke koje su zadržale te osobine zbog koje su izdvojene, umnožavaju se. Znači, izdvoje se kalemovi od tih biljaka i oni se sade na neko drugo mesto. Pošto razlike između biljaka mogu biti posledica nekih mutacija, ili posledica nekih drugih faktora, da li zemljišta ili nekog drugog faktora koji se ne prenose na potomstvo. Da bi se utvrdilo da li se ta osobina prenosi na potomstvo potrebno ih je posaditi na neko drugo mesto i ispitivati ih u istim uslovima. Čekamo tri godine da prorodi i bar dve do tri godine ih pratimo. Na ovom drugom stepenu selekcije obično 10, 15, 20 biljaka, retko kada više, ima onih koje su zadržale osobinu zbog koje su i odabrane. Nakon još dve-tri godine ispitivanja odabiramo nekoliko koje su zaista najbolje. One se sade bar na dva do tri različita lokaliteta i ukoliko zadrže te osobine zbog kojih su izdvojene, one će se prijaviti za priznavanje kao novi klonovi sorte.

– Zašto se govori da su crna vina lekovita?
Crna vina sadrže veću količinu proantocijanidola. To je jedan tanin koji se nalazi u pokožici i u semenkama.

Prilikom proizvodnje vina – kada se vrši proizvodnja belog vina; nakon berbe i muljanja, vrši se odmah ceđenje vina i šira ide na fermentaciju, odnosno dolazi do vrenja šećera u alkoholu. Kada su u pitanju crna vina, posle muljanja se grožđe ostavi sa pokožicom i semenkama da zajedno vri 10-20 dana i za to vreme dolazi do ekstrakcije bojenih materija iz pokožice i semenke tih tanina i dolazi do veće ekstrakcije samim tim i proantocijanidola u to vino. Kada bi se na isti način proizvodila i bela vina, isto to bi se dogodilo i kod njih. Utvrđeno je da proantocijanidol utiče pozitivno na čišćenje krvnih sudova, na ceo krvni sistem.

– Šta odlikuje sortu petra?

Petra je dezertno aromatično vino. Obično se čeka kasna berba. Da što više vode izađe iz bobice, a da ostane što više šećera. I tako se dobijaju dezertna vina. Petra je sorta koja ima karakteristiku da nakuplja dosta šećera. I u redovnoj berbi ima dosta šećera, tako da određena količina može prevriti u alkohol, a da opet ostane 15-20 g/l neprevrelog šećera koja joj daje tu slast. Ali takođe ima jednu finu mirisnu aromu.

– Pre su se vinogradi u Vojvodini pred zmu zagrtali.

Nekada su se gajile sorte koje su bile visokih prinosa, srednjeg kvaliteta, ali su bile osetljive na niske temperature. Tada su se primenjivali uzgojni oblici koji su imali nisko stablo, pa se zagrtalo zemljom.

Potrošnja vina se smanjuje
Tendencija je, ne samo kod nas nego i u svetu, da se potrošnja vina smanjuje, ali se kvalitet vina povećava. Prema nekim podacima, promet u evrima je ostao na istom nivou, ali se potrošnja smanjila preko 50%.

V. Lazić