POBEDNIIK MEĐU RATARIMA MF 8S.265 DCT Exclusive

Prvi put u onlajn izdanju, za šta je kriva pandemija virusa Covid 19, u Milanu je 18. decembra 2020. godine održano proglašenje pobednika u izboru „Traktor godine 2021”. Proglašenje pobednika prvi put organizovano u digtalnom formatu, a ne na jednom od najvećih evropskih sajmova posvećenih poljoprivrednoj tehnici EIMA ili AGRITECHNICA.

Poslednji izbor za najbolji traktor u godini za nama bio je drugačiji po kompletnoj organzaciji, a tok nadmetanja je preko digitalne platforme TotY pratilo više od million gledalaca iz Evrope, Amerike i Australije. Iako je ovo takmičenje bilo specifično po mnogo čemu, nešto je ipak ostalo isto. Javnosti su u junu proizvođači traktora predstavili svoje kandidate za najbolji traktor u 2021. godini u različitim kategorijama. S obzirom na situaciju izazvanu pandemijom, žiri sastavljen od 26 članova, mahom specijalizovanih novinara iz 25 zemalja, među kojima je i Marija Antanasković iz lista Poljoprivrednik,  odlučio je da se ove godine svi traktori-kandidati nađu u finalnom izboru.

Za titulu najboljih u 2021. godini nadmetalo se 18 traktora u četiri različite kategorije. Naime, četiri traktora su bila u trci za titulu Tractor of the year 2021 za najbolji specijalizovani traktor: Antonio Carraro TONY 8900V, Fendt211VVario, Landni Rex 3-080 E Stage V, Valtra F105.

Za titulu Tractor of the year 2021 za najbolji univerzalni traktor nadmetali su se: Armatrac 1004 LUX CRD 4 Power Shuttle, Case IH Verstum 130 CVX DRIVE, Fendt 211 Vario, Kubota M6142, Valtra G135.

U kategoriji ratarskih traktora u trci za prestižno priznanje bilo je čak devet modela: Armatrac 1254 LUX CRD4, Case IH Quadrac 620, Claas Axion 960 CEMOSStage V, Fendt 1167 Vario MT, Kubota M7173 KVT, Landini Serie 7 V-SHIFT Stage V, Massey Ferguson 8S.265 DCT Exclusive, New Holland T6.160 Dynamic Command, Steyr 6240 Absolut CVT.

Svih18 modela traktora bilo je u konkurenciji za najbolji održivi traktor Tractor of the year 2021 – Best of Sustenability.

 

Massey Ferguson S8.265 – Tractor of the Year 2021

Kako se na prenosu ceremonije svečane dodele nagrada videlo, članovi žirija su najveći broj glasova u kategoriji ratarskih traktora dali modelu Massey Ferguson S8.265 DCT Exclusive, a nakon duge i duboke analize svih tehničkih parametara ovog modela. Najveći broj poena upravo ovom traktoru članovi žirija dali su, između ostalog, i zbog činjenice da je ovo bio potpuno novi model traktora koji ima potpuno novi stil, novu i inovativnu transmisiju, nov sistem za hlađenje, kao i ugrađenu novodizajniranu, komforniju i tihu kabinu. Takođe, uz ovaj traktor korisnicima će na raspolaganju biti i potpuno nov paket tehnologije.

 

Pobednički traktor zapravo je vodeći u seriji u kojoj ima četiri modela snage od 205 do 265 KS, a zahvaljujući sistemu za upravljanje snagom motora obezbeđuje se i dodatnih 20 KS. Ono što izdvaja pobednički traktor u odnosu na druge modele MF jeste prednji deo traktora – hauba koja je potpuno odvojena od kabine. Ovo predstavlja takozvani Protect-U dizajn, a upravo zahvaljujući rastojanju od 24 cm u kabiini je manje buke, a smanjen je i prenos toplote i vibracija.

Telemetrijsko praćenje rada mašine, ali i cele flote, obezbeđeno je preko MF Connect telemetrijskog sistema i Datatronic 5 terminala koji se serijski ugrađuje. Korisnicima će na raspolaganju biti i Fieldstar 5, terminal za upravljanje paketom MF tehnologija koji obuhvata sistem za navođenje MF Guide, kao i sisteme za kontrolu sekcija na sejalicu i rad rasipača mineralnog đubriva.

Pobednički model  MF 8S.265 DCT Exclusive ima ugrađenu transmisiju koja u svom radu koristi tehnologiju dvostruke spojnice. Ova transmisija DynaE-Power zapravo objedinjuje komfor koji donosi kontinualno varijabilni menjač sa efikasnošću prenosnika sa uključivanjem pod opterećenjem. To smanjuje gubitak snage za 26% na većim brzinama, što doprinosi smanjenju potrošnje goriva do 5 odsto.

Korisnicima koji se odluče za jedan od modela MF 8S serije na raspolaganju će biti i Power Shiift menjač Dyna-7, koji obezbeđuje promenu stepena prenosa pod opterećenjem bez prekida snage. Naime, traktori s menjačem Dyna-7 imaju 28 brzina u oba smera kretanja. Takođe, korisnici će moći da izaberu i MF Dyna-VT varijabilnu transmisiju.

Taktori MF 8S imaju međuosovinsko rastojanje 3,5 m, a ugrađena je zadnja osovina koja je ojačana, što povećava vučnu silu za 10 odsto.

 

Valtra G135 Versu – Tractor of the year 2021 – The best of utility

I u ovoj kategoriji stručni žiri je ocenjivao čitav niz tehničkih parametara, uzimajući u obzir i činjenicu da ovi univerzalni traktori treba da odgovore na veliki broj zadataka kako u stočarskoj tako i biljnoj proizvodnji, i da pri tome treba da budu lako upravljivi i da imaju odlične manevarske karakteristike. Na osnovu ovih elemenata i zahvaljujući pažljivom detaljnom pregledu karakteristika, svestranosti, tehnološkoj ponudi upravljanja, veoma efikasnoj hidrauličnoj asistenciji i drugim osobinama, odlučeno je da Valtra G135 Versu dobije najviše bodova u svojoj kategoriji.

Pobednički model je vodeći po snazi u svojoj G seriji koja ima ukupno pet modela. Osim G135, tu su i modeli G105, G115, G125 eco, G125 std, a broj koji je deo oznake na haubi traktora označava maksimalnu snagu motora. Uz karakteristiku bust (boost) na prva četiri modela serije obezbeđeno je i 5 KS više kada su potrebni, dok je na najsnažnijem modelu G135 povećanje snage do 10 KS. Sve traktore pogoni AGCO četvorocilindrični motor koji zadovoljava standard emisije izduvnih gasova Stage V, što se postiže primenom DPF i SCR sistema.

U radu sa traktorima G serije korisnici imaju utisak da rade sa mašinom koja ima CVT transmisiju, iako je reč o Power Shift menjaču koji obezbeđuje po 24 stepena prenosa za oba smera kretanja. Preciznije, svaki od četiri ranga A, B, C i D, ima po šest brzina. Maksimalna brzina u transportu dostiže 40 km/h. Osećaj da se radi sa traktorom koji ima CVT transmisiju obezbeđuje takozvani nivelator vožnje koji je ugrađen na SmartTouch naslonu za ruku. Valtra G135 u ponudi ima i izbor puzećih brzina, od kojih je najmanja 120 metara na sat.

 

Fendt V Vario 211 – The best of specialized

Na ovom modelu traktora ugrađena je kabina koja sa svim tehnologijama koje su zastupljene u njoj, a odnose se na upravljanje i rad, predstavljaju prozor u budućnost i postavljaju novi standard drugim proizvođačima. Posebno interesantna karakteristika ovog traktora je Dynamic Performance sistem koji, kada je potrebno, obezbeđuje dodatnu snagu od 10 KS. Ova dodatna ekstra snaga se kontroliše potpuno automatski i usklađuje se sa zahtevima. Ovaj traktor je ocenjen kao kvalitetan i pouzdan sa velikom efikasnošću.

Na specijalizovani traktor Fendt V Vario 211 ugrađuje sa kabina nove generacije s integrisanim intuitivnim FendtONE konceptom kao deo standardne opreme. Inače, serija obuhvata pet modela Fendt 207 Vario, Fendt 208 Vario, Fendt 209 Vario, Fendt 210 Vario i pobednički Fendt 211 Vario maksimalne snage 124 KS, koja se postiže uz primenu  Dynamic Performance koncepta. Traktor Fendt V Vario 211, kao i drugi modeli serije, su dostupni u verzijama opreme Power, Profi i  Profi+.

U traktore ove serije ugrađuje se trocilindrični AGCOPower motor standarda emisije izduvnih gasova Stage V. Standard Stage V postiže se primenom katalizatora dizel-oksida DOC, filtera čvrstih čestica DPF i selektivnom katalitičkom redukcijom, ali se ne koristi sistem recirkulacije izduvnih gasova. I na pobedničkom traktoru, kao i na drugim u svim serijama Fendt, ugrađuje se čuveni kontinualno varijabilni menjač.

U zavisnosti od modela, širina ovih specijalizovanih traktora je od 1,07 do 1,68 m. Rukovaocu je uvek u radu sa traktorom obezbeđena sigurnost koju pruža filter kategorije 2, ugrađen u kabinu, a po potrebi  se koristi/uključuje onaj kategorije 4. Ovaj filter obezbeđuje zaštitu od prašine i drugih praškastih materija, tečnosti, kao i njihovih isparenja.

 

Claas 960 Axion – The best of Sustianble

 Pobednik kategorije Sustianble TOTY biran je među svim ovogodišnjim finalistima u sve tri kategorije. Žiri smatra da traktor Claas 960 Axion, zahvaljujući Cemos sistemu, predstavlja veliki korak napred ka održivoj poljoprivredi. Sve tehnologije dostupne na ovom traktoru koriste se na najjednostavniji način do sada. Optimizacija svih tehnologija i elektronike, kao i pritiska u pneumaticima, omogućava uštedu goriva i mnogo naprednije performanse u obavljanju različitih poslova u polju. Ova kategorija predstavlja zapravo model najskladnijih karakteristika traktora koje u potpunosti zadovoljavaju potrebe savremenog farmera, ali i zahteve u pogledu zaštite životne sredine, savremenih smart rešenja, kao i energetske efikasnosti.

Traktor Claas 960 Axion pripada kategoriji teških traktora. Karakteriše ga, kao i druge iz ove kategorije,velika vučna sila u skladu sa veličinom, produktivnost, ali i komfor u radu.  Traktore serije Axion 900 pogoni šestocilindrični motor FPTCursor 9 snage 445 KS. Ovaj motor ima emisiju izduvnih gasova StageV koja se postiže korišćenjem sistema selektivne katalitičke redukcije SCR. Motor pri radu na 1.800 o/min isporučuje, u zavisnosti od modela, maksimalnu snagu od 325 do 445 KS na traktoru. I na ovom modelu, kao i drugim u seriji, primenjen je Claas koncept koji omogućuje da se na 1.400 o/min postiže maksimalni obrtni momenat od 1.600 do 1.860 Nm. U sve modele serije Axion960 ugrađuje se pouzdana i efikasna CMATIC kontinualno varijabilna transmisija, koja, takođe, omogućava da se pun obrtni momenat može koristiti pri svim brzinama kretanja – od 0,05 do 50 km/h. I maksimalna brzina kretanja od 40, odnosno 50 km/h, u zavisnosti od tržišta, postiže se do 1.400 o/min, dok pri praznom hodu traktor radi na 650 o/min. Uz međuosovinsko rastojanje 3,15 m ova mogućnost rezultira odličnim prenosom vučne sile na podlogu.

Traktor je potpuno ISOBUS kompatibilan i operativne funkcije su integrisane u CEBIS terminal AXION 900. Ako je potrebno, ISOBUS priključne mašine mogu se kontrolisati i preko terminala S10.

 

Agroplus

Žetveni post festum

Nekadašnji “prvi novci” od zemlje za paore danas nemaju gotovo nikakav značaj

Uoči žetve pšenice koja je zbog učestalih junskih kiša kasnila najmanje nedelju dana ratare je, osim visine i kvaliteta prinosa, najviše naravno, interesovala otkupna cena. Iako se očekivalo da cena zrna bude poznata pre nego što kombajni uđu u žitna polja to se nije dogodilo. Niko od velikih, ali ni malih otkupljivača do Vidovdana nije izašao u javnost sa otkupnom cenom. Kao i svake godine priča o ceni pšenice se po ko zna koji put ponovila. Uoči žetve u medijima i na društvenim mrežama, spekulisalo se i licitiralo sa cenom zrna. Otkupljivači su bili voljni da plate 17-18 dinara kilogram pšenice, dok su pojedina udruženja poljoprivrednika smatrala da ovogodišnja otkupna cena ne bi smela da bude manja od 22 dinara. U Zadružnom savezu Vojvodine rekli su da otkupna cena, koju su pojedini otkupljivači najavili 17-18 dinara za kilogram pšenice, obezvređuje uložena sredstva i trud ratara. Po kalkulaciji cene koštanja koju ZSV po ustaljenoj tradiciji svake godine objavljuje uoči žetve, proizvodna cena pšenice novog roda je 21,06 dinara za kilogram na prosečan prinos od 4,5 tone po hektaru, a prodajna 23,17.

Ovakva situacija sa cenom žita za paore je poražavajuća i ispod svakog dostojanstva. Skrojena je na svetskim berzama i pod pritiskom velikih zaliha koji se mere milionima kilograma, a u našim domaćim uslovima prevenstveno je određena voljom i interesima velikih otkupljivača i skladištara. Svih onih koji žito niti seju niti žanju, ali na (pre)prodaji zrna enormno više zarađuju od neposrednih proizvođača.

 

Nije sporno da je pšenica, po svemu, strateški proizvod ove zemlje. Ali, na žalost, zbog grupno-svojinskih interesa postala je laka meta za potkusurivanje i to je već godinama tako. Pored nezasitih apetita veletrgovaca, izvozno-uvoznog lobija, mešetara svih fela, neprimerenom odnosu prema pšenici, na žalost, nečinjenjem i blagonaklonim odnosom prema veletrgovcima, doprinosi i država. Malo se preduzima, ako se izuzme otkup za Robne rezerve (ako ga ove godine uopšte i bude!), da se neposredni proizvođač, ratar, zaštiti, a još manje obešteti.

Dezorjentacija proizvođača u odabiru sorte, pad kvaliteta zrna kao i više godina nestimulativne otkupne cene doprineli su da tržišni rejting pšenice padne na najniži nivo. I sada smo tu gde smo. Najvećim delom završena žetva je istovremreno i slatka i gorka, a nekadašnji “prvi novci” od zemlje za paore nemaju gotovo nikakav značaj.

Sve što se dešava sa hlebnim zrnom jasno govori da država, ne gledajući na trend svetskih i tržišnih oscilacija, definitivno mora da se odredi prema pšenici i vrati joj poljuljani ugled i dostojanstvo. Jer hlebno zrno je, pre svega, koliko god to neko želeo da prikaže drugačije, strateški proizvod, pa tek onda socijalna, berzanska i tražišna kategorija. Uvek je dobro kad pšenica rodi, ali nije dobro da ratar od toga nema nikave vajde i umesto zarade, trpi štetu i gomila gibitke.

ROD „TEŽAK“ 2,5 MILIONA TONA

Udruženje „Žita Srbije“, sa sertifikovanim uzorkovačima na terenu, kao i u razgovoru sa proizvođačima i stručnjacima, utvrdilo je uoči žetve stanje pšenice kao i očekivani kvantitet i kvalitet roda.

– Procena je da bi ukupan rod trebalo da bude „težak“ 2,5 miliona tona, a prosečan prinos 4,5 tone po hektaru. To je otprilike na nivou nekog prosečnog petogodišnjeg prinosa koji se već godinama manje-više u žetvi ponavlja, istakao je direktor Vukosav Saković, podsećajući da je u protekloj deceniji samo 2016. godine, koja je bila izuzetno rodna, ostvaren rekord od 5.1 tone po hektaru.

 

Da Srbija godinama ne vodi, u najmanju ruku, konfuznu politiku prema Evropskoj uniji i da je kojim slučajem već njena članica, poljoprivreda i poljoprivrednici bi to i te kako osetili.

Umesto finansijskog instrumenta pretpristupne pomoći kojeg sada koristmo (IPARD), kao država koja je deo evropske zajednice na raspolaganju bi nam bio mnogo izdašniji fond – Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj finansiran novcem iz budžeta Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP). Koliko bi srpska poljoprivreda iz te kase dobijala, teško je reći iz ove perspektive ali, uzmimo za primer komšijske zemlje koje su u Evropskoj uniji. Recimo, Hrvatska je u pretpristupnom periodu dobijala oko 25 miliona evra godišnje (koliko i Srbija ima iz IPARD-a), a po ulasku u EU imala je na raspolaganju 330 miliona, a potom i 500 miliona evra. Mađarska je umesto 53 miliona imala 551 milion evra, Rumunija umesto 193,5 miliona – čak 1,26 milijardi evra.

Koliku korist su od Zajedničke poljoprivredne politike, jedne od najstarijih EU politika, imali evropskih poljoprivrednici, a koliku naši nisu, veoma se dobro videlo u poslednjih dva meseca, od pojave krize izazvane virusom korona.

Zvaničnici EU ističu da ih je pandemijska kriza učinila svesnijim važnosti proizvodnje hrane i da je u prvi red stavila potrebu da pomažu i budu spremni za svoje farmere, koji su u prethodnom periodu imali ozbiljnih problema u poslovanju.

 

 

A evo šta je sve Brisel uradio za njih i koliko im je para obezbedio:

Najpre, još u martu Komisija je brzo postupila obezbeđujući sigurnost hrane i jedinstveno tržište tako što je donela mere o upravljanju granicom.

Potom, iz privremenog okvira državne pomoći poljoprivrednicima je dato do 100.000 evra, a za kompanije za preradu poljoprivrednih proizvoda i do 800.000 evra. To se može nadopuniti sa dodatnih 20.000 do 25.000 evra “de minimis” pomoći, što potencijalno donosi nekoliko dodatnih milijardi evra iz nacionalnih budžeta evropskom poljoprivredno-prehrambenom sektoru.

Nakon toga usvojene su određene mere fleksibilnosti u pogledu direktnih plaćanja, ruralnog razvoja i provera na licu mesta. Naime, direktna plaćanja avansno su povećana sa 50 odsto na 70 odsto, a plaćanja za ruralni razvoj sa 75 odsto na 85 odsto. Omogućeno je da države članice avanse plate poljoprivrednicima pre nego što okončaju sve kontrole na licu mesta, a smanjen je i broj fizičkih kontrola gaazdinstava.

Dalje, Komisija je 20. aprila usvojila izuzetnu fleksibilnost i pojednostavljenje u korišćenju fonda za ruralni razvoj kako bi proširila opseg podrške ruralnim malim i srednjim preduzećima. Poljoprivrednicima su na raspolaganje stavljeni krediti do 200.000 evra pod povoljnim uslovima, a države članice mogu da dodele sredstva raspoloživa u okviru svojih Programa ruralnog razvoja za finansiranje akcija suočavanja sa krizom.

Konačno, 30. aprila usvojen je drugi paket mera, koji se sastoji od 12 zasebnih propisa, a koji imaju za cilj stabilizaciju tržišta. Predloženo je i da se napravi nova privremena mera koju podržava EAFRD. Ova nova mera omogućiće državama članicama da uplate paušalni iznos poljoprivrednicima i malim poljoprivredno-prehrambenim preduzećima posebno pogođenima krizom COVID-19. Paušalna plaćanja biće obavljena do 31.12.2020, tako da maksimalni iznos podrške ne sme prelaziti 5.000 evra po poljoprivredniku i 50.000 po malom ili srednjem preduzeću. To se nadovezuje na pomoć de-minimis za poljoprivredni sektor i povećanu gornju granicu državne pomoći. Ovaj predlog još uvek treba da usvoje Savet i Evropski parlament. Nova mera osmišljena je tako da državama članicama pruža veliku fleksibilnost za njeno sprovođenje.

Na primer, podrška može ciljati samo određene kategorije korisnika ili sektore (one koji su posebno pogođeni krizom), koje će se definisati u svakom programu ruralnog razvoja, na osnovu objektivnih i nediskriminatornih kriterijuma. Korisnici koji primaju podršku ne bi morali da opravdavaju stvarno korišćenje sredstava, jer paušalna plaćanja ne zasnivaju se na fakturama koje korisnici moraju da podnesu. Izdaci mogu biti prihvatljivi pre podnošenja amandmana na program ruralnog razvoja. Izmene programa ruralnog razvoja koje uvode novu meru Komisija će obraditi u najkraćem mogućem roku.

Predviđeno je da se sve navedene mere finansiraju iz postojećeg budžeta za 2020. godinu bez upotrebe takozvane krizne rezerve. Pritom, direktna plaćanja poljoprivrednicima neće biti smanjena.

S. Gluščević

Znanjem do boljeg položaja poljoprivrednika

Ove godine se na Seminaru okupilo blizu 500 učesnika, poljoprivrednih proizvođača, agronomskih stručnjaka, predstavnika državnih tela koja kreiraju agrarnu politiku, ali i preduzeća koja na tržištu obezbeđuju inpute i poljoprivrednu tehniku.

Opstanak i konkurentnost na tržištu poljoprivrednih proizvoda navode poljoprivredna gazdinstva da svakim danom proširuju svoja saznanja i unapređuju način rada. To iziskuje nova znanja, borbu za bolju privrednu poziciju, kao i međusobnu razmenu iskustava. Cilj je povećanje produktivnosti i ostvarivanje veće dobiti, što se u aktuelnim prilikama može postići samo uštedom inputa i povećanjem prinosa. Svesni ovakvih prilika i činjenice da su dobre i validne informacije presudne za postizanje ciljeva, poljoprivrednici, članovi Kluba 100P plus, su se tradicionalno okupili na Tari, na 16. Zimskom seminaru farmera. Seminar je održan od 26. januara do 1. februara 2020. godine.

Ove godine se na Seminaru okupilo blizu 500 učesnika, poljoprivrednih proizvođača, agronomskih stručnjaka, predstavnika državnih tela koja kreiraju agrarnu politiku, ali i preduzeća koja na tržištu obezbeđuju inpute i poljoprivrednu tehniku za poljoprivrednu proizvodnju.

 

Ovogodišnji Zimski seminar farmera na Tari zvanično je otvorio prvi čovek srpskog agrara, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. Otvarajući Seminar, Nedimović je rekao da Klub 100P plus vidi kao platformu koja doprinosi unapređenju agrara. Da Klub ima uticaj na razmišljanja kreatora agrarne politike potvrdio je i sam ministar, govoreći o onome šta je urađeno, ali i o izmenama koje se mogu uskoro očekivati, a tiču se poljoprivredih proizvođača.

 

Ministar je napomenuo da je u toku izrada novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu i da još uvek ima prostora za izmene. Na osnovu sugestija i predloga sa terena, pa i inicijativa predstavnika Kluba, Ministarstvo se odlučilo za dugogodišnje izdavanje državnog zemljišta, ocenjujući ovakav korak kao meru koja doprinosi očuvanju ovog resursa. Govoreći o saradnji sa Klubom, ministar Nedimović se osvrnuo i na period kada se na Tari razgovaralo o tome kada će se početi sa IPARD-om, naglasivši da danas postoji akreditacija i da se sprovode mere iz ovog programa. U svom obraćanju poljoprivrednicima i učesnicima Seminara ministar je najavio za septembar početak projekta Srbija 2020–2025. Ovim projektom je planirano da se 70 miliona evra usmeri za kupovinu mehanizacije. Sredstva su predviđena za sve koji se bave poljoprivredom. Najavljen je, takođe, i Zakon o profesionalnom poljoprivrednom proizvođaču. Ovaj zakon će se odnositi na aktivnog poljoprivrednika koji živi od poljoprivrede i koji ima pravo da traži subvencije na većem nivou od ostalih.

Spreman je, kako je rekao Branislav Nedimović, i izmenjen Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju.

• Ideja izmenjenog Zakona je da odvojimo ljude koji mogu da žive i rade od poljoprivrede od onih koji to ne mogu. Da se napravi jasna razlika u sistemu subvencionisanja onih koji se bave poljoprivredom 24 sata od onih koji se njom bave usput i samo ponekad se pojave na konursima za subvencije – rekao je Nedimović, uz objašnjenje da se danas 60% korisnika subvencija ne bavi isključivo poljoprivredom. U pitanju su samo vlasnici Kako je najavio ministar, od jeseni će ova slika biti izmenjena jer će subvencije (i to u većem iznosu) biti namenjene samo profesionalnim poljoprivrednicima. Biće povećana i proizvodna površina za koje će se dodeljivati subvencije, a može se očekivati da će se ona sa sadašnjih 20 ha povećati na 50 do 70 ha.

Ministar je za 1. mart najavio i poziv za regresiranje za dizel gorivo po prošlogodišnjem modelu, ali je najavio i novi model koji će se primenjivati od jeseni. Novi model će poljoprivrednicima obezbediti višestruko veće subvencije za gorivo po hektaru od dosadašnjih.

Podrška Pokrajine

 

 

Agrarni budžet za 2020. godinu iznosi preko 7,8 milijardi dinara, od čega je veliki deo ovih sredstava opredeljen za direktnu podršku poljoprivrednicima u Pokrajini u okviru programa za razvoj. Znatna budžetska sredstva namenjena su direktnoj podršci putem Programa za zemljište i Programa za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju – rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, pozdravljajući učesnike 16. Zimskog seminara farmera. Tom prilikom Radojević se osvrnuo na aktuelne i buduće pokrajinske konkurse posvećene agraru, ukazavši istovremeno na značaj jedinstvene agrarne politike koja donosi izvesnost i kontinuitet u poljoprivredi.

• Poljoprivrednici u podsticajnoj politici nacionalnih institucija žele predvidljivost, izvesnost i kontinuitet u davanju bespovratnih finansijskih sredstava da bi mogli da planiraju poljoprivrednu proizvodnju i investiciona ulaganja – istakao je dr Vuk Radojević.

Sekretar Vuk Radojević je posebno istakao značaj udruživanja za poljoprivrednike i izrazio zadovoljstvo što na teritoriji Vojvodine postoji tako reprezentativno udruženje poljoprivrednika poput Kluba 100P plus, koji je izuzetno brojan. Istakao je da upravo ovakve asocijacije mogu graditi uspešan partnerski odnos sa donosiocima odluka.

 

O stočarstvu

I na ovogodišnjem 16. Zimskom seminaru farmera nisu izostale teme vezane za stočarsku proizvodnju. Prof. dr Dragan Stojanović je govorio o šansi za srpsko stočarstvo, o proizvodnji mleka i govedarstvu. Kada je reč o proizvodnji mleka Stojanović je napomenuo da značajan deo proizvedene količine u trgovanju ne ide zvaničnim kanalima, pa se stoga ne može ni računati na visoki kvalitet. Ipak, u odnosu na situaciju u prošlosti kada je ovim kanalima na tržištu plasirana čak polovina mleka danas je udeo ovakvog trgovanja znatno manji. Stočari, proizvođači mleka u Srbiji mogu da računaju na stabilnu i nisku cenu koju ostvaruju za svoju robu. Cena je oko 30 evrocenti po litru, a ovakvi uslovi na tržištu su rezultat činjeničnog stanja da čak 80 odsto tržišta “drži” samo nekoliko mlekara. Problem u mlečnom govedarstvu Stojanović vidi i u zastupljenim rasama koje imaju nisku produktivnost, koja je na nivou 2.500 kg mleka po grlu. Značajan deo mleka, čak 80% koje se plasira na tržištu, potiče sa farmi koje imaju do 10 grla. Ipak, poslednjih godina država, kako je objasnio Stojanović, različitim merama podržava i podstiče farmere koji su se odlučili za proizvodnju mleka. To je veoma važno pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da se čak 73% farmi nalazi u nepovoljnim brdsko-planinskim područjima. Da bi se unpredila proizvodnja mleka, ali i mesa, treba više pažnje posvetiti selekciji. Na izbor rasa treba obratiti posebnu pažnju i kada je u pitanju proizvodnja mesa. Jer, kako naglašava prof. dr Dragan Stojanović, za proizvodnju mesa u našoj zemlji postoje dobri agroekološki uslovi, intenzivna ratarska proizvodnja koja obezbeđuje jeftinu i kvalitetnu hranu, dobar genetski potencijal, ali nam nedostaje kontinuitet u proizvodnji. Kao šansu za ostvarenje veće cene profesor vidi i u okretanju ka alternativnim izborima uzgoja kao što je organski ili pak proizvodnja poznatog geografskog porekla.

O kvalitetu pšenice

Nedavno se u javnosti pojavila informacija o uvozu 30.000 tona pšenice iz Mađarske. To je pokrenulo i pitanje kvaliteta domaće pšenice, kao i o razlozima zašto se domaći poljoprivrednici odlučuju da u proizvodnji idu na količinu, a ne na kvalitet zrna. Ovakvu situaciju na terenu objasnila je dr Jasna Mastilović iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu. Tom prilikom, govoreći o ulozi skladišta u ekonomskoj valorizaciji roda zrnastih kultura, s posebnim osvrtom na pšenicu, Mastilović je napomenula da cena pšenice dugoročno beleži značajan porast za period od 1960. do 2020. godine. Kako bi povećali vrednost robe koju proizvode, pa i pšenice, ratari se odlučuju na skladištenje koje neretko nije urađeno na adekvatan način, te se kvalitet robe dodatno smanjuje. Država je kroz podršku pomogla mnogim farmerima da realizuju ideju izgradnje sopstvenih skladišta, a u cilju ostvarivanja veće dobiti bila je najavljena i primena robnih zapisa, što, nažalost, u praksi nije zaživelo. U praksi se, najčešće, i dalje roba predaje tokom žetve, a kako nema razvrstavanja po kvalitetu nastaje mešavina zrna pšenice različitog kvaliteta. Ipak, na realizovanu cenu u prodaji utiče više faktora. To su, kako je napomenula dr Jasna Mastilović, trenutak predaje robe, količina primesa, sadržaj vlage i faktori kvaliteta. Za kvalitet se može reći da je relativan, jer kako kaže naša sagovornica, konditorska industrija s jedne strane, i mlinari i pekari s druge strane imaju različite zahteve u pogledu kvaliteta pšenice. Na lošiji kvalitet pšenice u prošloj proizvodnoj godini uticala je i pojava fuzarijuma, čijoj pojavi su pogodovale vremenske prilike, ali i drugi faktori. Ipak, da bi se pojavio fuzarijum u obimu koji značajno utiče na kvalitet pšenice moraju se poklopiti svi ti faktori, te su šanse da se u ovoj proizvodnoj godini pojave iste prilike minimalni. Kada je reč o kvalitetu sorti koje se gaje u našoj zemlji, a s obzirom na činjenicu da se plaćanje robe obavlja na osnovu količine, logično i očekivano da se ratari odlučuju na visokoprinosne sorte. Da bi se ovakva situacija promenila neophodni su razvrstavanje pšenice i njena valorizacija po određenom kvalitetu. Tada bi se, očekuje se, i proizvođači odlučili za proizvodnju kvalitetnijeg zrna. Da bi sistem funkcionisao na ovaj način potrebno je da na tržištu postoje takozvani komercijalni silosi. S druge strane, razvrstavanje robe po kvalitetu je posao koji zahteva i angažovanje velikog broja ljudi koji treba da opsluže veliku količinu robe koja u prikolicama čeka na prijem.

O kvalitetu pšenice govorio je i dr Novica Mladenov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, koji je takođe naglasio da kvalitet pšenice nije definisan jednim parametrom i da svaka zemlja ima svoje standarde. Kako bi se poboljšao kvalitet hlebnog zrna, po mišljenju Mladenova, potrebno je povećati proizvodnju pšenice poboljšivača.

Zaključci i zahtevi

Tradiconalno, i na ovogodišnjem Zimskom seminaru farmera, Klub 100P plus je sastavio zaključke i zahteve čije će ispunjenje doprineti boljem položaju poljoprivrednika u zemlji. U cilju ispunjenja, ovi zahtevi će biti upućeni nadležnim institucijama, a rešenje nekih od njih, kao što je reformisanje sistema PIO za članove poljoprivrednih gazdinstava, zatim odvajanje profesionalnih poljoprivrednika od drugih, kao i novi Zakon o zemljištu najavio je i sam ministar Branislav Nedimović. U ime učesnika Seminara, zahteve je izneo predsednik Kluba 100P plus Vojislav Malešev.

Klub, između ostalog, zahteva izmene uslova propisane programom IPARD 3 koje se odnose na sektor ostalih useva i voća i povrća. Naime, zahtev da donja granica u proizvodnji u zaštićenom prostoru ostane 0,5 ha, a da se gornja pomeri sa 20 ha na 10 ha, s obzirom na to da Klub smatra da oni koji imaju organizovanu proizvodnju na 20 ha u zaštićenom prostoru jesu veliki sistemi. Traži se, takođe, i pomeranje granice kada je u pitanju izgradnja skladišnog prostora za povrtare na površinu od 5 do 100 ha.

Na Seminaru je traženo da se donja granica za korišćenje sredstava IPARD-a pomeri sa 20 na 50 ha za ratarsku proizvodnju. Predlog Kluba 100P plus je i da se za subvencije vezane za realizaciju investicija u visini do 40.000 evra realizuju preko Nacionalnih mera i da ne idu na IPARD programa.

Dat je predlog i da se uprosti registracija gazdinstava tako što će se prihvatati ugovor o zakupu bez naknade i bez overe kod notara. Kod kupovine poljoprivrednog zemljišta treba, po mišljenju Kluba, prihvatiti ugovore o kupovini overene kod notara, kao i to da ugovore sa crkvenom opštinom treba prihvatiti kao validne bez potpisa sveštenika. Kada je reč o zakupu zemljišta sa pravnim licima, predlog je da se prihvate i ovi ugovori bez overe kod notara.

Klub će uputiti i zahtev da se povećaju bespovratna sredstva u nacionalnom programu sa 1,5 milion na tri miliona dinara, kao što je i bilo. Potrebno je podići i broj hektara kod direktnih davanja koja se odnose na osiguranje useva, a koji sada iznose 40 odsto premije osiguranja za maksimalnu površinu od 20 ha.

Upućen je i zahtev da se Uredba u sektoru voćarstva, koja se odnosi na uslove izvoza u Rusku Federaciju, i koja definiše ko može da bude izvoznik na osnovu zapremine skladišnog prostora ukine pošto je ta mera, po mišljenju Kluba, unazadila proizvođače voća.

Savremne tehnologije za veću produktivnost

 Nakon jesenjeg sajma poljoprivredne tehnike Agritechica, koji su posetili i članovi Kluba, i na 16. Zimskom seminaru velika pažnja posvećena je novitetima prikazanim u Hanoveru. Osim tehnike koja doprinosi povećanju produktivnosti u radu, predstavljene su i nove tehnologije biljne proizvodnje koje doprinose očuvanju resursa i povećanju profita.

petak, 10. april 2020.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je za televiziju Prva rekao da setva ide po planu i da je Vlada odlučila da poljoprivrednicima dozvoli da tokom vikenda rade na njivama i da ih niko neće dirati ako su na traktoru. 

 

Nedimović je rekao da bi u petak Vlada trebalo da usvoji mere koje će omogućiti da se po povlašćenim uslovima daju krediti za ostvarivanje poljoprivredne proizvodnje i da će biti i sektorskih mera, kao i da će se ići na otvaranje elektronske zelene pijace.

Upitan o navodima da je jedan ratar uhapšen dok se vraćao sa njive, Nedimović je rekao da je to bio nesporazum i da je situacija prevaziđena.

Za danas je najavio  ponovni izvoz kvasca i jestivog ulja iz Srbije.

U nedelju 22. marta stupila je na snagu nova odluka Vlade Srbije o zabrani kretanja za sve građane od 17 časova do 5 časova ujutru, u cilju sprečavanja širenja virusa COVID-19.

Udruženje poljoprivrednika Klub 100P plus obratilo se ministru Branislavu Nedimoviću sa molbom da se dozvoli kretanje poljoprivrednicima u poljoprivrednim mašinama i posle 17 h. Naime, poljoprivrednici u svojim mašinama nisu u direktnom kontaktu sa drugim osobama, te nema opasnosti od zaraze, a agrorokovi teku i potrebno je sve operacije uraditi na vreme kako bi se obezbedila prehrambena sigurnost građana Srbije i u budućem periodu.

 

Ministar Nedimović postigao je dogovor sa ministrom policije i dozvoljeno je kretanje poljoprivrednim proizvođačima do 20h.

Poželjno je da poljoprivrednici imaju kod sebe karticu o poljoprivrednom gazdinstvu i važeću potvrdu o aktivnom statusu gazdinstva.

Apelujemo na sve poljoprivrednike da se savesno i odgovorno ponašaju i slede preporuke struke o zaštiti, dezinfekciji i  distanci od 2 m, naročito u slučaju dolaska servisera.

Korišćenje biomase žetvenih ostataka predstavlja vrlo jasan primer cirkularne bioekonomije. Treba ipak da se napomene da pri tome mora da se vodi računa o uticaju na plodnost zemljišta. Protivnici odnošenja žetvenih ostataka često neopravdano kritikuju takvu praksu, mada je stvarni efekat odnošenja upitan. Posebno ukoliko se, istovremeno, primenjuju i mere poput odgovarajućeg plodoreda, pokrivnog useva, vraćanja pepela ili ako se razmatraju neki negativni efekti unošenja žetvenih ostataka u zemljište.

Jedna vrsta žetvenih ostataka, oklasak kukuruza, je u tom pogledu specifičan. U postupku ubiranja klipova kukuruza, pre svega, beračima-komušačima, suv oklasak se, nakon krunjenja, nalazi u ekonomskom dvorištu, pa je razumno da se koristi. Pre svega kao gorivo, za vlastite potrebe, ili da se proda drugim korisnicima. Udeo onih koji za žetvu kukuruza primenjuju berače-komušače sve je manji, ali još uvek značajan. Postoje i slučajevi, u Austriji i SAD, razvoja kombajna koji ubiru zrno, ali prikupljaju i oklasak.

Poznato je da agro biomasa ima, kao gorivo, lošije osobine od drvne biomase. Toplotna moć je neznačajno niža, i to, pre svega zbog i do deset puta većeg sadržaja pepela. U tom pogledu je oklasak bolji od drugih žetvenih ostataka, jer je sadržaj pepela ispod 2%, dok je kod slame i kukuruzovine preko 5%. Nadalje, agro biomasa ima i pet puta više azota, značajno više kalijuma i hlora. Temperatura omekšavanja i topljenja pepela niža je nego kod drveta, a sve je to negativno za proces sagorevanja.

Oklasak se, kao gorivo, koristi na skoro svim semenskim centrima, za sušenje klipova. To je u potpunosti rešeno, ekonomski i sa stanovišta zaštite životne sredine opravdano. Jedino nije rešeno korišćenje komušine, koja preostaje u ekonomskom dvorištu u slučaju kada se primenjuje njeno odvajanje na stacionarnim komušačima.

Što se tiče oklasaka na gazdinstvima, oni se, uglavnom, koriste kao gorivo za peći i kotlove namenjene za grejanje stambenog prostora, te u štednjacima. Snaga takvih uređaja je u dijapazonu 4 do 50 kW. Primenjuje se i kosagorevanje sa drvetom i drugom biomasom u kotlovima snage do 500 kW, za grejanje staklenika i plastenika. Ono što preostaje, prodaje se drugima, a cena ove biomase je, po pravilu, niža od ostalih. Moglo bi se reći da se, već sada, gotovo celokupna količina oklasaka iskoristi.

Emisije zagađujućih materija

Korišćenje biomase kao goriva, pored toga što se koristi domaći obnovljivi izvor energije, ima još veći značaj zbog toga što se smanjuju emisije ugljen-dioksida, glavnog uzročnika efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja. Na žalost, sagorevanje je praćeno i emisijama zagađujućih materija. To su, pre svega, ugljen-monoksid, teški nesagoreli ugljovodonici, praškaste materije i azotni oksidi. Njihova količina trebalo bi da bude što manja, a smanjenjem većine zagađujućih materija raste i stepen korisnosti uređaja. Ova oblast regulisana je, na nacionalnom nivou, Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje. U ovoj Uredbi date su vrlo stroge granične vrednosti, a odnosi se samo na drvenu biomasu. Za agro biomasu ne postoje propisi. Treba navesti da ograničenja definisana za drvnu biomasu ne bi mogla da se ispune za agro biomasu.

Drugi značajan dokument je nacionalni standard, preuzet od evropskog, SRPS EN 303-5, a odnosi se na kotlove za čvsta goriva snage do 500 kW. U njemu su definisane klase kotlova, po emisijama zagađujućih materija, tri do pet. (U prethodnoj verziji, nova je iz 2016, bile su klase jedan do tri.) Standard nije obavezujući, ali daje dobre smernice za potencijalne izmene uredbe u pogledu primene agro biomase kao goriva. Stoga bi trebalo da se definisani zahtevi ispune. Na primer, da šaržne peći i kotlovi, ručno loženi, zadovoljavaju najmanje klasu 3, a automatski loženi klasu 4.

Na nivou Evropske unije ne postoji legislativa vezana za ovakav tip uređaja i agro biomasu, ali, već sada su u pojedinim zemljama na snazi nacionalni propisi. Zbog toga bi za domaće proizvođače peći i kotlova, orijentisane ka izvozu, bilo od značaja da se emisije zagađujućih materija svedu ispod granica za klasu 4. Time će se ostvariti i rad sa višim stepenom korisnosti.

Proizvodi i moguća rešenja

Oklasak se kao gorivo koristi u različitim pećima, kotlovima i štednjacima. Jedan primer prikazan je na slici.

Najčešeće su to uređaji koji nisu dovoljno prilagođeni navedenim zahtevima u pogledu emisija zagađujućih materija i stepena korisnosti.

Pitanje je i koja je forma oklasaka. Da li se nakon krunjenja, u zavisnosti od tipa krunjača, dobijaju celi, grubo, pa čak i fino drobljeni oklasci. To utiče na rešenje ložišta. U novije vreme primenjuje se i peletiranje oklasaka. Time oklasak postaje transportibilan, skladišni prostor znatno je smanjen, sagorevanjem u odgovarajućem uređaju ostvaruju se bolji efekti, a primenljiv je i van ruralnih oblasti. Jedino je negativno to što je cena peleta dva do preko tri puta viša.

Domaći proizvođači nude različita rešenja peći i kotlova. Jedno od takvih, za drobljeni oklasak i pelet, s automatskim loženjem, proizvodi firma Termoplin iz Mladenovca (termoplin.rs).

Firma ATI-Terming iz Kule (termingkula.rs), proizvodi kotao za agro pelete, pa time i za pelete oklasaka. On je testiran, te u radu sa peletima slame ostvaruje klasu 5.

Ista firma proizvodi i jednostavne šaržne kotlove sa ručnim loženjem, u kojima bi mogao da se uspešno koristi ceo, ili grubo drobljeni oklasak. Ukoliko bi moglo da se ostvari da zadovoljava klasu 3, to bi za mnoge domaće korisnike bilo prihvatljivo rešenje. Verovatno bi bilo najbolje da se koristi u kombinaciji s akumulatorom toplote, te da pretežno radi sa nazivnim učinkom, uz ostvarenje najvećeg mogućeg stepena korisnosti i najnižeg nivoa emisija zagađujućih materija.

Vizije budućnosti

Ocenjeno je da postoje mogućnosti da se korišćenje oklasaka kao goriva unapredi. To bi značilo manje štetnih uticaja na životnu sredinu, viši stepen korisnosti, te i finansijske efekte. Ne treba da se zanemari i to da se boljom valorizacijom ovog nuzproizvoda podstiče ruralni razvoj, te doprinosi preuzetim obavezama Srbije u pogledu korišćenja obnovljivih izvora energije, kao i doprinos bioekonomiji.

Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada, u saradnji sa Tehničkim univerzitetom Hamburg radi na projektu Mobilization of corn cobs as energy source and improvement of heat generators concerning environmental impacts (mobilizacija energije oklasaka i unapređenje uređaja za sagorevanje sa stanovišta uticaja na životnu sredinu). Projekat sufinansira DBU, Deutsche Bundesstiftung Umwelt (Nemačka fondacija za zaštitu životne sredine). Očekuje se da prvi rezltati rada budu prezentovani sredinom 2020. godine, a i da rešenja budu prihvaćena od proizvođača opreme.

Oklasak može da se koristi i za druge namene, da bude sirovina za brojne proizvode. Jedan zanimljiv primer je da se drobljeni oklasak koristi kao zamena za pesak i druga sredstva, kao prostirka za ekskremente domaćih životinja. Jedan domaći proizvođač ovakav proizvod već izvozi, po povoljnoj ceni, u Nemačku.

I u pogledu korišćenja oklaska traže se nova, inovativna, rešenja, a granice mogućnosti ne postoje.

dr Milan Martinov

Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Šansa za poljoprivredu

U Agronomskoj reviji 1/2019 opisani su pojmovi cirkularne i bioekonomije i naznačen njihov značaj. Ovde je u fokusu povezanost ova dva pojma, pri čemu je, za slučaj bioekonomije fokus na poljoprivredi.

Zvanična definicija cirkukularne ekonomije Evropske unije je (preuzeto iz publikacije (EREK – European Resource Efficiency Knowledge Centre: The implementation of the circular economy in Europe, 2019): U njoj je vrednost proizvoda i korišćenih materijala očuvana dokle god je to moguće, pri čemu su otpad i upotrebljeni resursi svedeni na minimum. Takođe, resursi se koriste i nakon životnog veka proizvda, da bi se od njih, dogod je to moguće, ostvarila nova vrednost. Ideal je da se otpad svede na nulu, ili mogući minimum. Ovakav pristup doprinosi zaštiti životne sredine, odnosno, smanjuje eksploataciju prirodnih resursa, a stvara se i dodatna vrednost.

U publikaciji European Environment Agency, 2018, The circular economy and the bioeconomy Partners in sustainability (Cirkularna i bioekonomija, partneri za ostvarenje održivosti), fokusira se kombinacija cirkularne i biekonomije, te definišu osnovni principi i dokumenta EU koja je direktno, ili indirektno podržavaju.

Nove primene biološkog materijala odnose se i na druge proizvode, osim hrane, sirovine za razne proizvode i korišćenje kao energenta. Šematski prikaz nekih mogućnosti korišćenja prikazan je na narednoj slici, a preuzet je iz navedene publikacije.

U Srbiji je do sada najznačajnije korišćenje biomase kao obnovljivog izvora energije. U oblasti poljoprivrede to su, pre svega, žetveni ostaci i ostaci rezidbe. Značajna je i primena biomase za proizvodnju biogasa, pri čemu poseban značaj ima korišćenje stajnjaka, jer se time sprečava emisija metana u atmosferu.

Aktuelno je korišćenje biomase i kao sirovine za mnoge proizvode. Najpoznatije je korišćenje bioplastike i biokompozita. Na narednoj slici prikazan je niz proizvoda izrađenih korišćenjem biomase kao sirovine.

Poznato je i to da su renomirani proizvođači putničkih vozila staklenu vunu, kao armature za plastične delove unutrašnjosti automobila, zamenili prirodnim vlaknima. Koristi se, pre svega, vlakno lana, ali i kononoplje. Vlakno konoplje ima bolje osobine za primenu, a razlog manje zastupljenosti je visoka cena.

Potencijalni proizvodi, rezultati domaćih istraživanja

Nadalje su prikazana dva rezultata istraživanja na Departmanu za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. To su tipični primeri cirkularne bioekonomije, sa dobrim izgledima za razvoj proizvoda za tržište. U oba slučaja radi se o inovativnim rešenjima.

Izolacioni paneli

U doktoratu Nikole Maoduša detaljno je razmotrena mogućnost izrade i korišćenja izolacionih panela od biomase. Korišćena je slama pšenice i nadzemni deo biljke konoplje koji preostaje pri proizvodnji semena. Ovakvi pokušaji činjeni su i ranije. Novost je u tome što je, umesto sintetičkih vezivnih materijala, korišćena micelija bukovača. Sagledane su mogućnosti gradnje panela različitih dimenzija i debljina, te testirana njihova svojstva. Dobijeni rezultati su obećavajući, odnosno, mogla bi da se očekuje i industrijska proizvodnja ovog ekološkog materijala.

Filtracioni materijali

Doktor Sabolč Pap je u svom radu razmotrio mogućnost korišćenja termohemijski prerađenih koštica voća u cilju dobijanja aktivnog uglja, filtracionog materijala za prečišćavanje voda. Testovi su pokazali da ovakav materijal ima izuzetna svojstva, pre svega za uklanjanje teških metala.

Pametna specijalizacija u Srbiji RIS4

Pametna specijalizacija, Smart specialization, takođe je opisana u navedenom članku u Reviji 1/2019. Ovde navedena skraćenica RIS4 dolazi od Research and Innovation for Smart Specialization Strategy in Serbia – Strategija istraživanja i inovacija za pametnu specijalizaciju u Srbiji. Uobičajeno se koristi RIS3, a u ovom slučaju se četvrto S odnosi na Srbiju. Publikacija Bole, D., Živković, L. Nedović, V., 2019, Izveštaj o kvalitativnoj analizi preliminarnih prioritetnih oblasti u procesu pametne specijalizacije u Republici Srbiji, podloga je za donošenje finalne verzije RIS4.

Prema predlogu RIS4, važe ove oblasti (samo za drugu su navedene delatnosi koje podrazumeva):

1. Informaciono komunikacione tehnologije.
2. Hrana za budućnost.

• Visoko tehnološka poljoprivreda.
• Hrana sa dodatom vrednošću.
• Održiva poljoprivreda i proizvodnja hrane.

3. Kreativne industrije.
4. Mašine i proizvodni procesi budućnosti.

Druga tačka se izričito odnosi na poljoprivredu i dobro pokriva ovu temu. Po mišljenju autora, bilo bi bolje da je umesto navedenog naziva korišćen pojam bioekonomija, jer bi obuhvatio sve aspekte korišćenja biomase. Cirkularna ekonomija obuhvaćena je pojmom održiva poljoprivreda i proizvodnja hrane, mada, i u ovom slučaju, nisu predviđene nove i inovativne mogućnosti korišćenja biomase.

Gde bi bilo mesto domaće poljoprivrede?

Iako su neki od slučajeva primene cirkularne bioekonomije poznati i primenjuju se u Srbiji, na primer, korišćenje biomase kao obnovljivog izvora energije, potencijalne mogućnosti su znatno veće. Lična inovativnost, kao i novi proizvodi koji bi bili rezultat saradnje sa naučno istraživačkim, pa i stručnim institucijama i preduzećima, mogli bi da generišu nove proizvode. Inovativno razmišljanje i stalna težnja za poboljšanjima poslovanja i smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu, od velikog su značaja.

Druga, možda manje atraktivna mogućnost, je da poljoprivrednici iz Srbije budu snabdevači sirovinama inostranih firmi. Međutim, i to može da bude doprinos boljitku poljoprivrednika iz Srbije.

Naravno, sve navedeno trebalo bi da ima pozitivne ekonomske efekte, na ličnom, regionalnom i nacionalnom nivou. U posebnim slučajevima, kada primena cirkularne ekonomije ima jasan i merljiv uticaj na poboljšanje stanja životne sredine, ova delatnost biće podsticana sredstvima države, pa i Evropske unije. Očigledno je da cirkularna bioekonomija ima dobru budućnost, te je to šansa za poljoprivredu Srbije koja ne bi smela da se propusti.

Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu realizuje se, u okviru evropskog Danube Interreg Programme, projekat sa skraćenim imenom S3 Cluster. Tim iz Novog Sada obrađuje Nacionalni akcioni plan pod nazivom Business models that work in circular ecnomy (Biznis modeli koji funkcionišu u cirkularnoj ekonomiji). Očekuje se da će projekat rezultirati idejama, projektima i smernicama za delovanje u ovoj oblasti.

 

dr Milan Martinov

Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Jubilarni 15. Zimski seminar farmera održan je na Tari u hotelu “Omorika” od 27. januara do 2. februara 2019. godine.

Kao i na svakom dosadašnjem seminaru, poljoprivrednici (učesnici seminara) su doneli  stavove, zaključke i predloge koji su dostavljeni Ministarstvu poljoprivrede, Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu i Ministarstvu finansija.

STAVOVI I PREDLOZI SA 15. ZIMSKOG SEMINARA POLJOPRIVREDNIKA NA TARI

1. ZAKON O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU

• Predstavnici Kluba su članovi radne grupe za pripremu Nacrta Zakona o poljoprivrednom zemljištu te će moći aktivno da doprinesu u izradi kvalitetnog Nacrta ovog Zakona.
• Radna grupa treba da bude proširena, da bi predstavnici svih sektora poljoprivrede bili zastupljeni (povrtari, voćari…).
• Ubrzati postupak donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

2. REGISTAR POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA

• Da se uredi Registar poljoprivrednih gazdinstava da bi poljoprivrednici mogli da realno predstave svoje poljoprivredno gazdinstvo (površine, članovi, broj grla stoke…)
• Ugovori sa fizičkim licima – zakupodavci neće da potpisuju ugovore o zakupu da ne bi postali obveznici poreza na prihod od izdavanja nepokretnosti (20%). Predlažemo da se ukine ova vrsta poreske obaveze za fizička lica.
• Da se omogući zakup od pravnih lica pošto je do sada to bilo obezbeđeno samo za poljoprivredno zemljište u vlasništvu crkava, manastira ili Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
• Da se jasno u RPG odredi ko se bavi isključivo poljoprivredom (dokaz socialno osiguranje i da to bude prioritet/prednost pri dodeli podsticaja).

3. AGRO DIZEL

• Da MPŠV u saradnji sa MFIN, iznađu rešenje za umanjenje cene goriva koje se koristi u poljoprivredne svrhe.
• Da se gorivo po povoljnijim cenama obezbedi za površine koje su registrovane u RPG.
• Definisati potrebe za količinama goriva po jedinici površine u zavisnosti od sektora biljne proizvodnje.

4. POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA

• MFIN da da objedinjeno tumačenje načina određivanja poreza na prenos apsolutnih prava na promet zemljišta (poljoprivredno zemljište koje se graniči sa građevinskim zemljištem ili zemljište koje se vodi kao građevinsko a koristi se za poljoprivrednu proizvodnju) pošto se javljaju velike razlike između različitih filijala.
• Da se uvede poresko oslobođenje za porez na prenos apsolutnih prava na promet zemljišta, za poljoprivrednike mlađe od 40 godina, za prvih 30 ha poljoprivrednog zemljišta.

5. NPRR I IPARD

• Da se u IPARD donja granica poveća sa 50 ha na 100 ha u sektoru žitarica i ostalih kultura.
• Da se, analogno sektorima povrtarstva i voćarstva, uvede da se minimum nacionalnih standarda mora ispunjavati samo u datom sektoru za koji se podnosi.
• Da se maksimalni iznos podsticaja po korisniku u NPRR za nabavku opreme i mehanizacije poveća sa 1,5 miliona na 3,0 miliona.

6. BILJNI GENETIČKI RESURSI

• Važno je unaprediti podsticaje za očuvanje i umnožavanje biljnih genetičkih resursa jer ova mera koristi do 60 puta manje sredstava od animalnih genetičkih resursa.

7. UNAPREĐENJE RURALNE INFRASTRUKTURE

• Podsticanje izgradnje i unapređenja putne, saobraćajne, telekomunikacione infrastrukture.
• Podsticanje razvoja agro-industrijskih zona u ruralnim područjima u svrhu omogućavanja otvaranja radnih mesta za ruralno stanovništvo.

8. SASTANAK SA SEKRETARIJATOM ZA POLJOPRIVREDU, ŠUMARSTVO I VODOPRIVREDU I JP VODE VOJVODINE

• Zahteva se hitan sastanak sa predstavnicima resornog sekretarijata AP Vojvodine i JP Vode Vojvodine na temu NAKNADE ZA ODVONJAVANJE.

Tara

hotel «Omorika», 27.01. – 02.02.2019.

 Organizator seminara – KLUB 100P plus

U januaru 2019. godine održaće se 15. Zimski seminar farmera u organizacji Kluba 100P plus. Pozivamo Vas da svojim prisustvom uveličate i svečarski i radno proslavite ovaj naš zajednički jubilej.

Pripremamo bogat i sadržajan program (i poneko iznenađenje) kojim ćemo obeležiti petnaestogodišnjicu uspešnog rada Kluba 100P plus.