REZULTATI BOLJI OD OČEKIVANJA

 Međunarodni sajam poljoprivrednih mašina održan je u Bolonji od 19. do 23. oktobra 2021. godine, posle dva odlaganja i jednog digitalnog izdanja. Po podacima koje je objavio organizator Sajma FederUnacoma i sajam u Bolonji – BolognaFiere, sajam EIMA International je videlo 270.700 posetilaca, a od toga je 25.900 posetilaca doputovalo u Italiju iz inostranstva. Ovi podaci su bili osnova da se sajamska manifestacija oceni vrlo visoko i doprineli su odluci da se sledeće 45. izdanje Sajma održi u redovnom terminu, u periodu od 9. do 13. novembra 2022. godine.

Ne samo da je broj posetilaca ocenjen kao izuzetan, već je, kako su naglasili organizatori Sajma, i kvalitet posetlaca bio na visokom nivou. Zapravo, Sajam su posetili uglavnom privrednici zainteresovani za inovativne proizvode i kupovinu tehnologija prilagođenih najrazličitijim sredinama koje se koriste za biljnu proizvodnju. Tokom Sajma održano je čak stotinu šesnaest konferencija i seminara čije tematike su bile vezane kako za nova tehnička rešenja tako i za prevazilaženje i ispunjavanje nekih pravnih i političkih zahteva.

Alesandro Malavolti, predsednik FederUnacoma

• Želeli smo da EIMA nastavi održavanje ove godine uprkos činjenici da mnogi izlagači i posetioci iz zemalja koje su u zdravstvenoj kriz, neće moći da učestvuju – rekao je Alesandro Malavolti, predsednik FederUnacoma, Udruženja italijanskih proizvođača poljoprivrednih mašina i opreme, koje je glavni organizator Sajma. Napomenuo je da su podaci o manifestaciji potvrdili da je odluka o održavanju Sajma bila dobra.

Uoči održavanja sajma EIMA organizatori su istakli da očekuju oko 160.000 posetilaca, što je polovina rekordne posete ostvarene 2018. godine. Ipak, na sreću, kako je izjavila Simona Rapastela, direktorka FederUnacoma, poseta 2021. godine je bila na nivou 85% od rekordne posete, postignute na poslednjem izdanju pre pandemije.

• Ovaj rezultat deluje pomalo čudesno, ali to je rezultat našeg velikog rada i rešenosti da istaknemo sve vrednosti sajma EIMA na međunarodnoj izložbenoj sceni, kao i rada kompanija koje su učestvovale – rekla je Simona

Poslednje izdanje sajma EIMA okupilo je 1.350 izlagačkih kompanija iz sektora mehanizacije, a njih 350 je došlo iz inostranstva, iz četrdeset država. Izlagači su prikazali više od 40.000 eksponata u četrnaest specijalizovanih sektora koji pokrivaju pet tema.

Covid-19 promenio uslove poslovanja

Poslednje izdanje Sajma, može se reći na osnovu konferencije za novinare održane veče pre otvaranja sajamskih kapija, bilo je pomalo u senci dešavanja u industriji poljoprivrednih mašina na svetskom nivou. Tom prilikom velika pažnja je posvećena dešavanjima u vezi sa nabavkom sirovina za proizvodnju poljoprivrednih mašina, odnosno poskupljenju sirovina, kao i povećanju troškova logistike. Pogotovo onih koji se odnose na troškove iz Kine. Ova dešavanja sada osećaju ne samo proizvođači mašina, već i njihovi korisnici kojima roba neće biti isporučena u očekivano vreme. Razloga za takva dešavanja u proizvodnim pogonima širom Evrope je više, a zajednički uzrok je pandemija virusa korona.

Posetioci ovogodišnjeg sajma EIMA 2021.

Pamdemija je na početku ostavila značajan trag u Italiji kada su mnogi proizvodni pogoni komponenti i mašina potpuno obustavili rad. Ovakva situacija je dovela do prvih kašnjenja u isporukama, ali ona nisu bila značajna. Zapravo, zalihe komponenti, pa i gotovih proizvoda su onda spasile situaciju, te zaustavljanje proizvodnje u prvi mah nije ostavilo veliki trag na tržištu poljoprivredne mehanizacije.

Mnogo ozbiljnija sitacija u pogledu snabdevanja komponentama i mašinama uočena je tokom novembra i decembra 2020. godine, a nastavljena je sledeće 2021. u januaru i februaru. Razlog za ovakva dešavanja bili su problemi u vezi sa nedostatkom sirovina, porastom njihove nabavne cene, a samim tim i porastom troškova proizvodnje. Kako je na konferenciji istakao Malavolti, cene nekih sirovina povećane su za 100 do 200 odsto, plastike i bakra čak 300 odsto, a bezmalo deset puta povećane su cene elektronskih komponenti. U septembru je zabeležen i snažan rast troškova energenata za čak 365 odsto, a višestruko su povećane i cene metala, kao i polipropilena. Rastu cena sirovina metala doprineo je smanjen izvoz čelika i legura gvožđa iz Kine zbog potreba domaće proizvodnje.

Osim što su elektronske komponente višestruko poskupele, kasni i njihova isporuka, kao i uopšte transport iz azijskih zemalja, posebno iz Kine. Kašnjenje poskupljuje krajnji proizvod, ali znanto više i cena transporta iz ovih država.

• Transport kontejnera iz Kine ka Evropi ranije se plaćao 750 do 1.000 dolara, a sada je cena oko 10.000 dolara. Produženo je i vreme isporuke kontejnera na oko 60 dana, što je tri puta duži period. To je izazvalo velike teškoće i dovelo do toga da danas multinacionalne kompanije čije je matično predstavništvo u Evropi, a koje su svojevremeno izmestile svoju proizvodnju u Aziju, povuku određene poteze.

Kašnjenje i poskupljenje transporta iz azijskih zemalja, posebno iz Kine, značajno poskupljuje krajnji proizvod

• Zapravo, više ovakvih kompanija se odlučilo na vraćanje proizvodnje kući, jer su proizvodnja i kasniji transport komponenti i mašina postali preskupi – objasnio je Alesandro Malavolti.

Ipak, i po događajima pre pandemije, a u vezi sa transportom iz ovih azijskih država, moglo se naslutiti da će doći do promena u uslovima poslovanja. Zapravo u jednom momentu je cena transporta iz Azije u Evropu bila na toliko niskom nivou da su se mnoge kompanije odlučile na prodaju kontejnera. Zato ih je u jednom momentu bilo znatno manje na raspolaganju nego ranije. Osim toga, početkom 2021. godine je stupila na snagu regulativa koja se odnosi na pogonske motore brodova, to jest njihovu emisiju. Zbog toga su transportne kompanije imale na raspolaganju smanjen broj kontejnera i raspoloživih brodova. Jasno je da je ovakva situacija povisila cenu, ali i produžila period isporuke u Evorpu.

• Ovaj problem se tiče industrije poljoprivrednih mašina širom sveta. Moramo da se nosimo sa aktuelnom situacijom nastalom usled nedostatka silikata koji se koriste u izradi poluprovodnika i čipova. A te komponente su ključne u mašinama koje rade po principima Agriculture 4.0 – istakao je Alesandro Malavolti.

Ovakva situacija dovodi i do pitanja da li se aktuelne inovacije opravdano ocenjuju kao opredeljenje budućnosti. Ako se u obzir uzmu inovativna rešenja koje su posetioci sajma EIMA bili u prilici da vide, odgovor je potvrdan s obzirom na to da su rešenja u potpunosti bila u znaku pametnih rešenja Agriculture 4.0 u svim sektorima. Ovo je svojom izjavom da se stabilizacija na tržištu očekuje u poslednjem kvartalu 2022. potvrdio donekle i sam A. Malavolti.

Specijalizovane i pametne mašine

Na sajmu Eima International su, u skladu sa trendovima razvoja i Agriculture 4.0, prikazana brojna “pametna” i digitalna rešenja za koje je bio odvojen čak i poseban paviljon. Ova rešenja su, s obzirom na njihov značaj, mogla da se vide u svim halama na mašinama najrazličitijih namena.

Između ostalog, posetioci su bili u prilici da vide i autonome traktore koji rade potpuno nezavisno sa priključnim mašinama po unapred učitanim zadacima. I na ovom Sajmu je ponovo dokazan veliki značaj senzorske tehnologije u poljoprivrednoj mehanizaciji bez koje se ne može zamisliti rad savremenih rešenja koja doprinose povećanju produktivnosti i efikasnosti.

Evidenta je i sve zastupljenija primena električne energije kao energenta, ali i sistema za rekuperaciju energije kako bi se smanjilo njeno „bacanjeˮ.

Posetioci sektora komponenti, posebno motora sa unutrašnjim sagorevanjem, bili su u prilici da vide i hibridna rešenja, a veliko interesovanje posetilaca Sajma, posebno štanda New Holland, probudilo je rešenje traktora koji koristi metan kao gorivo.

Ako se govori o pogonu, mora se spomenuti da se na Sajmu stekla jasna slika o spremnosti proizvođača mašina sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem da zadovolje standarde emisije izduvnih gasova. To su na Sajmu jasno pokazali italijanski proizvođači traktora, od kojih su mnogi uradili posao maestralno. Zapravo, ovo se posebno odnosi na proizvođače specijalizovanih traktora koji su često veoma malih dimenzija. Neki od njih imaju širinu manju od jednog metra, te je bila prava majstorija staviti pod haubu motor i sve komponente koje se koriste za prečišćavanje izduvnih gasova SCR, DPF, DOC, EGR i slično, a da se pri tome ne naruši geometrija haube i zadrži odličan pregled iz kabine u punom krugu.

I ove godine, za razliku od drugih sajmova, napravljena je veoma bogata izložba za održavanje višegodišnjih zasada. Tu se uočava trend povećanog korišćenja pametnih tehnologija, kao i tehnike koja se koristi u povrtarskoj proizvodnji.

Neizostavno, na sajmu EIMA su bile prikazane i mašine za zaštitu bilja – prskalice i atomizeri koji imaju „svojuˮ halu, kao i tehnika i oprema za navodnjavanje koja je bila smeštena čak u dve hale. Sve to više nego dovoljno govori o značaju navodnjavanja kao važne agrotehničke mere.

Skupa cena zaostajanja

 Koliko su aktuelni agrarni budžet i izdvojena sredstva za digitalizaciju i edukaciju dovoljni da se krene u stvaranje nove generacije poljoprivrednika?

Iako je poljoprivreda sektor koji kod nas najsporije reaguje na primenu inovacija i digitalnih informacionih tehnologija, došlo je vreme da se na tom polju stvari radikalno menjaju. Sve je više primera da se velike kompanije, poput MК grupe, Delta agrara, kompanije Avital Agro i dr. već uveliko prestrojavaju na digitalnu poljoprivredu. MК grupa pokrenula je „Digitalnu akademijuˮ i projekat „Digitalni agronomˮ sa ciljem unapređivanja agronomskih znanja i menadžerskih veština zaposlenih. Ulaganje u kadrove, znanje i stalnu digitalnu edukaciju apsolutni su prioritet pomenute, ali i drugih velikih kompanija. Svako zaostajanje u tom segmentu za njih predstavlja opasnost za budućnost i neminovno se odražava na tržišnu konkurentnost.

Кoliko god se opirali – iz neznanja ili neinformisanosti –moramo biti svesni da digitalna tehnologija i sve što uz nju ide u poljoprivredi praktično menjaju sve. Ako neko misli da je to daleka budućnost, da neće time da se bavi, grdno se vara. Svakodnevna upotreba „pametnih telefonaˮ nam već mnogo pomaže i usmerava nas. Digitalizacija poljoprivrede predstavlja jedini način da se za kratko vreme poveća konkurentnost poljoprivredne proizvodnje. To je jedinstveni stav stručnjaka. Iskustvo sa primenom digitalnih rešenja je već pokazalo da poljoprivrednici u prve dve godine, u zavisnosti od grane proizvodnje, povećavaju profitabilnost sa 50 na 100 odsto.

Stručnjaci takođe veruju da digitalizacija poljoprivredu čini atraktivnom i privlačnijom za ulaganje novim generacijima poljoprivrednika. Donosi veći profit, a to je svakako dovoljan motiv za odluku da preuzmu ili sami pokrenu porodični posao, prošire farme, voćnjake, povrtnjake i dr. I da svakog dana ili po potrebi, uz instalirani softver, prate stanje roda, troškove, cene inputa, obaveštenja o vremenskim uslovima, upozorenja i savete kada i kojim sredstvima treba prskati useve, na koji način se (iz)boriti sa štetočinama. I sve to na na svojim kompjuterima ili pametnim telefonima. Prednost digitalizovane poljoprivrede ogleda se, pre svega, u uštedi vremena i repromaterijala, ali i u postizanju boljeg kvaliteta proizvoda.

Naši zvaničnici neprekidno ističu digitalizaciju poljoprivrede kao jedan od prioriteta Ministarstva poljoprivrede. Кad je već tako, šta treba činiti da nam poljoprivreda u budućnosti bude bolja, savremenija i privlačnija mlađim generacijama? Nesumnjivo, prvo se mora krenuti od agrarnog budžeta i izdvajanja sredstava za digitalizaciju i edukaciju poljoprivrednika. Godinama se insistira da agrani budžet bude pet odsto nacionalnog budžeta, ali to se još nije dogodilo. Da li će tako biti i u narednoj godini ostaje da se vidi, ali sudeći po obelodanjenom Zakonu o budžetu za 2022. godinu, poljoprivrednici ne mogu očekivati ništa više od onoga što već imaju.

Proces digitalizacije poljoprivrede u Srbiji sigurno neće biti ni lak, ni jednostavan, jer ne zavisi samo od onih koji stvaraju inovacije, već i od samih poljoprivrednika. Predrasude i nepoverenje prema inovacijama, kao i odsustvo želje za edukacijom vezanom za digitalizaciju moraju se prevazići. To je osnovni preduslov za suočavanje sa jednim od najtežih izazova u poljoprivredi nove ere. Da bi se srpski seljak upoznao sa značajem digitalizacije, edukovao i podstakao na korišćenje njenih blagodeti, potrebno je da sve državne i nevladine organizacije, pa i svaki pojedinac, daju svoj doprinos.

Stvaranje mogućnosti da softver za upravljanje bude lako dostupan i za računare i mobilne telefone svakom zainteresovanom poljoprivredniku od presudnog je značaja. Кada se to postigne, na njima samima je da stvore naviku redovnog unošenja podataka. Ostalo će uraditi platforme – od informacija i predloga do alarma upozorenja… Ne treba zaboraviti da su upornost i volja majka svakog uspeha.

„Besnilo je strašna bolest. Ne bismo voleli da ijedan čovek ikada oboli od nje. I zato smo danas ovde. Evropska unija pruža pomoć Srbiji tokom vakcinacije lisica, imajući u vidu da su one glavni uzrok širenja besnila u regionu. Poslednje tri godine nije bilo nijednog slučaja zaraze besnilom u Srbiji.“

Sakelaris Hurdas iz Delegacije Evropske unije u Srbiji kratko je objasnio značaj zaštite zdravlja životinja, makar to bile one koje retko viđamo. Naime, zdravlje ljudi često direktno zavisi od zdravlja životinja.

Stručnjaci upozoravaju: zaražena lisica deluje umiljato i spremna je da priđe čoveku

Besna lisica na selu može da ugrozi domaće životinje te time pričini štetu domaćinima. Takođe, poznato je da lisice ponekad zalutaju i u urbana naselja, gde mogu doći u kontakt sa napuštenim ili vlasničkim psima i mačkama. U svakom slučaju, besna životinja predstavlja rizik po ljude, ma gde živeli.

Zato se zdravlje ovih, ali i drugih divljih životinja, tiče svih, a kako je objasnio Hurdas, Evropska unija pomaže vakcinaciju divljih mesojeda u Srbiji još od 2010. godine. Za to vreme, EU je u ovu aktivnost uložila čak 16 miliona evra!

Posebno je zanimljivo da se ovakva vrsta vakcinacije obavlja – iz vazduha. Početkom juna avioni su poletali sa dva aerodroma, u Ečkoj i u Trsteniku, odakle su nadletali teritoriju čitave zemlje i postarali se da vakcinu ravnomerno rasporede.

Jaroslav Hartman vođa je tima pilota koji jedanaestu godinu zaredom vrše oralnu vakcinaciju, a za to vreme, kaže on, ceo tim je proveo u vazduhu ukupno 75.000 sati!

„Dnevno letimo dva puta, u maksimalnom trajanju od šest sati. Konkretno, ja sam danas radio rejon između Ćićevca i bugarske granice. Zadatak je da upravljam avionom po zadatoj putanji, dok se operater, koji je iza mene, brine o mašini – da pravilno funkcioniše i izbacuje vakcine na određenoj distanci“, objasnio je Dragiša Stojanović, jedan od pilota.

Vakcina se u obliku mamka distribuira dvaput godišnje, u proleće i jesen, objašnjava Katarina Tošić iz Uprave za veterinu.

„Sama vakcina obavijena je hranljivim mamkom, čiji miris privlači životinje – one pojedu mamak i na taj način bivaju imunizovane“, kaže Tošić.

„Imajući u vidu da je Zapadna Evropa iskorenila besnilo u divljoj populaciji, kod lisica i drugih divljih mesojeda koji su rezervoari virusa, odnosno nosioci besnila, a Uprava za veterinu i Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije prepoznali da ovaj problem postoji kod nas, još 2010. godine, uz pomoć Evropske unije, otpočeo je višegodišnji proces implementacije programa za iskorenjivanje besnila u divljoj populaciji“.

Prve kampanje su krenule još 2010. podseća Tošić. Program u Srbiji potpuno je usaglašen sa onim, koji se već decenijama sprovodi u zemljama Evropske unije.

„Važno je znati da smo u periodu između 2005. i 2010. u Srbiji registrovali između 170 i 200 slučajeva besnila u toku godine, a da je zahvaljujući ovom programu vakcinacije, taj broj počeo da pada. Sada već, poslednjih dve i po, tri godine, nemamo nijedan slučaj besnila. Znači da je program zaista uspešan i da smo na dobrom putu da potpuno iskorenimo besnilo u Srbiji“, zaključuje ona.

Stručnjaci upozoravaju – besna lisica nema ni slične simptome, poput recimo, psa zaraženog besnilom. Dok će zdrava lisica pobeći od potencijalne opasnosti kada ugleda ljude, zaražena lisica zapravo deluje umiljato i spremna je da priđe čoveku. Zbog toga predstavlja još veću opasnost!

 Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru. 

IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.

www.euzatebe.rs

Održan 16. SPIT – predstavljeno 160 mašina

Šesnaesta smotra poljoprivrede, industrije i trgovine SPIT održana je, posle godinu dana pauze, nadomak Kaća kod Novog Sada, a proizvođači su mogli da isprobaju oko 50 mašina i lično provere kako rade.

Poljoprivrednici su u velikom broju posetili ovogodišnji SPIT

Upravo je mogućnost da vide mehanizaciju u radu najveća prednost ovog događaja, ističu sami poljoprivrednici kojih je najviše bilo iz Vojvodine.

“Treći put sam ovde, ponuda je veoma dobra. Bavim se ratarstvom, imam pšenicu, kukuruz, soju i repu na 60 hektara i prvenstveno sam došao da bih pronašao odgovarajući traktor. Video sam jedan od 155 konjskih snaga. I cene su dobre, a dopada mi se što je široka ponuda i priključnih mašina“, navodi poljoprivrednik iz Temerina.

Ratar iz Kisača Miroslav Greksa je ove godine prvi put na SPIT-u u potrazi za traktorom od 60 konjskih snaga.

“Imam na devet hektara kukuruz i soju. Mala je proizvodnja, ali dobro je što na ovakvim skupovima ima svega i za nas koji se bavimo hobi poljoprivredom. Povezujemo se i sa drugim proizvođačima, žao mi je što nisam ranije dolazio”, navodi Greksa.

Prikaz mašina u radu direktno na njivi

Poljoprivrednicima je oko 40 izlagača predstavilo ukupno 160 mašina – traktore, podrivače, razrivače, sejalice za direktnu bradu, prskalicu najnovije generacije koja na brzini od 25-30 km/h menja položaj grana, a točkovi prskalice prate točkove traktora.

„Ovaj događaj razlikuje se od sajmova upravo po tome što proizivođači mogu da se uvere u kvalitet mašina kroz njihov rad. U fokusu su priključne mašine, a nakon toga i traktori i vučna sila koju ostvaruju i koja je potrebna za priključnu mehanizaciju, ukazuje predsednik Kluba 100P plus i organizator manifestacije Vojislav Malešev.

Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus

Ratari, primećuje, više gledaju samu mehanizaciju, a manje ko je proizvođač. Banaćani su zainteresovaniji za plugove, dok Bačvane više zanima redukovana obrada i mehanizacija za tu namenu.

“Podelili smo prikaz mašina po tipovima. Kada su plugovi, onda idu svi plugovi. Ako su podrivači, idu jedan pored drugog bez obzira na firmu, samim tim i poljoprivrednici mogu da uporede mašine različitih proizvođača“, navodi Malešev.

I trgovci su se uželeli manifestacija i skupova

Među domaćim i inostranim kompanijama našla se i firma Väderstad koja je predstavila nekoliko mašina.

“Imamo jednu širokorednu sejalicu Tempo, koja je i najinteresantnija posetiocima. Predstavili smo i jednu kratku tanjiraču i kultivator, takozvani gruber. Proizvođači mogu da vide i kako se sve podešava i namešta pre puštanja u rad. Mi podržavamo tehnologiju bez oranja, pa u vezi sa tim dobijamo i najviše pitanja“, navodi regionalni predstavnik ove kompanije Tamaš Rak.

Tamaš Rak pozitivno je iznenađen brojem posetilaca i njihovom zainteresovanošću

Dodaje da su se uželeli ovakvih manifestacija i skupova gde svaki put privuku nove kupce, ali i razmene iskustva sa ostalim izlagačima.

“Posebno nam je značajan ovaj događaj, jer odmah, na licu mesta, možemo da pokažemo kako naša mehanizacija i radi. Pozitivno smo iznenađeni brojem posetilaca i njihovom zainteresovanošću”, napominje Rak.

Poljoprivrednicima su predstavljeni i rezervni delovi, bilo je i predstavnika banaka koje nude različite kredite i osiguranja, a deo je bio posvećen i đubrivima.

Firma Biofor System već nekoliko godina promoviše svoje proizvode na SPIT-u, a na ovom im je fokus bio na Bioplugu, preparatu koji se primenjuje na žetvenim ostacima.

“Sezona žetve je prošla, žito je skinuto, ostala je slama koja se tretira ovim preparatom, organska masa je potrebna zemljištu. Dobar je odziv ove godine. Posebno nam je drago što smo tu posle godinu dana pauze, sve je dobro organizovano, a ovakvi događaji su odlični za povezivanje sa samim proizvođačima”, navodi Mario Štrangarić ispred Biofor Systema.

Skinuto 3,4 miliona tona pšenice, prinos 5,7 t/ha

Na skupu su se prisutnima obratili i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kao i Ministarstva poljoprivrede.

“Ovaj skup je veoma značajan, a posebno što se održava na kraju žetve, koja će ove godine svakako ući u istoriju, jer smo skinuli 3,4 miliona tona pšenice. Istorijski podatak je i da smo ostvarili prinos na nivou zemlje od 5,7 tona po hektaru“, istakao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević.

Na 16. SPITU su održane i različite radionice, a gosti iz Mađarske predstavili su zaštitu kukuruza od štetočina dronom.

Manifestacija SPIT održana je u Kaću 24. jula 2021. godine. Poljoprivrednici su dugo iščekivali ovu manifestaciju, koju neposredno nakon žetve tradicionalno organizuje Klub 100P plus. SPIT-u je prisustvovalo preko 1.000 posetilaca i oko 40 preduzeća koja su predstavila svoje prozvode i usluge. Kao i obično, dominiralo je učešće preduzeća čija je osnovna delatnost proizvodnja (i plasman) poljoprivrednih mašina, ali su se na štandovima predstavile i semenarske kuće, kao i druge kompanije koje se bave trgovinom inputa za poljoprivrednu proizvodnju.

Mali Pavle Putnik iz Kaća, sa ocem Đorđem i stricem Dimitrijem, u obilasku mašina na ovogodišnjem SPIT-u

Učesnike 16. SPIT-a najpre je u ime organizatora manifestacije pozdravio Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus, koji se tom prilikom zahvalio izlagačima i posetiocima i podsetio na značaj ove manifestacije.

Učesnike SPIT-a pozdravio je i čestitao organizatoru na održavanju manifestacije i Kristijan Brevenc, ataše za poljoprivedu, šumarstvo i zaštitu životne sredine Ambasade Austrije u Republici Srbiji. Manifestaciju SPIT ataše je ocenio kao vrlo značajnu.

Sa otvaranja 16. SPIT-a

16. SPIT u Kaću otvorio je Željko Radošević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji je tom prilikom preneo pozdrave ministra Branislava Nedimovića i osvrnuo se na rezultate žetve pšenice, kao i na samu manifestaciju.

–          Veliko mi je zadovoljstvo da učestvujem u ceremoniji otvaranja ovog izuzetno značajnog skupa, jer mi danas imamo jedinstvenu priliku da na ovom prostoru vidimo više od 160 eksponata mašina. U stvari, to nisu samo eksponati s obzirom na činjenicu da će deo ovih mašina biti prikazan u radu. Trenutak održavanja ove manifestacije je dobar, jer se nalazimo na kraju žetve 2021. godine. Ovogodišnja žetva će svakako ući u istoriju, jer smo sa naših polja uspešno požnjeli 3,4 miliona tona pšenice – rekao je Radošević i naglasio da je u ovogodišnjoj žetvi pšenice zabeležen i istorijski značajan podatak o ostvarenom najvišem prinosu na nivou zemlje od 5,7 tona po hektaru.

Učesnike je pozdravio i Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, koji je poljoprivednicima poželeo uspešnu godinu koju je ocenio kao tešku, uz konstataciju da je prošla tek njena prva polovina. Samolovac je podsetio i da resorni Sekretarijat kroz različite konkurse pomaže agrar, a da je samo ove godine bilo raspisano čak dvadeset osam različitih konkursa ove institucije.

Savetodavac dipl. inž. Bodan Garalejić je poljoprivrednicima održao predavanje o značaju i načinima očuvanja ugljenika u zemljištu

Klub 100P plus od samog osnivanja ima veoma dorbu saradnju i sa poljoprivrednim stručnim službama, a veoma intenzivnu i plodnu saradnju sa PSS „Institut Tamišˮ u Pančevu. To je potvrđeno i ove godine u vidu održavanja radionice posvećene adekvatnom načinu obrade zemljišta. Tačnije, savetodavac dipl. inž. Bodan Garalejić je poljoprivrednicima održao predavanje o značaju i načinima očuvanja ugljenika u zemljištu. Istakao je činjenicu da danas svi govore o emisiji ugljen-dioksida, a da podaci o tome u stručnim radionicama datiraju još iz 1983. godine – što znači da to nije nova stvar.

Dipl. inž. Nikola Škrbić, doajen poljoprivredne mehanizacije, održao je predavanje o izboru radnih organa mašina za obradu zemljišta

Na radionici, kojoj je svojevrstan doprinos kroz predavanje o izboru radnih organa mašina za obradu zemljišta, dao dipl. inž. Nikola Škrbić, doajen poljoprivredne mehanizacije, skrenuta je pažnja da se izborom radnih organa i sistema obrade zemljišta čuva ugljenik u zemljištu koji je vrlo značajan i koji je osnova organske materije zemljišta.

Vlada Republike Srbije usvojila je predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda od kojeg se očekuje da konačno uredi ovu oblast. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavio je intervju sa resornim ministrom, Branislavom Nedimovićem, povodom ovog predloga zakona u kojem objašnjava šta će njegova primena doneti u praksi.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede

• Zašto je potrebno da se posebnim Zakonom reši oblast trgovine poljoprivrednim proizvodima?

U Republici Srbiji poljoprivredna politika se zasniva na dva zakona a to su Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Međutim, nijedan od ova dva zakona ne omogućava regulisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda i uvođenje novih mehanizama uređenja tržišta, koji su potrebni da bi poljoprivreda Republike Srbije nastavila razvoj. Pored ovog problema imamo i situaciju da tržišni mehanizmi u Srbiji nisu u skladu sa merama organizacije zajedničkog tržišta u EU. Da bi Republika Srbija mogla u svoj sistem da implementira zahteve i mere, koje se odnose na uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda, kakva postoji u EU, potrebno je da uspostavi jedinstveni pravni osnov u domaćem zakonodavstvu. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prepoznalo je važnost donošenja zakona, na osnovu koga bi se različitim zahtevima i merama uredilo tržište poljoprivrednih proizvoda i stvorili uslovi za aktiviranje zahteva i mera uređenja tržišta, a sa ciljem da, u trenutku pristupanja EU, postoji izgrađen zakonodavni i institucionalni okvir, neophodan za implementaciju EU mehanizama, koji se odnose na organizaciju zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda. Mislim da je svima sada jasno da je krajnje vreme da donesemo ovakav akt koji će uneti red ali i sigurnost kako proizvođača, tako i trgovaca ali i potrošača.

• Rekli ste da rast konkurentnosti poljoprivrede u velikoj meri zavisi od formiranja efikasnog tržišnog lanca. Šta zapravo time želite da poručite?

Tržišni lanac na domaćem tržištu trenutno je veoma fragmentisan i nedovoljno organizovan, kako u oblasti proizvodnje, tako i u delu prerade, sa očiglednim deficitom organizacija za pružanje adekvatne logističke podrške i kao takav, predstavlja kočnicu daljem rastu konkurentnosti sektora poljoprivrede. Obaveze proizvođača za prilagođavanje zahtevima potrošača u pogledu kvaliteta i sledljivosti prehrambenih proizvoda sve su veće, naročito sa pojavom novih veleprodajnih sistema, čiji zahtevi po pravilu prevazilaze postojeće standarde na domaćem tržištu. Stvaranjem uslova za ispunjenje zahteva velikih prodajnih sistema umanjiće se rizik isključenja domaćih proizvođača iz ovog rastućeg segmenta tržišta. Takođe, standardizacija robe je vrlo važna za nesmetan razvoj sektora trgovine. Tržišni standardi omogućavaju kupcu i prodavcu lakšu komunikaciju i plasman na tržištu. Većina propisa, koji regulišu tržišne standarde i kvalitet poljoprivrednih proizvoda, a koji se trenutno primenjuju u Republici Srbiji, nije u potpunosti usklađena sa međunarodnim propisima i standardima, što otežava plasman naših proizvoda na inostrano tržište. Usaglašavanje domaćih propisa u ovoj oblasti sa međunarodnim propisima i standardima u mnogome će doprineti ne samo povećanju izvoza, već i regulisanju situacije na domaćem tržištu.

 Poljoprivrednici se žale na nedostatak sigurnosti u planiranju proizvodnje. Da li se to ovim Zakonom rešava?

Zadatak poljoprivredne politike jeste da kreira i sprovodi mere i rešenja koje će, između ostalog, doprineti poboljšanju efikasnosti tržišnog lanca. Državna podrška jačanju tržišnog lanca primenjivaće se kroz podršku jačanju kapaciteta i efikasnosti proizvođačkih organizacija i njihove infrastrukture, razvoj sistema tržišnih informacija, kao i kroz podršku proizvođačima u oblasti udruživanja i upravljanja postžetvenim aktivnostima. Jačanje integrisanosti tržišnog lanca biće podržano od strane države i to kroz podršku u vidu pomoći u kofinansiranju početnih administrativnih troškova. Posebna pažnja biće posvećena podršci udruženjima.

Vođenje poljoprivredne politike traži odgovarajuću obradu tržišnih informacija i njihovu analizu. Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), kao kompleksan sistem prikupljanja informacija o cenama poljoprivrednih proizvoda i repromaterijala na nacionalnom nivou, radi pružanja podataka o cenama korisnicima, uspešno je uspostavljen još 2004. godine. Međutim, u domaćem zakonodavstvu ne postoji sveobuhvatan propis kojim se utvrđuje i uređuje način funkcionisanja STIPS. Ovim zakonom biće propisana obaveza davanja informacija od strane učesnika na tržištu. Metodologija za prikupljanje, obradu podataka i izveštavanje o cenama biće usklađena sa evropskom metodologijom, a na osnovu usklađenih tržišnih standarda poljoprivrednih proizvoda.

• Da li se to odnosi i na klaničnu industriju?

Kako bi se uspostavio sistem praćenja uporedivih tržišnih cena trupova i živih životinja potrebno je predvideti da se beleženje cena odnosi na jasno definisanu fazu stavljanja na tržište. Na primer, označavanje trupova bi trebalo sprovesti u trenutku razvrstavanja u kategorije, odnosno klase. Od obaveze klasiranja se može napraviti izuzetak ukoliko obim klanja u tom objektu nema značajan uticaj na tržište, ukoliko se radi o sopstvenoj proizvodnji objekta za klanje, kao i ukoliko se radi o svinjskim trupovima poreklom od autohtonih rasa. Dakle, ovde govorimo o velikim preradnim kapacitetima.

 Kako će država moći da interveniše na tržištu nakon usvajanja ovog Zakona?

U svakoj tržišno orijentisanoj ekonomiji, povremeno dođe do poremećaja na tržištu u smislu rasta ponude određenog proizvoda i pada cena ili obrnuto. Ovim zakonom propisuju se intervencije na tržištu, kao vrsta mera uređenja tržišta za pojedine sektore, kao i način njihovog sprovođenja, što doprinosi održavanju stabilnosti tržišta. Takođe, propisane mere su usklađene sa intervencijama na tržištu EU. Da sumiram, želimo da unapredimo razvoj poljoprivrede, unesemo sigurnost poljoprivrednicima i omogućimo izvoznicima da više izvoze.

 Šta je to što je posebna novina kod ovog Zakona?

Mislim da ovde treba da naglasimo i član 29 koji govori o tome da ćemo na osnovu ovog propisa raditi na poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine koji pohađaju obrazovno-vaspitne ustanove i podizanja svesti u široj javnosti o značaju zdrave ishrane u razvoju dece i omladine. Za ove poslove biće nam potrebna i saglasnost iz Ministarstva zdravlja i prosvete.

Uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda obuhvata proizvode u sledećim sektorima: žitarice, šećer, suvo krmno bilje, seme, hmelj, voće i povrće, prerađevine od voća i povrća, vino, živo bilje i cveće, duvan, goveđe i teleće meso, mleko i mlečni proizvodi, svinjsko meso, ovčije i kozije meso, jaja, živinsko meso, pčelinji proizvodi i drugi sektori. Predviđeno je da Vlada Srbije utvrđuje listu proizvoda u sektorima.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je da će Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je prošle nedelje usvojila Vlada, a čije usvajanje se uskoro očekuje u parlamentu, omogućiti da svima u agrarnom lancu – od proizvođača do prerađivača – bude pronađeno mesto u sistemu na zakonom regulisan način, što je do sad bilo uređeno opštim zakonom o trgovini.

„Prvi put ćemo da regulišemo tržište između poljoprivrednih proizvođača, otkupljivača, prerađivača i da svakom nađemo mesto u sistemu na jedan zakonom regulisan način. Dobićemo alate da na tržištu regulišemo i ekstreme, sa najnižim i visokim cenama, što se na primer sada dešava sa žitaricama, pa imamo problem u stočarstvu“, rekao je Nedimović za RTS.

Do sad je to bilo, kako je dodao, regulisano preko Instututa robnih rezervi, koji je, prema rečima Nedimovića, spor institut.

„Sada će Uprava za agrarna plaćanja imati posebno telo koje će se baviti praćenjem cena, utvrđivanjem proizvođačkih cena, regulisanjem kad dođe do iskakanja. Sa druge strane, regulisaćemo položaj otkupljivača, ne može baš svako da kupuje na blatobran kako misli on, već će poput turističkih agencija, da imaju depozit, da postoje garancije da bi naši proizvođači uvek imali sigurnost – da kad prodaju robu, mogu i da je naplate“, napomenuo je ministar.

Ovim zakonom će se propisi u Srbiji uskladiti sa propisima EU, a ministar je naglasio da je najvažniji razlog regulisati srpsko tržište poljoprivrednih proizvoda.

Očekuje da taj zakon počne da se primenjuje od 2022. godine.

 

 „Svake godine se iz budžeta izdvaja 350 miliona evra za subvencije“

Ministar poljoprivrede je ukazao i da se svake godine iz budžeta izdvaja 350 miliona evra za subvencije dodajući da će ove godine biti još dva konkursa.

„Jedan će biti ozbiljno izdašan, 60 miliona evra, za nabavku fizičke imovine gazdinstava – oprema, objekti, mehanizacija, sve što može da služi, onima koji su mali a koji žele da postanu srednje veličine, srednji da se osnaže. Imali smo konkurs i iz Svetske banke i srpske vlade, dosta novca je ove godine uliveno u poljoprivredu, trudimo se da osavremenimo mehanizaciju jer su onda i manji troškovi i veći profit“, naveo je Nedimović.

Кomentarišući žalbe pojedinih proizvođača da im još nisu isplaćene subvencije, ministar je rekao da je 99 odsto isplaćeno.

„Gde imamo dopunu dokumentacije, moramo da iskontrolišemo. Кad bude ispravan tiket tad možda može da se dobije i loto“, rekao je ministar.

Nedimović je dodao i da je prehrambena industrija imala probleme zbog pandemije koronavirusa, pošto je tražnja bila mnogo manja.

„Tek sad očekujem da eksplodira, naročito sektor mleka i mesa, očekujem da će to ići dobro. Prošle godine smo imali rast poljoprivrede od pet odsto, treba da se potrudimo da očuvamo taj rast“, naglasio je ministar.

Izvor: N1

POBEDNIIK MEĐU RATARIMA MF 8S.265 DCT Exclusive

Prvi put u onlajn izdanju, za šta je kriva pandemija virusa Covid 19, u Milanu je 18. decembra 2020. godine održano proglašenje pobednika u izboru „Traktor godine 2021”. Proglašenje pobednika prvi put organizovano u digtalnom formatu, a ne na jednom od najvećih evropskih sajmova posvećenih poljoprivrednoj tehnici EIMA ili AGRITECHNICA.

Poslednji izbor za najbolji traktor u godini za nama bio je drugačiji po kompletnoj organzaciji, a tok nadmetanja je preko digitalne platforme TotY pratilo više od million gledalaca iz Evrope, Amerike i Australije. Iako je ovo takmičenje bilo specifično po mnogo čemu, nešto je ipak ostalo isto. Javnosti su u junu proizvođači traktora predstavili svoje kandidate za najbolji traktor u 2021. godini u različitim kategorijama. S obzirom na situaciju izazvanu pandemijom, žiri sastavljen od 26 članova, mahom specijalizovanih novinara iz 25 zemalja, među kojima je i Marija Antanasković iz lista Poljoprivrednik,  odlučio je da se ove godine svi traktori-kandidati nađu u finalnom izboru.

Za titulu najboljih u 2021. godini nadmetalo se 18 traktora u četiri različite kategorije. Naime, četiri traktora su bila u trci za titulu Tractor of the year 2021 za najbolji specijalizovani traktor: Antonio Carraro TONY 8900V, Fendt211VVario, Landni Rex 3-080 E Stage V, Valtra F105.

Za titulu Tractor of the year 2021 za najbolji univerzalni traktor nadmetali su se: Armatrac 1004 LUX CRD 4 Power Shuttle, Case IH Verstum 130 CVX DRIVE, Fendt 211 Vario, Kubota M6142, Valtra G135.

U kategoriji ratarskih traktora u trci za prestižno priznanje bilo je čak devet modela: Armatrac 1254 LUX CRD4, Case IH Quadrac 620, Claas Axion 960 CEMOSStage V, Fendt 1167 Vario MT, Kubota M7173 KVT, Landini Serie 7 V-SHIFT Stage V, Massey Ferguson 8S.265 DCT Exclusive, New Holland T6.160 Dynamic Command, Steyr 6240 Absolut CVT.

Svih18 modela traktora bilo je u konkurenciji za najbolji održivi traktor Tractor of the year 2021 – Best of Sustenability.

Massey Ferguson S8.265 – Tractor of the Year 2021

Kako se na prenosu ceremonije svečane dodele nagrada videlo, članovi žirija su najveći broj glasova u kategoriji ratarskih traktora dali modelu Massey Ferguson S8.265 DCT Exclusive, a nakon duge i duboke analize svih tehničkih parametara ovog modela. Najveći broj poena upravo ovom traktoru članovi žirija dali su, između ostalog, i zbog činjenice da je ovo bio potpuno novi model traktora koji ima potpuno novi stil, novu i inovativnu transmisiju, nov sistem za hlađenje, kao i ugrađenu novodizajniranu, komforniju i tihu kabinu. Takođe, uz ovaj traktor korisnicima će na raspolaganju biti i potpuno nov paket tehnologije.

Massey Ferguson S8.265

Pobednički traktor zapravo je vodeći u seriji u kojoj ima četiri modela snage od 205 do 265 KS, a zahvaljujući sistemu za upravljanje snagom motora obezbeđuje se i dodatnih 20 KS. Ono što izdvaja pobednički traktor u odnosu na druge modele MF jeste prednji deo traktora – hauba koja je potpuno odvojena od kabine. Ovo predstavlja takozvani Protect-U dizajn, a upravo zahvaljujući rastojanju od 24 cm u kabiini je manje buke, a smanjen je i prenos toplote i vibracija.

Telemetrijsko praćenje rada mašine, ali i cele flote, obezbeđeno je preko MF Connect telemetrijskog sistema i Datatronic 5 terminala koji se serijski ugrađuje. Korisnicima će na raspolaganju biti i Fieldstar 5, terminal za upravljanje paketom MF tehnologija koji obuhvata sistem za navođenje MF Guide, kao i sisteme za kontrolu sekcija na sejalicu i rad rasipača mineralnog đubriva.

Pobednički model  MF 8S.265 DCT Exclusive ima ugrađenu transmisiju koja u svom radu koristi tehnologiju dvostruke spojnice. Ova transmisija DynaE-Power zapravo objedinjuje komfor koji donosi kontinualno varijabilni menjač sa efikasnošću prenosnika sa uključivanjem pod opterećenjem. To smanjuje gubitak snage za 26% na većim brzinama, što doprinosi smanjenju potrošnje goriva do 5 odsto.

Korisnicima koji se odluče za jedan od modela MF 8S serije na raspolaganju će biti i Power Shiift menjač Dyna-7, koji obezbeđuje promenu stepena prenosa pod opterećenjem bez prekida snage. Naime, traktori s menjačem Dyna-7 imaju 28 brzina u oba smera kretanja. Takođe, korisnici će moći da izaberu i MF Dyna-VT varijabilnu transmisiju.

Taktori MF 8S imaju međuosovinsko rastojanje 3,5 m, a ugrađena je zadnja osovina koja je ojačana, što povećava vučnu silu za 10 odsto.

Valtra G135 Versu – Tractor of the year 2021 – The best of utility

I u ovoj kategoriji stručni žiri je ocenjivao čitav niz tehničkih parametara, uzimajući u obzir i činjenicu da ovi univerzalni traktori treba da odgovore na veliki broj zadataka kako u stočarskoj tako i biljnoj proizvodnji, i da pri tome treba da budu lako upravljivi i da imaju odlične manevarske karakteristike. Na osnovu ovih elemenata i zahvaljujući pažljivom detaljnom pregledu karakteristika, svestranosti, tehnološkoj ponudi upravljanja, veoma efikasnoj hidrauličnoj asistenciji i drugim osobinama, odlučeno je da Valtra G135 Versu dobije najviše bodova u svojoj kategoriji.

Valtra G135 Versu

Pobednički model je vodeći po snazi u svojoj G seriji koja ima ukupno pet modela. Osim G135, tu su i modeli G105, G115, G125 eco, G125 std, a broj koji je deo oznake na haubi traktora označava maksimalnu snagu motora. Uz karakteristiku bust (boost) na prva četiri modela serije obezbeđeno je i 5 KS više kada su potrebni, dok je na najsnažnijem modelu G135 povećanje snage do 10 KS. Sve traktore pogoni AGCO četvorocilindrični motor koji zadovoljava standard emisije izduvnih gasova Stage V, što se postiže primenom DPF i SCR sistema.

U radu sa traktorima G serije korisnici imaju utisak da rade sa mašinom koja ima CVT transmisiju, iako je reč o Power Shift menjaču koji obezbeđuje po 24 stepena prenosa za oba smera kretanja. Preciznije, svaki od četiri ranga A, B, C i D, ima po šest brzina. Maksimalna brzina u transportu dostiže 40 km/h. Osećaj da se radi sa traktorom koji ima CVT transmisiju obezbeđuje takozvani nivelator vožnje koji je ugrađen na SmartTouch naslonu za ruku. Valtra G135 u ponudi ima i izbor puzećih brzina, od kojih je najmanja 120 metara na sat.

Fendt V Vario 211 – The best of specialized

Na ovom modelu traktora ugrađena je kabina koja sa svim tehnologijama koje su zastupljene u njoj, a odnose se na upravljanje i rad, predstavljaju prozor u budućnost i postavljaju novi standard drugim proizvođačima. Posebno interesantna karakteristika ovog traktora je Dynamic Performance sistem koji, kada je potrebno, obezbeđuje dodatnu snagu od 10 KS. Ova dodatna ekstra snaga se kontroliše potpuno automatski i usklađuje se sa zahtevima. Ovaj traktor je ocenjen kao kvalitetan i pouzdan sa velikom efikasnošću.

Fendt V Vario 211

Na specijalizovani traktor Fendt V Vario 211 ugrađuje sa kabina nove generacije s integrisanim intuitivnim FendtONE konceptom kao deo standardne opreme. Inače, serija obuhvata pet modela Fendt 207 Vario, Fendt 208 Vario, Fendt 209 Vario, Fendt 210 Vario i pobednički Fendt 211 Vario maksimalne snage 124 KS, koja se postiže uz primenu  Dynamic Performance koncepta. Traktor Fendt V Vario 211, kao i drugi modeli serije, su dostupni u verzijama opreme Power, Profi i  Profi+.

U traktore ove serije ugrađuje se trocilindrični AGCOPower motor standarda emisije izduvnih gasova Stage V. Standard Stage V postiže se primenom katalizatora dizel-oksida DOC, filtera čvrstih čestica DPF i selektivnom katalitičkom redukcijom, ali se ne koristi sistem recirkulacije izduvnih gasova. I na pobedničkom traktoru, kao i na drugim u svim serijama Fendt, ugrađuje se čuveni kontinualno varijabilni menjač.

U zavisnosti od modela, širina ovih specijalizovanih traktora je od 1,07 do 1,68 m. Rukovaocu je uvek u radu sa traktorom obezbeđena sigurnost koju pruža filter kategorije 2, ugrađen u kabinu, a po potrebi  se koristi/uključuje onaj kategorije 4. Ovaj filter obezbeđuje zaštitu od prašine i drugih praškastih materija, tečnosti, kao i njihovih isparenja.

Claas 960 Axion – The best of Sustianble

 Pobednik kategorije Sustianble TOTY biran je među svim ovogodišnjim finalistima u sve tri kategorije. Žiri smatra da traktor Claas 960 Axion, zahvaljujući Cemos sistemu, predstavlja veliki korak napred ka održivoj poljoprivredi. Sve tehnologije dostupne na ovom traktoru koriste se na najjednostavniji način do sada. Optimizacija svih tehnologija i elektronike, kao i pritiska u pneumaticima, omogućava uštedu goriva i mnogo naprednije performanse u obavljanju različitih poslova u polju. Ova kategorija predstavlja zapravo model najskladnijih karakteristika traktora koje u potpunosti zadovoljavaju potrebe savremenog farmera, ali i zahteve u pogledu zaštite životne sredine, savremenih smart rešenja, kao i energetske efikasnosti.

Claas 960 Axion

Traktor Claas 960 Axion pripada kategoriji teških traktora. Karakteriše ga, kao i druge iz ove kategorije,velika vučna sila u skladu sa veličinom, produktivnost, ali i komfor u radu.  Traktore serije Axion 900 pogoni šestocilindrični motor FPTCursor 9 snage 445 KS. Ovaj motor ima emisiju izduvnih gasova StageV koja se postiže korišćenjem sistema selektivne katalitičke redukcije SCR. Motor pri radu na 1.800 o/min isporučuje, u zavisnosti od modela, maksimalnu snagu od 325 do 445 KS na traktoru. I na ovom modelu, kao i drugim u seriji, primenjen je Claas koncept koji omogućuje da se na 1.400 o/min postiže maksimalni obrtni momenat od 1.600 do 1.860 Nm. U sve modele serije Axion960 ugrađuje se pouzdana i efikasna CMATIC kontinualno varijabilna transmisija, koja, takođe, omogućava da se pun obrtni momenat može koristiti pri svim brzinama kretanja – od 0,05 do 50 km/h. I maksimalna brzina kretanja od 40, odnosno 50 km/h, u zavisnosti od tržišta, postiže se do 1.400 o/min, dok pri praznom hodu traktor radi na 650 o/min. Uz međuosovinsko rastojanje 3,15 m ova mogućnost rezultira odličnim prenosom vučne sile na podlogu.

Traktor je potpuno ISOBUS kompatibilan i operativne funkcije su integrisane u CEBIS terminal AXION 900. Ako je potrebno, ISOBUS priključne mašine mogu se kontrolisati i preko terminala S10.

Agroplus

SPIT je jedinstvena manifestacija na teritoriji Vojvodine koju Klub 100P plus tradicionalno organizuje svake godine nakon žetve pšenice.

Prikaz mašina u radu

I pored velike želje i zalaganja Kluba 100P plus kao organizatora, zbog značajno pogoršanog epidemiološkog stanja u našoj zemlji i velike neizvesnosti u pogledu jenjavanja pandemije, prinuđeni smo da otkažemo održavanje manifestacije 16. SPIT.

Iskreno se nadamo da će 2021. godina doneti stabilnu zdravstvenu situaciju i bolje stanje u poljoprivredi, te da ćemo nastaviti sa tradicijom održavanja SPIT-a.

Vojislav MALEŠEV

Žarko KOBILAROV

Žetveni post festum

Nekadašnji “prvi novci” od zemlje za paore danas nemaju gotovo nikakav značaj

Uoči žetve pšenice koja je zbog učestalih junskih kiša kasnila najmanje nedelju dana ratare je, osim visine i kvaliteta prinosa, najviše naravno, interesovala otkupna cena. Iako se očekivalo da cena zrna bude poznata pre nego što kombajni uđu u žitna polja to se nije dogodilo. Niko od velikih, ali ni malih otkupljivača do Vidovdana nije izašao u javnost sa otkupnom cenom. Kao i svake godine priča o ceni pšenice se po ko zna koji put ponovila. Uoči žetve u medijima i na društvenim mrežama, spekulisalo se i licitiralo sa cenom zrna. Otkupljivači su bili voljni da plate 17-18 dinara kilogram pšenice, dok su pojedina udruženja poljoprivrednika smatrala da ovogodišnja otkupna cena ne bi smela da bude manja od 22 dinara. U Zadružnom savezu Vojvodine rekli su da otkupna cena, koju su pojedini otkupljivači najavili 17-18 dinara za kilogram pšenice, obezvređuje uložena sredstva i trud ratara. Po kalkulaciji cene koštanja koju ZSV po ustaljenoj tradiciji svake godine objavljuje uoči žetve, proizvodna cena pšenice novog roda je 21,06 dinara za kilogram na prosečan prinos od 4,5 tone po hektaru, a prodajna 23,17.

Ovakva situacija sa cenom žita za paore je poražavajuća i ispod svakog dostojanstva. Skrojena je na svetskim berzama i pod pritiskom velikih zaliha koji se mere milionima kilograma, a u našim domaćim uslovima prevenstveno je određena voljom i interesima velikih otkupljivača i skladištara. Svih onih koji žito niti seju niti žanju, ali na (pre)prodaji zrna enormno više zarađuju od neposrednih proizvođača.

Za paore je cena žita poražavajuća

Nije sporno da je pšenica, po svemu, strateški proizvod ove zemlje. Ali, na žalost, zbog grupno-svojinskih interesa postala je laka meta za potkusurivanje i to je već godinama tako. Pored nezasitih apetita veletrgovaca, izvozno-uvoznog lobija, mešetara svih fela, neprimerenom odnosu prema pšenici, na žalost, nečinjenjem i blagonaklonim odnosom prema veletrgovcima, doprinosi i država. Malo se preduzima, ako se izuzme otkup za Robne rezerve (ako ga ove godine uopšte i bude!), da se neposredni proizvođač, ratar, zaštiti, a još manje obešteti.

Dezorjentacija proizvođača u odabiru sorte, pad kvaliteta zrna kao i više godina nestimulativne otkupne cene doprineli su da tržišni rejting pšenice padne na najniži nivo. I sada smo tu gde smo. Najvećim delom završena žetva je istovremreno i slatka i gorka, a nekadašnji “prvi novci” od zemlje za paore nemaju gotovo nikakav značaj.

Sve što se dešava sa hlebnim zrnom jasno govori da država, ne gledajući na trend svetskih i tržišnih oscilacija, definitivno mora da se odredi prema pšenici i vrati joj poljuljani ugled i dostojanstvo. Jer hlebno zrno je, pre svega, koliko god to neko želeo da prikaže drugačije, strateški proizvod, pa tek onda socijalna, berzanska i tražišna kategorija. Uvek je dobro kad pšenica rodi, ali nije dobro da ratar od toga nema nikave vajde i umesto zarade, trpi štetu i gomila gibitke.

ROD „TEŽAK“ 2,5 MILIONA TONA

Udruženje „Žita Srbije“, sa sertifikovanim uzorkovačima na terenu, kao i u razgovoru sa proizvođačima i stručnjacima, utvrdilo je uoči žetve stanje pšenice kao i očekivani kvantitet i kvalitet roda.

– Procena je da bi ukupan rod trebalo da bude „težak“ 2,5 miliona tona, a prosečan prinos 4,5 tone po hektaru. To je otprilike na nivou nekog prosečnog petogodišnjeg prinosa koji se već godinama manje-više u žetvi ponavlja, istakao je direktor Vukosav Saković, podsećajući da je u protekloj deceniji samo 2016. godine, koja je bila izuzetno rodna, ostvaren rekord od 5.1 tone po hektaru.

 

Da Srbija godinama ne vodi, u najmanju ruku, konfuznu politiku prema Evropskoj uniji i da je kojim slučajem već njena članica, poljoprivreda i poljoprivrednici bi to i te kako osetili.

Umesto finansijskog instrumenta pretpristupne pomoći kojeg sada koristmo (IPARD), kao država koja je deo evropske zajednice na raspolaganju bi nam bio mnogo izdašniji fond – Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj finansiran novcem iz budžeta Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP). Koliko bi srpska poljoprivreda iz te kase dobijala, teško je reći iz ove perspektive ali, uzmimo za primer komšijske zemlje koje su u Evropskoj uniji. Recimo, Hrvatska je u pretpristupnom periodu dobijala oko 25 miliona evra godišnje (koliko i Srbija ima iz IPARD-a), a po ulasku u EU imala je na raspolaganju 330 miliona, a potom i 500 miliona evra. Mađarska je umesto 53 miliona imala 551 milion evra, Rumunija umesto 193,5 miliona – čak 1,26 milijardi evra.

Koliku korist su od Zajedničke poljoprivredne politike, jedne od najstarijih EU politika, imali evropskih poljoprivrednici, a koliku naši nisu, veoma se dobro videlo u poslednjih dva meseca, od pojave krize izazvane virusom korona.

Zvaničnici EU ističu da ih je pandemijska kriza učinila svesnijim važnosti proizvodnje hrane i da je u prvi red stavila potrebu da pomažu i budu spremni za svoje farmere, koji su u prethodnom periodu imali ozbiljnih problema u poslovanju.

COVID-19 – mere EU za poljoprivredu i ribarstvo

A evo šta je sve Brisel uradio za njih i koliko im je para obezbedio:

Najpre, još u martu Komisija je brzo postupila obezbeđujući sigurnost hrane i jedinstveno tržište tako što je donela mere o upravljanju granicom.

Potom, iz privremenog okvira državne pomoći poljoprivrednicima je dato do 100.000 evra, a za kompanije za preradu poljoprivrednih proizvoda i do 800.000 evra. To se može nadopuniti sa dodatnih 20.000 do 25.000 evra “de minimis” pomoći, što potencijalno donosi nekoliko dodatnih milijardi evra iz nacionalnih budžeta evropskom poljoprivredno-prehrambenom sektoru.

Nakon toga usvojene su određene mere fleksibilnosti u pogledu direktnih plaćanja, ruralnog razvoja i provera na licu mesta. Naime, direktna plaćanja avansno su povećana sa 50 odsto na 70 odsto, a plaćanja za ruralni razvoj sa 75 odsto na 85 odsto. Omogućeno je da države članice avanse plate poljoprivrednicima pre nego što okončaju sve kontrole na licu mesta, a smanjen je i broj fizičkih kontrola gaazdinstava.

Dalje, Komisija je 20. aprila usvojila izuzetnu fleksibilnost i pojednostavljenje u korišćenju fonda za ruralni razvoj kako bi proširila opseg podrške ruralnim malim i srednjim preduzećima. Poljoprivrednicima su na raspolaganje stavljeni krediti do 200.000 evra pod povoljnim uslovima, a države članice mogu da dodele sredstva raspoloživa u okviru svojih Programa ruralnog razvoja za finansiranje akcija suočavanja sa krizom.

Konačno, 30. aprila usvojen je drugi paket mera, koji se sastoji od 12 zasebnih propisa, a koji imaju za cilj stabilizaciju tržišta. Predloženo je i da se napravi nova privremena mera koju podržava EAFRD. Ova nova mera omogućiće državama članicama da uplate paušalni iznos poljoprivrednicima i malim poljoprivredno-prehrambenim preduzećima posebno pogođenima krizom COVID-19. Paušalna plaćanja biće obavljena do 31.12.2020, tako da maksimalni iznos podrške ne sme prelaziti 5.000 evra po poljoprivredniku i 50.000 po malom ili srednjem preduzeću. To se nadovezuje na pomoć de-minimis za poljoprivredni sektor i povećanu gornju granicu državne pomoći. Ovaj predlog još uvek treba da usvoje Savet i Evropski parlament. Nova mera osmišljena je tako da državama članicama pruža veliku fleksibilnost za njeno sprovođenje.

Na primer, podrška može ciljati samo određene kategorije korisnika ili sektore (one koji su posebno pogođeni krizom), koje će se definisati u svakom programu ruralnog razvoja, na osnovu objektivnih i nediskriminatornih kriterijuma. Korisnici koji primaju podršku ne bi morali da opravdavaju stvarno korišćenje sredstava, jer paušalna plaćanja ne zasnivaju se na fakturama koje korisnici moraju da podnesu. Izdaci mogu biti prihvatljivi pre podnošenja amandmana na program ruralnog razvoja. Izmene programa ruralnog razvoja koje uvode novu meru Komisija će obraditi u najkraćem mogućem roku.

Predviđeno je da se sve navedene mere finansiraju iz postojećeg budžeta za 2020. godinu bez upotrebe takozvane krizne rezerve. Pritom, direktna plaćanja poljoprivrednicima neće biti smanjena.

S. Gluščević