Četvrtak, 17 Oktobar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Vreme kozarstva tek dolazi

U obilasku farmi koza u Kisaču i Čeneju

Nisam ni znao da u okolini Novog Sada, u Kisaču i Čeneju, postoje velike farme koza. A da to saznam, zasluga je Zorana Marinkova, pokisačenog Koviljčanina koji je 30. septembra imao u gostima dva kozara iz Mačve: Momčila Budimirovića i Miju Sredića. Došli ljudi da vide kako vojvođanski kozari rade i napreduju. Pa, kada su oni došli „čak iz Mačve“, što ne bih i ja iz Novog Sada bio prisutan u obilasku farmi.

Milan Rainović, kozar iz Kisača; foto: V. Lazić, 2010.

Farma koza porodice Rainović u Kisaču

Prvo odredište je farma koza Milana Rainovića u Kisaču, u kraju Tankosićevo koje se pruža uz prugu Novi Sad – Subotica. Po obilasku farme, u kući domaćina mezetimo tri vrste kozijeg sira – ne znaš koji je bolji, i divanimo. Deo divana posvećen je intervjuu sa domaćinom:

– Obilazeći farmu zaključio sam da je farma koza jedna od većih – kažem.
Na farmi ima 180 odraslih grla, francuske rase alpina.

– Šta radite s mlekom?
Deo mleka isporučujemo Niškoj mlekari, deo prerađujemo u sir i kiselo mleko, a manji deo mleka prodajemo u Kisaču, od kuće. Proizvodi koji izlaze sa ove farme su visokog kvaliteta, jer su ispoštovani kriterijumi koji su propisani zakonom i podzakonskim aktima. Tu, pre svega, mislim na rigoroznu higijenu staja i mužu koza, kao i na kontrolu stada od strane veterinara.

Farma koza Rainović u Kisaču ima 180 odraslih grla rase alpina: foto: V. Lazić, 2010.

– Kakav kvalitet mleka postižete na vašoj farmi?
Broj bakterija u mleku ne prelazi 50.000, što je znatno manje nego što je pravilnikom dozvoljno za mleko I klase.

– Kako to postižete?

Prvo, prostirka u staji mora biti čista i drugo – obavezna kontrola vimena koja se obavlja kada koze ulaze u izmuzište. Inače, vime se mora prati sve dok bela lanena krpa ne ostane potpuno bela. Pva tri mlaza se odstranjuju jer se u njima nalazi sirni čep u kome ima dosta bakterija. Na ovaj način se još jednom proverava da nema slučajno neke upale vimena. Povremeno se rade kalifornija mastitis testovi da bi se otkrio mastitis u začetnoj fazi.
Da bi se očuvao kvalitet mleka, ono se mora što pre ohladiti na temperaturu 4 do 6 ºC i čuvati u laktofrizu. Ako se sve navedeno ispoštuje, onda se sa sigurnošću može očekivati visoki kvalitet mleka.

– Od čega još zavisi kvalitet mleka?
Mleko se ceni i po sadržaju mlečne masti, proteina i suve materije, a to zavisi od ishrane koza. Obroci moraju biti dobro izbalansirani sa zrnastom i kabastom hranom. Ako se pretera sa zrnastom hranom, kako bi se postigla veća mlečnost, može doći do acidioze, pojačanog zakiseljavanja u buragu, što dovodi do manjka mlečne masti u mleku.
Da bi obrok bio do kraja izbalansiran, moraju se dodavati proteinska hraniva kao što su sojina i suncokretova sačma, potom vitamini i minerali, pogotovo kalcijum. Takođe se u obrok dodaju probiotici, stočni kvasci, kako bi iskoristivost obroka bila što veća.

– Vi, poput farmi mlečnih krava, imate izmuzište za koze – kažem.
Izmizište ima 12 mesta. Za 15 minuta pomuze se 12 koza. U to vreme se uračunava vreme ulaska i izlaska koza iz izmuzišta, pranje vimena i muža.

Farma koza Radojević u Čeneju – 600 grla rase alpina; foto: V. Lazić, 2010.

Dvadeset koza – dobra zarada

Od mlečnosti, od cena hrane i mleka zavisi da li se isplati držati koze, pa otud pitanja na tu temu:
– Kolika je mlečnost koza?
Naša farma ima dnevnu mlečnost oko 3,5 litra. Veća mlečnost može se postići izbalansiranim obrokom i rigoroznom selekcijom. Mi smo odlučili da eliminišemo koze koje daju ispod 3 litre mleka dnevno. Ali to se ne može odmah učiniti, nego posle trećeg-četvrtog jarenja.

Ovakvo opredeljenje proizilazi iz računice. Koza cenovno „pojede vrednost jednog litra mleka“. Ako je mleko 40 dinara, 20 dinara ide na 1 kg zrnaste hrane i 20 dinara na kvalitetno lucerkino seno. Znači, sve što je dnevna mlečnost veća od jedne litre mleka, naša je zarada. Veća mlečnost, veća zarada.

– Niste računali troškove veterinara? – kažem
Veterinarske usluge su zaista minimalne. To se svodi na preventivu, a bude eventualno prisutan i kod jarenja.

– Po kojoj ceni prodajete mleko?
Veleprodajna cena je 40, maloprodajna cena 60 dinara litra.

– Držanje koza mogao bi bti porodični posao – kažem.
Ovo je na zapadu porodični biznis. Obično je oko 200 koza u stanju da opsluži jedna porodica i da od toga jako lepo živi. Pravio sam računicu: recimo da čovek ima 20 koza i da je prosečna dnevna mlečnost 3 litre, onda mu ostane kao zarada 80 dinara po jednom grlu. Znači ostaće mu 1.600 dinara. Neka 100 dinara ode na veterinarsku uslugu, dnevna zarada je 1.500 dinara. Ako tu cifru pomnožimo sa 30 dana, ispada da je mesečna zarada 45.000 dinara. Toje lepa plata. Inače, jedna koza da 700-1100 litara u jednoj laktaciji.

A kada se prerađuje mleko u sir i kiselo mleko, zarada je veća, zato ćemo osavremeniti našu proizvodnju sira. U postupku smo nabavke linije za pravljenje kozijeg sira.

Izmuzište koza na farmi Radojević u Čeneju – sa 24 + 24 mesta; foto: V. Lazić

Opstaće Samo farme sa 150 do 200 koza

Interesantna tema je udruživanja kozara, a još više budućnost kozarstva kod nas:
– Da li postoji udruženje kozara?
Postoji. Predsednik sam udruženja na nivou Vojvodine, ali i na nivou Srbije. Najveći broj farmi koza skoncentrisan je oko Novog Sada i Beograda.

– Koja je najveća farma koza u Vojvodini?
Trenutno je najveća farma na Čeneju: 600 grla. Vlasnik je Dobrica Radojević.

– Koje će farme opstati?
Kada je u pitanju govedarstvo, ostaće samo velike farme. Mlekare će otkupljivati mleko samo od velikih farmi jer one mogu da ispoštuju propisane higijensko-tehničke uslove koji su preduslov za dobijanje kvalitetnog mleka.

Kada je u pitanju kozarstvo, opstaće farme sa 150 do 200 grla, s tim da pored proizvodnje mleka rade i na finalizaciji kroz sir, kiselo mleko i kajmak.

Stado u boksu – 24 koze sa jednim jarcem; foto: V. Lazić, Čenej

Farma koza na Čeneju

Na farmu se dolazi izlokanom lenijom, nasutom kamenom drobinom, koja izlazi na međunarodni put Novi Sad-Subotica. Nedelja je, gazda Dobrica Radojević – odsutan. Sa farmom nas upoznaje Milan Rainović, prijatelj Radojevića, i radnik farme Dragan Kecić.

Razgovaram sa Draganom Kecićem koji kratko, po vojnički odgovara na pitanja:
– Koliko farma ima ukupno grla?
Muznih grla ima 400, a ukupno 567.

– Koliko muzni sistem ima stajališta?

S jedne strane 24 i sa druge 24 mesta, ukupno 48.

– Koliko traje muža 48 grla?
Oko 9 minuta, a sa ulaskom i izlaskom – oko 11 minuta.

– Kolika je mlečnost?
Od 1,0 do 2,5 litre. Sada je mlečnost mala, jer su koze sjarene pa dnevno pomuzemo samo oko 400 litara, inače se ta vrednost kreće 700 do 800 litara dnevno.

– Kome isporučujete mleko?
Niškoj mlekari koja dolazi jednom ili dva puta nedeljno po mleko.

Koliko vas je zaposleno na farmi?
Trenutno četvorica, a inače nas je šestorica.

– Koliko u jednom boksu ima koza?
24 koze i jarac. Inače, jedan jarac skače u dva boksa.

Eto, tako se završilo upoznavanje farmi koza, koje imaju svoju budućnost. Zadovoljni gosti iz Mačve, kao i ja, jer sam zabeležio niz važnih infomacija, pogotovo onu koja se odnosi na profitabilnost gajenja koza. Ali, zasigurno, vreme kozarstva tek dolazi.

V. Lazić