Utorak, 21 Avgust 2018.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Zanimljivosti (155)

fotoreporter Stevan Kragujević-Štica

SENČANSKI MOSTIVI NA TISI

Pismo Stevana Kragujevića-Štice

Kulturno-istorijsko društvo PČESA izdalo je 1995. godine svoju XI knjigu „Tija voda“. U povodu najave da se sprema izdavanje knjige „Tija voda“, Stevan Kragujević – Štica pismom se obratio glavnom uredniku dr Veselinu Laziću, 11.02.1995. godine:

“Poštovani gospodine Laziću

Obraćam se Vama jer sam doznao od mog prijatelja Petra Filipova da se sprema knjiga “Tija voda” i interesira Vas sve što se tiče Vojvođanskih voda. Pa ja imam dosta fotografija sa Tise kraj Sente i voljan sam da Vam ustupim na korišćenje, ali pod jednim uslovom . Po korišćenju ili ne, da mi se sve fotografije vrate u roku od 3-4 meseca. Ali uz čvrstu garanciju.

 

Prilog uz pismo - Naslovnica kataloga "Senćanski mostovi na Tisi"

 

Poštovani gosp. Laziću, razlog mom ovakvom zahtevu je u sledećem: Ja imam nameru da iduće godine organizujem izložbu o Senti u Senti povodom mojih 60 godina bavljenja fotografijom, a pošto sam baš u Senti i za tih 60 godina sam tušta stvari naslikao o ovm mom gradu. Pa, ako ste voljni pod ovim uslovima prihvatiti, ja sam voljan da sa Vama dalje budem u kontaktu. Fotografije se nešto nalaze ovde u Senti, a nešto u Beogradu. Ovde nameravam da ostanem do 10-15. marta, pa možemo se čuti ili pisati.

Kod mog prijatelja Petra sam video jako lepu knjigu o paorskim kućama. Pa pošto sam i ja paorsko dete jako bi želeo da imam jednu takvu knjigu. Ne znam koliko staje i gde se može kupiti?

Za sada toliko poštovani gosp. Laziću.

 

 

 

 

 

 

 

Senta i Tisa Šticinom „lajkom” opevane

Novi Sad, 07.05.2012.

Objektivnom svoje omiljene „lajke”, koja mu je pored supruge i kćerke bila profesionalna ljubav i strast, fotoreporter Stevan Kragujević-Štica (1922-2002) uhvatio je deo domaće i svetske istorije ali nije zaboravljao ni zavičajnu Sentu.

U rodnoj potiskoj varoši gde je kod ovdašnjih čuvenih fotografa Ronaija, Hajoševića i Jakšića izučavao zanat, Senćani su 17. aprila obeležili deceniju od rastanka sa omiljenim sugrađaninom, koji je otisnuvši se u novinarske vode stekao ugled jednog od najznačajnijih imena naše fotožurnalistike i fotografske umentosti.

Stevan Kragujević – Štica

Afirmaciju rodne varoši – Sente

U Gradskom muzeju Sente u trajnoj postavci odavno se čuvaju najbolji fotosi vezani za ambijent Sente i okoline i stare zanate kojih više nema, a koje je svojim objektivom ovekovečio Kragujević. Udruženje prijatelja muzeja i arhiva „Dudaš Đula” upriličilo je spomen izložbu posvećenu životu, radu i delu legendarnog fotoreportera.

– Sa Kragujevićem sam se decenijama poznavao, dopisivao i sarađivao. Kao i svi Senćani, veoma cenim ono što je učinio za afirmaciju rodne varoši. Zaslužio je spomen izložbu, spomen poštanski koverat i žig, da ga se sećamo – kaže jedan od priređivača izložbe, Imre Belec.

Na otvaranju spomen izložbe na stvaralaštvo i odanost rodnoj varoši potsetili su istraživač zavičajne prošlosti Sente Laslo Tari, profesor dr Draginja Ramadanski i Šticina ćerka, pesnikinja Tanja Kragujević, a iz arhiva je prikazana i emisija TV Novi Sad o Štici. Štica je životni vek posvetio fotografiji. Njegovi uzbudljivi fotozapisi pamte se iz mladalačkih dana.

Snimak srušenog Senćanskog mosta na Tisi 1941. koji je načinio kao 19-godišnjak najavio je mnoge dokumentarne i istorijske snimke, koje je odmah posle Drugog svetskog rata snimao kao fotoreporter u Direkciji za informacije FNRJ, na početku profesionalne karijere, potom je dve godine proveo u Tanjugu, a puni zamah i zrelost kao fotoreporter ostvario je u listu „Politika” gde je ostao sve do penzije, ali je u ulozi vrednog hroničara u rodnoj Senti ostao do kraja života, ne odvajajući se od svoje „Lajke”.

Snimak srušenog Senćanskog mosta na Tisi 1941. Stevan Kragujević - Štica načinio je kao 19-godišnjak

Zaslužuje da mu se divimo

– Stevan Kragujević spada u ljude o kojima je teško govoriti u prošlom vremenu – veli Draginja Ramadanski. – Teška srca to činimo, govoreći o sugrađaninu koji kao da je još uvek sa nama, kao večita najaktuelnija novost našeg grada, kao večiti počasni gost. Štica je bio spoj profesionalne sabranosti i nepojmljive bezazlenosti. On je verovao u čuda fotografije i prema svom pozivu zadržao isti odnos poverenja, ljubavi i radoznalosti kao neko ko tek počinje da upoznaje čari te profesije. Uz ogrmno znanje, iskustvo, čulo, darovitost, odlikovala ga je svežina, krepkorst, zadivljenost i oduševljenje preme moćnom mediju. Kako je lep, reći ćemo za prizor koji više nigde ne postoji osim na njegovoj fotografiji, ukazuje Ramadanski, te da upravo zbog toga Kragujević zaslužuje da mu se divimo. Umeo je da vidi, da prebaci delove tajne, ali i da ih istakne. Fotograf teško da je odgovoran što je stvarnost ovakva ili onakva, međutim, njegove zasluge za uviđanje naravi stvarnosti su beskrajne.

Lirski prizori zavičaja na Tisi

Kragujević je za više od šest decenije u objektivu sakupio jedinstvenu dokumentarnu hronologiju bivše Jugoslavije, značajne događaje iz političkog života, kulture, umetnosti i sporta. Portretisao je Tita, svetske državnike tog doba, prvu konferenciji nesvrstanih, partijske kongrese, šahovske olimpijade, studentske demonstracije 1968. godine u Beogradu, Skoplje razoreno katastrofalnim zemljotresom, najpoznatije domaće i svetske umetnike, ali i nepoznate ljude i slike svakodnevnog života, posebno lirske prizore zavičaja na Tisi. Za fotoreporterske zapise istorijske vrednosti i odanost profesiji 1996. godine je dobio nagradu za životno delo „Svetozar Marković„ Udruženja novinara Srbije.

– Znam, da je to ikako moguće, da bi moj otac bio veoma srećan zbog još jedne časti koja mu je ukazana pažnjom Senćana. Retko sam u Senti pa na svoj način razlistavam ovaj dokumentarni album – emotivno se posetiocima obratila pesnikinja Tanja Kragujević, napominjući da je profesionalne početke njen otac vezivao za 1936. godinu kao 14-godišnji dečak.

– Mogu samo da zamislim, pregledajući bogato foto nasleđe mog oca, sa koliko je uzbuđenja svoj dečački status siromašnog zanatskog pomoćnika čistom zaljubljenošću pretvarao u životnu posvećenost – pripoveda poetesa Kragujević. – Kada se pogleda more snimaka načinjenih u Senti, ili fotoreportaža njoj posvećenih, moglo bi se pomisliti da je njihov autor tu proveo ceo svoj život, da nikada nije ni napuštao grad. No bez obzira što ga je profesionalna karijera odvela u Beograd, u njegovom fokusu i srcu Senta je bila i ostala posvećeni prostor. Tu je bio kod kuće…

Izvor: Dnevnik, Milorad Mitrović

Priredio: Veselin Lazić