Podsticaji

• Pored malog učešća podsticaja za biljnu proizvodnju dodatni problem predstavlja poskupljenje, odnosno visoka cena dizel goriva. Predlog Kluba 100P plus je da se uspostavi sistem agro-dizela (primer plavog dizela u Republici Hrvatskoj) ili drugi sistem gde bi država omogućila mogućnost povoljnije nabavke dizel goriva kroz ukidanje akcize ili drugih državnih nameta na cenu dizel goriva.
• Članovi Kluba smatraju da učešće direktnih plaćanja za stočarstvo dovodi do toga da je biljna proizvodnja u neravnopravnom položaju. Stav je da raspodela budžeta mora biti pravednija i ravnomernija. U sistemu subvencija favorizovati gazdinstva koja se bave isključivo poljoprivredom.
• Podsticaji za osiguranje useva da budu bez ograničenja tj. da budu dostupni za svu prijavljenu površinu.
• Da se omogući da i kompenzacija, kao način plaćanja robe bude prihvatljiva u sistemu podsticaja.
• Veliki problem kod izgradnje objekata su zakonske obaveze u domenu protivpožarne zaštite koji onemugućavaju dobijanje upotrebnih i građevinskih dozvola…TO ĆE BITI VELIKI PROBLEM I KOD IPARDA.

Izdavanje državnog zemljišta u zakup

• DRŽAVNO ZEMLJIŠTE NE IZDAVATI PO PRAVU PREČEG ZAKUPA, VEĆ OMOGUĆITI DA SVI IDU RAVNOPRAVNO NA LICITACIJU… na taj način bi država imala znatno veći priliv sredstava po tom osnovu koje bi mogla da koristi za pomoć onim granama poljoprivrede koji su u težem položaju. Time bi se pomoć države ravnomernije raspodelila i među stočarima na celokupnoj teritoriji Republike Srbije pa i tamo gde nema državnog zemljišta za izdavanje.
• Zahtevamo da pravo učešća na licitaciji imaju samo gazdinstva koja su u sistemu PIO poljoprivrednika.
• Za zakup držvnog poljoprivrednog zemljišta dokazati da se gazdinstvo bavi isključivo poljoprivredom -prometom preko računa (izvod iz banke).
• Do momenta izmene zakona pojačati kontrolu zakupa zemljišta po pravu prečeg zakupa po osnovu stočarske proizvodnje i infrastrukture, da se preduprede i sankcionišu malverzacije.
• Omogućiti da vlasnik zemljišta kojem je zemljište vraćeno putem restitucije može da raskine ugovor sa zakupcima tog zemljišta.
• Zbog obaveze plaćanja poreza na dobit od strane zakupodavca mnogi privatni zakupodavci ne žele da izdaju zemljište u zakup putem ugovora, te se ono ne može ni prijaviti u RPG. Osloboditi poljoprivredna gazdinstva čiji su nosioci stariji od 65 godina, poreza na prihod od izdavanja poljoprivrednog zemljišta.
• Razmotriti i revidirati postavljene granice za ostvarivanje IPARD podsticaja u svim sektorima (primer: maksimalne površine u povrtarstvu 50 ha, a u voćarstvu 100 ha).
• Za građane Srbije sa dvojnim državljanstvom uvesti obavezu da dostave potvrdu da podnosilac zahteva za podsticaje na nacionalnom nivou, nije za predmetnu investiciju koristio sredstva donacije „Prosperitatea“ iz fonda mađarske vlade ili drugih fondova.
• Pod hitno staviti van snage odluku o izmenama i dopunama odluke o uslovima za smanjenje carinskih dažbina na uvoz kukuruza.
• Uključiti KLUB 100P plus u izradu novog predloga zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Na kraju svakog seminara Klub donosi svoje stavove, zaključke i predloge.

PODSTICAJI:

• Pored malog učešća podsticaja za biljnu proizvodnju dodatni problem predstavlja poskupljenje, odnosno visoka cena dizel goriva. Predlog Kluba 100P+ je da se uspostavi sistem agro-dizela (primer plavog dizela u Republici Hrvatskoj) ili drugi sistem gde bi država omogućila mogućnost povoljnije nabavke dizel goriva kroz ukidanje akcize ili drugih državnih nameta na cenu dizel goriva.
• Ispoštovati EU standarde kod nabavke traktora… insistirati na minimum EURO 3 motorima.
• Kod Pravilnika za podsticaje za nabavku mašina i opreme u biljnoj i stočarskoj proizvodnji izbaciti ograničenje od 50ha pod određenom biljnom kulturom kao uslov za korišćenje podsticaja. Isto tako sejalice i slične mašine posmatrati grupno (npr. mašine za ratarstvo) da ne bi došlo do odbijanja zahteva zbog nepostojanja određene kulture u setvenoj strukturi za tu godinu.
• Ubaciti telehendlere kao prihvatljivu investiciju i za biljnu proizvodnju (primena u podnim skladištima, skladištima, za utovar i pretovar robe).
• Subvencionisati GPS sisteme.
• Članovi Kluba smatraju da učešće direktnih plaćanja za stočarstvo dovodi do toga da je biljna proizvodnja u neravnopravnom položaju. Stav je da raspodela budžeta mora biti pravednija i ravnomernija.
• Podsticaji za osiguranje useva da budu bez ograničenja tj. da budu dostupni za svu prijavljenu površinu.
• Da se omogući da i kompenzacija, kao način plaćanja robe bude prihvatljiva u sistemu podsticaja.
• Da se omogući da nabavka putem lizinga bude prihvatljiva u sistemu.
• Povećati gornje limite za podsticaje za silose, podna skladišta, objekte za gajenje životinja i hladnjače.
• Veliki problem kod izgradnje objekata su zakonske obaveze u domenu protivpožarne zaštite koji onemugućavaju dobijanje upotrebnih i građevinskih dozvola…TO ĆE BITI VELIKI PROBLEM I KOD IPARDA.
• Da se ponovo omogući registrovanje poljoprivrednog gazdinstva suprugama poljoprivrednika.

IZDAVANJE DRŽAVNOG ZEMLJIŠTA U ZAKUP:

• DRŽAVNO ZEMLJIŠTE NE IZDAVATI PO PRAVU PREČEG ZAKUPA VEĆ OMOGUĆITI DA SVI IDU RAVNOPRAVNO NA LICITACIJU… na taj način bi država imala znatno veći priliv sredstava po tom osnovu koje bi mogla da koristi za pomoć onim granama poljoprivrede koji su u težem položaju. Time bi se pomoć države ravnomernije raspodelila i među stočarima na celokupnoj teritoriji Republike Srbije pa i tamo gde nema državnog zemljišta za izdavanje.
• Ukoliko ipak ostane pravo prečeg zakupa:
• zbog toga što proizvođači povrća obrađuju zanemarljivo mali procenat državnog zemljišta, to zemljište ne bi trebalo biti u fundusu zemljišta koje se izdaje stočarima po pravu prečeg zakupa.
• Pojačati kontrolu zakupa zemljišta po pravu prečeg zakupa po osnovu stočarske proizvodnje da se preduprede malverzacije.
• Državno zemljište po pravu prečeg zakupa da ne mogu dobiti poljoprivredna gazdinstva koja nemaju mehanizaciju za obradu.
• Omogućiti da vlasnik zemljišta kojem je zemljište vraćeno putem restitucije može da raskine ugovor sa zakupcima tog zemljišta.
• Zbog obaveze plaćanja poreza na dobit od strane zakupodavaca mnogi privatni zakupodavci ne žele da izdaju zemljište zvanično putem ugovora, te se ono ne može ni prijaviti u RPG. Osloboditi poljoprivredna gazdinstva poreza na prihod od izdavanja poljoprivrednog zemljišta.

 

X ZIMSKI SEMINAR FARMERA

 

Klub 100P plus osnovan je 23.10.2003. godine u Novom Sadu, na Poljoprivrednom fakultetu. Klub, 2005. godine, počinje sa organizovanjem zimskih seminara farmera. Prvi Zimski trodnevni seminar poljoprivrednika je održan u hotelu «Plana» kod Velike Plane, od 10. do 12. februara 2005. godine. X jubilarni seminar održan je od 26. januara do 01. februara 2014. godine na Tari, u hotelu “Omorika“. Na prvom savetovanju je bilo oko 70 poljoprivrednika, a na desetom oko 350, što upečatljivo govori o svrsishodnosti održavanja i ugledu seminara među farmerima, državnim institucijama i firmama.

 

 

Izlagači i teme na seminaru

 

Posebno je vredno istaći teme izlaganja stručnjaka i profesora na X zimskom seminaru farmera:

1. Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede:
2. Aktuelna agrarna politika
3. Žarko Galetin, direktor Novosadske berze:
4. Trendovi na berzi žitarica
5. Dr Branko Marinković, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu:
6. Klimatske promene i njihov uticaj na prinos kukuruza u Vojvodini i Srbiji
7. Marija i Štefan Cigut, porodično gazdinstvo Cigut iz Slovenije koje se bavi stočarskom i ratarskom proizvodnjom:
8. Sadašnjost i budućnost porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.
9. Draško Danilović vlasnik svinjarske fartme iz Kuzmina:
10. Aktuelnosti iz svinjarske proizvodnje
11. Dr Branko Marinković, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu:
12. Rezerve fosfora i kalijuma u zemljištu
13. Boban Milinković, glavni policijski inspektor u Upravi saobraćajne policije:
14. Učešće poljoprivredne mehanizacije u javnom saobraćaju
15. Nikola Škrbić, savetnik u PSS institut „Tamiš“, Pančevo:
16. Razbijanje plužnog đona
17. Fabrike šećera Senta, Sunoko i Crvenka:
18. Uslovi proizvodnje šećerne repe u 2014. godini
19. Dr Goran Malidža, Institut za ratarstvo i povrtarstvo:
20. Rezistentnost korova prema herbicidima
21. Dr Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu:
22. Savremena proizvodnja povrća
23. Dr Dragan Vajgand:
24. Toploljubivi moljci u povrću
25. Florian Farkaš:
26. Očekivane mere u zaštiti ozimog ječma, pšenice u uljane repice
27. Jasna Baletić, koordinator kontrole i Zorka Mitić, koordinator naplate u poreskoj upravi u Novom Sadu:
28. Poljoprivrednici u poreskom sistemu
29. Nikola Škrbić, savetnik u PSS institut „Tamiš“, Pančevo:
30. Noviteti na sajmu Agritechnika 2013. u Hanoveru
31. Dr Milan Martinov, FTN, Novi Sad:
32. Obrada zemljišta i setva – večita tema
33. Marko Giolub, FTN, Novi Sad:
34. Kukuruzovina kao sirovina i energent – kako je ubirati
35. Dr Dušan Velisavljev:
36. Israna poljoprivrednog stanovništva – nekada i sada
37. Slobodan Teofanov, pomoćnik sekretara za poljoprivredu:
38. Kreditirnje poljoprivrede

 

Časopis AR

 

Povodom X seminara izdat je stručni časopis Agronomska revija (AR), broj 1-2/2014. čiji je obim: 74 strane. Objavljeni radovi u časopisu saopšteni su na seminaru. Glavni i odgovorni urednik časopisa je dr Veselin Lazić, a urednik dr Milan Matinov.

U svakom broju časopisa objavljuje se kolumna „Upitanost strašila“, koja predstavlja kritički osvrt na negativne pojave u agraru.

 

Anketni list

 

Svake godine, na svečanoj večeri, sprovodi se anketa i „pajserijada“ – duhoviti odgovori na aktuelna pitanja iz agrara:

 

a. Ocene učesnika seminara o ugodnostima u hotelima na Tari i časopisu AR

 

b. Pajserijada

Najduhovitiji odgovori na postavljena pitanja:

1. Šta biste rekli o subvencijama u poljoprivredi?

 

Subvencije nas morališu,

uzdižu, podižu,

kada mi legnu na račun,

svi zamnom uzdišu.

 

Kada njih nema, život mi je tužan,

jer bez njih ljudi „ja sam uvek dužan“.

Subvencije moje glavna ste mi tema,

jer kad vas nema, moja njiva drema!

 

2.Šta mislite o genetski modifikovanoj soji i sojinoj sačmi?

 

Sojo naša ti si naše zlato

i modifikovanu, veleću te zato.

Kad postigneš cenu okruglu i tačnu (105+)

pretvaram te u sojinu sačmu.

Ti si glavna tema bila i na Tari,

zato dobru cenu ti i dalje pravi!

 

Najduhovitije odgovore – i na jedno i drugo pitanje napisao je Ninoslav Jokanović iz Srbobrana. Kao nagradu dobio je dva poduža pajsera.

Žiri za ocenjivanje duhovih odgovora radio je u sastavu: Pavle Nenadović, predsednik, Dragica Đurišić i Žarko Kobilarov

V. Lazić