Četvrtak, 22 Avgust 2019.
Poljoprivredni portal kluba 100P PLUS

Znanje i praksa (172)

Tehničko-ekonomske osnove izgradnje postrojenja za savremenu doradu i skladištenje voća i povrća na komercijalnim porodičnim gazdinstvima – pojedinačnim i udruženim (30)

 

 

10. Prerada – klasiranje i pakovanje voća i povrća

Klasiranje

Nakon pranja i čišćenja plodovi se klasiraju, na osnovu različitih kriterijumuma. Mašine i uređaji za klisiranje u najvećem broju slučajeva sastavni su deo linije prerade. Klasiranje ima za cilj da se plodovi razvrstaju u grupe, klase, proizvoda istih, odnosno sličnih osobina. Klasiranje se najčešće obavlja prema:

  • veličini,
  • težini i
  • boji.

Uređaji za sprovođenje klasiranja su mehanički ili električni, odnosno elektronski. Razvojem senzora, računarske tehnike i sniženjem cena elemenata i sklopova raste broj uređaja druge grupe. Već danas su mnogi od takvih uređaja isplativi, a pored klasiranja obično su pripremljeni i za dodatne zadatke, koji se pre svega tiču vođenja evidencije o količinama po klasama, vremenu rada i slično.

Pri izboru uređaja za klasiranje važno je da se odabere onaj koji će u potpunosti zadovoljiti željene efekte. Plodovi iste biljne vrste razlikuju se po veličini i drugim osobinama. Takođe je bitno da se jasno definišu klase po kojima će se plodovi razvrstavati. Vrlo je važno, pogotovu ukoliko je uređaj sastavni deo linije mašina, da ima zadovoljavajući učinak, a to znači veći od prethodne mašine odnosno uređaja u liniji. Pri odlučivanju za učinak u obzir treba uzeti i eventualna povećanja u budućnosti. Za planiranje obavljanja ove operacije i procenu troškova bitno je i to koliko radnika je potrebno za rad na uređaju.

Na osnovu navedenih zahteva bira se uređaj koji odgovara potrebama. U svakom slučaju, a posebno ukoliko je na raspolaganju više uređaja, treba razmotriti i cenu.

U Evropi se za klasiranje različitih biljnih vrsta najčešće primenjuje:

  • krompir –mehanički po veličini,
  • crni luk –mehanički po veličini,
  • mrkva –mehanički po težini,
  • plavi patlidžan –mehanički po težini,
  • tikvice –elektronski po težini,
  • krastavac –elektronski po težini,
  • paradajz –elektronski po boji i veličini,
  • paprika –elektronski po veličini i težini.

Svi elektronski uređaji merenja parametrara obavljaju se na početku, na mestu ulaska plodova, a nadalje mehaničke naprave, na osnovu dobijenog zadatka od elektronskog upravljačkog uređaja razvrstavaju po klasama.

Tako na primer, na uređaju za klasiranje krastavca, sl. 3, svaki plod se pojedinačno meri na početku, a zatim se transportuje trakom. Kada dođe do odgovarajuće pozicije, područja u kojem treba da se nađe na osnovu izmerene težine, usmerivač ga izbaci sa trake u prihvatni koš.

Na uređaju za klasiranje paprike, sl. 4, veličina i masa plodova meri se na samom ulazu, kamerom i vagom u zatvorenoj kutiji. Posle toga se plodovi transportuju, te kada se nađu iznad mesta namenjenog za prihvat te veličine odnosno težine plodova spušta se noseća lopatica i plod propada u odgovarajući koš. Moguće je da se obavi razvrstavanje u četiri klase po veličini i četiri klase po boji, dakle ukupno do šesnaest klasa.

Nakon pranja i klasiranja proizvod može da se proda kupcu na veliko, koji će ga pripremiti za maloprodaju. Ipak, bilo bi bolje da se tu proces ne završi, već da se nastavi sa pakovanjem i označavanjem.

Pakovanje

Količina pojedinačnog pakovanja može da bude vrlo različita, od velike do vrlo male. Sve zavisi od toga ko je krajnji kupac i koja jedinična količina pakovanja zadovoljava njegove potrebe. Često se za isti proizvod primenjuje i pakovanje različitih količina, pokrivajući na taj način potrebe različitih kupaca.

Za supermarkete u EU najčešće se plodovi voća i povrća pakuju na sledeće načine:

  • na traci
  • u skupljajuću foliju, primer sl. 2,
  • u mrežice, primer sl. 3 i
  • folije sa zavarenim rubom, primer za krastavce.

Pakovanje primenom sakupljajuće folije

Pakovanje namenjeno supermarketima najčešće sadrži 0,2 do 5 kg plodova.

Pre odlučivanja o kupovini mašine za pakovanje treba da se razmotri sledeće:

  • da li predviđeni način pakovanja ima budućnost; u zemljama EU konstantno se razmatra uticaj pakovanja na životnu sredinu, te se neki od materijala i načina pakovanja smatraju manje pogodnim ili čak i zabranjuju
  • da li mašina po vrsti pakovanja i količinama odgovara zahtevima,
  • koji je nivo automatizacije pakovanja i koliko je potrebno radnika za ostvarenje željenog načina i učinka; mašine nižeg nivoa automatizacije su jevtinije, ali je tada potrebno više radne snage,
  • da li će mašina za pakovanje da zadovolji i eventualne promene količine i načina pakovanja,
  • da li mašinom mogu da se pakuju svi proizvodi koji su trenutno ili u budućnosti u proizvodnom programu,
  • kakva je cena, pouzdanost i troškovi eksploatacije,
  • da li je moguće postavljanje etiketa i drugo.

Pakovanje u mrežicu

U nekim slučajevima za jevtinije mašine za pakovanje potrebno je više materijala za ambalažu. Tada obavezno mora da se razmotri i cena ambalaže i proceni da li je nabavka takve mašine isplativa.

Kupci su nezadovoljni ukoliko utvrde da se u pakovanju nalazi manja masa plodova od one koja je na etiketi upisana. Voće i povrće gubi na težini, te je dobro da se na nalepnicu upiše manja težina, ili da se, ukoliko je težina definisana, u pakovanje doda više plodova. Povećanje težine određuje se na osnovu merenja ili iskustva, a težina treba da se odredi tako da je na nivou deklarisane do roka trajanja, odnosno izlaganja u prodajnom prostoru. Postoji i drugo rešenje, da se na nalepnici napiše da je težina plodova bila najmanje, na primer, 1,5 kg u trenuntku pakovanja.