Utorak, 26 Mart 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Vizija budućnosti Kluba – pojmovi i ključne reči

Klub 100P plus je, najverovatnije, najznačajnije i najbolje organizovano udruženje poljoprivrednika u Srbiji. Klub, pored lobističke funkcije, uticaja na važne odluke i zaštitu interesa, deluje mnogo profinjenije od većine drugih udruženja. Svi znamo, ali ćemo ipak istaći: važni su časopis AR, zimski seminar, SPIT, tematska predavanja i skupovi, stručne ekskurzije itd.

Klub može da nastavi ovako, nije to malo. Pitanje je, ipak, nije li to socijalno i ekonomski najzrelije udruženje? Da li treba, u skladu sa time, da radi na svom unapređenju, da preuzme i ulogu zacrtavanja novih puteva i da istraži mogućnosti? To bi, najverovatnije, moglo da se ostvari internacionalizacijom delovanja. Učešće u međunarodnim projektima bilo je i do sada praksa. Da podsetimo na aktivnosti u vezi sa staklenikom-plastenikom, preradom i skladištenjem povrća i voća. Nakon toga, ipak je na ovom polju nedovoljno rađeno. Evropska unija nudi brojne mogućnosti, projekte, ali se njima treba prilagoditi. Ne treba očekivati velike i lake novce, ali mogućnosti svakako postoje. Da bi se u projektima i aktivnostima učestvovalo mora da se nauči šta to predstavlja i koji su mehanizmi za dobijanje i rad na njima. Nisu to naučnoistraživački projekti, već oni koji omogućavaju harmonizovanje aktivnosti na razvoju i unapređenjima, kao i prezentovanje ciljeva koji su zacrtani kao poželjni. Možda je prvi korak savladavanje složene terminologije, pojmova, koji su za ciljeve u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije postavljeni. Jedina ambicija ovog članka je da, bar malo, u tome pomogne i podstakne razmišljanja članova.

Prof. dr Milan Martinov

Pojmovi i ključne reči

Da bi se učestvovalo u prijavljivanju projekata treba poznavati politiku (ovde je reč politika upotrebljena na drugi način, kao neprevodivo englesko policy) Evropske unije u ovoj oblasti. Ona se opisuje i brojnim, ponekada ne sasvim jasnim pojmovima i ključnim rečima. Ključne reči (engleski key words) su najčešće značajne, jer ukratko opisuju glavne ciljeve i smernice. Pa evo nadalje slobodnog tumačenja nekih, danas često isticanih i korišćenih.

Održiva poljoprivreda

Pojam održivosti (engleski sustainability) jedan je od najkorišćenijih pojmova u savremenom svetu. Pri tome se najviše misli na očuvanje životne sredine, mada to nije jedina dimenzija. Za nas je najznačajniji pojam održiva poljoprivreda. I za njega postoji više tumačenja i shvatanja. Domira definicija da održiva poljoprivreda obuhvata tri aspekta:

  1. zaštitu životne sredine,
  2. socijalni i
  3. ekonomski aspekt.

Zapravo, ovaj pojam podrazumeva ne samo poljoprivredu, već i ruralne oblasti.

Ovo je možda najznačajnija ključna reč, a neke od kasnije navedenih su sa njom u uskoj vezi. Pokazatelji održivosti su brojni, često opisni, ali se radi i na tome da se kvantifikuju. Demonstriranje održivosti zahteva se u mnogim konkursima za projekte Evropske unije.

Bioekonomija

Zapravo ne postoji jednoznačna definicija bioekonomije. Ukratko, odnosi se na sve delatnosti i produkte poljoprivrede, šumarstva i akvakulture, te relevantnih industrija. Pri tome se ne misli samo na hranu, već i na korišćenje obnovljive energije i obnovljivih sirovina, uz obavezno očuvanje životne sredine (tipičan primer je očuvanje plodnosti zemljišta). Podstiče se i razvoj novih tehnologija, baziranih na znanju.

Evropska komisija je 2012. definisala Strategiju razvoja bioekonomije kao jedan od najznačajnijih stubova budućnosti, a 2018. je Strategija nadograđena (Roadmap to update of the 2012 Bioeconomy Strategy). Tržište bioekonomije u Evropskoj uniji procenjeno je na dva triliona evra, uz angažovanje oko 18 miliona radnika.

Ova oblast, a posebno dobijanja novih proizvoda, na primer, bioplastike, nova je mogućnost za Srbiju. Posebno treba razmisliti o novim inovativnim rešenjima. Bioekonomija se podržava u mnogim konkursima za projekte Evropske unije.

Zapošljavanje u EU bioekonomiji, ukupno 18,3 miliona (preuzeto sa sajta http://bioconsortium.eu)

Cirkularna ekonomija

Ovaj pojam je u uskoj vezi sa održivom poljoprivredom, a prvenstveno se odnosi na aspekt zaštite životne sredine. Često se postavlja neostvarljiv, ili, u najmanju ruku, teško ostvarljiv cilj, zero waste (bez otpada). To bi značilo da se koriste svi otpadi, bez ili nakon reciklaže, kao sirovine ili gorivo. Problem je i u tome što je korišćenje otpada i nusproizvoda u značajnom broju slučajeva neisplativo. Tipičan primer je izdvajanje forsfora iz otpadnih voda. Zna se da su svetske rezerve fosfora ograničene na manje od sto godina, te je iznalaženje isplativog postupka za njegovo izdvajanje iz bilo kojeg otpada na listama prioriteta.

Klasteri

Naziv klaster potiče od engleske reči clusters, što znači skup, grupa. U ekonomskom smislu klasteri su zapravo udruženja više preduzeća, najčešće malih i srednjih (engleski small and medium enterprises, skraćeno SME). Ipak, savremeni pojam klastera znači nešto više od navedenog. „Pravi“ klaster podrazumeva da su u njega uključeni državni organi ili lokalna uprava, kao i istraživačke i razvojne institucije ili preduzeća. To se na engleskom naziva triple helix, trostruka isprepletena spirala. Poslednjih godina govori se o quadruple helix, 1 četvorostrukoj spirali, dodata je i dimenzija društvo, ljudi, građani, kao na slici.

 

Novi koncept klastera, četvorostruka spirala (preuzeto sa www.researchgate.net)

Da li je Klub klaster? Formalno nije, suštinski verovatno jeste. Naime, među članovima kluba ima SME, ali su pretežno porodična gazdinstva. Dakle, proizvođači. Klub tesno sarađuje sa akademijom, a isto tako i sa upravom. Ipak, ta veza nije institucionalizovana, a i registracija Kluba nije takva.

Klastersko povezivanje je u Evropskoj uniji veoma podržavano i podstiče se raznim projektima.

Smart Specialization

Puni nazvi je Research and Innovation Strategies for Smart Specialisation – skraćenica RIS3. Pojam odnosi se na pametnu specijalizaciju, dakle, odabrati ono u čemu se najpre može uspeti. Uputstvo za sačinjavanje RIS3 daje Evropska unija (sajt http://s3platform.jrc.ec.europa.eu/s3-guide). Zamišljeno je da se donesu nacionalni RIS3, a to bi značilo da se odaberu polja koja bi bila fokusirana i podsticana, jer se pretpostavlja da u njima mogu da se dostignu respektivna dostignuća, te ostvare povoljni ekonomski rezultati.

Stvaranje RIS3 u Srbiji je na početku, mada se navodi da je u njoj od zemalja koje nisu članice Evropske unije najviše urađeno. Na sajtu http://s3platform.jrc.ec.europa.eu/regions/rs dat je prikaz definisanih prioriteta. To su:

  1. informacione i komunikacione tehnologije;
  2. kreativne industrije;
  3. hrana i pića;
  4. proizvodnja mašina i elektronskih uređaja.

Nama je najznačajniji treći prioritet. On se opisuje ovako: proizvodnja i prerada hrane i pića; high-tech poljoprivreda; hrana visokog nivoa prerade – dodatna vrednost; održivost proizvodnje hrane, poljoprivrede.

Za neke projekte Evropske unije traži se da se navede da je prema nacionalnom RIS3 oblast koju projekat obrađuje uključena u nacionalne prioritete. Dakle, poljoprivreda i industrija hrane i pića jesu.

Industrija, poljoprivreda 4.0

Tako je nazvana četvrta industrijska revolucija, pa i poljoprivreda. Ona je u okviru Kluba i u AR-u promovisana prošle godine, a naziv je Cyber Physical Systems. Sajber (engleski syber) je prefiks za ono što se ostvaruje uz pomoć računara, kompjutera. Najpre bi ovaj pojam mogao da se uporedi sa informacionim ili informaciono-komunikacionim tehnologijama.

Jedan od korišćenih pojmova je Internet of Things, IoT, internet stvari. Označava povezivanje i upravljanje proizvodima putem interneta, uključujući i korišćenje pametnih telefona. Zapravo, primena poljoprivrede 4.0, bar jednog njenog segmenta, precizne poljoprivrede, kod nas je već započela.

Digitalna poljoprivreda jedan je deo poljoprivrede 4.0, a odnosi se na digitalizaciju podataka, dakle, alat.

Inovacije i socijalne inovacije

Inovacije u oblasti proizvoda i usluga visoko su podržane i podsticane u Evropskoj uniji, pa i u Srbiji. To je takođe u vezi i sa klasterima, kao i bioekonomijom. Posebno se naglašava i socijalni značaj inovacija. Dakle, pored profita koji inovacija donosi, ocenjuje se i njen doprinos društvu i održivom razvoju. Razrada ocene socijalnog doprinosa, kvantifikacija su u toku.

A na kraju…!

Pitanje je da li želimo ovakav način delovanja, makar samo kao još jednu delatnost. Treba razmisliti, pa, ukoliko je odgovor da, ‘ajd da se proba! Potencijala ima.

 

Prof. dr Milan Martinov

Dipl. inž. Branislav Ogrizović