Četvrtak, 21 Novembar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

XI Zimski seminar farmera

Tara, 25-31.01-2015.

U organizaciji Kluba 100P plus održan je 11. Zimski seminar farmera, već tradiconalno, na Tari. Zamisao organizatora je da na jednom mestu okupi svoje članove, poljoprivredne proizvođače, s jedne strane, i predstavnike institucija i predstavnike firmi čija je delatnost iz oblasti poljoprivrede, s druge strane.

Ovo je prvi seminar organizovan bez prof. dr Veselina Lazića. Bilo je skeptika koji su mislili da se seminar neće ni održati, ili da neće biti organizovan na nivou. Upravo zato, ovaj seminar je organizovan srcem i željom da se ne prekine nit koju je prof. Lazić utkao u Klub. Njegov moto da paori treba neprestano da uče i napreduju, da treba da se udružuju da bi ostvarili svoje ciljeve, i da se nikada, nikada ne predaju, nastavlja da bude i moto Kluba.

————————————————————————————————————
Pozdravni govor Vojislava Maleševa na otvaranju Seminara

Predlažem da, pre nego što počnemo sa radom, minutom ćutanja, odamo počast nedavno preminulom velikom čoveku, osnivaču ovoga kluba i poštovaocu poljoprivrede i paora, borcu za bolji položaj poljoprivrede u ovom društvu i pravom Vojvođaninu, profesoru Veselinu Laziću, kao i svim do sada preminulim članovima Kluba 100P plus.

Poštovane dame i gospodo, dozvolite mi da vas u ime Kluba 100P plus i u svoje lično ime, najtoplije pozdravim i da vam poželim prijatan i uspešan boravak na 11. seminaru farmera. Želim da se zahvalim svim predstavnicima firmi koje su uzele učešće na ovom seminaru i koje nas prate u svim našim aktivnostima, svim predavačima koji će nas kroz svoja predavanja edukovati kako da povećamo profit na svojim gazdinstvima, a posebno bih se zahvalio Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, ministarstvu poljoprivrede, ministarstvima saobraćaja i trgovine, koji su se ljubazno odazvali našem pozivu i uzeli učešće u radu našeg seminara. Posebna mi je čast da najavim da će nam se na seminaru pridružiti i ataše za poljoprivredu pri Holandskoj ambasadi, gospodin Maarten Vegen. Po svemu ovome, ovo će biti veoma plodan i uspešan seminar, kakav uostalom i dolikuje paorima.

Pokušaću da se u kratkim crtama osvrnem na sve ono ružno i manje ružno što nam se u poljoprivredi desilo od prošlog seminara do danas (jer, na žalost, ničeg lepog ne mogu da se setim, a ako se neko od vas ipak seti nečeg lepog, javite i nama da se zajedno veselimo). Jedna od prvih stvari je nepriznavanje faktura za dobijanje subvencija. I pored našeg argumentovanog stava da se priznaju fakture za nabavku đubriva i goriva, ministarstvo je ostalo pri svome i tako dokazalo da se ne razume u obligacione odnose u ovoj zemlji, ili su pak bili ubeđeni da će bar malo ušparati para na seljacima koji su u sistemu PDV (po mišljenju većine političara – tajkuna). Bespovratnih sredstava na investicije nije bilo, ili ih je bilo toliko malo, da su golim okom bila nevidljiva. Nacrt zakona o poljoprivrednom zemljištu još uvek nije ugledao svetlost dana, iako je rađen još u doba vladavine našom poljoprivredom, ministra Gorana Kneževića. Licitacija za državno poljoprivredno zemljište se raspisuje u nevreme, a prioriteti se daju po samo ministarstvu znanom receptu (na jednodnevne piliće, svinje za klanje, stoku koja jede hranu isključivo sa državnih oranica, sistemima za navodnjavanje koji decenijama nisu u funkciji, a što i da navodnjavamo kad i onako stalno pada kiša). Naše zemljište, a kad kažem naše, prvenstveno mislim na vojvođanske oranice, i dalje se arči i nudi strancima po bagatelnim cenama na večito ili višedecenijski zakup, uz obrazloženje da će nas neki stranci naučiti da radimo i budemo profitabilniji, do nedavne izjave naše ministarke poljoprivrede, da će nas ti isti stranci zapošljavati na tom zemljištu, što u prevodu znači, da će naša deca u svojoj rođenoj državi, pa kakva god ona bila, na svojoj dedovini, jer se zemlja arči a da nije završena restitucija, biti biroši. Pa iako je od cenjene nam ministarke, mislim da je mnogo.

Nedavno usvojena uredba o smanjenju subvencija sa 100 na 20 hektara uz obrazloženje da će to pogoditi samo mali broj gazdinstava, koja doduše ostvaruju suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda, koja redovno izmiruju svoje obaveze prema državi i koja svake godine imaju veliku novostvorenu vrednost, je za resorno ministarstvo i vladu od manjeg značaja, jer je to verovatno i manji broj glasača od onih koji će dobiti subvencije. Ta priča koja se plasira da će nama biti dostupni fondovi EU kroz razne projekte, je samo prazna priča, bar za još neko vreme (a mi vremena nemamo, jer je većini nas prošao radni vek, a prolazi i životni, slušajući prazna obećanja). Jasne strategije razvoja poljoprivrede još uvek nema, ne postoji predvidivost u ovom našem poslu, kao ni sledljivost i mi ne znamo kom carstvu da se priklonimo: nebeskome ili zemaljskome. Nedavno je izašao nacrt zakona o predfinansiranju poljoprivredne proizvodnje na kome bi nam i čivuti pozavideli, a sve pod parolom da ova vlada i resorno ministarstvo jako brinu o dobrobiti paora. S obzirom da je Marjan Rističiveć predsednik odbora za poljoprivredu u republičkoj skupštini, nismo bolje ni zaslužili.

Što se tiče radova na našim njivama, godina nam baš i nije bila naklonjena, kao i sve ovo o čemu sam pričao. Kišovito proleće, pa leto i na kraju jesen, koja je bila, ne šlag na tortu, nego jagoda na šlagu. Ne otežani, nego veoma teški uslovi skidanja i izvlačenja proizvoda sa njiva, a posebno šećerne repe, u većini slučajeva zakasnela setva pšenice, zimska obrada po blatu i vodi, sve u svemu jedna veoma teška godina. I tu našim mukama nije bio kraj, povećana vlaga kukuruza je donela i veće troškove sušenja, pa to što je rod i bio nešto bolji, nismo osetili na pravi način, pošto su i skladištari hteli da se od nas ovajde, te su nudili izuzetno niske otkupne cene neših proizvoda u vreme ubiranja, pravdajući se situacijom na inostranom tržištu. Kad je ta situacija u našu korist, tada posežu za dobro oprobanim receptom, zatvaranju granica za izvoz naših proizvoda. Još jedna novina koju su osetili jesenas proizvođači šećerne repe je iznuda potpisivanja aneksa ugovora o smanjenu cene repe, čega, verujem, nema nigde u svetu. Gde je tad bila naša pravna država da zaštiti proizvođača od monopola (kojeg po rečima premijera nema kod nas).
O problemima u poljoprivredi ima još jako puno da se priča, ali se bojim da bi to trajalo do kraja seminara, a po vašem izgledu plašim se da će neko i zaplakati nad našom sudbinom, pa da se to ne bi desilo, ovde ću stati i pokušati da vas oraspoložim lepim stvarima koje Klub radi.

Prošlogodišnji 10. jubilarni seminar je prošao u najboljem redu i medijski dobro propraćen. Krajem maja smo išli na stručno-turističko putovanje u Južni Tirol, gde smo pored ostalog, obišli proizvođače jabuka, videli razne sisteme za navodnjavanje i posetili jedno poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi seoskim turizmom. Sponzori tog putovanja su bili RTI i ProCredit banka i ja im se i ovog puta zahvaljujem što su omogućili članovima Kluba da pod povoljnijim uslovima idu na ovako lepo putovanje.

Polovinom jula je održan 10. jubilarni SPIT u Kaću sa prikazanih 100 mašina, od kojih je polovina bila u radu, kao i 4 kombajna u radu, i sa oko 400 posetilaca. Letnja poljoprivredna škola je bila kao i uvek dobro organizovana i dobro posećena. Održali smo u hotelu Park još jedno predavanje o proizvodnji pšenice koje je bilo veoma dobro posećeno od strane paora. Jesenas smo ponovo bili u Italiji, ovoga puta na sajmu u Bolonji, uz pomoć BASF i ProCredit banke i hvala im na uzetom učešću u sponzorstvu ovog putovanja. Pored sajma, obišli smo i jedno biopostrojenje u Hrvatskoj, farmu krava i stakleničku proizvodnju. Zahvaljujući našem dragom prijatelju gospodinu Alojzu Jerkoviću. U povratku smo posetili jedno poljoprivredno gazdinstvo u Sloveniji, koje se bavi stočarskom proizvodnjom.

Po povratku sa tog puta, dočekala nas je neprijatna vest o bolesti našeg profesora, koji na žalost, ovu bitku nije dobio, iako smo mi bili ubeđeni da će i to prebroditi, kao što je uspevao da prebrodi mnoge nedaće koje su ga snalazile u životu. Planiramo da krajem maja meseca organizujemo jednu lepu ekskurziju za naše članove u Holandiju, i o tome ćete biti obavešteni na vreme, pa vas molimo da se na vreme i prijavite, jer će broj putnika biti ograničen.

Nadam se da ste svi dobili dopis o mogućnosti obnove članstva u klubu i da ćete nam se pridružiti da zajedno nastavimo da radimo i pokušamo da stvorimo bolje uslove za rad, kako za našu decu, tako i za nas same. Klub će nastaviti da živi i radi na dobrobit svih onih koji budu uz Klub. Naše aktivnosti i prioritet će i dalje biti na jačanju: seminara, SPIT-a, zimske škole, stručnih putovanja u inostranstvo, štampanju revije. U tome nam vi možete puno pomoći i tražimo pomoć svih dobronamernih ljudi, jer zajedno smo jači i, zajedno i složni možemo mnogo toga uraditi na dobrobit svih nas.

Nove članske karte, koje će biti trajne, dobićete na kućnu adresu i važiće sve dok budete aktivni članovi Kluba. Svima onima koji ne budu izmirivali svoje obaveze na vreme, nećemo biti u mogućnosti da šaljemo revije, obaveštenja o dešavanjima u Klubu i aktivnostima Kluba, i neće imati one benefite koji će važiti za one koji svoje obaveze prema klubu budu izvršavali na vreme.
Neke firme, naši saradnici, su članovima kluba, koji su pokazali važeću člansku kartu, odobravale određene popuste kod kupovine mehanizacije. Mi ćemo se truditi da sa svim firmama koje prate klub dogovorimo da aktuelni članovi kluba imaju određene benefite kod nabavke inputa, mehanizacije, dobijanja kredita, i bićete obavešteni o tome koje su firme sa nama napravile sporazum te vrste.

Apelujem na predstavnike firmi koje vide svoj interes u zajedničkom radu sa klubom, da nas prate u svim našim malo pre nabrojanim aktivnostima i tako olakšaju rad kluba, a mi ćemo im zauzvrat dati mesto koje zaslužuju i prisustvo na svim našim skupovima, i naravno prednost nad onima koji samo povremeno prate rad kluba i uključuju se onda kada to njima odgovara.

Molim predstavnike firmi koje nisu uzele učešće u radu ovog seminara, da ne dele flajere i vizitkarte po holovima, jer ćemo biti prinuđeni, zbog onih koji redovno plaćaju svoje učešće, da ih odstranimo sa seminara i udaljimo iz hotela.

Još jednom vam želim uspešan rad i prijatan boravak.
__________________________________________________________________________

Zaključci sa 11. Zimskog seminara farmera

Poljoprivredno zemljište

• Klub insistira na argumentovanoj javnoj raspravi o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu jer predlog radnog nacrta koji je predstavljen favorizuje određene grupe poljoprivrednika putem prava prečeg zakupa. Prioriteti su određeni pritiskom lobija, a ne analizom konkurentnosti određenih sektora poljoprivrede koji daju ogroman doprinos izvozu i konkurentnostiSrbije, kao što su proizvodnja žitarica, voća, povrća…
• Davanjem državnog zemljišta po pravu prečeg zakupa i 60% subvencija stočarima, država će direktno biti odgovorna za pad cena i konfuziju u ovom sektoru, jer trenutno nema tržišta za proizvode od mesa i mleka izvan Srbije, a nejasne su i perspektive tržišta u dogledno vreme.
• Izražava se velika bojazan oko predloženog rešenja u prometu poljoprivrednog zemljišta prema kojem će lokalne samouprave i Ministarstvo poljoprivrede davati saglasnost na kupoprodajne ugovore.
• Klub insistira da se prekine sa nezakonitim davanjem poljoprivrednog državnog zemljišta tzv. investitorimapod veomasumnjivim okolnostima i zakonskim rešenjima i apeluje na državu da ne deli i ne svađa poljoprivrednike kako bi se ispod žita otimale hiljade i hiljade hektara. Klub podseća državu da poljoprivrednici godišnje investiraju 3 milijarde evra u svoju proizvodnju, te su najveći investitori u poljoprivredu Srbije.

Zaštita proizvođača voća i povrća

• Klub insistira da država hitno nađe način da zaštiti domaće proizvođače voća i povrća od nelojalne konkurencije robe iz uvoza i damping cena.
• Ako se ovakav trend nastavi, domaća proizvodnja biće uništena.
• Insistiramo na poštovanju zakona o obligacionim odnosima, tj. da država obezbedi sprovođenje zakona prema poljoprivrednicima.

Subvencije

• Klub zahteva da se prestane s obmanom javnosti oko obrazlaganja subvencija jer je plaćanje subvencija na 20 ha socijalna mera koja nema nikakvog ekonomskog efekta za poljoprivredu. Zakonom o podsticajima nije se obezbedila predvidljivost i stabilnost te Klub smatra da on treba da se ukine kako ne bi bio samo izgovor za lošu agrarnu politiku.
• Klub zahteva da se nastavi sa podrškom investicijama u poljoprivredi kroz bespovratna sredstva, i da ograničenje ne bude veličina poseda.
• Nastaviti sa subvencionisanjem kredita za investicije i obrtna sredstva kod kojih iznos mora biti veći od dosadašnjih 5 miliona dinara
• Klub zahteva da se vrati pravo svim ženama da imaju svoja poljoprivredna gazdinstva, te da Ministarstvo postupi po rešenju zaštitnika ravnopravnosti građana.

Problemi poljoprivrednih gazdinstava u sistemu Pdv -a

• Poreska uprava ne priznaje pravo na poreski kredit poljoprivrednicima, jer, kako kaže, obavljaju ne registrovanu delatnost, što je apsurd, jer su registrovani upravo u Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, po osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti i u poreskoj upravi kao PDV obveznici.
Poreski kredit znači umanjenje poreza na dobit od 70% i nije priznat samo poljoprivrednicima.
• Poljoprivrednici su kao fizička lica u sistemu PDV oporezovani i godišnjim porezom na dohodak građana, koji ima progresivnu stopu,10% i 15% na veću dobit, koji destimuliše stvaranje većeg prihoda po hektaru i veće nove vrednosti. Viša stopa poreza od 15% je neprimerena u poljoprivrednoj proizvodnji.
• Društvo sa ograničenom odgovornošću u poljoprivrednoj proizvodnji ima privilegiju u odnosu na poljoprivredno gazdinstvo, zato što im se priznaje poreski kredit. Kada potroši novac na kupovinu mehanizacije plaća samo porez na dobit, a ne plaća porez na dohodak jer nije fizičko lice. Tu je u prednosti 15% čistog dohodka. Zatim, vlasnik d.o.o. ima pravo da registruje poljoprivredno gazdinstvo i kao fizičko lice i prihoduje 8 miliona dinara, gde ubira 640.000 dinara poreza kao fizičko lice, što je apsurd.
• Klub apeluje na Ministarstvo poljoprivrede da iznađe način da se ove nepravilnosti, u saradnji sa Ministarstvom finansija, isprave.

Učešće u saobraćaju

• Da se uspostavi komunikacija i saradnja između Kluba i Agencije za bezbednost saobraćaja kako bi se rešavali specifični problemi i situacije koje nastaju prilikom uključivanja poljoprivrednika i poljoprivredne mehanizacije u saobraćaj.
• Da Klub pripremi katalog mehanizacije koja pripada grupama priključnih vozila i priključaka koji bi bio zajednički analiziran i postavljen na web sajtove Kluba i Agencije
• Da se donese tehničko uputstvo za definisanje i razlikovanje priključnih vozila od priključaka koji ne treba da budu registrovani.
• Da se hitno uputi predlog Kluba sa inicijativom za izmenu zakona o javnim putevima kako bi se legalizovao izuzetak za kretanje traktora i mehanizacije bez dozvole pod specifičnim uslovima.
____________________________________________________

Na našim seminarima se, pored učenja, ljudi i druže, razmenjuju mišljenja i iskustva, i sa Tare svi odlaze zadovoljni i bogatiji za nova saznanja.

Sl. 1. Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus; foto: Branko Ogrizović

Sl. 1. Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus; foto: Branko Ogrizović

Sl. 2. Puna sala na predavanjima; foto: Branko Ogrizović

Sl. 2. Puna sala na predavanjima; foto: Branko Ogrizović

Sl. 3. Ataše za poljoprivredu pri holandskoj ambasadi, Marteen Vegen i Mila Mirković, asistent atašea; foto: Branko Ogrizović

Sl. 3. Ataše za poljoprivredu pri holandskoj ambasadi, Marteen Vegen i Mila Mirković, asistent atašea; foto: Branko Ogrizović

Sl. 4. Prijatno druženje na snegu; foto: Goran Mulić

Sl. 4. Prijatno druženje na snegu; foto: Goran Mulić

sl. 5

Sl. 5. Mini sajam na 11. Zimskom seminaru farmera na Tari; foto: Goran Mulić

Sl. 6. Veliko interesovanje za preciznu poljoprivredu na štandu Livone; foto: Goran Mulić

Sl. 6. Veliko interesovanje za preciznu poljoprivredu na štandu Livone; foto: Goran Mulić