Subota, 16 Februar 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Zanimljivosti (161)

IZ ISTORIJE ŽITNIH KOMBAJNA

Novi Sad, 6. jul 1980.

Na pragu je velika i odlučna bitka za hleb na 360.000 hektara vojvođanskih oranica, u 1980. Krhke stabljike povijene su pod teretom jedrih klasova punih otežalog zrna. U moru tog zlatastog žita, zabrujaće ovih dana oko 7.000 kombajna koje su potisnule u zaborav vremena kada su njivama zamahivani srpovi i kose. Iz sećanja blede i risari, rukovedačice, samovezačice, vršalice. Istisnuo ih je sa žitnih vojvođanskih polja kombajn.

Mlađi ne znaju ni za gumna koja su na letnjoj žegi nestajala u neprozirnim oblacima pleve i prašine. Niz pra[njava lica slivao se znoj dok su parne mašine, a potom traktori – dugim kaišom pokretali vršalicu i elevator za slamu.

 

Zaprežni žitni kombajn iz 1884. godine koji je jedna varijanta kombajna koji je razvio Matterson. U žitni kombaj upregnuto je 21 mazga i dva konja belca koji predvode zapregu

Kombajn je u suštini funkcionalni spoj mašina za kosidbu i vršidbu. Pre nego što je načinjen, valjalo je izmisliti kako da se prenese žito od uređaja za košenje do bubnja, a i da se deli zrno od pleve i slame. Još više truda moralo se uložiti u traganju za rešenjem pokretanja kombajna i njegovih radnih delova.

Na konstrukciji prvog kombajna radio je od 1835. do 1853. amerikanac Hiram Mur, uz pomoć više stručnjaka, među kojima je bio i Matterson. Posao su završili krajem šeste decenije XIX veka. Kombajn, zahvata 12 m, vuklo je 36 teglećih životinja. Pogon radnih organa ostvaren je preko voznih točkova kao što je to bio slučaj i kod žetelica – rukovodačica i samovezačica.

Zaprežni žitni kombajn u SAD iz 1902. koga su vukla 33 konja

Zbog teškoće vezanih sa vuču kombajna sa mnogo teglećih životinja, prešlo se na pogon sa parnim snulokomobilama koje su kao gorivo koristile slamu. Nedostatak ovakvog pogona je bila opasnost od požara. Prvi kombajn pogonjen parnom mašinom proizveden je 187l. godine.

Žitni kombajn pogonjen parnom lokobilom krajem XIX veka u SAD

 

Žitni kombajn pogonjen parnom lokobilom 1905. godine u SAD

 

Žitni kombajn sa konjskom vučom, 1930. SAD

Prva demonstracija samohodnog kombajna sa SUS motorom obavljena je u SAD 1909. U daljem periodu kombajni se stalno usavršavaju. Njihova primena se širila u SAD, Australiji i Argentini. Razvoj žitnih kombajna u Evropi počeo je tek oko 1925.

U SAD, 1939. godine prikazan je prvi savremeni žitni kombajn proizvden u fabrici Massey-Harris, čije konstruktor Carroll.

Prvi kombajn u našu zemlju stigao je 1948. na imanje Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Tada je ovaj događaj mnogima bio ravan čudu. 1955. godine „Zmaj“ sklapa, sa kanadskom kompanijom „Mesej-Ferguson“, licencni ugovor za proizvodnju kombajna.

 

Žitni kombajn „Zmaj 780“, džakaroš, Zemun

U leto 1956. godine dodeljena su dva kombajna tadašnjem novosadskom srezu. Posle dvoumljenja, odlučeno je da ove mašine upute poljoprivrednom dobru „Kamendin“ kod Siriga i temerinskom „Klasu“. O tome se brzo raščulo po celoj Vojvodini.

–          Za uspešne rezultate, nagrađeni smo tada izuzetnim priznanjem – seća se nekadašnji upravnik Poljoprivrednog dobra „Klas“ inž. Dušan Vojnović. – Naše imanje je taj prvi kombajn primilo kao svojevrsnu nagradu. Mašina je izazvala veliko interesovanje ne samo poljoprivrednika u Temerinu, već i iz udaljenih mesta. O kombajnu su brinuli dotadašnji traktoristi, a svakodnevno bi ga lickali u cik zore, baš kao što svaki dobar vojnik neguje svoju pušku.

Slobodan Lazić
Dnevnik, 06. jul 1980.

Priredio: Veselin Lazić