Znanjem do boljeg položaja poljoprivrednika

Ove godine se na Seminaru okupilo blizu 500 učesnika, poljoprivrednih proizvođača, agronomskih stručnjaka, predstavnika državnih tela koja kreiraju agrarnu politiku, ali i preduzeća koja na tržištu obezbeđuju inpute i poljoprivrednu tehniku.

Opstanak i konkurentnost na tržištu poljoprivrednih proizvoda navode poljoprivredna gazdinstva da svakim danom proširuju svoja saznanja i unapređuju način rada. To iziskuje nova znanja, borbu za bolju privrednu poziciju, kao i međusobnu razmenu iskustava. Cilj je povećanje produktivnosti i ostvarivanje veće dobiti, što se u aktuelnim prilikama može postići samo uštedom inputa i povećanjem prinosa. Svesni ovakvih prilika i činjenice da su dobre i validne informacije presudne za postizanje ciljeva, poljoprivrednici, članovi Kluba 100P plus, su se tradicionalno okupili na Tari, na 16. Zimskom seminaru farmera. Seminar je održan od 26. januara do 1. februara 2020. godine.

Ove godine se na Seminaru okupilo blizu 500 učesnika, poljoprivrednih proizvođača, agronomskih stručnjaka, predstavnika državnih tela koja kreiraju agrarnu politiku, ali i preduzeća koja na tržištu obezbeđuju inpute i poljoprivrednu tehniku za poljoprivrednu proizvodnju.

 

Ovogodišnji Zimski seminar farmera na Tari zvanično je otvorio prvi čovek srpskog agrara, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. Otvarajući Seminar, Nedimović je rekao da Klub 100P plus vidi kao platformu koja doprinosi unapređenju agrara. Da Klub ima uticaj na razmišljanja kreatora agrarne politike potvrdio je i sam ministar, govoreći o onome šta je urađeno, ali i o izmenama koje se mogu uskoro očekivati, a tiču se poljoprivredih proizvođača.

 

Ministar je napomenuo da je u toku izrada novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu i da još uvek ima prostora za izmene. Na osnovu sugestija i predloga sa terena, pa i inicijativa predstavnika Kluba, Ministarstvo se odlučilo za dugogodišnje izdavanje državnog zemljišta, ocenjujući ovakav korak kao meru koja doprinosi očuvanju ovog resursa. Govoreći o saradnji sa Klubom, ministar Nedimović se osvrnuo i na period kada se na Tari razgovaralo o tome kada će se početi sa IPARD-om, naglasivši da danas postoji akreditacija i da se sprovode mere iz ovog programa. U svom obraćanju poljoprivrednicima i učesnicima Seminara ministar je najavio za septembar početak projekta Srbija 2020–2025. Ovim projektom je planirano da se 70 miliona evra usmeri za kupovinu mehanizacije. Sredstva su predviđena za sve koji se bave poljoprivredom. Najavljen je, takođe, i Zakon o profesionalnom poljoprivrednom proizvođaču. Ovaj zakon će se odnositi na aktivnog poljoprivrednika koji živi od poljoprivrede i koji ima pravo da traži subvencije na većem nivou od ostalih.

Spreman je, kako je rekao Branislav Nedimović, i izmenjen Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju.

• Ideja izmenjenog Zakona je da odvojimo ljude koji mogu da žive i rade od poljoprivrede od onih koji to ne mogu. Da se napravi jasna razlika u sistemu subvencionisanja onih koji se bave poljoprivredom 24 sata od onih koji se njom bave usput i samo ponekad se pojave na konursima za subvencije – rekao je Nedimović, uz objašnjenje da se danas 60% korisnika subvencija ne bavi isključivo poljoprivredom. U pitanju su samo vlasnici Kako je najavio ministar, od jeseni će ova slika biti izmenjena jer će subvencije (i to u većem iznosu) biti namenjene samo profesionalnim poljoprivrednicima. Biće povećana i proizvodna površina za koje će se dodeljivati subvencije, a može se očekivati da će se ona sa sadašnjih 20 ha povećati na 50 do 70 ha.

Ministar je za 1. mart najavio i poziv za regresiranje za dizel gorivo po prošlogodišnjem modelu, ali je najavio i novi model koji će se primenjivati od jeseni. Novi model će poljoprivrednicima obezbediti višestruko veće subvencije za gorivo po hektaru od dosadašnjih.

Podrška Pokrajine

 

 

Agrarni budžet za 2020. godinu iznosi preko 7,8 milijardi dinara, od čega je veliki deo ovih sredstava opredeljen za direktnu podršku poljoprivrednicima u Pokrajini u okviru programa za razvoj. Znatna budžetska sredstva namenjena su direktnoj podršci putem Programa za zemljište i Programa za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju – rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, pozdravljajući učesnike 16. Zimskog seminara farmera. Tom prilikom Radojević se osvrnuo na aktuelne i buduće pokrajinske konkurse posvećene agraru, ukazavši istovremeno na značaj jedinstvene agrarne politike koja donosi izvesnost i kontinuitet u poljoprivredi.

• Poljoprivrednici u podsticajnoj politici nacionalnih institucija žele predvidljivost, izvesnost i kontinuitet u davanju bespovratnih finansijskih sredstava da bi mogli da planiraju poljoprivrednu proizvodnju i investiciona ulaganja – istakao je dr Vuk Radojević.

Sekretar Vuk Radojević je posebno istakao značaj udruživanja za poljoprivrednike i izrazio zadovoljstvo što na teritoriji Vojvodine postoji tako reprezentativno udruženje poljoprivrednika poput Kluba 100P plus, koji je izuzetno brojan. Istakao je da upravo ovakve asocijacije mogu graditi uspešan partnerski odnos sa donosiocima odluka.

 

O stočarstvu

I na ovogodišnjem 16. Zimskom seminaru farmera nisu izostale teme vezane za stočarsku proizvodnju. Prof. dr Dragan Stojanović je govorio o šansi za srpsko stočarstvo, o proizvodnji mleka i govedarstvu. Kada je reč o proizvodnji mleka Stojanović je napomenuo da značajan deo proizvedene količine u trgovanju ne ide zvaničnim kanalima, pa se stoga ne može ni računati na visoki kvalitet. Ipak, u odnosu na situaciju u prošlosti kada je ovim kanalima na tržištu plasirana čak polovina mleka danas je udeo ovakvog trgovanja znatno manji. Stočari, proizvođači mleka u Srbiji mogu da računaju na stabilnu i nisku cenu koju ostvaruju za svoju robu. Cena je oko 30 evrocenti po litru, a ovakvi uslovi na tržištu su rezultat činjeničnog stanja da čak 80 odsto tržišta “drži” samo nekoliko mlekara. Problem u mlečnom govedarstvu Stojanović vidi i u zastupljenim rasama koje imaju nisku produktivnost, koja je na nivou 2.500 kg mleka po grlu. Značajan deo mleka, čak 80% koje se plasira na tržištu, potiče sa farmi koje imaju do 10 grla. Ipak, poslednjih godina država, kako je objasnio Stojanović, različitim merama podržava i podstiče farmere koji su se odlučili za proizvodnju mleka. To je veoma važno pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da se čak 73% farmi nalazi u nepovoljnim brdsko-planinskim područjima. Da bi se unpredila proizvodnja mleka, ali i mesa, treba više pažnje posvetiti selekciji. Na izbor rasa treba obratiti posebnu pažnju i kada je u pitanju proizvodnja mesa. Jer, kako naglašava prof. dr Dragan Stojanović, za proizvodnju mesa u našoj zemlji postoje dobri agroekološki uslovi, intenzivna ratarska proizvodnja koja obezbeđuje jeftinu i kvalitetnu hranu, dobar genetski potencijal, ali nam nedostaje kontinuitet u proizvodnji. Kao šansu za ostvarenje veće cene profesor vidi i u okretanju ka alternativnim izborima uzgoja kao što je organski ili pak proizvodnja poznatog geografskog porekla.

O kvalitetu pšenice

Nedavno se u javnosti pojavila informacija o uvozu 30.000 tona pšenice iz Mađarske. To je pokrenulo i pitanje kvaliteta domaće pšenice, kao i o razlozima zašto se domaći poljoprivrednici odlučuju da u proizvodnji idu na količinu, a ne na kvalitet zrna. Ovakvu situaciju na terenu objasnila je dr Jasna Mastilović iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu. Tom prilikom, govoreći o ulozi skladišta u ekonomskoj valorizaciji roda zrnastih kultura, s posebnim osvrtom na pšenicu, Mastilović je napomenula da cena pšenice dugoročno beleži značajan porast za period od 1960. do 2020. godine. Kako bi povećali vrednost robe koju proizvode, pa i pšenice, ratari se odlučuju na skladištenje koje neretko nije urađeno na adekvatan način, te se kvalitet robe dodatno smanjuje. Država je kroz podršku pomogla mnogim farmerima da realizuju ideju izgradnje sopstvenih skladišta, a u cilju ostvarivanja veće dobiti bila je najavljena i primena robnih zapisa, što, nažalost, u praksi nije zaživelo. U praksi se, najčešće, i dalje roba predaje tokom žetve, a kako nema razvrstavanja po kvalitetu nastaje mešavina zrna pšenice različitog kvaliteta. Ipak, na realizovanu cenu u prodaji utiče više faktora. To su, kako je napomenula dr Jasna Mastilović, trenutak predaje robe, količina primesa, sadržaj vlage i faktori kvaliteta. Za kvalitet se može reći da je relativan, jer kako kaže naša sagovornica, konditorska industrija s jedne strane, i mlinari i pekari s druge strane imaju različite zahteve u pogledu kvaliteta pšenice. Na lošiji kvalitet pšenice u prošloj proizvodnoj godini uticala je i pojava fuzarijuma, čijoj pojavi su pogodovale vremenske prilike, ali i drugi faktori. Ipak, da bi se pojavio fuzarijum u obimu koji značajno utiče na kvalitet pšenice moraju se poklopiti svi ti faktori, te su šanse da se u ovoj proizvodnoj godini pojave iste prilike minimalni. Kada je reč o kvalitetu sorti koje se gaje u našoj zemlji, a s obzirom na činjenicu da se plaćanje robe obavlja na osnovu količine, logično i očekivano da se ratari odlučuju na visokoprinosne sorte. Da bi se ovakva situacija promenila neophodni su razvrstavanje pšenice i njena valorizacija po određenom kvalitetu. Tada bi se, očekuje se, i proizvođači odlučili za proizvodnju kvalitetnijeg zrna. Da bi sistem funkcionisao na ovaj način potrebno je da na tržištu postoje takozvani komercijalni silosi. S druge strane, razvrstavanje robe po kvalitetu je posao koji zahteva i angažovanje velikog broja ljudi koji treba da opsluže veliku količinu robe koja u prikolicama čeka na prijem.

O kvalitetu pšenice govorio je i dr Novica Mladenov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, koji je takođe naglasio da kvalitet pšenice nije definisan jednim parametrom i da svaka zemlja ima svoje standarde. Kako bi se poboljšao kvalitet hlebnog zrna, po mišljenju Mladenova, potrebno je povećati proizvodnju pšenice poboljšivača.

Zaključci i zahtevi

Tradiconalno, i na ovogodišnjem Zimskom seminaru farmera, Klub 100P plus je sastavio zaključke i zahteve čije će ispunjenje doprineti boljem položaju poljoprivrednika u zemlji. U cilju ispunjenja, ovi zahtevi će biti upućeni nadležnim institucijama, a rešenje nekih od njih, kao što je reformisanje sistema PIO za članove poljoprivrednih gazdinstava, zatim odvajanje profesionalnih poljoprivrednika od drugih, kao i novi Zakon o zemljištu najavio je i sam ministar Branislav Nedimović. U ime učesnika Seminara, zahteve je izneo predsednik Kluba 100P plus Vojislav Malešev.

Klub, između ostalog, zahteva izmene uslova propisane programom IPARD 3 koje se odnose na sektor ostalih useva i voća i povrća. Naime, zahtev da donja granica u proizvodnji u zaštićenom prostoru ostane 0,5 ha, a da se gornja pomeri sa 20 ha na 10 ha, s obzirom na to da Klub smatra da oni koji imaju organizovanu proizvodnju na 20 ha u zaštićenom prostoru jesu veliki sistemi. Traži se, takođe, i pomeranje granice kada je u pitanju izgradnja skladišnog prostora za povrtare na površinu od 5 do 100 ha.

Na Seminaru je traženo da se donja granica za korišćenje sredstava IPARD-a pomeri sa 20 na 50 ha za ratarsku proizvodnju. Predlog Kluba 100P plus je i da se za subvencije vezane za realizaciju investicija u visini do 40.000 evra realizuju preko Nacionalnih mera i da ne idu na IPARD programa.

Dat je predlog i da se uprosti registracija gazdinstava tako što će se prihvatati ugovor o zakupu bez naknade i bez overe kod notara. Kod kupovine poljoprivrednog zemljišta treba, po mišljenju Kluba, prihvatiti ugovore o kupovini overene kod notara, kao i to da ugovore sa crkvenom opštinom treba prihvatiti kao validne bez potpisa sveštenika. Kada je reč o zakupu zemljišta sa pravnim licima, predlog je da se prihvate i ovi ugovori bez overe kod notara.

Klub će uputiti i zahtev da se povećaju bespovratna sredstva u nacionalnom programu sa 1,5 milion na tri miliona dinara, kao što je i bilo. Potrebno je podići i broj hektara kod direktnih davanja koja se odnose na osiguranje useva, a koji sada iznose 40 odsto premije osiguranja za maksimalnu površinu od 20 ha.

Upućen je i zahtev da se Uredba u sektoru voćarstva, koja se odnosi na uslove izvoza u Rusku Federaciju, i koja definiše ko može da bude izvoznik na osnovu zapremine skladišnog prostora ukine pošto je ta mera, po mišljenju Kluba, unazadila proizvođače voća.

Savremne tehnologije za veću produktivnost

 Nakon jesenjeg sajma poljoprivredne tehnike Agritechica, koji su posetili i članovi Kluba, i na 16. Zimskom seminaru velika pažnja posvećena je novitetima prikazanim u Hanoveru. Osim tehnike koja doprinosi povećanju produktivnosti u radu, predstavljene su i nove tehnologije biljne proizvodnje koje doprinose očuvanju resursa i povećanju profita.

petak, 10. april 2020.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je za televiziju Prva rekao da setva ide po planu i da je Vlada odlučila da poljoprivrednicima dozvoli da tokom vikenda rade na njivama i da ih niko neće dirati ako su na traktoru. 

 

Nedimović je rekao da bi u petak Vlada trebalo da usvoji mere koje će omogućiti da se po povlašćenim uslovima daju krediti za ostvarivanje poljoprivredne proizvodnje i da će biti i sektorskih mera, kao i da će se ići na otvaranje elektronske zelene pijace.

Upitan o navodima da je jedan ratar uhapšen dok se vraćao sa njive, Nedimović je rekao da je to bio nesporazum i da je situacija prevaziđena.

Za danas je najavio  ponovni izvoz kvasca i jestivog ulja iz Srbije.

U nedelju 22. marta stupila je na snagu nova odluka Vlade Srbije o zabrani kretanja za sve građane od 17 časova do 5 časova ujutru, u cilju sprečavanja širenja virusa COVID-19.

Udruženje poljoprivrednika Klub 100P plus obratilo se ministru Branislavu Nedimoviću sa molbom da se dozvoli kretanje poljoprivrednicima u poljoprivrednim mašinama i posle 17 h. Naime, poljoprivrednici u svojim mašinama nisu u direktnom kontaktu sa drugim osobama, te nema opasnosti od zaraze, a agrorokovi teku i potrebno je sve operacije uraditi na vreme kako bi se obezbedila prehrambena sigurnost građana Srbije i u budućem periodu.

 

Ministar Nedimović postigao je dogovor sa ministrom policije i dozvoljeno je kretanje poljoprivrednim proizvođačima do 20h.

Poželjno je da poljoprivrednici imaju kod sebe karticu o poljoprivrednom gazdinstvu i važeću potvrdu o aktivnom statusu gazdinstva.

Apelujemo na sve poljoprivrednike da se savesno i odgovorno ponašaju i slede preporuke struke o zaštiti, dezinfekciji i  distanci od 2 m, naročito u slučaju dolaska servisera.

Korišćenje biomase žetvenih ostataka predstavlja vrlo jasan primer cirkularne bioekonomije. Treba ipak da se napomene da pri tome mora da se vodi računa o uticaju na plodnost zemljišta. Protivnici odnošenja žetvenih ostataka često neopravdano kritikuju takvu praksu, mada je stvarni efekat odnošenja upitan. Posebno ukoliko se, istovremeno, primenjuju i mere poput odgovarajućeg plodoreda, pokrivnog useva, vraćanja pepela ili ako se razmatraju neki negativni efekti unošenja žetvenih ostataka u zemljište.

Jedna vrsta žetvenih ostataka, oklasak kukuruza, je u tom pogledu specifičan. U postupku ubiranja klipova kukuruza, pre svega, beračima-komušačima, suv oklasak se, nakon krunjenja, nalazi u ekonomskom dvorištu, pa je razumno da se koristi. Pre svega kao gorivo, za vlastite potrebe, ili da se proda drugim korisnicima. Udeo onih koji za žetvu kukuruza primenjuju berače-komušače sve je manji, ali još uvek značajan. Postoje i slučajevi, u Austriji i SAD, razvoja kombajna koji ubiru zrno, ali prikupljaju i oklasak.

Poznato je da agro biomasa ima, kao gorivo, lošije osobine od drvne biomase. Toplotna moć je neznačajno niža, i to, pre svega zbog i do deset puta većeg sadržaja pepela. U tom pogledu je oklasak bolji od drugih žetvenih ostataka, jer je sadržaj pepela ispod 2%, dok je kod slame i kukuruzovine preko 5%. Nadalje, agro biomasa ima i pet puta više azota, značajno više kalijuma i hlora. Temperatura omekšavanja i topljenja pepela niža je nego kod drveta, a sve je to negativno za proces sagorevanja.

Oklasak se, kao gorivo, koristi na skoro svim semenskim centrima, za sušenje klipova. To je u potpunosti rešeno, ekonomski i sa stanovišta zaštite životne sredine opravdano. Jedino nije rešeno korišćenje komušine, koja preostaje u ekonomskom dvorištu u slučaju kada se primenjuje njeno odvajanje na stacionarnim komušačima.

Što se tiče oklasaka na gazdinstvima, oni se, uglavnom, koriste kao gorivo za peći i kotlove namenjene za grejanje stambenog prostora, te u štednjacima. Snaga takvih uređaja je u dijapazonu 4 do 50 kW. Primenjuje se i kosagorevanje sa drvetom i drugom biomasom u kotlovima snage do 500 kW, za grejanje staklenika i plastenika. Ono što preostaje, prodaje se drugima, a cena ove biomase je, po pravilu, niža od ostalih. Moglo bi se reći da se, već sada, gotovo celokupna količina oklasaka iskoristi.

Emisije zagađujućih materija

Korišćenje biomase kao goriva, pored toga što se koristi domaći obnovljivi izvor energije, ima još veći značaj zbog toga što se smanjuju emisije ugljen-dioksida, glavnog uzročnika efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja. Na žalost, sagorevanje je praćeno i emisijama zagađujućih materija. To su, pre svega, ugljen-monoksid, teški nesagoreli ugljovodonici, praškaste materije i azotni oksidi. Njihova količina trebalo bi da bude što manja, a smanjenjem većine zagađujućih materija raste i stepen korisnosti uređaja. Ova oblast regulisana je, na nacionalnom nivou, Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje. U ovoj Uredbi date su vrlo stroge granične vrednosti, a odnosi se samo na drvenu biomasu. Za agro biomasu ne postoje propisi. Treba navesti da ograničenja definisana za drvnu biomasu ne bi mogla da se ispune za agro biomasu.

Drugi značajan dokument je nacionalni standard, preuzet od evropskog, SRPS EN 303-5, a odnosi se na kotlove za čvsta goriva snage do 500 kW. U njemu su definisane klase kotlova, po emisijama zagađujućih materija, tri do pet. (U prethodnoj verziji, nova je iz 2016, bile su klase jedan do tri.) Standard nije obavezujući, ali daje dobre smernice za potencijalne izmene uredbe u pogledu primene agro biomase kao goriva. Stoga bi trebalo da se definisani zahtevi ispune. Na primer, da šaržne peći i kotlovi, ručno loženi, zadovoljavaju najmanje klasu 3, a automatski loženi klasu 4.

Na nivou Evropske unije ne postoji legislativa vezana za ovakav tip uređaja i agro biomasu, ali, već sada su u pojedinim zemljama na snazi nacionalni propisi. Zbog toga bi za domaće proizvođače peći i kotlova, orijentisane ka izvozu, bilo od značaja da se emisije zagađujućih materija svedu ispod granica za klasu 4. Time će se ostvariti i rad sa višim stepenom korisnosti.

Proizvodi i moguća rešenja

Oklasak se kao gorivo koristi u različitim pećima, kotlovima i štednjacima. Jedan primer prikazan je na slici.

Najčešeće su to uređaji koji nisu dovoljno prilagođeni navedenim zahtevima u pogledu emisija zagađujućih materija i stepena korisnosti.

Pitanje je i koja je forma oklasaka. Da li se nakon krunjenja, u zavisnosti od tipa krunjača, dobijaju celi, grubo, pa čak i fino drobljeni oklasci. To utiče na rešenje ložišta. U novije vreme primenjuje se i peletiranje oklasaka. Time oklasak postaje transportibilan, skladišni prostor znatno je smanjen, sagorevanjem u odgovarajućem uređaju ostvaruju se bolji efekti, a primenljiv je i van ruralnih oblasti. Jedino je negativno to što je cena peleta dva do preko tri puta viša.

Domaći proizvođači nude različita rešenja peći i kotlova. Jedno od takvih, za drobljeni oklasak i pelet, s automatskim loženjem, proizvodi firma Termoplin iz Mladenovca (termoplin.rs).

Firma ATI-Terming iz Kule (termingkula.rs), proizvodi kotao za agro pelete, pa time i za pelete oklasaka. On je testiran, te u radu sa peletima slame ostvaruje klasu 5.

Ista firma proizvodi i jednostavne šaržne kotlove sa ručnim loženjem, u kojima bi mogao da se uspešno koristi ceo, ili grubo drobljeni oklasak. Ukoliko bi moglo da se ostvari da zadovoljava klasu 3, to bi za mnoge domaće korisnike bilo prihvatljivo rešenje. Verovatno bi bilo najbolje da se koristi u kombinaciji s akumulatorom toplote, te da pretežno radi sa nazivnim učinkom, uz ostvarenje najvećeg mogućeg stepena korisnosti i najnižeg nivoa emisija zagađujućih materija.

Vizije budućnosti

Ocenjeno je da postoje mogućnosti da se korišćenje oklasaka kao goriva unapredi. To bi značilo manje štetnih uticaja na životnu sredinu, viši stepen korisnosti, te i finansijske efekte. Ne treba da se zanemari i to da se boljom valorizacijom ovog nuzproizvoda podstiče ruralni razvoj, te doprinosi preuzetim obavezama Srbije u pogledu korišćenja obnovljivih izvora energije, kao i doprinos bioekonomiji.

Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada, u saradnji sa Tehničkim univerzitetom Hamburg radi na projektu Mobilization of corn cobs as energy source and improvement of heat generators concerning environmental impacts (mobilizacija energije oklasaka i unapređenje uređaja za sagorevanje sa stanovišta uticaja na životnu sredinu). Projekat sufinansira DBU, Deutsche Bundesstiftung Umwelt (Nemačka fondacija za zaštitu životne sredine). Očekuje se da prvi rezltati rada budu prezentovani sredinom 2020. godine, a i da rešenja budu prihvaćena od proizvođača opreme.

Oklasak može da se koristi i za druge namene, da bude sirovina za brojne proizvode. Jedan zanimljiv primer je da se drobljeni oklasak koristi kao zamena za pesak i druga sredstva, kao prostirka za ekskremente domaćih životinja. Jedan domaći proizvođač ovakav proizvod već izvozi, po povoljnoj ceni, u Nemačku.

I u pogledu korišćenja oklaska traže se nova, inovativna, rešenja, a granice mogućnosti ne postoje.

dr Milan Martinov

Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Šansa za poljoprivredu

U Agronomskoj reviji 1/2019 opisani su pojmovi cirkularne i bioekonomije i naznačen njihov značaj. Ovde je u fokusu povezanost ova dva pojma, pri čemu je, za slučaj bioekonomije fokus na poljoprivredi.

Zvanična definicija cirkukularne ekonomije Evropske unije je (preuzeto iz publikacije (EREK – European Resource Efficiency Knowledge Centre: The implementation of the circular economy in Europe, 2019): U njoj je vrednost proizvoda i korišćenih materijala očuvana dokle god je to moguće, pri čemu su otpad i upotrebljeni resursi svedeni na minimum. Takođe, resursi se koriste i nakon životnog veka proizvda, da bi se od njih, dogod je to moguće, ostvarila nova vrednost. Ideal je da se otpad svede na nulu, ili mogući minimum. Ovakav pristup doprinosi zaštiti životne sredine, odnosno, smanjuje eksploataciju prirodnih resursa, a stvara se i dodatna vrednost.

U publikaciji European Environment Agency, 2018, The circular economy and the bioeconomy Partners in sustainability (Cirkularna i bioekonomija, partneri za ostvarenje održivosti), fokusira se kombinacija cirkularne i biekonomije, te definišu osnovni principi i dokumenta EU koja je direktno, ili indirektno podržavaju.

Nove primene biološkog materijala odnose se i na druge proizvode, osim hrane, sirovine za razne proizvode i korišćenje kao energenta. Šematski prikaz nekih mogućnosti korišćenja prikazan je na narednoj slici, a preuzet je iz navedene publikacije.

U Srbiji je do sada najznačajnije korišćenje biomase kao obnovljivog izvora energije. U oblasti poljoprivrede to su, pre svega, žetveni ostaci i ostaci rezidbe. Značajna je i primena biomase za proizvodnju biogasa, pri čemu poseban značaj ima korišćenje stajnjaka, jer se time sprečava emisija metana u atmosferu.

Aktuelno je korišćenje biomase i kao sirovine za mnoge proizvode. Najpoznatije je korišćenje bioplastike i biokompozita. Na narednoj slici prikazan je niz proizvoda izrađenih korišćenjem biomase kao sirovine.

Poznato je i to da su renomirani proizvođači putničkih vozila staklenu vunu, kao armature za plastične delove unutrašnjosti automobila, zamenili prirodnim vlaknima. Koristi se, pre svega, vlakno lana, ali i kononoplje. Vlakno konoplje ima bolje osobine za primenu, a razlog manje zastupljenosti je visoka cena.

Potencijalni proizvodi, rezultati domaćih istraživanja

Nadalje su prikazana dva rezultata istraživanja na Departmanu za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. To su tipični primeri cirkularne bioekonomije, sa dobrim izgledima za razvoj proizvoda za tržište. U oba slučaja radi se o inovativnim rešenjima.

Izolacioni paneli

U doktoratu Nikole Maoduša detaljno je razmotrena mogućnost izrade i korišćenja izolacionih panela od biomase. Korišćena je slama pšenice i nadzemni deo biljke konoplje koji preostaje pri proizvodnji semena. Ovakvi pokušaji činjeni su i ranije. Novost je u tome što je, umesto sintetičkih vezivnih materijala, korišćena micelija bukovača. Sagledane su mogućnosti gradnje panela različitih dimenzija i debljina, te testirana njihova svojstva. Dobijeni rezultati su obećavajući, odnosno, mogla bi da se očekuje i industrijska proizvodnja ovog ekološkog materijala.

Filtracioni materijali

Doktor Sabolč Pap je u svom radu razmotrio mogućnost korišćenja termohemijski prerađenih koštica voća u cilju dobijanja aktivnog uglja, filtracionog materijala za prečišćavanje voda. Testovi su pokazali da ovakav materijal ima izuzetna svojstva, pre svega za uklanjanje teških metala.

Pametna specijalizacija u Srbiji RIS4

Pametna specijalizacija, Smart specialization, takođe je opisana u navedenom članku u Reviji 1/2019. Ovde navedena skraćenica RIS4 dolazi od Research and Innovation for Smart Specialization Strategy in Serbia – Strategija istraživanja i inovacija za pametnu specijalizaciju u Srbiji. Uobičajeno se koristi RIS3, a u ovom slučaju se četvrto S odnosi na Srbiju. Publikacija Bole, D., Živković, L. Nedović, V., 2019, Izveštaj o kvalitativnoj analizi preliminarnih prioritetnih oblasti u procesu pametne specijalizacije u Republici Srbiji, podloga je za donošenje finalne verzije RIS4.

Prema predlogu RIS4, važe ove oblasti (samo za drugu su navedene delatnosi koje podrazumeva):

1. Informaciono komunikacione tehnologije.
2. Hrana za budućnost.

• Visoko tehnološka poljoprivreda.
• Hrana sa dodatom vrednošću.
• Održiva poljoprivreda i proizvodnja hrane.

3. Kreativne industrije.
4. Mašine i proizvodni procesi budućnosti.

Druga tačka se izričito odnosi na poljoprivredu i dobro pokriva ovu temu. Po mišljenju autora, bilo bi bolje da je umesto navedenog naziva korišćen pojam bioekonomija, jer bi obuhvatio sve aspekte korišćenja biomase. Cirkularna ekonomija obuhvaćena je pojmom održiva poljoprivreda i proizvodnja hrane, mada, i u ovom slučaju, nisu predviđene nove i inovativne mogućnosti korišćenja biomase.

Gde bi bilo mesto domaće poljoprivrede?

Iako su neki od slučajeva primene cirkularne bioekonomije poznati i primenjuju se u Srbiji, na primer, korišćenje biomase kao obnovljivog izvora energije, potencijalne mogućnosti su znatno veće. Lična inovativnost, kao i novi proizvodi koji bi bili rezultat saradnje sa naučno istraživačkim, pa i stručnim institucijama i preduzećima, mogli bi da generišu nove proizvode. Inovativno razmišljanje i stalna težnja za poboljšanjima poslovanja i smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu, od velikog su značaja.

Druga, možda manje atraktivna mogućnost, je da poljoprivrednici iz Srbije budu snabdevači sirovinama inostranih firmi. Međutim, i to može da bude doprinos boljitku poljoprivrednika iz Srbije.

Naravno, sve navedeno trebalo bi da ima pozitivne ekonomske efekte, na ličnom, regionalnom i nacionalnom nivou. U posebnim slučajevima, kada primena cirkularne ekonomije ima jasan i merljiv uticaj na poboljšanje stanja životne sredine, ova delatnost biće podsticana sredstvima države, pa i Evropske unije. Očigledno je da cirkularna bioekonomija ima dobru budućnost, te je to šansa za poljoprivredu Srbije koja ne bi smela da se propusti.

Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu realizuje se, u okviru evropskog Danube Interreg Programme, projekat sa skraćenim imenom S3 Cluster. Tim iz Novog Sada obrađuje Nacionalni akcioni plan pod nazivom Business models that work in circular ecnomy (Biznis modeli koji funkcionišu u cirkularnoj ekonomiji). Očekuje se da će projekat rezultirati idejama, projektima i smernicama za delovanje u ovoj oblasti.

 

dr Milan Martinov

Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Sajam Agritechnica 2019.

Ekskurzija je realizovana zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, koje je sufinansiralo projekat „Edukacija, informisanje i stručno usavršavanje poljoprivrednika” u 2019. godini. U okviru projekta planirana je i realizovana poseta Međunarodnom poljoprivrednom sajmu Agritechnica u Hanoveru.

Globalna proizvodnja – lokalna odgovornost

„GLOBAL FARMING – LOCAL RESPONSIBILITY“

Pod ovim geslom je od 10. do 16. novembra 2019. godine održan tradicionalni sajam u Hanoveru. Klub 100P plus u saradnji sa turističkom agencijom Caravan iz Zrenjanina tradicionalno organizuje posetu ovom sajmu. Svako od 35 učesnika ekskurzije imao je mogućnost da tokom dvodnevne posete, shodno svom nahođenju, sazna ono što ga interesuje, da ostvari potrebne kontakte i vidi u kom pravcu se kreće razvoj savremene mehanizacije.

Vodeće teme koje su dominirale kod gotovo svih izlagača i dale izuzetan impuls na svim štandovima su dalja digitalizacija, automatika i robotika. Posebno se istakao za ovu priliku dizajniran softver (dostupan svima) za svaki telefon, putem kog posetioci mogu pronaći svoje partnere i zakazati sastanak.

Tokom trajanja Sajma tradicionalno se sprovode ankete među posetiocima, na osnovu kojih se analiziraju pokazatelji. Izlagači su takođe imali obavezu da svoje ankete o posetiocima dostave organizatoru. Na ovom mestu prikazujemo rezultate koji će vam bliže osvetliti ovaj događaj – Sajam je posetilo 450.000 ljudi, od čega 320.000 iz Nemačke, a 130.000 iz inostranstva, iz 152 zemlje sveta, čime je Hanover još jednom potvrdio vodeću poziciju kao sajam na kome se pokazuju inovativna dostignuća u poljoprivrednoj tehnologiji i kao mesto na kome se tradicionalno okupljaju profesionalni farmeri, kojih je ovde bilo preko 30%. Najveći broj inostranih posetilaca bio je iz Holandije, Danske, Austrije, Italije i Rusije, a tek potom slede posetioci iz Švajcarske, Francuske, Velike Britanije, Poljske, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država. Vodeća tema u okviru navedenog motoa „Global Farming – Local Responsibility“ stavlja fokus na današnje izazove poljoprivrede – kako povećati produktivnost, a zaštititi prirodne resurse u svetu, u prvom redu zbog klimatskih promena. Tako su vodeći izlagači predstavili svoje viđenje budućih rešenja i pitanja za industriju i društvo.

Strategije koje će se u budućnosti primenjivati u velikoj meri se oslanjaju na digitalizaciju, automatizaciju i robotiku.

2.820 kompanija iz 53 zemlje, uključujući vodeće svetske proizvođače, prikazali su kompletne serije traktora, kombajna, mašina, priključnih oruđa, rezervnih delova i drugih potreba. 62% kompanija je sa teritorije Nemačke, a još jednom se pokazalo da je Hanover (i sajam Agritehnica) najbolje mesto za inovacije i za pristup internacionalnim tržištima. Po podacima kompanija, 88% je izvestilo da su zadovoljne pozitivnim rezultatima i učešćem na Sajmu, od toga se 65% kompanija izjasnilo da su rezultati vrlo dobri i dobri, 23% da su rezultati zadovoljavajući, a svega 8% izlagača izjavilo je da su manje zadovoljni, dok 4% njih nije ocenilo svoj nastup. 84% izlagača ocenilo je posetioce iz Nemačke kao vrlo profesionalne, a preko 77% je potvrdilo da su imali brojne nove kontakte sa farmerima i drugim posetiocima. Identičan procenat proizvođača ostvario je kontakte sa posetiocima iz inostranstva. Kao i svaki put, na Sajmu su dodeljena i priznanja značajnim proizvođačima. Ovog puta dodeljena je jedna zlatna i trideset devet srebrnih medalja. Proglašeni su, takođe, i traktori godine i mašine godine, a po prvi put su proizvođači komponenti i sistema dodelili i svoje nagrade.

Moto sajma „Global Farming – Local Responsibility“, koji iz osnova menja pristup od osnovne baze, preko inputa i čuvanja proizvoda, garancija je profesionalnog pristupa i verovatnog uspeha za farmere širom sveta. U posebnim poglavljima obrađen je svaki od ključnih činilaca, a svrstani su i obrađeni sledećim redosledom: Navodnjavanje u praksi, gde je posebno istaknuta odgovornost za pravilnu upotrebu ovog limitiranog resursa pogotovo na lokalnom nivou. Sledeći resurs je zemljište i nije ostavljena ni jedna sumnja u to da je zemljište pod velikim pritiskom. Kao osnov za biljnu proizvodnju i uticaju koji ima na ljudsku populaciju i sve životinje jasno je da ga treba čuvati, očuvati i sprečavati eroziju vodom i vetrom, te očuvati njegovu plodnost. Jasno je da ovo otvara pitanja vezana za sisteme obrade. Zaštita bilja je sledeći resurs kome je potrebno prići na pametan i izbalansiran način, sličan onom koji ima humana medicina. Pristup korišćenja “više aktivne materije“ zbog sigurnosti, ako je ikad i postojao, je davno iza nas. Moderni farmeri danas kombinuju primenu aktivnih supstanci i optimizovane mehaničke ili druge metode u cilju veće efikasnosti na svojim poljima. Inteligentni, povezani digitalni sistemi koji su kao faktor sistematizovani kao “pomoć odozgo“ obuhvataju satelite, dronove ili druge merne instrumente sa svojim senzorskim sitemima, koji se očitavaju i koriste kao indikatorski sistemi. Sledeće poglavlje sistematizovano je kao Postupci posle žetve (After harvesting). U široj analizi obrađen je podatak preuzet od istraživačkih timova da se, zavisno od biljne vrste, od regiona i problema u transportu do i od skladišta, načina čuvanja i zaštite, izgubi čak i do 30% ubranih useva. Ovako veliki gubici determinisani su kao potencijalni uzrok povećanja gladi u svetu.

Menadžment sa đubrivima mora biti ostavljen profesionalcima, a obrađen je u poglavlju pod naslovom Dobro dozirano (Well-dosed). U vezi sa kvalitetom mineralnih hraniva, stanje sa “ishranom” je više nego ikada prisutno svuda u svetu, ali daleko od okruglih stolova i stručnih ljudi. Svi govore o njima, bez stvarnih činjenica, uz politički prizvuk i određene restriktivne faktore. Pripreme za novi svet je naslov pod kojim je obrađena zamisao inovativnog procesnog proizvodnog lanca (Innovatelely managing proces chains). Dati termin je parcijalno tačan i upotrebljiv. Striktno govoreći, termin je preuzet sa mreže (Network) gde se stvari odvijaju dobro. Poglavlje Novo znanje za svet (New knowledge for the world) objašnjava pristup DLG- AgrifutureLab-a poljoprivrednim start-apovima. One koji su bazirani u Nemačkoj Federalno ministarstvo za ekonomske poslove i energiju (BMWI) ohrabruje na zajedničko učešće u takvim poslovima. Zainteresovanima za ovaj pristup omogućeno je da se sretnu u vreme trajanja Sajma, u posebnom terminu predviđenom za ovu grupu. Poglavlje Nova inteligencija na polju (New intelligence on the field) obrađuje robotiku i “rojeve” robota (Swarm technology). Do sada beležimo velike širine zahvata, sve više snage kod pogonskih mašina, veće učinke (što predstavlja važan aspekt poljoprivredne tehnologije, čak kada to neki i ne priznaju). Pored korisnosti, to je stvar izbora prave veličine, a postoji i drugi put o kojima govore drugi kojima je opredeljenje korišćenje rojeva robota. Sve ovo moglo se videti u hali 15, na štandu G30 u specijalnom prikazu – programu pod imenom „Zaštitimo prinos i prirodu“ (Protecting Yield and Nature).

Posetioci Sajma su mogli odabrati i prisustvovati nekom od opisanih događaja koji su se odvijali za vreme našeg boravka. Pomoć u pronalasku prave teme i mesta održavanja – tačke interesa (POI) pružao je već pominjani softver, koji takođe obrađuje i potragu za izlagačima i proizvodima, kompanijskim portetima, interaktivne planove hala, pogled u ceo tehnički program i događaje (POI) uz druge informacije za korisnike.

Nemačko poljoprivredno društvo (DLG) je promoter i organizator mnogih stručnih sastanaka, koji okupljaju različite kategorije posetilaca. Tako je po prvi put promovisan Internacionalni dan farmera (International Farmers Day). Ovaj događaj bio je posvećen farmerima Francuske i Velike Britanije, a podaci govore da ga je posetilo oko 11.000 farmera iz ovih zemalja. Po prvi put je promovisana i akcija Nova površina prostora znanja (New Acre of Knowledge area), koja zajedno sa svim proizvođačima promoviše inicijativu i trasfer znanja o održivoj poljoprivredi do farmera. Ovaj koncept dozvoljava i pomaže kompanijama da promovišu svoj put do održive poljoprivrede.

DLG je po prvi put ove godine nominovao 20 inovacija u okviru izlagača Sistem i komponente (Sistem & Components), a nagrada je nazvana Trofej – inženjerski izbor (Trophy – Engineers Choice). Na ovaj način DLG podstiče inovativni duh kod snabdevačke industrije koji ima jako veliku važnost za poljoprivrednu tehnologiju. Pobednike je odabrao žiri sastavljen od inženjera koji rade u industriji poljoprivrednih mašina. Od predloženih 20 inovacija nagrađene su tri. Priznanja su podeljena isti dan kada su proglašeni i drugi pobednici i osvajači medalja. Priznanja su dobili kompanija „Frank Walzˮ za tzv. Sigurne noževe na rotacionim kosačicama koji stalno mere silu dotezanja noževa tako da oni ne mogu da se otkinu i pretvore u “projektile”, koji na taj način mogu da izazovu povrede kod rukovaoca ili štetu na samoj mašini. U momentu kada uređaj detektuje smanjenje sile stezanja, mašina staje s radom i na taj način sprečava štetu. Kompanija „ANCOR – recalmˮ GmbH nagradu je dobila za prevenciju faktora stresa i opasnosti od buke u kabinama vozila. ANCOR je razvio inovativni akustički uređaj zasnovan na principu aktivne redukcije buke. Emitovanjem anti-zvučnog signala, interferencijski signali se isključuju. ANCOR impresionira svojom mašinski orijentisanom tehnologijom i svojim prilagođenim i nijansiranim dizajnom. BONDIOLI & PAVESI GmbH Deutschland – Kontinuirano promenljiva jedinica za prenos snage. Predloženi CVT uređaj je kompaktna i moćna mehatronička jedinica koja kombinuje efikasnost mehaničkog prenosa i rastegljivost hidrauličnog, upravljanog elektronikom. Jedinica se može primeniti na poteznici i izuzetno je zanimljiva za sve aplikacije gde je potrebno kontinuirano prilagođavati brzinu mašine u različitim uslovima rada.

Trendovi u svetu poljoprivrednih mašina

Kao i tokom održavanja svakog sajma uobičajeno je da predsednik Komisije za inovacije ozvaniči i prisutne trendove u mehanizaciji. Dr Markus Demmel iz Bavarskog državnog instituta za poljoprivredu (Bavarian State Research Institute for Agriculture) iz Frajzinga – Vajnstefan (Freising-Weihenstephan) objavio je to u svom referatu u skraćenoj verziji. Inače, razni autori u svojim oblastima ovoj temi posvećuju daleko veću pažnju. Ovde ćemo pokušati da ukratko iznesemo te stavove.

 Traktori – motori traktora iznad 130 kW moraju imati emisiju gasova Stage V, što se od naredne godine predviđa i za traktore sa motorom od 56 do 130 kW. Uobičajeno Common rail ubrizgavanje goriva, tehnologija sa četiri ventila po cilindru, turbo-punjači, hlađenje vazduha na punjenju, visko ventilatori i elektronsko upravljanje motorom i dalje ostaju tehnologija motora za usklađivanje zahteva snage, potrošnje i emisija gasova. U prošlosti su predstavljeni brojni prototipovi traktora sa gasnim ili motorima na obnovljive izvore energije, ali nijedan od njih se nikada nije plasirao na tržište. New Holland je sada prvi proizvođač koji je predstavio traktor sa pogonom na gasna goriva (metan) koji je pripremljen za serijsku proizvodnju među brendovima T6 serije. Elektromehanički menjač sa razdvajanjem snage koji takođe može da napaja 100 kV spoljne električne energije predstavljen je prvi put uz dodatak za dalje razvijanje full powershift and hydrostatic/mechanical power-split bez stepenih menjača. Potpuno električni koncepti s akumulatorima još uvek se uzimaju u obzir za manje modele.

 

Paleta novih i poboljšanih ponuda u vezi sa digitalnim rešenjima za rad traktora je veoma obimna, a svrha im je da olakšaju rad i bezbednije rukovanje i optimizuju upravljanje farmama.

Obrada zemljišta

Izazovi sa kojima se suočava tehnologija obrade su veliki – posebno u svetlu sve većeg pada aktivnih materija koje se koriste u sredstvima za zaštitu bilja. U budućnosti će se morati iskoristiti sve mogućnosti za sprečavanje degradacije tla. Gubitak humusa, smanjenjenje bolesti i štetočina će morati drugačije da se iskoristi. Post harvest menadžment nakon žetve i obrada tla igraju centralnu ulogu u tome. Očekuje se povećanje operacija koje uključuju tanjirače ili kultivatore, što je u vezi sa povećanjem površina pod pokrovnim biljkama. Industrija je pozvana da razvije alate i uređaje koji dovode do efikasnog uklanjanja korova i gubitka zrna sa jedne strane, istovremeno nastojeći da očuvaju stepen pokrivenosti i time sadržaj humusa sa druge strane. Elektronika takođe postepeno ulazi u mašine za obradu tla, na taj način omogućavajući bolju komunikaciju između traktora i mašine, te precizniji i lakši rad.

Setva i obrada

Poboljšana senzorska tehnologija, električni pogoni i prateća elektronika značajno su povećali složenost mašina, što manje ili više zahteva i nove digitalne operativne koncepte kao posledicu kako bi mašina postala upotrebljiva i podržala operatere u njihovim ciljevima. Zahtevi za tehnologiju setve generalno su postali složeniji: promena širine redova, setva pojedinačnih semena, istovremeni rad sa mineralnim hranivima, senzori za brojanje zrna i integracija u traktorski i informacioni sistem samo su nekoliko ključnih reči u ovom kontekstu. Proizvođači su pokazali sopstvena odgovarajuća rešenja. Danas su najaktuelniji ciljevi svakako očuvanje vlage tla, poboljšanje dostupnosti hranljivih materija i pojednostavljena operativnost putem digitalno-elektronskih pomagala. Trenutna tehnologija nudi širok spektar mogućnosti za postizanje navedenih ciljeva.

Tehnologija ishrane bilja

U oblasti primene mineralnih hraniva prikazana su rešenja za problem koji su do sada potpuno zanemareni. U prošlosti, kada su smeše hraniva primenjene kod rasipača, farmeri nisu imali na raspolaganju pomagala za optimalno podešavanje rasipača. Sa novom aplikacijom, očekivani kvalitet depozicije mešavina đubriva može se već proceniti unapred i po prvi put se farmer daju preporuke za prilagođavanje centrifugalnog rasipača.

Danas napredak tehnologije upravljanja i regulacije, zajedno sa mrežama podataka visokih performansi, takođe omogućava da se u obzir uzme i nagib terena tokom distribucije sa rasipačima. Novo dizajnirane i električno pogonjene jedinice za doziranje omogućavaju “jedinačnu kontrolu mlaznica”, pa tako i količine primenjene na pneumatskim rasipačima. Tečna poljoprivredna đubriva moraju se sve više primenjivati blizu zemlje sa mogućnošću unosa niske doze. Da bi se zadovoljili ovi zahtevi, tehnički razvoj uređaja je usmeren na malu težinu, posebno sa većim radnim zahvatom, raznovrsnim mogućnostima primene i poboljšanim sistemima doziranja.

Tehnika navodnjavanja postaje sve važnija za osiguravanje poljoprivrednih prinosa, a ekonomski opravdana upotreba navodnjavanja raste sa povećanjem broja sušnih perioda. Stoga se pretpostavlja da će se navodnjavanje u srednjem i dugoročnom roku proširiti na više biljnih vrsta i površina. Temeljni trend ka stalnom minimiziranju potrošnje vode uzima u obzir ovaj razvoj događaja. Sve veća i prisutnija digitalizacija i mogućnost umrežavanja senzora doveli su do razvoja novih opcija. Pojedinačni senzori (npr. senzori za kišu) mogu se integrisati u Internet stvari (IoT) i na taj način omogućiti optimizovano balansiranje vode. Trend ovog razvoja takođe se kreće ka navodnjavanju za sub-klimatsko područje (precizno navodnjavanje). Može se videti dalji trend smanjenja radnog pritiska vode, a samim tim i smanjenja potreba za energijom tokom navodnjavanja.

Tehnologija zaštite bilja

U ovoj oblasti industrija nudi mnogo novih i/ili poboljšanih ideja za postavljanje ionako visokog standarda u tačnosti neophodne aplikacije, pa još i preciznijoj. Zbog sve veće veličine farmi, povećanje učinaka i dalje ima veliki prioritet pri kupovini novih uređaja za zaštitu useva. U skladu sa ovim trendom i zbog činjenice da se zaštita useva mora odvijati prema rasporedu, sve je veća potražnja za većim rezervoarima tečnosti na vučenim prskalicama.

U svim sistemima za prskanje očigledan je jedan trend: iskorišćenost kapaciteta prskalice može se i mora dodatno povećati. U tom procesu elektronski pomaci su odlučujući faktor. Ovo već počinje korespondirajućim modelima dijagnoze i vremenske prognoze i nastavlja se u njihovom radu i kontroli. Štaviše, kombinacija mehaničke kontrole korova i tehnologije prskanja traka nudi ogroman potencijal za smanjenje količine korišćenih aktivnih materija za zaštitu useva, poboljšano upravljanje rezistentnošću, itd. Korišćenjem elektronskih pomagala, a posebno korišćenjem automatskog navođenja redom, mehaničko suzbijanje korova pruža mogućnost povećanja proizvodnje i kvaliteta rada, što je čini ponovo konkurentnom.

Druge oblasti o kojima ovde nećemo puno govoriti, kao ubiranje i siliranje useva, kao i automatizacija i IT tehnologije takođe su zastupljene u trendovima, ali zbog širokog spektra o njima ćemo nekom drugom prilikom.

Lično zapažanje autora, kada su u pitanju izloženi eksponati, je da je praktično najveći trend proizvodnja vučenih ili samohodnih cisterni za distribuciju tečnih đubriva ili produkata iz digestora elektrana na bio-goriva. Praktično ne postoji nijedan značajniji proizvođač mašina koji nema sopstveno rešenje za ovo pitanje. Kod većine proizvođača traktora primetno je da umesto tegova napred imaju postavljen uređaj za mapiranje zemljišta.

Velike kompanije na Sajmu obavezno na svojim prostorima imaju i deo koji je naslovljen Career, gde zainteresovani posetiloci ostavljaju svoje biografije i pokušavaju da nađu posao.

Na štandovima su takođe sve prisutniji delovi na kojima posetioci, uz korišćenje posebno konstruisanih pomagala – naočara, mogu da putuju kroz virtuelnu realnost.

Broj izlagača sa drugih kontinenata se stalno povećava, kako na izlaganju mašina tako i u delu Sajma gde su izloženi delovi, komponente i sistemi. U pogledu mašina zasad su to uglavnom mašine za upotrebu u komunalnoj delatnosti ili za pripremu zemljišta, ređe za neke druge sofisticiranije namene. Naravno najprisutniji su izlagači iz Kine za koje je organizator omogućio i korišćenje brošure – obaveštenja na maternjem jeziku. Kao i obično otvoreni deo Sajma ponovo je bio korišćen za šumarsku tehniku.

Ovaj sajam karakterističan je i po tome što je, za razliku od prošlog, prisutno manje mašina za korišćenje u voćarskoj proizvodnji, a više je izlagača koji proizvode opremu za doradu semena i oruđa za međurednu i druge kultivacije u organskoj proizvodnji.

Nadamo se da su učesnici ekskurzije zadovoljni posetom Sajmu, ali i da nose lepe utiske iz mesta koja smo posetili, jer se naš vodič Aleksandar Saša – Sale Pavlović, veoma potrudio i ponovo demonstrirao svoje veliko znanje.

dipl. inž. Branislav Ogrizović

Klub 100P plus, kao organizator ove manifestacije, s ponosom može da istakne da je 15. jubilarni SPIT (smotra poljoprivrede, industrije i tehnike) okupio preko 900 posetilaca i oko 40 kompanija koje u svojoj paleti proizvoda nude mehanizaciju i ostale inpute potrebne poljoprivrednim proizvođačima.

 

Na parceli porodičnog gazdinstva Malešev posetioci su imali priliku da razgledaju oko 180 poljoprivrednih mašina, od kojih je preko 50 bilo prikazano u radu. Traktoristi su neposrednim radom demonstrirali umeće rukovanja najsavremenijim tipovima traktora u agregatu sa priključnim mašinama.

 

Održane su i radionice o različitim sistemima obrade zemljišta, koje su vodili dipl. inž Nikola Škrbić i dipl. inž. Bogdan Garalejić, stručnjaci PSS Tamiš iz Pančeva.

Manifestaciju su otvorili član gradskog veća za privredu Milorad Radojević i pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković. Kako su istakli, ovakve manifestacije su od velikog značaja za razvoj poljoprivrede u Srbiji, ali i poboljšanje situacije u oblasti privrede u našoj zemlji.

 

“Svake godine imamo sve više izlagača i sve više posetilaca. To pokazuje koliko ljudi vole da dođu ovde i vide mehanizaciju na jednom mestu i da na primerima vide kako funkcioniše i eventualno se odluče za kupovinu u nekom narednom periodu. Drago mi je što kao grad možemo da podržimo ovu manifestaciju kroz naše konkurse i da u svakom slučaju podržimo rad udruženja koje organizuje ovu manifestaciju”, naveo je član gradskog veća za privredu Milorad Radojević dodajući da grad Novi Sad, kroz mere podrške poljoprivredi, podržava ove godine i mlade poljoprivrednike prvi put sa 20 miliona dinara i udruženja sa 10 miliona dinara što, kako je naglasio, pokazuje opredeljenost grada da ulaže i u prigradska naselja jer želi da se grad ravnomerno razvija. Najavio je da će ti iznosi podrške poljoprivrednicima u narednom periodu biti povećani.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković je istakao da su predstavnici Sekretarijata obišli Vojvodinu uzduž i popreko i upravo u razgovoru sa poljoprivrednicima došli do kvalitetnih ideja i tako koncipirali agrarnu politiku.

“Ova manifestacije je prilika da takođe razgovaramo sa poljoprivrednicima i vidimo koji su to problemi, ukoliko ih ima, i šta bismo mogli u budućnosti zajedno sa njima da otklonimo i na taj način kreiramo i budžet za 2020. godinu jer mi smo već u drugoj polovini 2019. godine i treba planirati već i 2020. godinu“, poručio je pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković.

 

 

Tradicionalno, na kraju manifestacije, za posetioce su održana i takmičenja u bacanju akumulatora s ramena, brzini prenošenja vreća mineralnog đubriva, tombola…

 

 

Naš domaćin, kompanija za proizvodnju traktora i priključnih oruđa „Bašakˮ, smeštena je u Sakariji, koja je udaljena oko 160 km od Istambula. Stručno-turistička poseta predvidela je i posetu nekoliko poljoprivrednih proizvođača i dorađivača poljoprivrednih proizvoda u azijskom delu Turske. Nažalost, imali smo priliku da posetimo samo jednu farmu muznih krava u blizini Sakarije (Sakarya), još uvek poznate po starom imenu Adapazari, i vidimo prikaz u radu jednog tipa traktora Bašak.

 

 

U društvu naših domaćina, zamenika direktora prodaje kompanije „Bašakˮ gospodina Oguz Arslana i domaćina sela Agialma, dvadesetak kilometara udaljenog od Sakarije i našeg vodiča Petra, koji je ujedno bio i prevodilac sa turskog jezika, posetili smo farmu mlečnih krava. Smeštena izvan sela, bez adekvatnog pristupnog puta, sigurno da je zahtevala velika infrastrukturna ulaganja. Naš domaćin Ahmet Bayrak vlasnik je farme od 120 muznih krava, naravno i približno toliko grla pripadajućih kategorija. Živi sa porodicom u kući koja je napravljena u krugu farme. Uz farmu obrađuje i 150 ha zemlje na kojoj proizvodi ječam, pšenicu, tritikale, kukuruz i travne smeše neophodne za proizvodnju hrane za farmu.

 

Farma je izgrađena po savremnom konceptu, sa velikim ispustom za slobodno kretanje grla. Unutar objekta razmešteni su boksovi za smeštaj različitih uzrasnih kategorija krava, koje nisu vezane, a sa obe strane hranidbenog puta smešten je uređaj – skrejper – koji mehaničkim putem vrši iznošenje ekskremenata do lagune za prikupljanje. Ishrana muznih grla – distribucija pripremljene hrane vrši se mikser prikolicama. Unutar objekta razmešteni su ventilatori, koji pri visokim temperaturama obezbeđuju dodatnu cirkulaciju vazduha. U blizini pojilica postavljeni su komadi stočne soli koje krave koriste slobodno, a unutar boksova razmeštene su električne četke, uređaji za timarenje krava. U sklopu farme nalazi se izmuzište tipa riblja kost, s laktofrizom za rashlađivanje i čuvanje mleka, a muža se obavlja dva puta dnevno. Mleko se prodaje mlekari u Sakariji.

 

 

Na farmi su isključivo krave holštajn frizijske rase uvezene iz Nemačke. Telad se dan nakon teljenja odvajaju od majke i smeštaju u posebne grupisane kućice – igloe, koji ispred ulaza imaju slobodan prostor za svaku kućicu posebno, koji je veličine oko 2 m². Time se obezbeđuju bolji uslovi za svako tele ponaosob. Ishrana – dohranjivanje teladi vrši se ručno. U igloima telad ostaje do navršenih 75 dana starosti kada se vrši razvrstavanje. Ona grla koja ostaju za reprodukciju smeštaju se u štale, a druga koja se prodaju napuštaju farmu. Po rečima našeg domaćina, štalski prosek mlečnosti je oko 27 litara po grlu, a mleko ima prosečno 4,2% masti. Kvalitet mleka utvrđuje se u mlekari i na osnovu kvaliteta se vrši plaćanje.

 

Ono što se posebno ističe na farmi je da raspolaže savremenom mehanizacijom, odnosno traktorima, kombajnima, mikser prikolicama, drugim priključnim oruđima, prikolicama, telehendlerima, a nama je posebno bilo interesantno što smo mogli da u radu vidimo tzv. “telemaster” – vrlo skup i redak uređaj čak i na evropskim farmama. Uređaj za punjenje i umotavanje silaže u jednom nizu operacija prihvata silažu, konvejerom je transportuje do procesora – balera, koji umotava svežu silažu u plastičnu mrežu, a umotane bale odlaze do umotavača bala u plastičnu foliju. Umotana bala slobodnim padom napušta procesor nakon čega je prihvata telehendler i odnosi na za to pripremljeno mesto. Na ovaj način pripremljena hrana može da se čuva dug period, pod uslovom da ne dođe do mehaničkog oštećenja folije. Domaćin na ovaj način priprema hranu za celu narednu godinu, tako da ne zavisi od vremenskih prilika i prinosa useva koje kombajnira u tekućoj godini. Za ovakav način ishrane domaćin koristi smesu tritikalea i ječma, naravno uz dodatak enzima koji se ubacuje u iseckanu masu još pri ubiranju useva silažnim kombajnom. Enzim pospešuje fermentaciju mase i na taj način brže se vrši proces konzerviranja, a i omogućava duži period čuvanja hrane. Težina jedne sveže umotane bale kreće se između 750 i 800 kg, a telemaster, ako se dobro organizuje dovoženje biljne nase i njeno usmeravanje prema uvlačnom transporteru uređaja može da obradi i do 40 t mase za jedan sat ili 50 bala.

 

 

 

 

Nakon posete farmi, uputili smo se na proizvodnu parcelu nedaleko od farme gde smo imali priliku da vidimo kako se putem cisterni površinski distribuira osoka po parceli, što u Evropskoj uniji može da se čini samo u zimskim mesecima. Na parceli je u posebnom delu bio traktor Bašak 5120, koji bi svoje mesto prodaje, pored Turske, trebalo da obezbedi i u Evropskoj uniji. Kako su nam predstavnici kompanije saopštili, ovo je traktor – jedan od dest proizvedenih i dat farmerima na jednogodišnje korišćenje, kako bi se tokom eksploatacije mogle utvrditi njegove prednosti i eventualni nedostaci tokom korišćenja. Proizvođač polaže velike nade u budućnost ovog proizvoda za koji osnovne sklopove (motor, menjač, transmisiju, prednji most, hidrauliku i elektro-opremu) nabavlja kod svetski renomiranih proizvođača.

 

 

 

Agregatiran sa rotacionom drljačom i zvezdastim valjkom od punog materijala, na parceli sa koje je neposredno pre toga ubran i siliran tritikale, traktor je pokazao zadovoljavajući kvalitet rada. O kvalitetu rada i pokazanim rezultatima u dotadašnjem korišćenju traktora, na pitanja naših farmera tokom prikaza odgovarali su domaćini iz kompanije „Bašakˮ. Nakon kraćeg zadržavanja, ovim smo i završili posetu turskim farmerima.

Dipl. inž. Branislav Ogrizović

Klub 100P plus je, kao i svake godine, organizovao za svoje članove prolećnu stručnu ekskurziju od 24. do 30. maja 2019. Ovogodišnja destinacija bila je Turska. Realizaciju su pomogli: kompanija RTI iz Novog Sada i ProCredit banka.

 

 

Značajni datumi iz istorije fabrike

Fabrika je osnovana 1914. godine u gradu Adapazari (Sakarya), Turska pod imenom DA-TA (Demir Araba–Tahta Araba), u kojoj su proizvođeni zaprežni priključci i ostali poljoprivredni alati. U to vreme najznačajniji proizvod bila su zaprežna šinska kola. Serijska proizvodnja prikolica sa pneumaticima uspostavljena je 1944. godine.

 

 

Uvoz i montažu traktora marke Ford pokrenuli su 1962. godine, dok je proizvodnja traktora iste marke uspostavljena 1968. Nova faza razvoja vezuje se za 1976. Godinu, kada je pokrenuta proizvodnja traktora po licenci Steyr. Tehnološki napredak kompanije doveo je do toga da je 1996. godine, nakon isteka licence, nastavljena samostalna proizvodnja traktora pod markom Bašak.

 

 

„Bašakˮ danas

Fabrika traktora posluje u sastavu SANKO Holdinga, jedna je od deset najvećih korporacija u Turskoj sa 14.000 zaposlenih. Kompanija proizvodi traktore Bašak, bagere MST, telehendlere MST & Bašak, priključne mašine Bašak, a aktivna je i u drugim poslovima. Fabrika traktora raspolaže savremenom sopstvenom tehnologijom, projektovanjem, mašinskom obradom, montažom i testiranjem traktora.

 

Proizvode motore, transmisije, pogonske mostove, hidraulične sisteme i kabine za 14 modela traktora. Godišnja produkcija iznosi do 11.000 traktora. Traktori u ponudi su opremljeni motorima od 35 do 81kW, u verzijama za voćarsko-vinogradarsku proizvodnju i traktori standardne namene, skromno opremljeni, bez kabine, ali i bogato opremljeni savremenim transmisijama, hidrauličnim sistemima i klimatizovanim ergonomskim kabinama.

 

Značajna pažnja posvećuje se testiranju pojedinih sklopova pre montaže i testiranju gotovih proizvoda pre izlaska na tržište.

Razvoj motora usmeren je na sniženje emisije gasova (CO₂, NOx i dr.) u skladu sa standardom TIER 4. Osvaja se proizvodnja traktora većih snaga gde se po potrebi koriste sklopovi renomiranih svetskih proizvođača.

 

Gostima, članovima Kluba, su za probu na poligonu u krugu fabrike na raspolaganju bili svi aktuelni tipovi traktora. Članovi Kluba su to vrlo temeljno iskoristili.

 

Pored pogonskih mašina deo kompanije „Bašak-agriˮ proizvodi široku paletu priključnih mašina. Vučene i nošene diskosne i raone sejalice za strnine sa mehaničkim doziranjem, zahvata 2–4 m. Precizne sejalice za širokorede useve nošene pneumatske, raone ili sa duplim disk otvaračima brazde, sa dozatorima granulisanih mineralnih đubriva od 2 do 8 redova. Roto-freze i roto-drljače zahvata 1,8–4 m. Plugove „ravnjaše“ do 5 brazdi. Miks prikolice sa vertikalnim rotorom zapremine do 8 m³. Ratarske prskalice zapremine 400–1.000 l, zahvata 10–18m. Pik-up (picku-up) prese za male paralelopipedne bale zahvata 1,56–1,78 m.

Pripremio: Nikola Škrbić, PSS „Institut Tamišˮ d.o.o., Pančevo

 

Jubilarni 15. Zimski seminar farmera održan je na Tari u hotelu “Omorika” od 27. januara do 2. februara 2019. godine.

Kao i na svakom dosadašnjem seminaru, poljoprivrednici (učesnici seminara) su doneli  stavove, zaključke i predloge koji su dostavljeni Ministarstvu poljoprivrede, Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu i Ministarstvu finansija.

STAVOVI I PREDLOZI SA 15. ZIMSKOG SEMINARA POLJOPRIVREDNIKA NA TARI

1. ZAKON O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU

• Predstavnici Kluba su članovi radne grupe za pripremu Nacrta Zakona o poljoprivrednom zemljištu te će moći aktivno da doprinesu u izradi kvalitetnog Nacrta ovog Zakona.
• Radna grupa treba da bude proširena, da bi predstavnici svih sektora poljoprivrede bili zastupljeni (povrtari, voćari…).
• Ubrzati postupak donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

2. REGISTAR POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA

• Da se uredi Registar poljoprivrednih gazdinstava da bi poljoprivrednici mogli da realno predstave svoje poljoprivredno gazdinstvo (površine, članovi, broj grla stoke…)
• Ugovori sa fizičkim licima – zakupodavci neće da potpisuju ugovore o zakupu da ne bi postali obveznici poreza na prihod od izdavanja nepokretnosti (20%). Predlažemo da se ukine ova vrsta poreske obaveze za fizička lica.
• Da se omogući zakup od pravnih lica pošto je do sada to bilo obezbeđeno samo za poljoprivredno zemljište u vlasništvu crkava, manastira ili Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
• Da se jasno u RPG odredi ko se bavi isključivo poljoprivredom (dokaz socialno osiguranje i da to bude prioritet/prednost pri dodeli podsticaja).

3. AGRO DIZEL

• Da MPŠV u saradnji sa MFIN, iznađu rešenje za umanjenje cene goriva koje se koristi u poljoprivredne svrhe.
• Da se gorivo po povoljnijim cenama obezbedi za površine koje su registrovane u RPG.
• Definisati potrebe za količinama goriva po jedinici površine u zavisnosti od sektora biljne proizvodnje.

4. POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA

• MFIN da da objedinjeno tumačenje načina određivanja poreza na prenos apsolutnih prava na promet zemljišta (poljoprivredno zemljište koje se graniči sa građevinskim zemljištem ili zemljište koje se vodi kao građevinsko a koristi se za poljoprivrednu proizvodnju) pošto se javljaju velike razlike između različitih filijala.
• Da se uvede poresko oslobođenje za porez na prenos apsolutnih prava na promet zemljišta, za poljoprivrednike mlađe od 40 godina, za prvih 30 ha poljoprivrednog zemljišta.

5. NPRR I IPARD

• Da se u IPARD donja granica poveća sa 50 ha na 100 ha u sektoru žitarica i ostalih kultura.
• Da se, analogno sektorima povrtarstva i voćarstva, uvede da se minimum nacionalnih standarda mora ispunjavati samo u datom sektoru za koji se podnosi.
• Da se maksimalni iznos podsticaja po korisniku u NPRR za nabavku opreme i mehanizacije poveća sa 1,5 miliona na 3,0 miliona.

6. BILJNI GENETIČKI RESURSI

• Važno je unaprediti podsticaje za očuvanje i umnožavanje biljnih genetičkih resursa jer ova mera koristi do 60 puta manje sredstava od animalnih genetičkih resursa.

7. UNAPREĐENJE RURALNE INFRASTRUKTURE

• Podsticanje izgradnje i unapređenja putne, saobraćajne, telekomunikacione infrastrukture.
• Podsticanje razvoja agro-industrijskih zona u ruralnim područjima u svrhu omogućavanja otvaranja radnih mesta za ruralno stanovništvo.

8. SASTANAK SA SEKRETARIJATOM ZA POLJOPRIVREDU, ŠUMARSTVO I VODOPRIVREDU I JP VODE VOJVODINE

• Zahteva se hitan sastanak sa predstavnicima resornog sekretarijata AP Vojvodine i JP Vode Vojvodine na temu NAKNADE ZA ODVONJAVANJE.