Četvrtak, 22 Avgust 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Znanje i praksa (167)

 

Tehničko-ekonomske osnove izgradnje postrojenja za savremenu doradu i skladištenje voća i povrća na komercijalnim porodičnim gazdinstvima – pojedinačnim i udruženim (25)

 

 

8. Skladištenje krompira, crnog luka i mrkve

 

  • Sušenje proizvoda

 

Sušenje proizvoda

Pre skladištenja treba razmotriti neophodnost sušenja, kao mere za ostvarenje boljih i stabilnijih uslova za čuvanje. Da li je sušenjenje potrebno ocenjuje se na osnovu sorte, stanja nakon vlaženja, udela natrulih krtola, primesa zemlje i drugih materijala. Ukoliko se zaključi da je sušenje neophodno, treba ga sprovesti što pre, odmah posle vađenja.

Kao agens za sušenje koristi se vazduh iz okoline, bez ili sa pripremom, odnosno zagrevanjem. Vazduh se produvava kroz sloj krtola i pri tome povećava njegova relativna vlažnost i do 95%.

Najčešće postrojenja za sušenje nemaju mogućnost zagrevanja vazduha kojim se ventiliše. Stoga je pre početka aktiviranja sistema za ventilaciju potrebno da se proceni da li sušenje može da se obavi. Meri se temperatura i relativna vlažnost vazduha unutar sloja krompira i van skladišta. Postoje tri mogućnosti:

1.                  Temperatura spoljnog vazduha je niža od temperature vazduha u sloju. Ventilacijom se tada ostvaruje sušenje. U ovom slučaju provera relativne vlažnosti vazduha u okolini nije od značaja.

2.                  Temperatura spoljnog vazduha je ista kao temperatura vazduha u sloju. Samo u slučaju da je relativna vlažnost vazduha bliska 100%, on se neće osušiti. Što je relativna vlažnost okolnog vazduha višlja to će duže trajati proces sušenja. Relativna vlažnost okolnog vazduha opada ujutro, ukoliko je vreme sunčano, jer se vazduh zagreva brže nego što se odvija isparavanje vode i povećanje relativne vlažnosti.

3.                  Temperatura spoljnog vazduha je viša od temperature u sloju. U ovom slučaju treba znati kolika je relativna vlažnost vazduha u okolini. Tek ukoliko je ona niska, ispod 70%, moguće je da se ostvari sušenje krtole ventilisanjem.

Iz tab. 3, na osnovu izmerene relativne vlažnosti vazduha, može se ustanoviti da li je takav vazduh pogodan za sušenje proizvoda na određenim temperaturama. Ukoliko se unosi vazduh koji nije odgovarajući za sušenje, vlažnost krtola će se samo povećavati.

Hladan vazduh je uvek pogodan za sušenje. Nedostatak je to što se korišćenjem hladnog vazduha hladi i sloj krompira, tako da nakon nekog vremena ventilisanja više ne važi to da je vazduh iz okoline hladniji od vazduha u sloju.

Primer

Temperatura vazduha u sloju je 15º C na početku ventilacije, a spoljnjeg vazduha 12º C. Pošto je ova temperatura niža od one u sloju, vazduh je povoljan za sušenje. Posle jednog dana ventilisanja, temperatura u sloju pada na 11º C, te će spoljašnji vazduh temperature 12°C biti povoljan za sušenje ukoliko je njegova relativna vlažnost ispod 90%.

U procesu sušenja krompir se uvek hladi, čak i kada se produvava topao vazduh, i to iz razloga što se energija tog toplog vazduha koristi za isparavanje vode –latentna toplota isparavanja, toplota promene faze. Topao vazduh će zagrejati krompir samo ukoliko je ona suva, pa nema korišćenja toplotne energije za isparavanje. Razlika temperature na ulasku u skladište i na izlasku iz njega je indikator osušenosti krompira. Što je ta razlika manja, to je krompir suvlji.

U tab. 4 prikazan je uticaj vazduha za sušenje pri različitim vrednostima temperature i relativne vlažnosti spoljašnjeg vazduha na temperaturu vazduha u sloju vlažnog krompira.

Primer

Kada je spoljašnja temperatura 14°C, a relativna vlažnost spoljašnjeg vazduha 60%, temperatura krompira u sloju će pasti na 11°C.

Zbog isparavanja i česte ventilacije hladnim vazduhom tokom sušenja, temperatura u sloju će opasti, što može da predstavlja problem ukoliko je temperatura krompira nakon vađenja niska ili ukoliko je neophodno da se sušenjem odstrani veća količina vlage. Prevazilaženje ovakvih problema moguće je samo primenom predgrevanja vazduha za ventilisanje.