NAJBOLJI TRAKTORI 2019. GODINE

Na sajmu EIMA u Bolonji, prvog dana ove najznačajnije manifestacije posvećene poljoprivrednoj tehnici, dodeljena su prestižna priznanja Traktor godine 2019. Naime, međunarodni žiri, TotY, koga čini 25 novinara iz 24 evropskih zemalja, izabrali su najbolje modele za 2019. godinu u četiri katergorije: najbolji specijalizovani, univerzalni, traktor za rad u ratarstvu i traktor najboljeg dizajna.

Žiriju su proizvođači traktora predstavili modele u Bolonji u maju mesecu, da bi krajem leta usledila testiranja širom Evrope. U konkurenciju za priznanje Traktor godine 2019. bilo je 10 finalista. U kategoriji najboljeg specijalizovanog traktora bili su Antonio Carraro TTR7600, Infinity LandiniRex 4 120GT i Same Frutteto CVT 115S. U kategoriji univerzalnih traktora nadmetali su se: Case IH 75A, Fendt 313Vario, Massey Ferguson 6713 i Steyr Kompakt 4115 HD. U kategoriji najbolji ratarski traktor za titulu Traktor godine 2019. nadmetali su se: Case IH Maxxum 145 Activedrive 8, McCormick X7.690 P6-Drive i Zetor Forterra HSX 140.

Svi modeli nadmetali su se i za titulu Traktor najboljeg dizajna 2019.

Specijalizovani traktor godine 2019: Same Frutteto CVT 115S

Traktori Frutteto CVT serije predstavljaju poslednju tehnologiju dostupnu na traktorima namenjenim za korišćenje u voćnjacima i vinogradima. Same Frutteto CVT 115S nudi korisnicima najbolje u pogledu efikasnosti, produktivnosti i komfora. Po oceni žirija model snage 115 KS ocenjen je najvišim ocenama s obzirom na to da ima bezstepenu transmisiju s dva ranga brzina, snažan hidraulični sistem, multifunkcionalan nivo opreme za vožnju, kao i elektronske kontrole radnih funkcija. Činjenica da je ovakav paket opreme upakovan u traktor malih dimenzija donela je dodatne poene ovom modelu. Naslon za ruku MaxCom predstavlja korak napred u upravljanju specijalizovanim traktorima. Značajno je naglasiti da je model Same 115S dostupan i sa opcijom AvtiveSteer. To je sistem koji znatno olakšava rad u uskim prostorima, obezbeđuje visok nivo upravljivosti i kvalitet upravljanja, a smanjen je radijus okretanja u odnosu na konvencionalna rešenja. Pri tome nije menjan međuosovinski razmak, a ugrađena je klasična zadnja osovina.

Univerzalni traktor godine 2019: Fendt 313 Vario

Fendt 313 Vario proglašen je najboljim jer se pokazao najagilnijim u različitim uslovima, ali i zbog činjenice da je oprema koja je ugrađena najmodernija u ovom segmetnu traktora na tržištu. Bezstepena transmisija, mala potrošnja goriva, moderna kabina sa staklenom površinom iz jednog dela, nezavisno vešanje prednje osovine i mnogo elektronskih opcija čine ovaj traktor odličnim izborom za izvršavanje najvećeg broja radnih operacija u poljoprivredi. Serija Fendt 300 je od svog prvobitnog pojavljivanja početkom osamdesetih godina prošlog veka pa do danas neprestano razvijana i nadogađivana novim tehnološkim rešenjima što je doprinelo da sve vreme ova serija ima velike simpatije kod korisnika.

Traktor godine 2019: Case IH Maxxum 145 Activedrive 8

Case IH Maxxum 145 Activedrive 8

Grupacija CNH Industrial nagrađena je duplim priznanjem za Traktor Case IH Maxxum 145 Activedrive, koji je proglašen Traktorom najboljeg dizajna i Traktorom godine 2019. Traktor Case IH Maxxum 145 sada je dostupan i u verziji ActiveDrive 8 osmostepene Powershift transmisije, kao i sa Multicontroller upravljačkim naslonom za ruku I upravljačkom palicom. Osim u verziji transmisije ActiveDrive 8 model Maxxum 145 može se isporučiti i u kombinaciji sa ActiveDrive 4 četvorostepenom Powershift transmisijom kao i CVT – kontinualno varijabilnom transmisijom. Korisnicima nudi izbor automatskog ili manualnog rada. Upravo veliki izbor opreme koja se može ugraditi na traktor čini ga impozantnim jer može odgovoriti različitim potrebama korisnika. Traktor Maxxum 145 je poslednji dodat seriji u kojoj su dobro poznati modeli od 116 do 135 KS.

 

„Agriculture 4.0 – novi način upravljanja poljoprivredom”

Ekskurzija je realizovana zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, koje je sufinansiralo projekat „Edukacija, informisanje i stručno usavršavanje poljoprivrednika” u 2018. godini. U okviru projekta planirana je i realizovana poseta Međunarodnom poljoprivrednom sajmu EIMA u Bolonji, kao i poljoprivrednom gazdinstvu i fabrici INO Brežice u Sloveniji.

Sajam EIMA International u Bolonji održan je 43. put po redu od 7. do 11. novembra 2018. godine. Tradicionalno se održava svake druge – parne godine. Od 1969. godine kada je prvi put održan, kao mesto gde su se izlagale mašine za poljoprivredu i baštovanstvo, manifestaciju organizuju FederUnacoma – Italijansko udruženje proizvođača poljoprivredne mehanizacije i Bolonjski sajam. Najznačajnija manifestacija za italijanske proizvođače mehanizacije u ratarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu, povrtarstvu, navodnjavanju, baštovanskoj proizvodnji, komponentama – delovima, obnovljivim izvorima energije, nusproizvodima iz poljoprivrede i uređenja životne sredine, posetiocima omogućava da posete i štandove proizvođača poljoprivredne mehanizacije iz drugih država. Preko 1.950 kompanija izložilo je više od 50.000 eksponata. Najprisutnije su, naravno, italijanske kompanije kojih je bilo 1.276, a ostalih 671 većinom su evropske kompanije. Sajam je tematski podeljen na pet sektora: EIMA Green, EIMA componenti, EIMA Energy, EIMA Idrotech i EIMA Mia i posetiocima pruža širok uvid u mogućnosti za izbor opreme i ostvarenje sopstvenog pristupa poljoprivredi.

Cela manifestacija odvija se na prostoru Bolonjskog sajma na 375.000m², od čega je 140.000 m² natkrivenog prostora, u halama. Po poslednjim podacima na njemu učestvuju izlagači iz više od četrdeset zemalja sveta, a prikazuju se mašine i oprema za sve poljoprivredne operacije ili modele poslovanja. Sajam poljoprivednih mašina EIMA ove godine je ujedno bio i najvaći događaj ovakvog tipa u Evropi, a veliki broj posetilaca privukla je na prvom mestu bogata izložba mašina. Sajam je za vreme trajanja posetilo više od 310.000 posetilaca. Računa se da je preko 51.000 posetilaca iz inostranstva iz preko 150 zemalja sveta. Prikazani eksponati tematski su podeljeni u pet grupisanih celina:

• EIMAGREEN Salone del giardinaggio – deo sajma posvećen uređenju okoline i javnih površina i odnosima sa prirodom;
• EIMAcomponenti, prostorno najveći, posvećen najvećim proizvođačima mašina, komponenti i delova, okrenutih na komunikaciju “biznis to biznis” radi uspešnijeg poslovanja i komunikacija. Na ovom delu izlaže 800 kompanija, a posetioci mogu videti gotove mašine, motore, kontrolne jedinice, pneumatike, kabine, kočione uređaje i dr.
• EIMAEnergy – posvećen je dobijanju energije iz poljoprivrede i šumarstva. Izložba nudi širok pregled mašina i tehnologija za efikasno upravljanje održivim lancima proizvodnje energetskih kultura i mašina u svakom geografskom kontekstu. Veliki deo ove namenske izložbe posvećen je edukaciji potencijalnih korisnika ovih oblika energije.
• EIMAMia – Multifunzialita in Agricultura posvećen je multifunkcionalnosti u poljoprivredi u cilju diverzifikacije poljoprivrednih farmi i korišćenju različitih tehnika i materijala.
• Po prvi put zaseban prostor dat je i proizvođačima opreme za navodnjavanje. U okviru EIMAIdrotech Tecnologie e impiantistica per l’irrigazione e la gestione dell’acqua dat je prostor svim proizvođačima opreme i tehnologija za navodnjavanje.

Jedna od centralnih tema na ovogodišnjoj EIMA, kao što je i očekivano, bila je Agriculture 4.0. Kada se govori o ovoj temi, neophodan je osvrt na mnoštvo podataka i načine prikupljanja i korišćenja u poljoprivredi kako bi se povećala efikasnost u radu, ali i postigla veća sledljivost proizvodnje. Danas digitalne tehnologije omogućavaju sakupljanje velike količine informacija koje su fundamentalne za optimizaciju radnih operacija na njivi, kao i smanjenje troškova proizvodnje. Ovi podaci, dostupni zahvaljujući primeni digitalnih tehnologija, nisu samo tabele i brojevi već i fotografije, video-zapisi, poruke, informacije koje se međusobno razmenjuju između mašina, kao na primer između traktora, kombajna i priključnih mašina primenom ISOBUS-a. Sve veću ulogu u cilju smanjenja troškova korišćenja mašina u poljoprivrednoj proizvodnji ima i daljinski menadžment koji obuhvata i podršku za servis na osnovu koje, ako je to potrebno, odmah može da se interveniše na mašini. I na ovogodišnjoj EIMA je bio primetan trend elektrifikacije mašina. Sve je više onih priključnih mašina, posebno sejalica, koje za pogon koriste električnu energiju umesto mehaničke ili hidraulične. Na Sajmu u Bolonji jasno se moglo uočiti i da je masovnije korišćenje dronova u poljoprivrednoj proizvodnji sve bliže. Kako se moglo čuti na konferenciji Nove tehnologije i veća efikasnost očkivanja su da će za samo pet godina poljoprivreda postati drugi najveći korisnik dronova u svetu. U kontekstu klimatskih promena očekuje se da dronovi mogu dokazati da su saveznici poljoprivredi i to kao alati koji omogućaju precizno, brzo i pravovremeno sakupljanje podataka. Danas, se dronovi koriste u biljnoj proizvodnji za mapiranje korova, kao i procenu stepena zrelosti ploda.

Tokom održavanja Sajma organizujuje se puno pratećih manifestacija. Za stručnu javnost svakako najznačajniji događaj je proglašenje traktora godine u tri kategorije (traktor godine – ratarski, univerzalni – najkorisniji i najbolje specijalizovan – za druge proizvodnje), koje se sprovodi u organizaciji TotY – Udruženja 25 evropskih poljoprivrednih novinara. Žiri je sastavljen od novinara iz 24 evropske zemlje, gde i Srbija ima svog predstavnika. Brojne su i tematske konferencije namenjene različitim grupama učesnika gde treba spomenuti EIMA Campus koji okuplja naučnike sa univerziteta i istraživačkih organizacija, EIMA Desk posvećen sigurnosti u poljoprivredi i obuci korisnika i EIMA Digital posvećen Agriculture 4.0, koji okuplja vodeće kompanije u satelitskom navođenju, proizvodnji GPS uređaja, ISOBUS sistemima, dronovima i sistemima za optimizaciju proizvodnje. Jedan od značajnijih događaja je svakako i redovni godišnji sastanak svetskih eksperata iz oblasti poljoprivredne mehanizacije.

Club of Bologna je slobodna neprofitna organizacija, osnovana 1989. godine na inicijativu i podršku Feder Unacoma (Federacija proizvođača poljoprivredne mehanzacije Italije), koja se bavi strategijskim razvojem, unapređenjem i razvojem poljoprivredne mehanizacije. Pod pokroviteljstvom CIGR-a, a u bliskoj saradnji sa organizacijama FAO i UNIDO, koja svoje sastanke održava jednom godišnje za vreme održavanja sajmova u Bolonji i Hanoveru. Organizacija okuplja eksperte iz razvoja, istraživanja i oblasti mehanizacije – članove iz 23 zemlje i pet organizacija, među njima i iz Srbije, koji svoje zaključke i preporuke redovno objavljuju i stavljaju na uvid svim zainteresovanim korisnicima. Ovogodišnji sastanak, sa do sada najvećim brojem učesnika – 71 od 95 članova, od čega 55 članova i 16 eksperata, je bio prilika da novoizabrani predsednik kluba Paolo Balsari, koji je više puta boravio u Srbiji i vodio radionice iz projekta o zaštiti bilja, iznese stavove i preporuke Kluba za naredni period.

Još od 1986. godine organizatori podstiču izlagače da svoje proizvode i inovacije izlažu na sajmu i na taj način pokažu u kojim pravcima će se kretati razvoj i primena mehanizacije na gazdinstvima. Posebno se vrednuju doprinosi na planu unapređenja kvaliteta, sigurnosti i održivosti životne sredine, bezbednosti operatera i korisnika opreme. Tokom godina održavanja manifestacije brojni su oni proizvođači koji su unapredili svoje proizvode i sigurnost za korisnike opreme i na taj način osvojili priznanja koja se dodeljuju. Tradicionalno na EIMA su prikazane i brojne tehnološke inovacije, od kojih je bezmalo 30 nagrađeno najvećim priznanjem organizatora Sajma, dok je 45 novih tehničkih rešenja inovatorima donelo specijalna priznanja. Među nagrađenim inovacijama značajno mesto zauzimaju ona koja su u skladu sa trendom digitalizacije poljoprivrede i povećanja automatizacije upravljanja i elektrificiranosti. S druge strane, prikazano je mnogo jednostavnih rešenja koja značajno unapređuju i olakšavaju obavljanje nekih operacija uz povećanje produktivnosti.

Za prikazane eksponate ili koncepte razvoja dodeljuju se tri vrste priznanja: Crvena traka eima NOVITA TECNICA – Tehnička inovacija, žuta traka eima Segnalazione – Značajno i plava traka eima PREMIO BLU – Zapaženi proizvod u oblasti očuvanja životne sredine. Po prvi put ove godine dozvoljeno je da jedan eksponat ponese dva priznanja – crvenu i plavu traku, ako je inovacija značajna i u oblasti očuvanja životne sredine. Na posebnom prostoru, u okviru glavnog pasaža sajma izloženi su svi eksponati koji su dobili nagradu za tehničku inovaciju, a ostali su prikazani na posebnim panoima, gde su posetioci mogli detaljno (putem video-uređaja) da se upoznaju sa tehničkim karakterisikama proizvoda. Na štandovima proizvođača koji su dobili bilo koje priznanje to je posebno obeleženo i naznačeno.

Na sajmu učestvuju i najveći proizvođači mehanizacije, multinacionalne kompanije, tzv. “ful lajneri” kod kojih se mogu videti najnoviji proizvodi. Ovi štandovi su najveći i najposećeniji, ali ono što posebno impresionira svakog posetioca je činjenica da je najveći deo sajma posvećen domaćim proizvođačima poljoprivredne mehanizacije. Na svakom štandu, ako je izlagač član FederUnacoma, stoji vidljiv znak Udruženja.

Pored ratarstva, vrlo značajne poljoprivredne površine u Italiji zauzimaju voćnjaci i vinogradi, proizvodnja povrća i uređenje okućnica. Stoga je neverovatno veliki broj proizvođača izložio svoje proizvode za ove proizvodnje. Izloženi eksponati, počev od toga koja vrsta potpornih stubova i zaštitnih – protivgradnih mreža, pa preko oruđa za osnovnu obradu, depoziciju mineralnih hraniva, međurednu obradu i obradu u redu između stabala, različita oruđa za defolijaciju zasada vinograda i voćnjaka pružaju mogućnost svakom zainteresovanom kupcu da shodno svojim zahtevima izabere najbolje rešenje za sebe. Ono što posebno privlači pažnju je to da svaki od proizvođača opreme za mehaničku obradu u međuredu ili u redu nudi rešenja radnih organa koji mogu biti pasivni ili sa dopunskim pogonom, bilo mehaničkim ili hidrauličkim. Kvalitet senzora, postavljenih na takva oruđa, koji vrše pomeranje radnih organa i regulišu brzinu njihove reakcije pruža veliku mogućnost izbora onog pravog za datu situaciju.

Zaštita životne sredine kroz smanjenu emisiju izduvnih gasova ne samo da se jasno uočava kroz razvoj motora standarda Stage V, koje je više proizvođača traktora predstavilo na Sajmu, već i kroz modele koji za pogon koriste alternativna goriva kao što je metan, ali i kombinovana rešenja koja za pogon koriste dizel-gorivo i električnu energiju – takozvani hibridni traktor koji se takođe mogao videti u Bolonji. Upravo je hibridni traktor jedno od potencijalnih rešenja traktora budućnosti s obzirom na to da ga karakteriše smanjena potrošnja goriva što prouzrokuje i smanjenje troškova korišćenja, a neizostavno je pomenuti i “prijateljski” odnos prema životnoj sredini. Ovakav traktor ima i smanjenu potrebu u pogledu održavanja. Hibridni traktor proizvođača Carraro Agritalia nije prototip nego je već spreman za nastup na svetskom tržištu.

Specijalizovani voćarsko-vinogradarski trakotri sada su dostupni i sa komunikacionim sistemima koji omogućavaju da mašina “razgovara” s upravljačkim uređajem i na taj način pojednostavi različite proizvodne faze. I na polju tenike namenjene za aplikaciju sredstava za zaštitu bilja na EIMA su se izdvojila rešenja koja se prijateljski odnose prema životnoj sredini, to jest njihovom primenom se izbegava bespotrebno rasipanje zaštitnih sredstava. To su pneumatske prskalice sa difuzerima koji sprečavaju pojavu difta i značajno smanjuju količinu pesticida koja nije “pogodila” ciljanu površinu, ujedno smanjujući rizik od zagađenja sredine. Na izložnim modelima na Sajmu primetna su bila i brojna rešenja koja utiču na povećanje bezbednosti u korišćenju mašina. Tako je velika pažnja posvećena iznalaženju rešenja koja povećavaju preglednost i stabilnost u radu, što se ogleda ugradnjom kabina najnovije generacije koje omogućavaju pun vidokrug rukovaocu, ali i ugradnjom gusenica pogotovo na specijalizovanim voćarsko-vinogradarskim traktorima.

Za posetioce EIMA organizovani su brojni prikazi mašina, kao i radionice među kojima je veliku pažnju privukla ona posvećena održavanju traktora, odnosno postupcima servisiranja. Kada je u pitanju zaštita bilja i trajnih zasada, ova karakteristika je možda još izraženija. Široka je paleta proizvođača prskalica, orošivača, od onih najjednostavnijih rešenja pa sve do onih koji rade na principu elektrostatičkog nanošenja i recirkulacije radnog rastvora te time značajno utiču na smanjenje potrošnje pesticida i očuvanje životne sredine. Proizvođači alata i oruđa za orezivanje takođe su bili prisutni na Sajmu, zajedno sa onima koji proizvode različite platforme za pomoć prilikom ubiranja plodova i manipulaciju njima. Različiti kombajni za ubiranje, sistemi prikupljanja plodova i manipulacija paletama takođe imaju značajan broj proizvođača. Mašine za osnovnu preradu su takođe zastupljene. Na Sajmu je vidljiv i velik broj kompanija koje nude svoju opremu i softverska rešenja za gotovo svaki segment proizvodnje.

Posetioci koji se bave proizvodnjom povrća ili cveća mogli su da uživaju u brojnim proizvodima namenjenim svakoj od pojedinačnih proizvodnji u ovoj oblasti. Počev od mašina za punjenje saksija, preko stolova za setvu, različitih sejalica i sadilica za sitna semena i lukovica, preko različitih oruđa za negu useva, pa sve do kombajna za ubiranje različitih useva bili su takođe zastupljeni u velikom broju.

Brojni proizvođači komponenti i opreme u zaštiti bilja zauzimaju značajan prostor na Sajmu.

Prskalice, komponente, regulacioni ventili, merna tehnika, rasprskivači – dizne i softver za ovu oblast su bili vrlo prisutni. Proizvođači samohodnih prskalica, koje su i tehnički najkomplikovanije za izradu, nude svoje proizvode jednako kao i oni čiji stepen razvoja proizvoda nije na tom nivou. Jedan od najvećih štandova ovde imao je italijanski proizvođač komponenti za prskalice čija se oprema ugrađuje kod velikog broja drugih proizvođača opreme. Ovde su prikazana i rešenja za bezbedno rukovanje pesticidima, kao i lična zaštitna oprema za rukovaoce sa pesticidima. Kod nekih proizvođača opreme za zaštitu bilja, a i na nekim drugim mestima, izložene su bespilotne letilice različitih konstrukcija i namena. Osim onih koje su opremljene kamerama, čiji je osnovni zadatak snimanje terena, pažnju su privukle one opremljemljene opremom za hitne intervencije u zaštiti bilja. Uz rezervoar zapremine do 20 litara i 6 rasprskivača namenjene su za ULV tretmane. Veliki prostor, u okviru izložbe komponenti, zauzeli su proizvođači rezervnih delova za poljoprivrednu mehanizaciju i proizvođači alata. Značajno mesto dodeljeno je brojnim kineskim proizvođačima rezervnih delova, koji su smešteni u posebnu halu.

Posebno brojni su bili izlagači u delu opreme za okućnice gde dominiraju proizvođači kosačica, mini sistema za zalivanje, alati i oruđa za tu namenu. Poseban kuriozitet je nastup pijaniste na štandu jednog velikog italijanskog proizvođača mehanizacije. Najveći štand imala je kompanija NewHolland, a s njom i ostali proizvođači mehanizacije iz Italije.

Dva puna dana boravka na Sajmu omogućila su svakom zainteresovanom da shodno svom interesovanju stekne uvid u ono što je tehnički i tehnološki vrh opremljenosti u mehanizaciji. Izgleda da sajam EIMA postaje sve prepoznatljiviji i među posetiocima sa prostora Srbije, koji sve više posećuju ovu manifestaciju. Stalni rast broja izlagača, porast broja zemalja koje izlažu i konstantan rast broja postilaca govore da Sajam u Bolonji zauzima sve značajniju poziciju na regionalnom nivou, te svakako treba naći mogućnosti da se poseti.

Dipl. inž. Branislav Ogrizović

Turističko poljoprivredno gazdinstvo „Hudičevec”

Ekskurzija je realizovana zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, koje je sufinansiralo projekat „Edukacija, informisanje i stručno usavršavanje poljoprivrednika” u 2018. godini. U okviru projekta planirana je i realizovana poseta Međunarodnom poljoprivrednom sajmu EIMA u Bolonji, kao i poljoprivrednom gazdinstvu i fabrici INO Brežice u Sloveniji.

Klub 100P plus je u novembru mesecu za svoje članove organizovao stručno-turističku ekskurziju u Italiju i posetu Međunarodnom poljoprivrednom sajmu EIMA. Na putu ka Bolonji zaustavili smo se u Sloveniji gde smo posetili poljoprivredno gazdinstvo „Hudičevec” koje se bavi ruralnim turizmom.

 

Od letnjikovca do poljoprivrednog gazdinstva ‒ istorijat

 Nekad

Porodica Rossetti je u 16. veku posedovala velika imanja u Notranjskoj regiji.

Baron Rossetti je na području današnje farme „Hudičevec” izgradio letnjikovac sa banjom, a kasnije je dogradio mlin i pilanu. Mlin je bio operativan do 1947. godine i snabdevao je brašnom devet okolnih sela.

Prema pisanim izvorima, imanje je kasnije donirano crkvi Razdrto, koja ga je u vlasništvu zadržala sve do 1720. godine. Tada ga je kupio Anton Bole. Njegova ćerka Ivana udala se 1910. godine za Jerneja Simčiča koji je preuzeo vođenje farme (imali su osmoro dece). Sledeći upravnik imanja bio je Janko Simčič, rođen 1925. godine, koji je nastavio tradiciju i sa suprugom Pavlom imao je petoro dece. Njihov najmlađi sin Emilijan Simčič je sa suprugom Katjom i njihovo desetoro dece nastavio da se bavi seoskim turizmom na farmi, koji je 1980. godine pokrenula njegova majka Pavla.

Sad

Naš domaćin Matija Simčič, najstariji sin Emilijana i Katje, ugostio nas je i proveo kroz farmu. Farma predstavlja porodično gazdinstvo u pravom smislu te reči, jer sva deca, njih desetoro, imaju svoja zaduženja. Pored toga, imaju šest zaposlenih i deset sezonskih radnika. Počeli su davne 1971. godine kada se gradio auto-put. Tada se pojavila potreba za smeštajem i ishranom radnika. Smeštajni kapaciteti na farmi dograđivani su fazno. Danas su gostima na raspolaganju dva apartmana površine oko 80 m², sa potpuno opremljenom kuhinjom, koji mogu da ugoste do 9 osoba i sedam soba sa različitim brojem kreveta.

Restoran, koji se nalazi u okviru ovog domaćinstva, odlično je mesto za različite vrste proslava – od svadbenih svečanosti, rođendana do poslovnih sastanaka i kulturnih događaja. Manja trpezarija je idealna za manje grupe do 40 osoba. Sala je opremljena projektorom i platnom.

U restoranu se služe razna jela, ali je poseban akcenat stavljen na jela koja se spravljaju od mesa životinja gajenih organskim metodama na farmi.

Pored finske saune i mini fitnes centra, gostima su na raspolaganju: fudbalsko igralište, teren za odbojku na travi, mali teren za košarku, teren za boćanje, dve tranpoline, ljuljaške, klackalice i tobogan. U bližoj okolini farme nalazi se veliki broj šumskih staza za lagane šetnje.

Stara kuhinja pretvorena je u muzej. Baka Pavla vredno je skupljala eksponate dugi niz godina. Danas ima 92 godine, ali je i dalje veoma aktivna. Radi po ceo dan u bio-bašti ili oko pčela.

Farma

Na farmi se trenutno uzgaja 50 goveda simentalske i hereford rase. Pored krava, imaju i 20 konja, 20 magaraca, 160 jaganjaca. Stado koza je desetkovano jer je potok koji protiče imanjem nabujao prošlog leta preko 2 m i odneo 6 koza. Nedelju dana pre naše posete imali su problem sa vukom koji je pojeo 15 koza. Posle svih nedaća, na farmi je ostalo samo 7 koza na farmi.

Matija nam je predočio da su oni bili jedni od prvih koji su držali krave na otvorenom preko zime. Tada su nastupili problemi koji su trajali 2‒3 godine, jer su ljudi zvali inspekciju i prijavljivali slučaj zlostavljanja životinja. Međutim, inspekcija je utvrdila da su životinje pravilno zbrinute, da imaju nadstrešnicu, vodu i hranu. Sada 80% gazdinstava drži stoku na otvorenom.

Za ovo gazdinstvo držanje stoke na otvorenom je jedino rešenje jer nemaju dovoljno prostora da grade štalu za smeštaj krava. Samo za ovce i koze je izgrađena štala u okviru gazdinstva.

Farma ima 85 ha pašnjaka i 15 ha šume. Trećina je u vlasništvu a ostalo je najam od države. Ugovor o zakupu se sklapa na pet godina. Investicije u farmu realizuju se delom putem konkursa. Za objekte su dobili 200.000 evra, a cela investicija je iznosila oko 800.000 evra.

Zahvaljujući velikim površinama pod šumom, prešli su na grejanje sečkom, umesto na naftu. Investicija u novi sistem grejanja isplatila se za 4‒5 godina.

Sezona traje od marta do kraja septembra. Oktobar 2018. godine je bio lep i topao, pa su produžili sezonu. U sezoni je kapacitet popunjenosti 100%. Imaju goste iz celog sveta. Letos su imali i goste iz Šri Lanke. Najviše posetilaca dolazi iz Izraela, mada su česti gosti i iz Italije, Nemačke i drugih evropskih zemalja.

S obzirom da su prerasli kapacitete koje država propisuje za turističke kmetije (do 60 stolica u restoranu i do 20 kreveta za smeštaj gostiju), morali su da registruju firmu.

Legenda

Kako je nastalo ime „Hudičevec” (preruršen u đavola)

Domaćica barona Rosetija na ovom imanju bila je žena za koju se govorilo da se ne boji ni Boga ni đavola. Uvek je nosila oružje i svi su bili zastrašeni njenom pojavom. Jednog dana domaćica se teško razbolela. Meštani su doveli sveštenika, ali ona nije htela da ga primi. Sveštenik se prerušio u đavola (hudič na slovenačkom) misleći da će ga tako ipak primiti. Nažalost, žena je pomislila da je on zaista đavo koji je došao po njenu dušu, pa se uplašila i pucala u njega. Od tada je mesto poznato kao Hudičevec.

Tara

hotel «Omorika», 27.01. – 02.02.2019.

 Organizator seminara – KLUB 100P plus

U januaru 2019. godine održaće se 15. Zimski seminar farmera u organizacji Kluba 100P plus. Pozivamo Vas da svojim prisustvom uveličate i svečarski i radno proslavite ovaj naš zajednički jubilej.

Pripremamo bogat i sadržajan program (i poneko iznenađenje) kojim ćemo obeležiti petnaestogodišnjicu uspešnog rada Kluba 100P plus.

 

I to se jednom moralo dogoditi. Nakon uzastopnih 13 godina, kada smo doslovce goreli na julskom suncu, prisustvujući Smotri poljoprivrede, industrije i trgovine ‒ (SPIT), kasna, kišna jesen, koja se ove godine preselila u jun i jul, “prepolovila” je manifestaciju na dva dana. Uprkos upornoj kiši, u utorak 18. jula, odvažni entuzijasti iz cele Vojvodine uputili su se u Kać, gde su organizatori sve pripremili kao i prethodnih godina. Pripremili su sve osim vremena, na koje nisu mogli da utiču, tako da je manifestacijija nakon nekoliko sati većanja odložena za četvrtak. Sledećeg dana, vremenski uslovi su bili nešto bolji, tako da je SPIT mogao da se održi. Sve navedeno, naravno, uticalo je na posetu, tako da je ovoj prestižnoj manifestaciji, po slobodnoj proceni prisustvovalo oko 300 paora.

SPIT je jedinstven u našoj zemlji po tome što poljoprivrednici na njemu mogu da vide, pored izloženih, i mašine u radu. Ne treba naglašavati koliko je to važno za one koji nameravaju da za neku priključnu mašinu ili traktor izdvoje 20.000, 30.000, 50.000, pa i i više evra. Zadovoljstvo nije krio ni Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus, udruženja koje tradicionalno organizuje ovu manifestaciju.

 ‒          Ovde je izloženo 140 mašina, od kojih je 60 prikazano u radu. Prisutne su 32 firme. Osim mehanizatora, tu su i bankari, osiguravajuće kuće, trgovci inputima, rezervnim delovima i drugi. Nažalost, trebalo je da ostavimo deo parcele pod pšenicom da bi prikazali i kombajne u radu kao pre dve godine kada smo prikazali četiri kombajna u radu. Vremenski uslovi nam to nisu dozvolili ove godine. Da bi SPIT opstao moraju biti zadovoljena dva uslova: da veliki broj mehanizatora podržava manifestaciju kao i svih ovih godina i da veliki broj poljoprivrednika posećuje ovaj događaj ‒ objasnio je Vojislav Malešev.

 

Oni koji su ove godine došli na SPIT mogli su u radu da vide mašine za osnovnu obradu, dopunsku obradu, kao i sejalice. Viđenim su bili zadovoljni i posetioci.

 Ivona Struhar je studentkinja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Nakon završetka studija, namerava da se vrati na porodično imanje. Inače, njena porodica se dominantno bavi ratarskom proizvodnjom i delimično proizvodnjom povrća.

‒          Šteta što u Srbiji ima malo manifestacija ovoga tipa. Ovde možemo da vidimo razne tipove mašina u radu i kakve su njihove mogućnosti. Tako možemo da ocenimo koja mašina najviše odgovara našem tipu gazdinstva ‒ istakla je Struharova.

 

Vuk Radojević: „Pomažemo mladim poljoprivrednicima da kupe novu priključnu mehanizaciju”. 

 

I pokrajinski sekretar za poljoprivredu, Vuk Radojević posetio je i zvanično otvorio SPIT. On je naglasio važnost manifestacije.

‒          SPIT zaslužuje najveću pažnju jer se na ovaj način promoviše najsavremenija mehanizacija. I pogonska i priključna. Ona je neophodna za savremenu poljoprivrednu proizvodnju. Time poljoprivrednici svoju proizvodnju čine ekonomičnijom i profitabilnijom. Zaista, sve pohvale organizatorima. Primena savremene mehanizacije je nešto što je republička Vlada prepoznala i preko resornog ministarstva i sekretarijata i prošle godine nikada značajnija sredstva nisu uložena u nabavku mehanizacije. Upravo smo to učinili jer smo očekivali početak primene IPARD programa ‒ istakao je Radojević.

Pokrajina podržava mlade poljoprivrednike

Radojević je rekao da su u Sekretarijatu kroz meru podrške mladim poljoprivrednicima, za takozvani “Start up” program izdvojili oko 200 miliona dinara. Od 900 prijava koje su pristigle po ovom osnovu 550 je namenjeno kupovini nove priključne mehanizacije u biljnoj proizvodnji i oko 50 u stočarskoj proizvodnji. Treba napomenuti da za ovu meru kod Sekretarijata za poljoprivredu mogu da konkurišu isključivo gazdinstva koja su registrovana u ovoj godini.

Kao i svake godine na SPITU, poljoprivrednici su mogli da učestvuju u igrama bacanja akumulatora s ramena i takmičenju u prenošenju vreća đubriva. Sve je začinjeno nezaobilaznom tombolom.

Đorđe Simović

 

 

SPIT – smotra poljoprivrede, industrije i trgovine je jedinstvena manifestacija u Vojvodini, koja se tradicionalno održava u Kaću u Opštini Novi Sad.

Udruženje poljoprivrednika Klub 100P plus ove godine organizuje 14. Klupski SPIT – prikaz savremenih mašina i opreme – stacionarno i u radu, kao i drugih ponuda za poljoprivrednike. Ovom manifestacijom omogućavamo poljoprivrednim proizvođačima da na jednom mestu vide u radu mašine različitih proizvođača, sami probaju rad sa njima i tako olakšaju sebi izbor. To je i svojevrsna edukacija jer uz svaku mašinu dobijaju objašnjenje i stručne savete.

Na kraju, to je lepa prilika da se nakon žetve okupe, malo druže i razmene iskustva.

Manifestacija će se održati u utorak, 17. jula 2018. godine, u Kaću, na parceli porodičnog gazdinstva Malešev koja se nalazi na putu Novi Sad-Zrenjanin prema Salašu 84, s desne strane. Na SPIT-u se okupi preko 800 poljoprivrednika koji su zainteresovani da praktično vide šta je od mašina novo i korisno za njihovu proizvodnju.

Otvaranje manifestacije zakazano je za 10.30 časova.

Skup tradicionalno prate brojni mediji.

 

Podsticaji

• Pored malog učešća podsticaja za biljnu proizvodnju dodatni problem predstavlja poskupljenje, odnosno visoka cena dizel goriva. Predlog Kluba 100P plus je da se uspostavi sistem agro-dizela (primer plavog dizela u Republici Hrvatskoj) ili drugi sistem gde bi država omogućila mogućnost povoljnije nabavke dizel goriva kroz ukidanje akcize ili drugih državnih nameta na cenu dizel goriva.
• Članovi Kluba smatraju da učešće direktnih plaćanja za stočarstvo dovodi do toga da je biljna proizvodnja u neravnopravnom položaju. Stav je da raspodela budžeta mora biti pravednija i ravnomernija. U sistemu subvencija favorizovati gazdinstva koja se bave isključivo poljoprivredom.
• Podsticaji za osiguranje useva da budu bez ograničenja tj. da budu dostupni za svu prijavljenu površinu.
• Da se omogući da i kompenzacija, kao način plaćanja robe bude prihvatljiva u sistemu podsticaja.
• Veliki problem kod izgradnje objekata su zakonske obaveze u domenu protivpožarne zaštite koji onemugućavaju dobijanje upotrebnih i građevinskih dozvola…TO ĆE BITI VELIKI PROBLEM I KOD IPARDA.

Izdavanje državnog zemljišta u zakup

• DRŽAVNO ZEMLJIŠTE NE IZDAVATI PO PRAVU PREČEG ZAKUPA, VEĆ OMOGUĆITI DA SVI IDU RAVNOPRAVNO NA LICITACIJU… na taj način bi država imala znatno veći priliv sredstava po tom osnovu koje bi mogla da koristi za pomoć onim granama poljoprivrede koji su u težem položaju. Time bi se pomoć države ravnomernije raspodelila i među stočarima na celokupnoj teritoriji Republike Srbije pa i tamo gde nema državnog zemljišta za izdavanje.
• Zahtevamo da pravo učešća na licitaciji imaju samo gazdinstva koja su u sistemu PIO poljoprivrednika.
• Za zakup držvnog poljoprivrednog zemljišta dokazati da se gazdinstvo bavi isključivo poljoprivredom -prometom preko računa (izvod iz banke).
• Do momenta izmene zakona pojačati kontrolu zakupa zemljišta po pravu prečeg zakupa po osnovu stočarske proizvodnje i infrastrukture, da se preduprede i sankcionišu malverzacije.
• Omogućiti da vlasnik zemljišta kojem je zemljište vraćeno putem restitucije može da raskine ugovor sa zakupcima tog zemljišta.
• Zbog obaveze plaćanja poreza na dobit od strane zakupodavca mnogi privatni zakupodavci ne žele da izdaju zemljište u zakup putem ugovora, te se ono ne može ni prijaviti u RPG. Osloboditi poljoprivredna gazdinstva čiji su nosioci stariji od 65 godina, poreza na prihod od izdavanja poljoprivrednog zemljišta.
• Razmotriti i revidirati postavljene granice za ostvarivanje IPARD podsticaja u svim sektorima (primer: maksimalne površine u povrtarstvu 50 ha, a u voćarstvu 100 ha).
• Za građane Srbije sa dvojnim državljanstvom uvesti obavezu da dostave potvrdu da podnosilac zahteva za podsticaje na nacionalnom nivou, nije za predmetnu investiciju koristio sredstva donacije „Prosperitatea“ iz fonda mađarske vlade ili drugih fondova.
• Pod hitno staviti van snage odluku o izmenama i dopunama odluke o uslovima za smanjenje carinskih dažbina na uvoz kukuruza.
• Uključiti KLUB 100P plus u izradu novog predloga zakona o poljoprivrednom zemljištu.

14. Zimski seminar farmera na Tari u organizaciji Kluba 100P plus otvorio je predsednik ovog udruženja Voja Malešev. Poljoprivrednici su imali priliku da međusobno razmenjuju iskustva, ali i da nauče nove stvari od eksperata iz struke.

„Kao i svake godine ovde je veliki broj firmi koje su došle da ponude paletu svojih proizvoda. Tu je i veliki broj profesora koji su došli ovde da nas edukuju, da nam ukažu na propuste koje smo imali u prethodnoj proizvodnoj godini“ rekao je Voja Malešev, predsednik kluba 100P plus.

„Mislim da je ovaj 14. seminar bolji nego prethodni i meni se čini kvalitetniji, da li zato što smo svi u ovom problemu udruženi, ima dosta kvalitetnih razgovora. Predavanja su uvek kvalitetna, uvek dolaze pravi ljudi koji nama pomažu da kada se vratimo svojim kućama uradimo nešto bolje na svojoj zemlji“, rekao je za Agromediju poljoprivrednik Vladimir Lazarov.

 

„Mi iz čitave Vojvodine se poznajemo i ovde možemo da razmenimo iskustva“, rekao je poljoprivrednik Stipan Šarčević

Subvencije, odnosno bespovratna novčana sredstva koje pokrajina opredeljuje, usmerena su isključivo na poljoprivredna gazdinstva, rekao je Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, Vuk Radojević. A mi smo se pitali da li on smatra da su ta sredstvadovoljno velika?

„Kada govorimo o podsticajima po hektaru, smatram da je neophodno otvoriti javnu debatu na tu temu, da li je to adekvatan vid podrške poljoprivrednicima u Srbiji? Da li bi trebalo i dalje insistirati na uvećanju bespovratnih sredstava po hektaru, ili bi trebalo osmisliti nove modele finansiranja poljoprivrednih gazdinstava? Verujem da ima efikasnijih modela, da model direktnog plaćanja po hektaru nije najbolji i rezultati iz prethodnog perioda, siguran sam da idu u tom pravcu. Istovremeno, ako poredimo sa iskustvom ljudi u Evropskoj uniji, možemo izvući neke zaključke, u mnogim zemljama se vode polemike na tu temu“, rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević.

Predsednik uduženja poljoprivrednika Klub 100P plus, Voja Malešev kaže da sa tim novcem koji je na raspolaganju poljoprivrednicima, ne može da se uradi ništa.

„Subvencije su 4000 dinara po hektaru i visina hektara koje možete da prijavite za te subvencije je 20. 80.000 dinara za jedno komercijalno porodično gazdinstvo, koje ima više od 20 hektara su zanemarljiva sredstva. Dok je bilo 12 i 14.000 dinara po hektaru, do 100 hektara, sa tim novcem ste mogli nešto i da uradite“, rekao je on.

Subvencije u zemljama Evropske unije su svakako veće, a dosta proizvoda njihovih poljoprivrednika naša zemlja uvozi. Prošle godine suša je ugrozila kako prinose, tako i prihode naših poljoprivrednika.

„Svima je teško, prošla godina je bila katastrofalna. Sreća, suncokret je dobro rodio, imali smo prinos oko 2 tone u proseku, 2100 po lancu. Pšenica, odnosu na to kako je izgledala na početku, još je i dobro rodila, oko 4 tone po lancu. Kukuruz je naravno problem, imali smo u proseku 2-2,6 tone po lancu, što je nedovoljno da pokrije sve te troškovem ove godine ćemo gledati da nekako preživimo do pšenice. Investicijesmanjujemo na minimum i čekamo novu žetvu i nove neke šanse“, kaže poljoprivrednik Lazarov Vladimir.

Ako bude i ova godina kao prethodna, i ostane ovaj nivo cena, onda će ljudi imati baš ozbiljne probleme. Sada su već mnogi u problemu, definitivno je u celoj Srbiji bio pobačaj i mislim da ćemo u ovu godinu ući zbog besparice sa mnogo manjetehnologije”, rekao je za Agromediju poljoprivrednik Kobilarov Žarko.

Pitali smo državnog sekretara za poljoprivredu, gospodina Velimira Stanojevića koliko će novca za poljoprivredu biti izdvojeno u 2018 godini?

„Ono što je bila namera Ministarstva poljoprivrede u prethodnih godinu i po dana jeste da budžet iz prethodne godine uvek bude veći. Agrarni budžet u 2016. godini bio je veći u odnosu na 2015. godinu za nekih 8-9 odsto, a da je sada u odnosu na 2017. godinu veći negde oko 13 odsto. Sam podatak da će preko uprave za agrarno plaćanje kroz direktne mere, kroz mere ruralnog razvoja biti plasirano preko 30 milijardi dinara, što je takođe značajno više. ove godine imamo ono što smo godinama očekivali, poseban uspeh ministra i njegovog tima jeste da smo konačno otkočili to što se zove IPARD. Čitave ove godine će biti sedam javnih poziva, negde oko 48 miliona evra biće na raspolaganju“, rekao je državni sekretar za poljoprivredu Velimir Stanojević.

„Mi poljoprivrednici smatramo da se dosta sporo kreće taj napredak“, rekao je Voja Malešev.

Ovo je bila retka prilika da se poljoprivrednicima pored bogatog edukativnog sadržaja omogući i debata sa političarima. Koliko su otvoreni dijalozi imali učinka, vreme će pokazati. A do tada poljoprivrednici mogu da upotrebe novo-stečenaznanja sa seminara u svojoj proizvodnji, pa će bar nešto sigurno biti bolje.

 

U hotelu “Omorika” na Tari održan je od 28. januara do 03. februara 14. Zimski seminar farmera u organizaciji Kluba 100P plus. Seminar iz godine u godinu u svakom pogledu napreduje. Raznovrsnost tema, velik broj gostiju predavača, lepeza proizvoda 50 prisutnih kompanija, razlog su zadovoljstva oko 300 poljoprivrednih proizvođača koji su ove godine učestvovali u radu seminara.

Otvaranju je prisustvovao Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, a Pokrajinski sekrektar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević je svečano otvorio 14. Zimski seminar farmera.

Prilikom obraćanja prisutnima, Vuk Radojević je naglasio da se, od velikog broja Asocijacija i Udruženja poljoprivrednih proizvođača u Srbiji, udruženje poljoprivrednika Klub 100P plus izdvaja po svojoj istrajnosti u misiji da, od osnivanja 2003. godine pa do danas, daje značajan doprinos edukaciji i informisanju svojih članova o aktuelnostima u poljoprivredi, kao i zastupanju njihovih interesa pred državnim institucijama. Sekretar je takođe ukazao na to da ova organizacija u toku godine organizuje niz aktivnosti usmerenih ka usavršavanju poljoprivrednih proizvođača, čime doprinosi unapređenju proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima i time povećava njihovu konkurentnost na tržištu.

 

Seminar su medijski propratili brojni novinari. U prilogu možete pogledati neke od objava (TV Šabac).

 

SPIT je jedinstvena manifestacija na teritoriji Vojvodine. Ovogodišnji, 13. SPIT održan je 18. jula na parceli porodičnog gazdinstva Malešev koja se nalazi kod salaša, pored puta Kać-Budisava.

Ovogodišnji SPIT održan je pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

Ovom tradicionalnom manifestacijom već trinaest godina radno i svečano obeležavamo kraj žetve. Ovogodišnji SPIT posetilo je više od 800 posetilaca.

Na SPIT-u su najviše zastupljene savremene poljoprivredne mašine, ali su i distributeri veštačkih đubriva, semenske kuće, banke i trgovci mazivima i uljima, imali priliku da poljoprivredne proizvođače upoznaju sa svojoj ponudom. Na ovogodišnjoj manifestaciji učestvovalo je 28 kompanija sa 120 poljoprivrednih mašina od kojih je 35 prikazano u radu. Prikaz mašina u radu uspešno je vodio dipl. inž. Branislav Ogrizović, PSS Sombor uz asistenciju Jovice Surčinskog sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Novost na ovogodišnjem SPIT-u je radionica «Pravilan rad sa obrtnim plugovima» koja je održana nakon prikaza mašina u radu i pobudila veliku pažnju posetilaca. Radionicu je vodio dipl. inž. Nikola Škrbić, direktor Instituta «Tamiš» iz Pančeva.

SPIT obišli su uvaženi gosti: Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, Njegova Ekselencija Aleksandar Čepurin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji i Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević koji je i otvorio ovu manifestaciju.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović istakao je da je Ministarstvo do sada obradilo 1.200 zahteva za traktore, i naglasio da će sredstva biti odobrena svima koji su podneli zahteve iako je broj zahteva za mehanizaciju dva puta veći od planiranog. Novac će novac biti pronađen iz unutrašnjih rezervi, kako bi se i ovo pitanje rešilo. Podela rešenja je počela prošle nedelje i upućuju se na kućne adrese poljoprivrednika.

“Prvi put smo predvideli sufinansiranje i za biljne proizvođače koji obrađuju više od 50 ha, kao i subvencije za podizanje zasada, protivgradne zaštite, stubova… što do sada nije činjeno. Sve se to radi u nameri da se poljoprivreda ravnomerno razvija na celom području zemlje”, istakao je Nedimović.

Nedimović je rekao i da je, nakon sedam godina, na red došla i realizacija IPARDA za koji će prvi poziv biti upućen u novembru, i dodao da će tada procenat vraćanja novca poljoprivrednicima za kupljenu mehanizaciju biti veći, nego što je to slučaj u ovom trenutku. Kao važnu činjenicu po pitanju unapređivanja poljoprivredne proizvodnje, Nedimović je istakao i početak radova, prve nedelje avgusta, a tiče se 11 projekata namenjenih sistemima za navodanjavanje u Vojvodini, i još četiri na teritoriji centralne Srbije, što će doprineti da se pod sistemima za navodnjavanje nađe 30.000 hektara više obradivog zemljišta.

“Želja nam je da vodimo računa o agrotehničkim merama posredstvom mehanizacije, navodnjavanja, da ne bismo zavisili od vremenskih prilika i razvoja semenarstva, jer od toga zavisi kakav ćemo proizovd imati. Na klimu ne možemo uticati, ali radom možemo razviti poljoprivredu”, rekao je ministar Nedimović.

Ambasador Aleksandar Čepurin zahvalio se organizatoru na pozivu da prisustvuje ovoj tradicionalnoj manifestaciji i istakao zadovoljstvo zbog dobre saradnje koju Rusija i Srbija ostvaruju, podsetivši da je naša ukupna poljoprivredna razmena svake godine u porastu.

“Srbija je dostigla izvoz od 300 miliona dolara”, rekao je ambasador Čepurin i dodao da ozbiljan prostor za zajedničku saradnju vidi na planu semenske proizvodnje za tržište Rusije i šire, kao i u okviru klasterske proizvodnje.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević je otvarajući današnju manifestaciju, istakao da njen značaj prevazilazi lokalni karakter i da je reč o regionalnoj priredbi, koju će Sekretarijat od ove godine i finansijski podržati.

„Pokrajinska vlada po prvi put realizuje meru agrarne politike u cilju sufinansiranja nabavke nove pogonske i priključne mehanizacije. Da je ova mera bila primenjena pre 15 i 20 godina, siguran sam da bi imali drugačiju situaciju i u dobroj meri obnovljenu mehanizaciju u našoj pokrajini. U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede imamo usaglašene mere i sinhronizovane aktivnosti, dakle, po prvi put ovu meru i na pokrajinskom i na republičkom nivou“, kazao je Radojević. On je dodao da je namera Republičkog ministarstva da izađe u susret svim potrebama poljoprivrednika jedan ogroman iskorak, i pozvao zainteresovane korisnike da prate konkurs koji će narednih dana biti raspisan, jer je opredeljeno ukupno 150 miliona dinara za poljoprivrednu mehanizaciju. Radojević je podsetio i da je kroz meru, koju Sekretarijat takođe po prvi put realizuje, a namenjena je podršci mladim poljoprivrednicima do 40 godina u seoskim sredinama, omogućeno mladim poljoprivrednicima da dođu do mehanizacije. Konkurs je završen, a bilo je preko 300 prijava gde je trećina iskazala interesovanje za mehanizaciju. Na taj način će takođe, kako je rekao Radojević, biti zadovoljen deo zahteva iskazan u pogledu nabavke mehanizacije.

Radojević je čestitao organizatorima na visokoprofesionalnoj izložbi mehanizacije i poželeo proizvođačima uspešnu poljoprivrednu godinu, uz poziv da aktivno prate konkursne linije Sekretarijata i iskoriste mogućnosti koje su im namenjene. On je podsetio i da je ovogodišnji agrarni budzet najveći do sada, a to je gotovo 80 odsto više para usmereno ka poljoprivrednicima Vojvodine nego 2016. godine.

Vojislav Melešev, predsednik Kluba 100P plus i domaćin ove manifestacije istakao je da je prezadovoljan posetom, ali i izloženom mehanizacijom koja je namenjena i onim proizvođačima koji obrađuju manje površine, ali i onima koji obrađuju i više desetina hiljada hektara. Na SPIT-u je bio prikazan i najmoćniji ruski traktor Kirovec, koga nazivaju terminator i koji je privukao veliku pažnju posetilaca.

“Ruska mehanizacija je sve prisutnija na našem tržištu, što svakako treba pozdraviti”, rekao je Malešev. “Ova manifestacija je prilika da ljudi sednu u pogonske mašine, da ih provozaju i vide da li im odgovaraju, kao i da testiraju vučne mašine. Ove godine imali smo i radionicu podešavanja plugova, kako bismo ukazali zainteresovanima na kvalitet oranja, ali i potrošnju goriva, jer nije svejedno koliko se troši”, istakao je Vojislav Malešev.